Српска православна црква 18. јануара слави зимски Крстовдан, празник који претходи Богојављењу и први дан након Божића када верници посте.
Слављење Крстовдана је прилика да се верници подсете на важност крштења и очишћења душе и тела, као и да се припреме за велики празник Богојављење, који је 19. јануара. У календару није обележен црвеним словом.
Према предању, први који су примили хришћанску веру и прве поуке нове вере помињу се као катихумени или – оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат као зимски Крстовдан.
Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”.
По народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, најчешће ће дувати током године. У неким деловима Србије на Крстовдан верују да на овај дан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.
У дванаест дана, почињући од Божића, а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.
На Крстовдан су се некада јели остаци пасуља од Бадњег дана и спремале су се пихтије које су се јеле сутрадан, на Богојављење, јер је Крстовдан посни дан.
Верује се да се на зимски Крстовдан отварају небеса и Бог прима све молитве упућене из срца. Овај дан је испуњен духовним значењем и многи верници га дочекују у молитви.
Тачно у поноћ треба погледати у небо и замислити жељу. У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.
Према речима Дуње Бркин Трифуновић, в. д. директорке Библиотеке, ово признање доприноси очувању и ширењу дела Ђуре Ђуканова.
О добитнику је одлучивао жири у саставу Драган Бабић, Слађана Стаменковић и Јована Копривица.
Тијана Миленковић, деветнаеста лауреаткиња ове престижне награде, завршила је филмску режију. Изразила је задовољство што јој је указана част да прими признање са именом писца који јој је близак по сензибилитету.
На свечаности у Библиотеци говорили су и књижевници Владимир Арсенић и Срђан Срдић. Награду је уручила Маријана Мирков, чланица Градског већа, нагласивши важност овог догађаја за град.
Ове године, пристигло је четрдесетак рукописа, што је више од просека, са највише пријава из Војводине и из Београда.
Јереј Момиров додаје да је могуће пријављивање и пре самог почетка, уз обавезно лекарско уверење.








