Башаид је данас, 1. априла, био центар добре забаве, хумора и веселог духа, јер је успешно одржана „Априлијада 2025“. Народна библиотека „Јован Поповић“, Месни огранак у Башаиду, КУД „Башаид“ и Месна заједница организовали су богат програм пун смеха и дружења.
Манифестацију је отворио весели и креативни дефиле најмлађих учесника, првака Основне школе „1. октобар“, који су својим маштовитим костимима и маскама очарали публику. Стручни жири у саставу Зорица Деспотов, Даринка Маљугић и Зорица Јовић имао је тежак задатак да одабере најдуховитије, најкреативније, најсмешније и најоригиналније маске те су награђени сви учесници маскенбала.
Поред маскенбала, присутни су уживали у наступу „Смехотвораца“, малих мајстора хумора који су својим вицевима и шалама насмејали све генерације. Најуспешнији смехотворци су били: Стефан Бошњак, Никола Мишкељин, Милана Милин, Лазар Аврамов, Тијана Чолак, Нада Шаин, Светозар Шаин, Даница Литричин, Јован Гајин и Данијела Бураи, који су и награђени.
Одржан је и „Весели квиз“, током ког су такмичари одмерили своје знање и домишљатост кроз духовита питања, загонетке и асоцијације. Екипе „Веселићи“, „Кловнови“, „Смехуљци“ и „Смехотрес“ бориле су се у неколико кругова игре, а резултати су били неизвесни до самог краја. Прво место је освојила екипа „Смехуљци“ коју су чинили Милош Вукобрат, Михајло Тешић, Александар Петровић и Иван Лепар.
Као посебан део програма, библиотека у Башаиду припремила је препоруке најзабавнијих књига, јер је смех још лепши уз добре приче и хумористичку литературу.
Ова манифестација наставља да негује традицију хумора и радости у Башаиду, а осмеси учесника и гостију најбоља су потврда њеног успеха.
Миодраг Гладишев из Кикинде, стар 39 година, старији водник прве класе на служби у гарнизону у Куршумлији. Супруг и отац тада четрнаестогодишње девојчице. Погинуо прве вечери НАТО бомбардовања, 24. марта 1999. године. Његова сестра, Аница Дрињак, и данас носи терет те судбоносне ноћи.
– Тог дана, око шест поподне, на телевизији су јавили да су авиони полетели из Авијана. Осетила сам немир и покушала да га позовем, мада су они, мислила сам тада, вероватно, знали за то. Међутим, после сам чула од његових сабораца, да нису знали до последњег момента. Звала сам касарну, кућу, све бројеве које сам имала, али нико се није јављао – прича Аница.
Нешто после осам сати, нелагода је постала несносна.
– Седела сам на каучу, муж је био у соби. Одједном сам скочила и почела да шетам. Не знам, у стомаку сам осетила нелагоду. „Шта ти је?“, питао ме је муж. Кажем му: „Не знам, као да се нешто страшно десило.“ Само пар тренутака касније, чујем на вестима – погођени су циљеви на Косову и у Куршумлији.
Тада још ништа није знала. Из очаја је прелистала бележницу коју је унука Дијана, Миодрагова ћерка, заборавила код њих, и почела да позива бројеве редом.
Миодраг и Аница
– У једном тренутку, јавио ми се неки старији човек. Био је учитељ у пензији из Куршумлије. „А, ви тражите ону девојчицу чији је отац погинуо“, рекао ми је. Само сам се спустила на под. То је био деда девојчице с којом се моја унука дружила.
Осећај страха претворио се у језиво сазнање
– Позовем полицијску станицу у Куршумлији. Покушам да будем што концизнија и питам за старијег водника Гладишева. Полицајац ме исправља: „Мислите на старијег водника прве класе?“. Чим је то рекао, знала сам.
Али онда је додао нешто што ће заувек памтити.
„Каква сте ви то породица, кад нико већ трећи дан не долази по њега?“, изговорио је. Остала сам без даха. И још ми је рекао: „Сви су остали сахрањени, само је он остао.“
– Рекла сам му: „Чујете ли да не знам ништа о њему? Како можете тако нешто да кажете?“ Не бих брата оставила никада…“ Рекли су ми да је у капели у болници. Био је у подруму.
Тамо га је затекла када је стигла у Куршумлију, на пољском кревету, прекривеног ћебетом.
– То је била слика коју никада нећу моћи да избришем из главе – тихо каже.
Хтели су одмах да га врате кући, али им командант то није дозволио јер се очекивао нови напад.
– Рекла сам му: „Ако треба два пута да га убију, нека убију и мене.“ Онда су попустили.
Сахранили су га у Кикинди, „да му бар неко оде на гроб“.
Тамо где је све стало
Месец дана касније, поново је отишла у Куршумлију, на место где је њен брат изгубио живот.
– Замолила сам да ме одведу до склоништа. То је била огромна рупа у седам метара армираног бетона. Тамо су били павиљони Павковића и Лазаревића, али су они тог дана отишли негде по задатку. У време напада, половина старешина је била остала унутра, остали су изашли на вечеру.
Један резервиста је позвао Миодрага да изађе са њим, да запале цигарету. Мој брат је био страствени пушач.
– Миодраг му је рекао: „Иди ти, ја не могу.“ Можда је нешто предосетио… Само је сагнуо главу и наслонио се на зид. Тог тренутка ударила је прва ракета. Онај војник који је изашао – преживео је. Да је отишао са њим, можда би данас био жив. Судбина – каже Аница.
Када је сишла у склониште, пришао јој је болничар, Миодрагов пријатељ.
– Рекао ми је: „Чекао сам вас“ и отворио је касету у којој је чувао свећу. Запалили смо је за мог брата.
Оно што је угледала унутра, заувек ће памтити.
– Разбацане беретке, шапке, шлемови, крв… Не могу да вам опишем ту слику и тај осећај. Али морала сам да одем тамо. Не бих имала мира да нисам.
Милић, Капо, Виштица
Миодрага су извукле његове колеге официри Јосип Виштица и Хајрудин Капо.
– Али он је већ био мртав. Излази су били затрпани, једва су долазили до рањених и погинулих. До неких су стигли тек сутрадан, када је стигао багер.
Од када се у Кикинди обележава годишњица бомбардовања, пуковник Виштица долази сваке године. Овог 24. маја за свог саборца положили су венац и Хајрудин Капо и Миодраг Милић.
Миодрагова ћерка Дијана данас има породицу.
– Удала се, има синчића. Мој брат би сада био деда. Али са њим се угасила лоза Гладишевих.
Аница Дрињак
Имена која не смемо заборавити
Аница је председница Секције породица погинулих при Српским ратним ветеранима. На дан обележавања 26 година од бомбардовања, није заборавила још једног војника из Кикинде.
– Те вечери, после полагања венаца, када су нам у Музеју приказивали филм „Хронологија једног бомбардовања“, ставила сам поред Миодрагове, и слику Жељка Алара, старијег водника из Кикинде. Он је погинуо 16. априла у селу Рељан код Прешева. Морамо их се сећати. Свака реч о тим људима много значи.
Сећање које не сме да избледи
Аница каже да време не лечи ране.
– Само научимо да живимо са болом. Све бих дала да могу да га вратим, али не могу. Могу само да причам о њему и то је једини начин да се сећање не угаси – каже Аница.
И зато је добро, бар понекад, да извучемо сећања на те људе и да испричамо шта се догодило, подсећа. Много брзо заборављамо, а то не сме да се догоди.
Комплетна реконструкција свлачионица за дворанске спортове у Културно-спортском центру „Језеро“ је у самом финишу. У то су се уверили Младен Богдан, градоначелник и Александар Аћимов, члан Градског већа за спорт и омладину који су у пратњи в.д. директора Марка Ракина посетили „Језеро“.
-По завршетку посла свлачионице ће бити модерне и по стандардима и сигурно ће допринети квалитетнијем бављењу спортом свима који користе халу Културно – спортског центра. Осим наших спортиста ту су и гостујући који долазе на разне спортске турнире и утакмице – истакао је градоначелник Богдан.
Темељна реконструкција прва је овакве врсте од када је изграђен објекат.
-Важно је било да се свлачионице адаптирају, првенствено због спортиста који тренирају у нашим клубовима, али ће нам ова инвестиција омогућити да можемо да се кандидујемо за озбиљна такмичења. Сада ће и овај простор бити уређен по најмодернијим стандардима. У разговору са извођачем радова сазнали смо да ће посао врло брзо бити завршен – навео је Младен Богдан.
Средства је обезбедила Покрајинска влада.
-Инвестиција је вредна нешто више од 11 милиона динара. Хвала нашим партнерима у Покрајини, али и у Републици који нас подржавају и помажу нам да унапредимо све сегменте живота у граду.
Реконструкцијом су обухваћене три свлачионице. Радови подразумевају постављање нових плочица, санитарије и ПВЦ столарије.
Културно-уметничко друштво „Петар Кочић” из Нових Козараца, гостовало је, протеклог викенда, на 22. Сајму народног стваралаштва, прела и посела и старих заната “Златне нити” у Врњачкој Бањи. Козарачки фолклорци отпутовали су на позив организатора ове традиционалне манифестације, каже председница КУД-а, Драгана Карановић.
– Нас припремни ансамбл представио се са Влашким играма нашег кореографа Милана Вашалића. Наступило је 17 младих чланова нашег КУД-а и, поред великог задовољства и нашег и наших домаћина, остварили смо лепа пријатељства – каже Драгана Карановић.
За госте су биле уприличене посете Манастиру Жича и Храму Светог Саве у Грачацу.
Превоз до фестивала бесплатно је обезбедио превозник „Triumph Tim Travel”. И други мештани показали су солидарност и хуманост, бесплатно уступивши своје производе и купујући на лицитацији организованој за потребе чланова КУД-а на фејсбук групи „Нови Козарци у срцу”.
– На тај начин обезбедили су нам материјале за ношњу, опанке, тренерке. Жене из села шију нам јелеке, кошуље, сукње и плету приглавке – додаје Карановићева. – Захвални смо свима који помажу рад нашег друштва.
КУД „Петар Кочић” једино је место окупљања мештана свих узраста који, у фолклорним и певачким групама, баштине традицију свог, али и других крајева Србије.
Данас, 1. априла, обележава се Светски дан шале. На овај дан људи се традиционално шале једни другима и забављају смишљањем безопасних смицалица и објављивањем лажних новости.
Најранија повезаност између 1. априла и смишљања шала јавља се у Чосеровим Кантерберијским причама из 1392. године.
По једној верзији, 1. април као Дан шале настао је када је у 16. веку померен дан Нове године са 25. марта на 1. јануар.
До тада се у многим европским градовима Нова година обележавала 25. марта, а славље је трајало седам дана, односно до 1. априла.
Према том тумачењу, они који су прихватили нови датум као дан Нове године збијали су шале са онима који су га и даље обележавали до 1. априла.
У 18. веку се за овај дан сматрало да води порекло још од библијске личности Ноја.
Према чланку из једних енглеских новина објављеном 1789. године, тог датума је Ноје први пут послао голубицу, прерано.
Панорама, телевизијска емисија на Би-Би-Сију, 1957. године је објавила познату првоаприлску шалу о томе како Швајцарци врше бербу шпагета са дрвета, када се велики број гледалаца се јављао редакцији како би сазнали како могу сами да узгајају своје шпагете.
Бургер кинг је 1998. године у САД објавио рекламу о хамбургерима за леворуке, који су направљени тако да им садржај цури с десне стране.
Гардијан је у додатку 1977. године објавио чланак који је похвално писао о измишљеном одмаралишту и његова два острва Аперкејс и Лоуеркејс, главном граду Бодони и о његовом вођи Генерал Пику.
Заинтересовани читаоци су били разочарани када су сазнали да су сва места измишљена, а да су њихова имена узета као термини из типографије.
Неки догађаји који су се заиста дешавали 1. априла, често су прихватани са неверицом, као када је Иран 1979. године прогласио 1. април Даном републике, а до данас многи не верују да је то стварни празник.
У данском граду Албертслунду 2009. године је једна школа замало изгорела до темеља јер ватрогасци нису веровали да су прва два позива била права.
На јучерашњу акцију добровољног давања крви Црвеног крста и Завода за трансфузију крви Војводине дошла су 63 потенцијална даваоца од којих је 58 и дало драгоцену течност. Међу њима је било 14 жена, а четири суграђанина крв је даривало први пут.
Прилику за овај хумани чин Кикинђани ће поново имати у уторак, 15. и у понедељак, 28. априла.
Кошаркаши Велике Кикинде остварили су победу на старту доигравања за пласман у трећи ранг, у Футогу савладали су 80:64 истоимени клуб. Почетак је био у егалу, а након првих 10 минута било је три поена разлике у корист наших. Егал је било у другој четвртини, „Лавови” су након великог одмора кренули жестоко па је противник постигао само девет поена у трећој деоници, а онда је Велика Кикинда у истом ритму окончала посао на уверљив начин. Душан Симјановски забележио је 11 поена.
– Вратили смо се у ритам захваљујући агресивној одбрани што нам је и заштитни знак, али тек нас чека најтежи испит у сезони. У суботу од 19 сати долази нам Апатин, који је непоражен као и ми, па позивам навијаче да нам у „Језеру” буду „шести играч” – каже Симјановски.
Одличан је био Данило Мијатовић с 28 поена, Влаховић је имао учинак од 13 поена и 10 асистенција, а пратили су их, осим поменутог Симјановског, Шаренац и Голе по 8, Жигон 6, Оличков 4 и Бунгхарт 2 поена.
Тренер Мирко Буцало задовољан је стартом у доигравању.
– Утакмица је била енергетски захтевна уз велики улог за обе екипе. Имали смо неколико исхитрених шутева, али све се посложило у трећој четвртини, када смо из егала отишли на плус 20 разлике. Спремамо за Апатин, биће то дерби сезоне, као и каснији узврат код њих – јасан је Буцало. Д. П.
У уторак, 1. априла 2025. године, очекују се окупљања грађана на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди.
У складу са чланом 52. Закона о полицији, Полицијска управа предузеће све законске мере да јавни скупови протекну безбедно, укључујући фото и видео-снимање на местима где се пријављени и непријављени скупови буду одржавали.
Драмска секција „Јожеф Атила“ Културно-уметничког друштва „Еђшег“ припремило је нову представу – комад „Полуснови“ Петера Болдижара, у режији Шандора Кираља.
Представа говори о свакодневним животним ситуацијама, унутрашњим борбама и тренуцима на граници стварности и маште који су нам, можда, свима познати, наводи се у најави.
Играју Давид Чикош, Норберт Ђуранки, Шандор Кираљ, Вивијан Фазекаш и Теодора Сили. Премијера ће бити изведена на сцени КУД „Еђшег“ у суботу, 5. априла, од 19 сати. Улазак је бесплатан, али публика може, својим прилозима, да допринесе раду драмске секције и КУД-а.
Месна библиотека у Башаиду ће сутра, 1. априла у 10 сати бити препуна смеха и забаве на традиционалној „Априлијади“. Програм обухвата маскенбал за прваке, књижевни кутак са препорукама најдуховитијих књига, зид смеха са шаљивим порукама и веселе поруке
пријатељства на балонима.
Малишане очекује и весели квиз, а најбољи виц или шала донеће титулу „Смехотворца“.
Већ наредног дана , 2. априла Народна библиотека „Јован Поповић“ обележиће Међународни дан дечје књиге. У 10 часова уз гостоваће песникиње за децу Зорице Деспотов.
Малишани ће имати прилику да уживају у дружењу са ауторком, упознају њене стихове и разговарају о чаролији књига. Овај дан слави љубав према нчитању и подстиче децу да открију свет маште кроз писану реч.
Нешто после осам сати, нелагода је постала несносна.
Тамо га је затекла када је стигла у Куршумлију, на пољском кревету, прекривеног ћебетом.
Један резервиста је позвао Миодрага да изађе са њим, да запале цигарету. Мој брат је био страствени пушач.
Сећање које не сме да избледи
За госте су биле уприличене посете Манастиру Жича и Храму Светог Саве у Грачацу.
