Bašaid je danas, 1. aprila, bio centar dobre zabave, humora i veselog duha, jer je uspešno održana „Aprilijada 2025“. Narodna biblioteka „Jovan Popović“, Mesni ogranak u Bašaidu, KUD „Bašaid“ i Mesna zajednica organizovali su bogat program pun smeha i druženja.
Manifestaciju je otvorio veseli i kreativni defile najmlađih učesnika, prvaka Osnovne škole „1. oktobar“, koji su svojim maštovitim kostimima i maskama očarali publiku. Stručni žiri u sastavu Zorica Despotov, Darinka Maljugić i Zorica Jović imao je težak zadatak da odabere najduhovitije, najkreativnije, najsmešnije i najoriginalnije maske te su nagrađeni svi učesnici maskenbala.
Pored maskenbala, prisutni su uživali u nastupu „Smehotvoraca“, malih majstora humora koji su svojim vicevima i šalama nasmejali sve generacije. Najuspešniji smehotvorci su bili: Stefan Bošnjak, Nikola Miškeljin, Milana Milin, Lazar Avramov, Tijana Čolak, Nada Šain, Svetozar Šain, Danica Litričin, Jovan Gajin i Danijela Burai, koji su i nagrađeni.
Održan je i „Veseli kviz“, tokom kog su takmičari odmerili svoje znanje i domišljatost kroz duhovita pitanja, zagonetke i asocijacije. Ekipe „Veselići“, „Klovnovi“, „Smehuljci“ i „Smehotres“ borile su se u nekoliko krugova igre, a rezultati su bili neizvesni do samog kraja. Prvo mesto je osvojila ekipa „Smehuljci“ koju su činili Miloš Vukobrat, Mihajlo Tešić, Aleksandar Petrović i Ivan Lepar.
Kao poseban deo programa, biblioteka u Bašaidu pripremila je preporuke najzabavnijih knjiga, jer je smeh još lepši uz dobre priče i humorističku literaturu.
Ova manifestacija nastavlja da neguje tradiciju humora i radosti u Bašaidu, a osmesi učesnika i gostiju najbolja su potvrda njenog uspeha.
Miodrag Gladišev iz Kikinde, star 39 godina, stariji vodnik prve klase na službi u garnizonu u Kuršumliji. Suprug i otac tada četrnaestogodišnje devojčice. Poginuo prve večeri NATO bombardovanja, 24. marta 1999. godine. Njegova sestra, Anica Drinjak, i danas nosi teret te sudbonosne noći.
– Tog dana, oko šest popodne, na televiziji su javili da su avioni poleteli iz Avijana. Osetila sam nemir i pokušala da ga pozovem, mada su oni, mislila sam tada, verovatno, znali za to. Međutim, posle sam čula od njegovih saboraca, da nisu znali do poslednjeg momenta. Zvala sam kasarnu, kuću, sve brojeve koje sam imala, ali niko se nije javljao – priča Anica.
Nešto posle osam sati, nelagoda je postala nesnosna.
– Sedela sam na kauču, muž je bio u sobi. Odjednom sam skočila i počela da šetam. Ne znam, u stomaku sam osetila nelagodu. „Šta ti je?“, pitao me je muž. Kažem mu: „Ne znam, kao da se nešto strašno desilo.“ Samo par trenutaka kasnije, čujem na vestima – pogođeni su ciljevi na Kosovu i u Kuršumliji.
Tada još ništa nije znala. Iz očaja je prelistala beležnicu koju je unuka Dijana, Miodragova ćerka, zaboravila kod njih, i počela da poziva brojeve redom.
Miodrag i Anica
– U jednom trenutku, javio mi se neki stariji čovek. Bio je učitelj u penziji iz Kuršumlije. „A, vi tražite onu devojčicu čiji je otac poginuo“, rekao mi je. Samo sam se spustila na pod. To je bio deda devojčice s kojom se moja unuka družila.
Osećaj straha pretvorio se u jezivo saznanje
– Pozovem policijsku stanicu u Kuršumliji. Pokušam da budem što konciznija i pitam za starijeg vodnika Gladiševa. Policajac me ispravlja: „Mislite na starijeg vodnika prve klase?“. Čim je to rekao, znala sam.
Ali onda je dodao nešto što će zauvek pamtiti.
„Kakva ste vi to porodica, kad niko već treći dan ne dolazi po njega?“, izgovorio je. Ostala sam bez daha. I još mi je rekao: „Svi su ostali sahranjeni, samo je on ostao.“
– Rekla sam mu: „Čujete li da ne znam ništa o njemu? Kako možete tako nešto da kažete?“ Ne bih brata ostavila nikada…“ Rekli su mi da je u kapeli u bolnici. Bio je u podrumu.
Tamo ga je zatekla kada je stigla u Kuršumliju, na poljskom krevetu, prekrivenog ćebetom.
– To je bila slika koju nikada neću moći da izbrišem iz glave – tiho kaže.
Hteli su odmah da ga vrate kući, ali im komandant to nije dozvolio jer se očekivao novi napad.
– Rekla sam mu: „Ako treba dva puta da ga ubiju, neka ubiju i mene.“ Onda su popustili.
Sahranili su ga u Kikindi, „da mu bar neko ode na grob“.
Tamo gde je sve stalo
Mesec dana kasnije, ponovo je otišla u Kuršumliju, na mesto gde je njen brat izgubio život.
– Zamolila sam da me odvedu do skloništa. To je bila ogromna rupa u sedam metara armiranog betona. Tamo su bili paviljoni Pavkovića i Lazarevića, ali su oni tog dana otišli negde po zadatku. U vreme napada, polovina starešina je bila ostala unutra, ostali su izašli na večeru.
Jedan rezervista je pozvao Miodraga da izađe sa njim, da zapale cigaretu. Moj brat je bio strastveni pušač.
– Miodrag mu je rekao: „Idi ti, ja ne mogu.“ Možda je nešto predosetio… Samo je sagnuo glavu i naslonio se na zid. Tog trenutka udarila je prva raketa. Onaj vojnik koji je izašao – preživeo je. Da je otišao sa njim, možda bi danas bio živ. Sudbina – kaže Anica.
Kada je sišla u sklonište, prišao joj je bolničar, Miodragov prijatelj.
– Rekao mi je: „Čekao sam vas“ i otvorio je kasetu u kojoj je čuvao sveću. Zapalili smo je za mog brata.
Ono što je ugledala unutra, zauvek će pamtiti.
– Razbacane beretke, šapke, šlemovi, krv… Ne mogu da vam opišem tu sliku i taj osećaj. Ali morala sam da odem tamo. Ne bih imala mira da nisam.
Milić, Kapo, Vištica
Miodraga su izvukle njegove kolege oficiri Josip Vištica i Hajrudin Kapo.
– Ali on je već bio mrtav. Izlazi su bili zatrpani, jedva su dolazili do ranjenih i poginulih. Do nekih su stigli tek sutradan, kada je stigao bager.
Od kada se u Kikindi obeležava godišnjica bombardovanja, pukovnik Vištica dolazi svake godine. Ovog 24. maja za svog saborca položili su venac i Hajrudin Kapo i Miodrag Milić.
Miodragova ćerka Dijana danas ima porodicu.
– Udala se, ima sinčića. Moj brat bi sada bio deda. Ali sa njim se ugasila loza Gladiševih.
Anica Drinjak
Imena koja ne smemo zaboraviti
Anica je predsednica Sekcije porodica poginulih pri Srpskim ratnim veteranima. Na dan obeležavanja 26 godina od bombardovanja, nije zaboravila još jednog vojnika iz Kikinde.
– Te večeri, posle polaganja venaca, kada su nam u Muzeju prikazivali film „Hronologija jednog bombardovanja“, stavila sam pored Miodragove, i sliku Željka Alara, starijeg vodnika iz Kikinde. On je poginuo 16. aprila u selu Reljan kod Preševa. Moramo ih se sećati. Svaka reč o tim ljudima mnogo znači.
Sećanje koje ne sme da izbledi
Anica kaže da vreme ne leči rane.
– Samo naučimo da živimo sa bolom. Sve bih dala da mogu da ga vratim, ali ne mogu. Mogu samo da pričam o njemu i to je jedini način da se sećanje ne ugasi – kaže Anica.
I zato je dobro, bar ponekad, da izvučemo sećanja na te ljude i da ispričamo šta se dogodilo, podseća. Mnogo brzo zaboravljamo, a to ne sme da se dogodi.
Kompletna rekonstrukcija svlačionica za dvoranske sportove u Kulturno-sportskom centru „Jezero“ je u samom finišu. U to su se uverili Mladen Bogdan, gradonačelnik i Aleksandar Aćimov, član Gradskog veća za sport i omladinu koji su u pratnji v.d. direktora Marka Rakina posetili „Jezero“.
-Po završetku posla svlačionice će biti moderne i po standardima i sigurno će doprineti kvalitetnijem bavljenju sportom svima koji koriste halu Kulturno – sportskog centra. Osim naših sportista tu su i gostujući koji dolaze na razne sportske turnire i utakmice – istakao je gradonačelnik Bogdan.
Temeljna rekonstrukcija prva je ovakve vrste od kada je izgrađen objekat.
-Važno je bilo da se svlačionice adaptiraju, prvenstveno zbog sportista koji treniraju u našim klubovima, ali će nam ova investicija omogućiti da možemo da se kandidujemo za ozbiljna takmičenja. Sada će i ovaj prostor biti uređen po najmodernijim standardima. U razgovoru sa izvođačem radova saznali smo da će posao vrlo brzo biti završen – naveo je Mladen Bogdan.
Sredstva je obezbedila Pokrajinska vlada.
-Investicija je vredna nešto više od 11 miliona dinara. Hvala našim partnerima u Pokrajini, ali i u Republici koji nas podržavaju i pomažu nam da unapredimo sve segmente života u gradu.
Rekonstrukcijom su obuhvaćene tri svlačionice. Radovi podrazumevaju postavljanje novih pločica, sanitarije i PVC stolarije.
Kulturno-umetničko društvo „Petar Kočić” iz Novih Kozaraca, gostovalo je, proteklog vikenda, na 22. Sajmu narodnog stvaralaštva, prela i posela i starih zanata “Zlatne niti” u Vrnjačkoj Banji. Kozarački folklorci otputovali su na poziv organizatora ove tradicionalne manifestacije, kaže predsednica KUD-a, Dragana Karanović.
– Nas pripremni ansambl predstavio se sa Vlaškim igrama našeg koreografa Milana Vašalića. Nastupilo je 17 mladih članova našeg KUD-a i, pored velikog zadovoljstva i našeg i naših domaćina, ostvarili smo lepa prijateljstva – kaže Dragana Karanović.
Za goste su bile upriličene posete Manastiru Žiča i Hramu Svetog Save u Gračacu.
Prevoz do festivala besplatno je obezbedio prevoznik „Triumph Tim Travel”. I drugi meštani pokazali su solidarnost i humanost, besplatno ustupivši svoje proizvode i kupujući na licitaciji organizovanoj za potrebe članova KUD-a na fejsbuk grupi „Novi Kozarci u srcu”.
– Na taj način obezbedili su nam materijale za nošnju, opanke, trenerke. Žene iz sela šiju nam jeleke, košulje, suknje i pletu priglavke – dodaje Karanovićeva. – Zahvalni smo svima koji pomažu rad našeg društva.
KUD „Petar Kočić” jedino je mesto okupljanja meštana svih uzrasta koji, u folklornim i pevačkim grupama, baštine tradiciju svog, ali i drugih krajeva Srbije.
Danas, 1. aprila, obeležava se Svetski dan šale. Na ovaj dan ljudi se tradicionalno šale jedni drugima i zabavljaju smišljanjem bezopasnih smicalica i objavljivanjem lažnih novosti.
Najranija povezanost između 1. aprila i smišljanja šala javlja se u Čoserovim Kanterberijskim pričama iz 1392. godine.
Po jednoj verziji, 1. april kao Dan šale nastao je kada je u 16. veku pomeren dan Nove godine sa 25. marta na 1. januar.
Do tada se u mnogim evropskim gradovima Nova godina obeležavala 25. marta, a slavlje je trajalo sedam dana, odnosno do 1. aprila.
Prema tom tumačenju, oni koji su prihvatili novi datum kao dan Nove godine zbijali su šale sa onima koji su ga i dalje obeležavali do 1. aprila.
U 18. veku se za ovaj dan smatralo da vodi poreklo još od biblijske ličnosti Noja.
Prema članku iz jednih engleskih novina objavljenom 1789. godine, tog datuma je Noje prvi put poslao golubicu, prerano.
Panorama, televizijska emisija na Bi-Bi-Siju, 1957. godine je objavila poznatu prvoaprilsku šalu o tome kako Švajcarci vrše berbu špageta sa drveta, kada se veliki broj gledalaca se javljao redakciji kako bi saznali kako mogu sami da uzgajaju svoje špagete.
Burger king je 1998. godine u SAD objavio reklamu o hamburgerima za levoruke, koji su napravljeni tako da im sadržaj curi s desne strane.
Gardijan je u dodatku 1977. godine objavio članak koji je pohvalno pisao o izmišljenom odmaralištu i njegova dva ostrva Aperkejs i Louerkejs, glavnom gradu Bodoni i o njegovom vođi General Piku.
Zainteresovani čitaoci su bili razočarani kada su saznali da su sva mesta izmišljena, a da su njihova imena uzeta kao termini iz tipografije.
Neki događaji koji su se zaista dešavali 1. aprila, često su prihvatani sa nevericom, kao kada je Iran 1979. godine proglasio 1. april Danom republike, a do danas mnogi ne veruju da je to stvarni praznik.
U danskom gradu Albertslundu 2009. godine je jedna škola zamalo izgorela do temelja jer vatrogasci nisu verovali da su prva dva poziva bila prava.
Na jučerašnju akciju dobrovoljnog davanja krvi Crvenog krsta i Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine došla su 63 potencijalna davaoca od kojih je 58 i dalo dragocenu tečnost. Među njima je bilo 14 žena, a četiri sugrađanina krv je darivalo prvi put.
Priliku za ovaj humani čin Kikinđani će ponovo imati u utorak, 15. i u ponedeljak, 28. aprila.
Košarkaši Velike Kikinde ostvarili su pobedu na startu doigravanja za plasman u treći rang, u Futogu savladali su 80:64 istoimeni klub. Početak je bio u egalu, a nakon prvih 10 minuta bilo je tri poena razlike u korist naših. Egal je bilo u drugoj četvrtini, „Lavovi” su nakon velikog odmora krenuli žestoko pa je protivnik postigao samo devet poena u trećoj deonici, a onda je Velika Kikinda u istom ritmu okončala posao na uverljiv način. Dušan Simjanovski zabeležio je 11 poena.
– Vratili smo se u ritam zahvaljujući agresivnoj odbrani što nam je i zaštitni znak, ali tek nas čeka najteži ispit u sezoni. U subotu od 19 sati dolazi nam Apatin, koji je neporažen kao i mi, pa pozivam navijače da nam u „Jezeru” budu „šesti igrač” – kaže Simjanovski.
Odličan je bio Danilo Mijatović s 28 poena, Vlahović je imao učinak od 13 poena i 10 asistencija, a pratili su ih, osim pomenutog Simjanovskog, Šarenac i Gole po 8, Žigon 6, Oličkov 4 i Bunghart 2 poena.
Trener Mirko Bucalo zadovoljan je startom u doigravanju.
– Utakmica je bila energetski zahtevna uz veliki ulog za obe ekipe. Imali smo nekoliko ishitrenih šuteva, ali sve se posložilo u trećoj četvrtini, kada smo iz egala otišli na plus 20 razlike. Spremamo za Apatin, biće to derbi sezone, kao i kasniji uzvrat kod njih – jasan je Bucalo. D. P.
U utorak, 1. aprila 2025. godine, očekuju se okupljanja građana na više lokacija na području Policijske uprave u Kikindi.
U skladu sa članom 52. Zakona o policiji, Policijska uprava preduzeće sve zakonske mere da javni skupovi proteknu bezbedno, uključujući foto i video-snimanje na mestima gde se prijavljeni i neprijavljeni skupovi budu održavali.
Dramska sekcija „Jožef Atila“ Kulturno-umetničkog društva „Eđšeg“ pripremilo je novu predstavu – komad „Polusnovi“ Petera Boldižara, u režiji Šandora Kiralja.
Predstava govori o svakodnevnim životnim situacijama, unutrašnjim borbama i trenucima na granici stvarnosti i mašte koji su nam, možda, svima poznati, navodi se u najavi.
Igraju David Čikoš, Norbert Đuranki, Šandor Kiralj, Vivijan Fazekaš i Teodora Sili. Premijera će biti izvedena na sceni KUD „Eđšeg“ u subotu, 5. aprila, od 19 sati. Ulazak je besplatan, ali publika može, svojim prilozima, da doprinese radu dramske sekcije i KUD-a.
Mesna biblioteka u Bašaidu će sutra, 1. aprila u 10 sati biti prepuna smeha i zabave na tradicionalnoj „Aprilijadi“. Program obuhvata maskenbal za prvake, književni kutak sa preporukama najduhovitijih knjiga, zid smeha sa šaljivim porukama i vesele poruke
prijateljstva na balonima.
Mališane očekuje i veseli kviz, a najbolji vic ili šala doneće titulu „Smehotvorca“.
Već narednog dana , 2. aprila Narodna biblioteka „Jovan Popović“ obeležiće Međunarodni dan dečje knjige. U 10 časova uz gostovaće pesnikinje za decu Zorice Despotov.
Mališani će imati priliku da uživaju u druženju sa autorkom, upoznaju njene stihove i razgovaraju o čaroliji knjiga. Ovaj dan slavi ljubav prema nčitanju i podstiče decu da otkriju svet mašte kroz pisanu reč.
Nešto posle osam sati, nelagoda je postala nesnosna.
Tamo ga je zatekla kada je stigla u Kuršumliju, na poljskom krevetu, prekrivenog ćebetom.
Jedan rezervista je pozvao Miodraga da izađe sa njim, da zapale cigaretu. Moj brat je bio strastveni pušač.
Sećanje koje ne sme da izbledi
Za goste su bile upriličene posete Manastiru Žiča i Hramu Svetog Save u Gračacu.
