U Mesnoj zajednici Bašaid komplet u toku je sređivanje unutrašnjosti Doma kulture. Nakon što je zamenjena kompletna stolarija na prozorima i vratima na prvo spratu sada su na red došli podovi. Prostorije koriste članovi Kulturno umetničkog društva i udruženja građana.
-Stolarija nije menjana od kada je zgrada izgrađena pre više decenija. Bila je dotrajala i bilo je vreme da se ovaj prostor uredi s obzirom na to da ga koriste najviše deca, članovi Kulturno umetničkog društva „Bašaid“. U toku je zamena podova koji su takođe bili u lošem stanju. Pored ovih radova prostor je okrečen i urađena je nova led rasveta. Sredstva za pomenute radove obezbedila je Mesna zajednica u dogovoru sa meštanima, a pomoć smo imali i od lokalne samouprave – saznajemo od predsednika Saveta MZ Bašaid Bojana Mikalačkog.
Na spratu zgrade urađen je i novi sanitarni čvor. Bašaid je jedino mesto na teritoriji grada koje organizuje vašar, svake druge nedelje u mesecu.
-U nedelju je bio i poslednji vašar u ovoj godini. Vašar je značajan za naše selo jer nam dovodi veliki broj prodavaca i kupaca, ne samo iz obližnjih mesta nego i iz drugih delova Srbije. Time promovišemo naše mesto i pomažemo našim proizvođačima da steknu nove kontakte i nove kupce. U narednoj godini prvi vašar je u martu, ukoliko vremenski uslovi dozvole – dodao je naš sagovornik.
U planu je da se u narednom periodu uradi kompletna rekonstrukcija fasade na zgradi Doma kulture i zamena dotrajale stolarije i podova u prizemlju.
-Do kraja meseca ispred škole ćemo montirati solarni punjač za mobilne telefone. Ovaj uređaj dobili smo zahvaljujući našem meštaninu Stevi Felbabu koji je za sredstva konkurisao i pobedio na internom konkursu NIS-a gde je i zaposlen. Na ovaj način naši đaci i meštani moći će da pune svoje mobilne telefone i van kuće – kazao je Bojan Mikalački.
A.Đ.
Devojke pak loše su ušle u vikend, porazom od Tikvare, 4:0, u Bačkoj Palanci, ali su potom u sedmom kolu popravile utisak, pobedivši kod kuće Zmajevo, pomenutim, maksimalnim rezultatom.
Osim nje, na šampionatu na kojem se okupilo 16 najboljih, nastupile su još četiri Kikinđanke: Ljiljana Frenc, Jelena Santo (obe zaustavljene u borbi za odličje), Snežana Šibul i Natalija Kresoja.
D. P. 
– Ostao je žal, jer, preneli su mi iz naše reprezentacije, Nina se u Sarajevu borila kao lavica, čak bila tehnički bolja od Turkinje, a pre toga savladala je Rumunku i Kipranku u kategoriji u kojoj je bilo čak 36 borkinja iz 13 država – kaže Tanja Sili, Ninina klupska trenerica.
– Film prati dešavanja u mom dvorištu tokom mesec dana. Snimala sam ga početkom prošle godine, kada sam postavila hranilicu za ptice. Prvo su se okupile senice, a zatim i vrapci. Senice su agresivne i ne dopuštaju vrapcima da priđu, zato sam napravila još jednu hranilicu i ostavila masne kugle od zrnevlja za senice kojima je to glavna hrana tokom zime. Na taj način sam ih razdvojila i počela da ih posmatram. Satima i danima sam ih pratila i radovala se. Najveći deo filma snimila sam kroz prozor. Zatim sam izašla u dvorište, i, na kraju sam mogla i da im priđem. Sve to mi je davalo mnogo pozitivne energije, prosto mi je bila terapija i samo da ih posmatram. Ptice mnogo lepog mogu da vam vrate, samo ako im pružite malo pažnje. Kosa sam dugo čekala da ga lepo snimim i na kraju mi je i pozirao – priča Ljubica Vojvodić.
Tokom procesa Ljubicu je, kaže, kao svojevrsni asistent, pratio njen mali sijamski mačor Cile.
U svom prvom velikom ostvarenju autorka je spojila dve ljubavi – prema prirodi i prema muzici jer je muzička podloga opus grupe „EKV“.
Ovaj festival prirodnjačkog filma, napominje Ljubica Vojvodić, poseban je po tome što, osim profesionalcima iz filmske industrije, priliku daje i amaterima u ovoj oblasti. S obzirom na to da Festival ima i kategorije za osnovce i srednjoškolce, to je prilika da se motivišu i nastavnici i đaci da učestvuju na konkursu.
– Kikinda je jedinstvena po tome što je, gradskom odlukom 2013. godine, deo trga proglašen za zaštićeno stanište sova utina. Ovo bi mogao da bude i poziv da se sada, u sezoni kada je pticama potrebna hrana, u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, na mestima u gradu gde bi to bilo pogodno, postave hranilice i voda, i po tome bismo bili prvi u državi. Svim pticama stanaricama potrebna je hrana a hranilice se prave pretežno za ptice pevačice koje žive u gradskoj sredini, za senice – veliku, plavu, jelovu, vrapce – poljske i pokućare, za crvendaće, kosove, zelentarke, kraljiće, zebe – navodi Ljubica Vojvodić.
Ona dodaje da Društvo za zaštitu i proučavanja ptica organizuje akciju pod nazivom „Ptice moje hranilice“ u kojoj se pozivaju ljudi da naprave hranilicu u svom dvorištu, da pronađu zadovoljstvo u posmatranju ptica iz topline svog doma i da ih izbroje i dostave podatke Društvu koje ih sabira. Upravo ova akcija i Ljubicu je inspirisala, što je dovelo i do sledećeg koraka, a to je da svoje uživanje u tome i dokumentuje.
„Ptice su moja ljubav i oduvek su me inspirisale. Moj film posvećen je bespomoćnim, nevinim, divnim i osećajnim živim bićima stradalim od bezdušne (ne)ljudske ruke“.