Fudbaleri iđoškog Borca danas su trijumfalno okončali jesenju polusezonu, u 10. kolu Međuopštinske fudbalske lige „Kikinda-Žitište”, rezultatom 7:0, na domaćem terenu, savladali su novocrnjanski Roham.
Bitnija od današnjeg rezultata jeste činjenica da Iđošani, nakon višegodišnje pauze, od prošle kalendarske godine opet imaju seniorski tim, koji je ove jeseni još i zablistao. Prezimiće Borac na drugoj poziciji šestog ranga, s bodom zaostatka u odnosu na prvoplasiranog imenjaka iz Aleksandrova pa su i ambicije Iđošana jasne, napominje predsednik Uprave Marko Čeleketić, od letos na funkciji.
– Pojačaćemo se predstojeće zime, želimo u područni rang, a zahvaljujemo se i prethodnoj garnituri Uprave koja je odradila veliki posao, krenuvši prošle godine od nule. Sada nas petorica, još uvek registrovanih igrača, činimo Upravni odbor, ali je i veliki broj meštana uz nas i pomaže. Ekipu čine uglavnom momci iz Iđoša, imamo i nekoliko donatora, brojnu publiku, a igrači redovno treniraju, efikasni su, a rezultati su došli kao kruna svega pomenutog. Fudbal se vratio na velika vrata u Iđošu, a želim još da dodam da u klubu imamo oko 30 dece – kaže Čeleketić.
Trener Ivan Vujin nadovezuje se:
– Ići ćemo na proleće iz utakmice u utakmicu i verujem da smo sposobni da se plasiramo u viši stepen iako nam to nije imperativ, a ako i ne budemo prvi tu je i baraž pa i na taj način možemo do područnog ranga.
Ljubiša Jakšić, kapiten tima, dodaje:
– Rešili smo da napadnemo višu ligu ove sezone, vredno smo trenirali čitave jeseni i ova visoka pobeda nad, do ovog kola, trećeplasiranim Rohamom samo je pokazatelj da je i Borac kao klub postao ozbiljan sportski kolektiv.
Veteran među stativama Antal Karačonji pouzdan je i u 51. godini.
– Prvu seniorsku utakmcicu branio sam davne 1989. godine pa sve do 2015, potom sam načinio pauzu od pet sezona, radio sam u inostranstvu, onda sam se aktivirao pre četiri godine, a sada sam u Iđošu i nadam se da ću golmanski trajati još nekoliko sezona, a najpre se s Borcem plasirati se na proleće u Područnu ligu i ako treba i tamo im biti još na raspolaganju – veli popularni Anti.
Dragan Magarašev, nekadašnji igrač Borca, jedan od onih koji je tu da prvi pripogne Upravi, zaključuje:
– Moj brat Goran i ja dugo smo bili tandem u Borcu, a sada, posle dugo godina, mogu da kažem da mi je drago da naš klub opet ima mogućnost da ispriča lepu fudbalsku priču koja tek treba da zaživi u punom sjaju. Klub je postojao sve vreme, ali, ipak, tek sada kada ima seniorsku ekipu onda je to klub u pravom smislu.
Za Borac su, u poslednjem jesenjem kolu, nastupili: Karačonji, Horvat, Vukobrat, Šugić (Koldan), Jakšić, Matijević (Jonić), Svirčev (Milivojac), Terek (Elezović), Števanov, Mesaroš, Grujić (Mendergiš), u zapisniku bili su još: Bećagul i Mirčevski, a do sedam protiv Rohama, „brojali” su: Svirčev, Jakšić (dvaput), Terek, Matijević (dvaput) i Šugić,
D. P.
Rezultati 10. kola: Vojvodina – Podgrmeč 10:1, Terekveš – Jedinstvo 2:5, Borac (I) – Roham 7:0, Bega – 1.oktobar 7:3, Proleter – Borac (A) 1:5.
POREDAK: Borac (A) 25, Borac (I) 24, Bega 21, Roham 20, Jedinstvo 17, Vojvodina 17, 1.oktobar 8, Proleter 7, Terekveš 6, Podgrmeč 0.
U 11. kolu, na proleće 2025, igraće: Vojvodina – Terekveš, Podgrmeč – Proleter, Borac (A) – Bega, 1.oktobar – Borac (I), Roham – Jedinstvo.
Nakon četiri utakmice u nizu bez pobede, a tri su remija u tom razdoblju upisana na domaćem terenu i pretprljen poraz u Divošu, i uz samo dva postignuta gola tokom 360 minuta igre, Zdravko Trivković, koji je inače zbog crvenog kartona, juče, protiv Slobode, prisilno komandovao ekipi s ograde a ne klupe, danas je smenjen s mesta šefa struke OFK Kikinde.
– Rezultatska kriza posle jučerašnjeg meča više je nego evidentna i zato smo zahvalili na saradnji Trivkoviću. Do kraja jeseni, ekipu će s klupe predvoditi dosadašnji pomoćni trener Vladimir Kitanović, a u ovom trenutku najbitnije je da se ekipa trgne i da pokušamo da izvučemo maksimum u poslednja tri kola i sakupimo koliko god je moguće više bodova – jasan je Marko Vukobrat, direktor kluba iz Distričke ulice.
Njegova sigurna „niša“ su ples i muzika. A put do toga da se time i bavi zarađujući za život, uprkos talentu, stalnom radu, usavršavanju i nagradama, bio je težak i pun izazova.
Da je put do zvezda trnovit, Danilo je osetio u trenutku kada je shvatio da od plesa ne može da se živi. Nije želeo pasivno da čeka nove prilike i potpuno je promenio profesiju.
– Sada imam najbolji posao, radim kao plesač u kabareu u jednom klubu u Zagrebu. To su razne vrste plesa: moderan, hip hop, džez balet, latino. Ovaj angažman me je, zapravo, trajno vratio na scenu i ojačao mi veru u to da mi je na njoj i mesto. Jako sam zadovoljan jer radim ono što volim, dobro sam plaćen i stičem izvanredno iskustvo. Lepo je živeti ovde, uvek ima posla i novih prilika za napredak – iskren je Danilo.
Ipak, priznaje, nedostaje mu Srbija.
Sa neopisivom vedrinom i šarmom, Danilo Stankić, plesač i umetnik, ne opterećuje se previše planovima za budućnost. „Najbolja stvar koju sam uradio je to što sam došao tu gde sam sada“, kaže. Iako se čini da su mu ambicije zadovoljene, oni koji ga poznaju i videli su ga na sceni, znaju da svetske pozornice čekaju na njega, nekada omiljenog malog baletana, koji sada pleše na sceni svakog dana i svakog dana se raduje tome.
– Ovde smo ga svi zvali Toća, pa smo po nadimku i nazvali festival posvećen njemu. Janoš je kod nas i radio, bio je sekretar i član predsedništva, a glavnu ulogu je imao u pozorišnoj sali jer je počeo kao glumac, a zatim je i režirao. On je voleo te kratke komedije, od pet do 20 minuta, i inače je jako voleo da radi sa decom. Njemu sam zahvalna što sam, u trećem razredu osnovne škole, stala na scenu i drago mi je što sam posle i nastavila da recitujem. „Eđšeg“ mnogo duguje Janošu i ideja da organizujemo festival posvećen njemu postoji već dugo, ali nas je sprečio kovid, pa smo prvu smotru organizovali tek 2021. godine – rekla je Ramona Tot, predsednica KUD „Eđšeg“ i članica Saveta mađarske nacionalne manjine.
Broj učesnika rastao je iz godine u godinu, da bi, na ovogodišnjoj, četvrtoj „Toća smotri“, za jedno veče, u svojevrsnom pozorišnom maratonu, bilo odigralo čak 13 predstava pozorišnih trupa iz devet mesta. Gosti su stigli Mužlje, Čonoplje, Srbobrana, Ruskog Sela, Utrine, Tobe i Novog Orahova, kao i prijatelji „Eđšega“, trupa iz Galgaheviza u Mađarskoj.
Na revijalnoj smotri kratke scenske forme u trajanju od dve do 35 minuta igrale su dramske grupe različitih uzrasta – od mlađih osnovaca do penzionera. Veče su otvorili domaćini, glumačka grupa „Eđšega“ „Jožef Atila“, sa predstavom „Bežika će reći“, u režiji Janoša Kiralja.
Festivalu su prisustvovali i Zoltan Tot, zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan, i Melita Gombar, članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.
Upravo sjajno uigrani, talentovani i brzi „Mali đavoli“ u maštovitom komadu izazvali su ovacije publike, a sa ništa manje oduševljenja primljene su i ostale predstave.
– Radile smo same sa decom, a KUD „Petefi Šandor“iz Tobe ustupio nam je prostor za rad. Počelo je tako što smo pripremile žurku za Noć veštica i, pošto u Tobi ima veoma malo aktivnosti za decu, mi smo rešile da napravimo predstavu, što se njima jako svidelo. Igramo je drugi put. Nastupili smo u Mužlji i sada ovde, u Kikindi – kaže Helena Aranjoš.
Prepuna sala publike, Kikinđana i samih učesnika koji su pratili nastupe kolega, siguran je znak da su ovakvi pozorišni susreti neophodni i da će sećanje na omiljenog glumca i reditelja, Janoša Tota, zahvaljujući njegovim kolegama, još dugo živeti.