Na kraju „Sovembra“, programa Turističke organizacije posvećenog malim ušarama, u mesecu kada ove ptice stižu u svoje zimovalište na trgu, kreće „Sova-patrola“ osnovaca. Uz pomoć stručnjaka iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, obiđe se svako stablo i ustanovi broj jedinki.
U prvom brojanju sova ove sezone učestvovao je i Jovan Stepančev.
– Naučio sam kako treba negovati sove i da ih ne treba plašiti. Treba da smo zahvalni što su u našem gradu – rekao je Jovan.
Milica Veskov dodaje da su naučili kako treba zaštititi sove i da joj se mnogo svidela „Sova-patrola“.
– Jako mi je interesantno sve – rekao je Miroslav Vasiljević. – Mislim da su sove lepe i da ulepšavaju grad.
Fenomen boravka ove divlje i zaštićene vrste ptica u Kikindi prati se već dve decenije, podsetila je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada.
– Naš trg je specifičan jer sove ovde ne provode samo zimu, nego se i gnezde čitave godine. Njihov broj varira i mi ćemo to pratiti sve do kraja februara. Trg je zaštićen kao zimovalište sova utina, što znači da se vodi računa o tome da nema naglih zvučnih i svetlosnih efekata u blizini stabala na kojima je broj jedinki najveći – istakla je Miroslava Narančić i podsetila da je najviše sova, čak 734 jedinke, izbrojano 2009. godine.
Đacima u „Sova-patroli“ i ove godine je u brojanju pomagao Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
– Radili smo sa dve grupe, ukupno je bilo oko 50 učenika. Deca su lepo vaspitana, odlično pripremljena i vrlo motivisana. Izbrojali smo 208 jedinki, što je više nego prethodnih godina. Zima je vrlo blaga i dosta sova je raspršeno po gradu, pa očekujemo da će njihov broj da raste do januara – rekao je Ružić i podsetio da sove pomažu u poljoprivredi jer uništavaju glodare. Takođe je apelovao na poljoprivrednike da vode računa o tome na koji način koriste pesticide, posebno otrove za glodare.
– Moramo i čuvati drveće i saditi drvorede jer prinosi opadaju na golim oranicama i nema ni biodiverziteta, moramo da se urazumimo – istakao je Ružić. – Želim da pohvalim grad Kikindu koji je, prethodnih godina, puno radio na proširenju programa sadnje šumskih pojaseva i drvoreda uz puteve i duž linija na njivama.
Samo Društvo, takođe, uz pomoć Kompanije „Jafa“, u Kikindi postavlja gnezda za sove, vetruške i druge ptice koje se hrane glodarima. Do sada je postavljeno deset gnezda, a akcija će se nastaviti i narednih godina.
S. V. O.
– Ova tema rasvetljena je prvi put, ni na jednom mestu ne nalazimo na zapis o zadrugama koje su ostavile trag na polju ženskog delovanja i bile su prečica i put u uključivanje žena u javni građanski život. Pomogle su velikom broju ljudi i ovo je omaž njihovim članicama. Iako su u svom imenu nosile nacionalne odrednice i prevashodno pomagale svojim sunarodnicima, sarađivale su i sa drugim humanitarnim organizacijama i zajedno pomagale siromašnim slojevima stanovništva, bez obzira na nacionalnu pripadnost – objašnjava Sivčev. – U knjizi imamo dokumentovan rad Jevrejske ženske zadruge, Zadruge „Humanitas“ koju su činile Nemice i Mađarice, Rimokatoličkog dobrotvornog ženskog udruženja.
Knjiga za bazu ima arhivsku građu kikindskog Istorijskog arhiva i Arhiva Vojvodine, ali najviše informacija pronađeno je u štampi, rekao je recenzent, istoričar Dragoljub Mandić, član Matice srpske i Omladinskog odbora ove institucije.
Knjiga je dvojezična, ali je prevođenju prethodila obrada građe iz Arhiva koja je bila u rukopisu. Prevodilac ovog dela, Kristina Ember, viši bibliotekar u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, imala je zahtevan posao u dva smera.
– Arhivska dokumenta, pisana arhaičnim jezikom, prvo je trebalo prevesti na srpski, a zatim, posle dogovora da knjiga bude dvojezična, ponovo na mađarski, ali današnji, književni jezik – rekla je Kristina Ember. – Najzanimljivija mi je bila korespondencija između vlasti i žena koje su tražile mogućnosti da dođu do donacija, koja je bila na veoma visokom nivou u obraćanju i oslovljavanju. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da se vratim u to vreme.
Rad ženskih zadruga o kojima je pisao Sivčev, zaustavljen je 1946. godine, odlukom tadašnje vlasti. Posle ovog dela, autor najavljuje i knjigu o srpskim ženskim dobrotvornim zadrugama za koje, kaže, postoji obimna arhivska osnova. Izdavač predstavljene knjige je Istorijski arhiv u Kikindi.
