Фудбалери иђошког Борца данас су тријумфално окончали јесењу полусезону, у 10. колу Међуопштинске фудбалске лиге „Кикинда-Житиште”, резултатом 7:0, на домаћем терену, савладали су новоцрњански Рохам.
Битнија од данашњег резултата јесте чињеница да Иђошани, након вишегодишње паузе, од прошле календарске године опет имају сениорски тим, који је ове јесени још и заблистао. Презимиће Борац на другој позицији шестог ранга, с бодом заостатка у односу на првопласираног имењака из Александрова па су и амбиције Иђошана јасне, напомиње председник Управе Марко Челекетић, од летос на функцији.
– Појачаћемо се предстојеће зиме, желимо у подручни ранг, а захваљујемо се и претходној гарнитури Управе која је одрадила велики посао, кренувши прошле године од нуле. Сада нас петорица, још увек регистрованих играча, чинимо Управни одбор, али је и велики број мештана уз нас и помаже. Екипу чине углавном момци из Иђоша, имамо и неколико донатора, бројну публику, а играчи редовно тренирају, ефикасни су, а резултати су дошли као круна свега поменутог. Фудбал се вратио на велика врата у Иђошу, а желим још да додам да у клубу имамо око 30 деце – каже Челекетић.
Тренер Иван Вујин надовезује се:
– Ићи ћемо на пролеће из утакмице у утакмицу и верујем да смо способни да се пласирамо у виши степен иако нам то није императив, а ако и не будемо први ту је и бараж па и на тај начин можемо до подручног ранга.
Љубиша Јакшић, капитен тима, додаје:
– Решили смо да нападнемо вишу лигу ове сезоне, вредно смо тренирали читаве јесени и ова висока победа над, до овог кола, трећепласираним Рохамом само је показатељ да је и Борац као клуб постао озбиљан спортски колектив.
Ветеран међу стативама Антал Карачоњи поуздан је и у 51. години.
– Прву сениорску утакмцицу бранио сам давне 1989. године па све до 2015, потом сам начинио паузу од пет сезона, радио сам у иностранству, онда сам се активирао пре четири године, а сада сам у Иђошу и надам се да ћу голмански трајати још неколико сезона, а најпре се с Борцем пласирати се на пролеће у Подручну лигу и ако треба и тамо им бити још на располагању – вели популарни Анти.
Драган Магарашев, некадашњи играч Борца, један од оних који је ту да први припогне Управи, закључује:
– Мој брат Горан и ја дуго смо били тандем у Борцу, а сада, после дуго година, могу да кажем да ми је драго да наш клуб опет има могућност да исприча лепу фудбалску причу која тек треба да заживи у пуном сјају. Клуб је постојао све време, али, ипак, тек сада када има сениорску екипу онда је то клуб у правом смислу.
За Борац су, у последњем јесењем колу, наступили: Карачоњи, Хорват, Вукобрат, Шугић (Колдан), Јакшић, Матијевић (Јонић), Свирчев (Миливојац), Терек (Елезовић), Штеванов, Месарош, Грујић (Мендергиш), у записнику били су још: Бећагул и Мирчевски, а до седам против Рохама, „бројали” су: Свирчев, Јакшић (двапут), Терек, Матијевић (двапут) и Шугић,
Д. П.
Резултати 10. кола: Војводина – Подгрмеч 10:1, Тереквеш – Јединство 2:5, Борац (И) – Рохам 7:0, Бега – 1.октобар 7:3, Пролетер – Борац (А) 1:5.
ПОРЕДАК: Борац (А) 25, Борац (И) 24, Бега 21, Рохам 20, Јединство 17, Војводина 17, 1.октобар 8, Пролетер 7, Тереквеш 6, Подгрмеч 0.
У 11. колу, на пролеће 2025, играће: Војводина – Тереквеш, Подгрмеч – Пролетер, Борац (А) – Бега, 1.октобар – Борац (И), Рохам – Јединство.
Након четири утакмице у низу без победе, а три су ремија у том раздобљу уписана на домаћем терену и претпрљен пораз у Дивошу, и уз само два постигнута гола током 360 минута игре, Здравко Тривковић, који је иначе због црвеног картона, јуче, против Слободе, присилно командовао екипи с ограде а не клупе, данас је смењен с места шефа струке ОФК Кикинде.
– Резултатска криза после јучерашњег меча више је него евидентна и зато смо захвалили на сарадњи Тривковићу. До краја јесени, екипу ће с клупе предводити досадашњи помоћни тренер Владимир Китановић, а у овом тренутку најбитније је да се екипа тргне и да покушамо да извучемо максимум у последња три кола и сакупимо колико год је могуће више бодова – јасан је Марко Вукобрат, директор клуба из Дистричке улице.
Његова сигурна „ниша“ су плес и музика. А пут до тога да се тиме и бави зарађујући за живот, упркос таленту, сталном раду, усавршавању и наградама, био је тежак и пун изазова.
Да је пут до звезда трновит, Данило је осетио у тренутку када је схватио да од плеса не може да се живи. Није желео пасивно да чека нове прилике и потпуно је променио професију.
– Сада имам најбољи посао, радим као плесач у кабареу у једном клубу у Загребу. То су разне врсте плеса: модеран, хип хоп, џез балет, латино. Овај ангажман ме је, заправо, трајно вратио на сцену и ојачао ми веру у то да ми је на њој и место. Јако сам задовољан јер радим оно што волим, добро сам плаћен и стичем изванредно искуство. Лепо је живети овде, увек има посла и нових прилика за напредак – искрен је Данило.
Ипак, признаје, недостаје му Србија.
Са неописивом ведрином и шармом, Данило Станкић, плесач и уметник, не оптерећује се превише плановима за будућност. „Најбоља ствар коју сам урадио је то што сам дошао ту где сам сада“, каже. Иако се чини да су му амбиције задовољене, они који га познају и видели су га на сцени, знају да светске позорнице чекају на њега, некада омиљеног малог балетана, који сада плеше на сцени сваког дана и сваког дана се радује томе.
– Овде смо га сви звали Тоћа, па смо по надимку и назвали фестивал посвећен њему. Јанош је код нас и радио, био је секретар и члан председништва, а главну улогу је имао у позоришној сали јер је почео као глумац, а затим је и режирао. Он је волео те кратке комедије, од пет до 20 минута, и иначе је јако волео да ради са децом. Њему сам захвална што сам, у трећем разреду основне школе, стала на сцену и драго ми је што сам после и наставила да рецитујем. „Еђшег“ много дугује Јаношу и идеја да организујемо фестивал посвећен њему постоји већ дуго, али нас је спречио ковид, па смо прву смотру организовали тек 2021. године – рекла је Рамона Тот, председница КУД „Еђшег“ и чланица Савета мађарске националне мањине.
Број учесника растао је из године у годину, да би, на овогодишњој, четвртој „Тоћа смотри“, за једно вече, у својеврсном позоришном маратону, било одиграло чак 13 представа позоришних трупа из девет места. Гости су стигли Мужље, Чонопље, Србобрана, Руског Села, Утрине, Тобе и Новог Орахова, као и пријатељи „Еђшега“, трупа из Галгахевиза у Мађарској.
На ревијалној смотри кратке сценске форме у трајању од две до 35 минута играле су драмске групе различитих узраста – од млађих основаца до пензионера. Вече су отворили домаћини, глумачка група „Еђшега“ „Јожеф Атила“, са представом „Бежика ће рећи“, у режији Јаноша Кираља.
Фестивалу су присуствовали и Золтан Тот, заменик покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство и председник Савета Месне заједнице Сајан, и Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
Управо сјајно уиграни, талентовани и брзи „Мали ђаволи“ у маштовитом комаду изазвали су овације публике, а са ништа мање одушевљења примљене су и остале представе.
– Радиле смо саме са децом, а КУД „Петефи Шандор“из Тобе уступио нам је простор за рад. Почело је тако што смо припремиле журку за Ноћ вештица и, пошто у Тоби има веома мало активности за децу, ми смо решиле да направимо представу, што се њима јако свидело. Играмо је други пут. Наступили смо у Мужљи и сада овде, у Кикинди – каже Хелена Арањош.
Препуна сала публике, Кикинђана и самих учесника који су пратили наступе колега, сигуран је знак да су овакви позоришни сусрети неопходни и да ће сећање на омиљеног глумца и редитеља, Јаноша Тота, захваљујући његовим колегама, још дуго живети.