najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U nedelju, 27. aprila i u ponedeljak, 28. aprila 2025. godine, očekuju se okupljanja građana na više lokacija na području Policijske uprave u Kikindi.
U skladu sa članom 52. Zakona o policiji, Policijska uprava preduzeće sve zakonske mere da javni skupovi proteknu bezbedno, uključujući foto i video- snimanje na mestima gde se prijavljeni i neprijavljeni skupovi budu
održavali- saopštila je Policijska uprava Kikinda.
Nakon što je 8. aprila u našem gradu obeležen Svetski dan Roma, istim povodom danas su upriličena sportska dešavanja i druženje na prostoru bivše kasarne. Turnir u malom fudbalu organizovala su udruženja građana “Ki Rota” i “Romski oblak mašte”.
Gradonačelnik Mladen Bogdan je istakao da i u narednom periodu slede brojne aktivnosti usmerene ka romskoj populaciji, pre svega deci i ženama.
-Poruka koju šaljemo je važnost zdravog života, zajedništva i briga za najmlađe pripadnike romske nacionalnosti. I proteklih godina, naš fokus bio je obrazovanje i podsticaj za nastavak školovanja jer to je najbolji način za izlazak iz začaranog kruga siromaštva. Nastavićemo da radimo na unapređenju položaja romske populacije jer oni su ravnopravni članovi naše zajednice čiju budućnost zajedničkim snagama i gradimo – istakao je gradonačelnik.
Član Gradskog veća Željko Radu podseća da je 8. aprila kada se obeležava Svetski dan Roma bila upriličena zvanična proslava- podizanje zastave na jarbolu ispred Gradske kuće uz intoniranje himne, a danas je po lepom danu odigrano nekoliko utakmica u malom fudbalu.
-Takođe, ovde gde su prostorije romskih udruženja imamo druženje sa romskom zajednicom, razgovaramo o tome šta smo uradili i o planovima. Proces integracije i inkluzije Roma nije jednostavan i dugo traje, ali tu smo da postavimo temelje za buduće generacije. Podsetiću da je Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja Roma od 2025. do 2027. godine nedavno usvojila gradska skupština. Jedna od najvažnijih stavki je obrazovanje. Svake školske godine, školski pribor obezbeđuje se za romsku decu od prvog do osmog razreda, za svakog maturanta prošle godine smo obezbedili vaučer za kupovinu maturskog odela, tako će biti i ove godine. Sarađujemo na projektima sa nemačkom organizacijom za saradnju GIZ i SKGO kako bi se unapredila konkurentnost Romkinja na tržištu rada sa ciljem da se zaposle- ukazao je Radu.
Kako je najavio, do septembra je u planu organizovanje turnira u malom fudbalu na koji će doći gosti iz drugih gradova. Na teritoriji Grada Kikinde živi oko 3.000 pripadnika romske nacionalnosti.
R. K.
Rekonstrukcija zgrade koju dele Gimnazija „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko-trgovinska škole nije počela naprečac i grad je bio spreman za ovaj posao, istakao je na sednici lokalnog parlamenta Tihomir Farkaš, član Gradskog veća, odgovarajući na odbornička pitanja opozicionih odbornika.
-Nekoliko meseci unazad svesni smo šta nas čeka, te smo i preduzeli sve neophodne radnje. Kao resorni član Gradskog veća 3. aprila poslao sam dopis svim obrazovnim institucijama u kom sam ih zamolio da narednog dana, do kraja radnog vremena, dostave podatke o raspoloživom prostoru kako bi pronašli najbolje rešenje za zaposlene i učenike Gimnazije i Ekonomsko trgovinske škole. Danima smo organizovali sastanke i pravili planove. Bio sam na sastanku u obe škole i oni su snimani. To mi ne smeta jer stojim iza svake izgovorene reči. Stranački interesi, kada je obrazovanje u pitanju moraju da se stave sa strane jer u obrazovanju nema mesta politici. Imali smo priliku da vidimo da su roditelji dece koja pohađaju ove dve škole pozvani na roditeljski sastanak i kada su došli u školu i videli da je to skup sa političkom pozadinom okrenuli su se i otišli – rekao je Farkaš.
Dodao je i da je očekivao da će biti postignut konsenzus svih činilaca kako bi podržali predstojeću rekonstrukciju.
– Investicija je vredna šest miliona evra, i iako je bilo komentara da bi za taj novac mogle da se izgrade dve zgrade, ja ih ne podržavam jer bi u tom slučaju istorijski vredan objekat i kulturno dobro našeg grada propalo. Sa velikim ponosom pričam o ovom ulaganju. Rešenje je pronađeno, na zadovoljstvo učenika, zaposlenih i roditelja i u toku je selidba svih neophodnih stvari iz srednjih škola u osnovne „Jovan Popović“ i „Vuk Karadžić“ – napomenuo je Tihomir Farkaš.
Ovom prilikom precizirao je i da je pokrenuto puno dobrih stvari vezanih za akreditaciju Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača kao bi postala akademija. Isto tako tu je i inicijativa da Gimnazija i SSS „Miloš Crnjanski“ dobiju nove smerove.
A.Đ.
Pobusani ponedeljak uvek pada prvog ponedeljka posle Tomine nedelje, i za taj dan se na grob iznose sveže obojena crvena jaja sačuvana od Vaskrsa.
Pobusani ponedeljak je dan posvećen mrtvima i ove godine se obeležava 28. aprila. Naziva se još i Uskrs za mrtve ili Uskrs pokojnika, a tog dana se „pobusavaju“ grobne humke odnosno na njih se sadi busenje zelene trave i nose farbana uskršnja jaja pripremljena posebno za duše pokojnika. Protojerej Miroslav Bubalo ističe da je važno da se na ovaj dan posveti pažnja izgledima grobova predaka.
-Poput staranja o telesnim neophodno je starati se i o duhovnim potrebama svakog čoveka. Briga svih nas o pokojnicima ne sme da prestane i ostaje, ne samo u domenu spominjanja, nego se stavljanja akcent i na molitveno sećanje. Ovo je vreme i da se postaramo za grobove naših najmilijih. Na žalost, došli smo u situaciju da se o grobovima, starim 60 godine, niko ne stara. Oni su zapušteni i zaboravljeni. Zub vremena učini svoje tako da se oni uruše, a i korov koji raste je uzeo primat. Iako ti preci imaju žive naslednike dolazimo u situaciju iz takvih grobova vadimo drveće prečnika 20 centimetara. Posebna je čast da neko ima grob čukundede jer je to znak da loza traje minimalno 120 godina – kaže protojerej Bubalo.
Naš sagovornik dodaje da svako od nas treba da se zapita šta će biti sa nama kada dođemo u istu situaciju.
-Imamo Kikinđane koji su nas zadužili poput Đoke Radaka, Melanije Gaičić, Dušana Vasiljeva koji nemaju potomke. Svi moramo da se staramo o njihovim grobovima, ali i da ih spominjemo na dane, kakav je pobusani ponedeljak. Svake subote čitamo molitve, jer je to dan posvećen dušama upokojenih – pojasnio je naš sagovornik.
Sveštenik Bubalo napominje i da se najveća pažnja uređenju grobova posveti upravo posle Uskrsa. Već od srede, četvrtka mnogi započinju sa čišćenjem i sređivanjem.
-Na pobusani ponedeljak naša groblja budu puna. Malo je zapuštenih grobova, ali ih ima i apelujem na našu svest, veru, odgovornost, ljubav da vodimo računa o svojim grobljima. To su sveta mesta, mesta koja su bila azil, tretiraju se kao sakralna mesta. Smisao stradanja Hristovog je upravo to jedinstvo tela i duha po Vaskrsenju – zaključio je naš sagovornik.
Na groblje se nose jaja bojena u crvenu boju na Veliki petak, a potom se dele sirotinji. U pojedinim krajevima Srbije se izlazi na groblje kao na Zadušnice, odnosno uređuju se grobovi, pale sveće, drže se parastosi i pomeni.
Srpska pravoslavna crkva vodi računa i Železničkom, starom Mokrinskom i Melinom groblju.
SLOVO ZAKONA
Zakonska regulativa je neumoljiva. Iz šezdesetih godina prošlog veka postoji Uredba koja definiše da ono grobno mesto, za koje istekne rok zakupa od 10 godina, i niko ne uplati produžetak zakupa, onaj ko upravlja grobljem ima pravo da demontira spomenik, a zemne ostatke odloži u zajedničku grobnicu. U tom slučaju grob se izdaje drugom zakupcu.
-Mi izbegavamo da radimo ovo. Samo u slučaju velikog problema poput deponije smeća, urušavanja ili pak ugrožavanja bezbednosti onih koji dolaze, mi izdajemo grobno mesto drugom uz uslov da se svi zemni ostaci na koje se naiđe sahrane na tom mestu – pojasnio je protojerej Miroslav Bubalo.
A.Đ.
Kulturno-umetničko društvo „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela, koncertom obeležava 76 godina postojanja i 29 godina aktivnog rada, neprekidno negujući i čuvajući bogato nasleđe narodne igre, pesme i običaje.
Svečani rođendanski koncert, biće održan u nedelju, 27. aprila, u Domu kulture u Banatskom Velikom Selu, sa početkom u 19.30 sati.
-Na sceni će se predstaviti svih sedam folklornih i pevačkih sekcija ovog društva: prvi, drugi i treći ansambl, najmlađi članovi, rekreativci, kao i muška i ženska pevačka grupa – istakao je Predrag Santrač, predsednik društva. – Publiku očekuje raznovrstan program ispunjen tradicionalnim igrama i pesmama koji svedoče o duhu naroda i snazi zajednice.
KUD “Marija Bursać“ ne predstavlja samo umetnički kolektiv – već porodicu generacija koje su utkale srce u očuvanje kulturne baštine. Kroz decenije, ovo društvo je bilo i ostalo simbol zajedništva, tradicije i predanosti. Pozivamo sve naše sugrađane, prijatelje i ljubitelje folklora da nam se pridruže i uveličaju slavlje.
A.Đ.
Nastupom hora „Fa Mi Re Do“ u vrtiću „Kolibri“ otvorena je druga „Kolibrijade“ u okviru koje su mališani učestvovali u ekološkim radionicama koje su specijalno za ovu priliku osmislili vaspitači.
Predrag Popović, vaspitač ističe da je u ovoj manifestaciji učestvovalo 150 mališana iz svih vrtićkih grupa zajedno sa vaspitačima, roditeljima, bakama i dekama.
-Tokom čitave školske godine, kroz razne sadržaje, decu učimo o značaju očuvanja životne okoline i na koji način svi treba da se ponašamo kako bismo je sačuvali. Manifestacija je kruna našeg rada u ovoj godini, a posebnu zahvalnost dugujemo Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj koji nam je donirao sadnice voća o kojima će se brinuti naši mališani – kazao je Popović.
Edvin Tot, rukovodilac odseka za zaštitu životne sredine pomenutog Sekretarijata zajedno sa zaposlenima pomogao je deci i vaspitačima da oplemene dvorište novim sadnicama.
-Obeležavanje Dana planete Zemlje i ekološku nedelju završavamo na najlepši način, družeći se sa najmlađim sugrađanima. Zajedno sa njima zasadili smo devet patuljastih sadnica kruške, kajsije i breskve u „Kolibrijevom“ voćnom kutku. Želja nam je bila da se sami staraju o voćkama, ali i da mogu da ubiraju plodove kada voće sazri – naveo je Edvin.
U okviru radionica „Kad se male ruke slože“ organizovano je devet radionica: zini stižu vitamini, eko privezak, mirisna bašta, bockaj, cvetaj pa ulepšaj, više cveća, manje smeća, sportuljci, voda vazduh i babl-dabl.
A.Đ.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi podneli su nadležnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv S. K. (1988) iz Kikinde, zbog postojanja osnove sumnje da je izvršio krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti.
S. K. se sumnjiči da je sinoć lakše povredio policijsku službenicu i policajca koji su intervenisali nakon što je on, vozeći „ford“, sleteo sa puta i tom prilikom zadobio povrede.
Utvrđeno je da je osumnjičeni vozio neregistrovani automobil sa 1,59 promila alkohola u organizmu, bez vozačke dozvole koja mu je u prethodnom periodu oduzeta, kao i u vreme trajanja zaštitne mere zabrane upravljanja vozilom.
Takođe, odbio je da se podvrgne testu na prisustvo psihoaktivnih supstanci.
S. K. je određeno zadržavanje i protiv njega će biti podne, te odgovarajuće prekršajne prijave u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja, saopšteno je iz Policijske uprave Kikinda.
Pod sloganom „Um na drum“, i ove godine je u Kikindi realizovana redovna programska aktivnost Agencije za bezbednost saobraćaja „Na maturu bez automobila“. U saradnji sa Savetom za bezbednost saobraćaja Grada Kikinde, u amfiteatru Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, održano je interaktivno predavanje namenjeno maturantima. Ovom edukativnom susretu prisustvovali su i saradnici Agencije, kao i predstavnici Odeljenja saobraćajne policije.
– Cilj kampanje je da, uoči maturskih proslava, skrenemo pažnju mladima na važnost odgovornog ponašanja u saobraćaju, upravo u trenutku koji im je možda jedan od najvažnijih u životu – rekao je Pavle Popović, koordinator Saveta za bezbednost saobraćaja Grada. – Poruka je jednostavna: na maturu se ne ide automobilom, već sa osmehom i dobrim raspoloženjem.
Slaviša Savić, saradnik Agencije iz Šapca, naveo je da je samo u 2024. godini u saobraćajnim nesrećama život izgubilo 514 ljudi, od čega čak 114 mladih.
– Naša vizija je jasna: nula povređenih i poginulih u saobraćaju. Najčešći uzroci nesreća su: nepropisna brzina, nevezivanje pojasa, alkoholisanost i korišćenje telefona tokom vožnje – rekao je Savić. – Pri brzini od 60 kilometara na sat, sudar je ekvivalentan padu sa petog sprata. Automobil za samo dve sekunde, koliko je minimalno potrebno da pogledate u mobilni telefon, pri brzini od 59 kilometara na sat, pređe 30 metara, što je dovoljno za tragediju.
Najpotresniji deo predavanja bio je ispovest Julke Lopušine, koja je maturantima prenela svoju životnu priču – o trenutku koji je sve promenio.
– Jedne martovske večeri seli smo u auto sa mojim prijateljem Markom, iako sam znala koliko je popio. Pomislila sam – pet minuta vožnje, šta može da se desi. A dogodilo se najgore. Sleteli smo s puta i udarili u drvo. Dve drugarice koje su imale pojas već sutradan su nastavile život. Marko i Vanja to proleće nisu dočekali. Ja jesam, ali sam platila visoku cenu, završila sam kao paraplegičar – ispričala je Julka. – U sterilnoj bolničkoj sobi provela sam više od dve godine. Počela sam rehabilitaciju sa 35 kilograma i mogućnostima šestomesečne bebe. Sve je to bilo zato što nisam sačekala taksi i nisam vezala pojas.
Julka je pre nesreće studirala književnost i fotografiju, sanjala o paraglajdingu, želela da bude profesor. Sada je srećno udata i majka dvoje dece. Od mladalačkih snova morala je da odustane i zato šalje snažnu poruku.
– Kada sabirate sve što imate, svoj život brojite dva puta. Ne postoji sekunda koja se ne računa!
S. V. O.
Na predlog odborničke grupe „Aleksandar Vučić – Kikinda sutra“ na sednici je većinom glasova odbornika, izabran lokalni ombudsman grada Kikinde, Dragiša Mihajlović, diplomirani pravnik, koji je položio zakletvu. Lokalni ombudsman bira se na period od pet godina.
-Naš cilj je da lokalni ombudsman ima veću pažnju. Nakon podnete ostavke prethodnog ombudsmana, tražili smo kandidata koji odgovara svim kriterijumima koji su propisani za ovo mesto. Pronašli smo ga u Dragiši Mihajloviću koji je kvalitetan i usko stručan – kazao je predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov.
Dragiša Mihajlović diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu na osnovnim akademskim studijama. Bio je zaposlen u Službi za budžetsku inspekciju grada Kikinde, na radnom mestu budžetskog inspektora, sa kojeg je postavljen za v.d. načelnika Gradske uprave. Posao načelnika Gradske uprave grada Kikinde obavljao je u prethodnih pet godina.
Radno iskustvo je stekao radeći u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje na opštim pravnim poslovima i poslovima matične evidencije i zdravstvenog osiguranja, Srednjoj stručnoj školi „Miloš Crnjanski“ kao nastavnik predmeta Ustav i prava građana i u Javnom preduzeću za komunalnu infrastrukturu i usluge „Kikinda“ na opštim pravnim poslovima i poslovima vezanim za javne nabavke. Ima položen državni stručni ispit, ispit za službenika za javne nabavke i ispit za inspektora.
A.Đ.
Na 9. sednici Skupštine grada većinom glasova odbornika doneto je rešenje o otuđenju iz javne svojine grada nepokretnosti u Prčnju. Katastarska parcela nalazi se na potesu Gambrovina. Njena ukupna površina je 519 kvadratnih metara od čega je dvorište 379, zgrada 140 kvadrata, a pored su livade treće klase površine 1.016 i 1.196 kvadrata. Nekadašnje odmaralište iziskuje velika ulaganja za koje grad Kikinda nema sredstava, tako da objekat nije u funkciji i ne postoji mogućnost njegovog korišćenja kao odmarališta, te je celishodno pokrenuti postupak prodaje, navedeno je u obrazloženju.
-Kao i većina od vas prisutnih bio sam u tom odmaralištu, ali pre trideset godina. Da li je neko od vas u tom odmaralištu u proteklih tri decenije? – odgovorio je Dejan Pudar, zamenik gradonačelnika, na kritike odbornika opozicije. – Sve što se radi u Gradskoj upravi i što Skupština grada donese kritikuje se radi dobijanja jeftinih političkih poena. Do prošlog četvrtka, kada vam je stigao materijal za sednicu, vi se niste bavili pitanjem Prčnja. Kada vam je propala priča o školi vi ste prešli na Prčanj. Mislio sam da će priča o ovom odmaralištu naići na pozitivne reakcije svih pošto se konačno pozitivno rešava objekat koji je u lošem stanju. Sada kada rešavamo višedecenijski problem i to ne valja.
Već prilikom donošenja dnevnog reda odbornica opozicije Olivera Kantar imala je primedbe da nema obrazloženja ove odluke, elaborat o ulaganju, mišljenja sekretarijata, dok je Mirko Šoć sa skupštinske govornice, kada je reč o ovoj tački, poručio: „Neće vam proći“. Odgovorio mu je Dejan Pudar:
-Šta znači „Neće vam proći“, šta znači vika sa ove govornice. Dokle više pretnje. Tražite konsenzus vlasti i građana. Voljom ogromne većine građana koji su nam na izborima dali poverenje, Srpska napredna stranka sa svojim koalicionim partnerima, ima mandat da donosi odluke. Zašto nije bilo stručne rasprave i konsenzusa kada su se iz imovine grada otuđivali i neki drugi objekti? Obmanjujete građane lažnim nalozima na društvenim mrežama na kojima svašta pišete. Tvrdite da je procena tržišne vrednosti niska, međutim, ona je u skladu sa stanjem u kom se objekat nalazi. Krajnje populistički pričate o ceni. Kompletna zakonska procedura je ispoštovana i sve što će dalje biti urađeno takođe će biti po zakonu – precizirao je Pudar.
Procenu tržišne vrednosti obavila je firma „Špika Inženjering“ iz Kikinde, tačnije Marko Nišavić, nezavisni procenjivač ekonomske struke, i ona iznosi 753.000 evra, što će biti i početna cena prilikom raspisivanja oglasa za prikupljanje pisanih ponuda.
Raspravu o ovoj tački dnevnog reda zaključio je gradonačelnik Mladen Bogdan:
-Čuli smo obe strane i drago mi je što je rasprava protekla bez incidenata uz političke poruke. Objekat u Prčnju je tokom prethodnih godina bio zanemaren i sada je ruina. Na katastarskoj parceli se nalazi zelenilo ograničene namene, tako da se na njoj ne može ništa graditi. Novac dobijen od prodaje isključivo će se iskoristiti u investicije na teritoriji grada ili u održavanje objekata koji služe našoj deci. Javnu raspravu o Prčnju, koju toliko tražite, ste mogli i vi da organizujete kada ste bili na vlasti. Kroz čitavu raspravu o ovoj odluci insinuirate korupciju i zbog čega mora taj narativ da se pominje? To mora da se pominje zbog obojene revolucije, jer su to šabloni i rečenice koje se izgovaraju kako bi se oblatila vlast. Kroz širenje laži i konstantnim dezinformacijama o onima koji su na vlasti pokušavate da plasirate neistine, ali vam to neće proći – zaključio je gradonačelnik Bogdan.
A.Đ.
