Културно-уметничко друштво “Мокрин” одржаће у понедељак, 8. јануара, Божићни концерт.
Ово ће бити прилика да се представе све секције друштва, али и да мештанима и гостима честитају Божић уз песму и игру.
У Дому културе концерт почиње у 19 сати.
Classic Layout
У Православној цркви Светог Николе, служена је Божићна литургија којој је присуствовао велики број верника. Ломљена је чесница која је даривана окупљенима, а која је направљена је у пекари „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју.
Свештеник Мирослав Бубало истакао је да Божић није само традиционални празник, иако традицију треба неговати и чувати.
-Божић је егзистенцијални празник, рођење сина Божијег као човека мења односе између Бога и човека. То је порука коју желим да упутим за Божић који је велики помак за човечанство и то помак унапред – рекао је Мирослав Бубало.
У божићном хлебу, чесници, било је три сребрењака и златник, а према народном веровању онај ко их пронађе биће срећан читаве године. Суграђанка Рада Костић (61) једна је од њих.
-Први пут сам извукла златник у чесници и пресрећна сам. Надам се да ће он помоћи да читаве наредне године будемо срећни и ја и моја породица – казала је Рада Костић.
Један од сребрењака је припао Кикинђанки Снежани Лињачки (70).
-На највећи хришћански празник добила сам сребрењак и не могу вам описати каква је радост у мојој души. Долазим редовно у цркву и ово је највећи дар – додала је Снежана Лињачки.
Сребрењак је припао и деветогодишњој Марији Радосављевић из Кикинде.
-Сребрни новчић сам извукла први пут. Чуваћу га као успомену и драго ми је што је припао баш мени – открила нам је Марија.
Божићној литургији присуствовали су градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине Града Младен Богдан, чланица Градског већа Мелита Гомбар. Поздравом Мир Божији, Христос се роди, први човек града, упутио је честитке за најрадоснији хришћански празник.
-Срца свих нас су испуњена када видимо велики број суграђана и деце у цркви на Божић, који је један од највећих празника. Свима желим пуно здравља, породичне среће, радости и весеља. На свима нама је да помажемо једини другима, чувамо једни друге, децу учимо традицији и да заједнички, у миру и благостању, Кикинда буде још боље место за живот – истакао је Лукач.
Божићна литургија служена је и у Храму Светих Козме и Дамјана, а дељена је и чесница. И на овом светом месту било је доста верника.
Драган Грбић, тренер у Стрељачкој дружини клуба с именом града, примио је недавно, од Спортског савеза Кикинде, признање за најбољег тренера у конкуренцији мушкараца. Рођен педесетих година прошлога столећа у Лајковцу, Кикинду је, у својим двадесетим, одабрао, испоставиће се, као своје животно одредиште.
– Случајно сам се нашао у Кикинди, због посла. У кикиндском ПТТ, данашњем Телекому, мој занат био је дефицитарно занимање. Добио сам и стан у Микронасељу, а супруга и посао – прича популарни Грба.
А откуд у стрељаштву?
– Опет случајно. Додуше, пуцао сам пушком за своју фирму на радничким такмичењима, био председник социјалистичке омладине и учествовао у организацији радничких игара у Кикинди. Помагао сам кикиндским стрелцима колико сам могао, а они су ме позвали да им будем секретар. Тако сам после извесног времена ушао и у тренерске воде, а када сам имао 49 година морао сам да упишем и Факултет за спорт и завршим га да се клуб не би угасио. Скупило се уназад годинама доста успеха. Истичем само пиштољаше: Бранкицу Зарић, Дапчевића, Петрова…, а прваци државе били смо и из пушке.
Докле у стрељаштву?
– Док ме буду трпили у клубу, сад Петрова спремам за Првенство Европе, а и деци крећу такмичења па да и ми из провиниције нешто покажемо, није ваљда Београд све. Уби нас превоз, ништа испод 100 километара у једном правцу, а још већи је проблем што немамо стрелиште за мали калибар него „тренирамо на суво”, без муниције, а јуниорке нам првакиње Србије, сениорке друге… – закључује Грбић.
Православни верници данас славе најрадоснији хришћански празник Божић, рођење Исуса Христа. Божић, заједно са Васкрсом, представља један од највећих хришћанских празника и празнује се као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег.
СПЦ и верници, Божић славе три дана. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.
На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.Верници се традиционално поздрављају са Мир Божји, Христос се роди – Ваистину се роди.
Божић је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства – очинства и материнства.
Код Срба тај празник је украшен најлепшим верским обичајима и обредима, који имају један основни смисао и циљ: умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.
Божић је увек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тела. У Србији је на свечаној божићној трпези најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама. Ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.
Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.
Већ са првим мраком деца у поворкама крећу да коринђају. Шаљивим песмицама домаћинима желе срећно Бадње вече, добро здравље и родну годину. И ове године, трећу заредом, Градска кућа отворила је своја врата за више стотина малишана који су радо коринђали градоначелнику Николи Лукачу и његовим сарадницима који су их заузврат даровали воћем и слаткишима.
Међу њима је био Новак Јерковић из Београда.
-Код нас нема коринђања и овај обичај ми се јако свиђа. Волим да идем од куће до куће и коринђам. Научио сам две песмице, а оно што је најбоље је што добијам пуно слаткиша – рекао нам је Новак.
Градоначелник Лукач истакао је да је чување културе и обичаја, свих нас који живимо на овим просторима, наш задатак.
-Коринђање је опстало једино на северу Баната и важно је да га пренесемо на све генерације које долазе. Деца су та која на најлепши начин честитају Бадње вече и Божић, а ми их наградимо јабукама, орасима, али и слаткишима. Драго ми је што смо успели у томе да додатно приближимо традицију не само деци из Кикинде и околине, него и гостима који су дошли за Божић који је најрадоснији хришћански празник – казао је први човек града.
Песмице које деца рецитују су шаљиве и кратке. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година,Преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.
Испред православне цркве у центру града на бадњак су донели коњаници уз запреге и фијакере обавезно окићени храстовим гранчицама. Милорад Рељин, коњар из Кикинде, заједно са братом и десеторо унучића испоштовао је традицију и на Градски трг донео бадњак.
-Унучићи су Милорад, два Ивана, Никола Немања, Матија, Бата, Елена, Миа и Брана. Најстарије унуче ове године пуни 18, а најмлађа међу њима је Миа стара свега три године. По бадњак одлазимо породично, са коњима и колима провозамо сву нашу децу и учимо их да одрже традицију. Сви они су наши наследници и читавог живота сећаће се ових тренутака – рекао је Рељин.
Први пут по бадњак са својим коњем ишла је и петнаестогодишња Лина Величков.
-Кренули смо око поднева, и купили коњаре. Бадњак смо донели у цркву и на трг како би га поделили суграђанима . И коњ Фифа је уживала и сигурно ћемо се и наредне године придружити овом обичају – сазнали смо од Лине.
У порти православне цркве Светог Николе у присуству суграђана и свештеника бадњак је освећен и упаљен.
Кум бадњака био је Александар Сивчев, по занимању возач.
-За мене и моју породицу ово је велика част. Годинама учествујемо у доношењу бадњака и верујем да ће мени и мојој породици ово донети здравља, берићетну и успешну годину – навео је Сивчев.
Паљењу бадњака присуствовао је и градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов, председник Скупштине Града Младен Богдан, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, члан Градског већа Драган Пецарски.
У порти цркве затекли смо и прослављену кикиндску пливачицу Марицу Стражмештер. Она живи и ради у Чикагу као тренер пливача.
-Не пропуштам Божић у родном граду, а у последње три године трудим се да живим у складу са вером, колико могу. Божић је највећи хришћански празник и обележава се у кругу породице. Наши обичаји су прелепи и драго ми је што их толико суграђана подржава – казала је Марица Стражмештер.
У цркви су грађани одлазили по бадњаке које су однели својим кућама, а ове године припремљено их је око две хиљаде. У исто време освећење и паљење бадњака организовано је и у Храму Светих Козме и Дамјана.
Уношење бадњака у кућу на Бадњи дан традиција је која се поштује. Градоначелник Никола Лукач са члановима Градског већа Сашом Танацковим и Драганом Пецарским, представницима Кикндског коњичког клуба и спортистима: Душком Петровим, стрелцем, члановима џудо клуба “Партизан” и МРК “Кикинда Гриндекс”, унео је бадњак у Градску кућу.
Бадњак је свето дрво код Словена и његовим уношењем чува се традиција, али и наговештава берићетна година.
У 15 сати испред цркве у центру је паљење бадњака, а од 16 часова Градску кућу, али и домове, испуниће коринђаши који ће веселим песмицима пожелети срећан Божић.
Домаћице су ове године посебну пажњу посветиле припреми бадњака и жита. На кикиндској пијаци понуда је богата, а цене се крећу од 100 до 250 динара.
-Месец дана припремала сам жито за продају. Потрудила сам се да паковање буде што лепше. Протеклих година популарни су такозвани божићни јежеви који треба најпре да се направе, а потом се посеје жито које је, тако рећи, нузпроизвод. Декорације које сам израдила могу да остану и послуже за друге намене. Заинтересованост је одлична – истакла је Љубинка Гавриловић.
Жито се уноси у кућу као симбол новог живота и родитељства. Поред жита у кућу се уноси и бадњак који симболише Христа и његов улазак у свет.
-Поред храстових гранчица бадњак обавезно треба да садржи жито, орах, пшеницу, босиљак и кукуруз. Бадњак је дрво које су пастири донели и заложили у хладној пећини када се Исус Христ родио. На Бадње вече треба да се покрцка орах и уколико је језгро здраво и једро биће радосна година. Жито симболизује нови живот, босиљак је симбол здравља и заштите од зла, а кукуруз здравих животиња у домаћинству. Месецима припремам аранжмане с обзиром на то да се жито прикупља током жетве. Икебане су посебно интересантне, а за џакиће у које је бадњак упакован утрошила сам неколико сати – рекла нам је Радмила Јон.
Православни верници који поштују јулијански календар обележавају Бадњи дан, који најављује најрадоснији хришћански празник Божић, дан рођења Исуса Христа.
Бадњи дан је последњи дан божићног поста, а уједно и дан који представља велику срећу јер породица на Бадње вече окупљена за посном трпезом дочекује дан рођења Христовог.
Бадњи дан почиње рано ујутру сечењем бадњака. Када га домаћин донесе прислони га на кућни зид и тек их са првим мраком уноси у кућу и стављају на огњиште. Назван је по сеченој грани храста – бадњаку, светом дрвету Словена.
По Бадњак одлази домаћин са децом, а када одабере дрво окрене се ка истоку, три пута се прекрсти, помене у молитви Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак тако што га засеца секиром укосо и то са источне стране.
По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца, а оно што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем.
Током сече, води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу, односно не сме се зауставити на неком дрвету, а када се донесе кући, усправи се поред улазних врата, где стоји до увече, уочи Божића, када се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу. Бадњак као симбол представља дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Исус Христ родио, а наговештава и дрво Крста Христовог.
Такође, друга симболика Бадњака је у томе, што његовим паљењем пред рођење Христово верници потврђују одрицање од старословенског паганског бога Бадње чији је кип био дељан од дрвета. Тако су примивши хришћанство, уочи дана када се нови Бог родио, Срби свог старог Бадњу бацили у ватру.
Смисао Бадњака је и у томе што се укућани око бадњака загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.
Уз печеницу и Бадњак, уноси се и слама која се посипа по целој кући.
Када се унесу печеница, Бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар “Рождество твоје”, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Обично се припрема пасуљ пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.
Један од обичаја је да се уз бадњак у кућу уноси и жито како би наредна година била плодна. На Бадње вече се не спава, већ се бди и очекује тренутак рођења Христовог. Према веровањима и на Бадњи дан ништа не треба износити из куће.
На Бадњи дан у православним храмовима се служи литургија, као и вечерња служба са паљењем бадњака.
Медији Јунајтед групе Драгана Шолака објавили су истраживање четири сата пре изборне тишине 15. децембра.
Наслов на порталу Нова је гласио: “Последње велико истраживање пред изборе: Београд у рукама опозиције, СНС и СПС немају довољно да заједно формирају већину у парламенту”.
Ово су предвидели за парламентарне: СНС 38,7%, СПН 27,1%
Ово су званични резултати: СНС 46,75%, СПН 23,66%
Ово су предвидели за Београд: СПН: 39,1%, СНС: 35,7%
Ово су званични резултати: СПН 34,63% СНС 39,08%
Иначе, ово „истраживање” је радио ОФИД – организација коју води Владимир Петровић – члан РИК-а испред Ђиласове листе.