Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da je neophodno da se svi vrate na nastavu kako bi se omogućilo da se završi ova školska godina i upiše nova generacija studenata.

Stanković je rekao da se mnogi fakulteti pripremaju za vraćanje na nastavu i dodao da će u početku nastava da se izvodi onlajn, a da posle toga sledi i praksa.

Naveo je da dinamički plan za nadoknadu nastave moraju da utvrde same visokoškolske ustanove i da je Ministarstvo spremno da na svaki način pomogne i organizuje sve da ne propadne ova godina.

On je dodao da sada čekaju da dobiju planove nadoknade i da na osnovu toga definišu univerzitetski kalendar.

“Mi možemo da pomognemo organizacijom u tome i možemo da pomognemo na dva načina. Jedan je promena univerzitetskog kalendara, što se samo po sebi nameće, a drugo je stručno uputstvo koje se odnosi na sprovođenje upisa, ali to onda kada nastavu završimo”, kazao je Stanković.

Ministar je istakao da se u Zakonu, koji definiše pitanje konkursa, jasno navodi da se mora znati datum završetka akademske godine da bi se organizovao upis sadašnjih maturanata, odnosno budućih brucoša.

“Četiri meseca pre završetka školske godine, vi možete govoriti o upisu. Mi danas ne znamo, s obzirom na to da nije počelo nadoknađivanje nastave, kada se završava školska godina. I upravo zato ja insistiram da fakulteti što pre dostave svoje planove o dinamičkoj nadoknadi nastave”, naglasio je Stanković.

Kako dodaje, da bi se završio prvi semestar, potrebno je dve nedelje za nadoknadu, a neki fakulteti su već krenuli u proces završetka.

Nakon toga sledi nadoknada drugog semestra, kaže Stanković i dodaje da posle nadoknade drugog semestra sledi nadoknada ispitnih rokova – januarski, zatim idu februarski, martovsko-aprilski i junski rok.

“Postoji i julski rok. Najčešće se upis u regularnim okolnostima dešava između kraja junskog i početka julskog roka. Semestar traje između 12 i 15 nedelja u zavisnosti od toga da li imate ili nemate praktičnu nastavu. Veliki broj fakulteta tu praktičnu nastavu ima”, istakao je Stanković.

Komentarišući izjavu prorektora Beogradskog univerziteta profesora Dejana Filipovića da je upis brucoša moguć već u julu i da nema razloga da ih ministar uslovljava, Stanković je istakao da ne uslovljava njega niti bilo koga drugog, već da u Zakonu piše kako izgleda upis i kako se organizuje.

Ministar je istakao da nastava, ispiti i prelazak studenata iz jednu u drugu godinu nemaju alternativu.

“Ne mogu da dođu novi studenti u status studenta prve godine dok ne vidimo ko će iz prve godine otići u drugu godinu. Hajde da se uozbiljimo”, rekao je Stanković i dodao da je status mirovanja moguć samo kao pojedinačni status za nekog studenta, ali ne kao kolektivno mirovanje.

Stanković je naveo da će se za oko 10 dana znati pravo stanje stvari po pitanju toga koji fakulteti su još u blokadi, a koji rade.

“Ako govorimo o Beogradskom univerzitetu, postoje fakulteti koji su vrlo ozbiljno i odgovorno krenuli u proces obnavljanja nastave, odnosno zatražili su dozvole za izvođenje nastave onlajn. Neki od njih su i počeli”, rekao je ministar.

On je anveo da su fakulteti koji su već počeli sa radom Fakultet organizacionih nauka, Ekonomski fakultet, a u pripremi je da počne i Fakultet fizičke hemije, kao i Mašinski fakultet.

Kada je reč o Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Stanković navodi da se tu izgleda ide na varijantu da svi fakulteti koji su povezani sa njim, a to su Stomatološki, Veterinarski i Farmaceutski, krenu u isto vreme.

“Za njih je taj rok bio i koliko prekjuče, imajući u vidu složenost studija na tim fakultetima, jer tu postoji pored teorijske nastave i praktična nastava”, rekao je Stanković.

On je potvrdio da je tačna informacija da su se u ovom periodu mnogi studenti sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prebacivali na VMA.

Stanković kaže da je tačna i informacija koja se odnosi i na brojne migracije studenata na privatne fakultete, kao i apliciranja za studiranja u inostranstvu.

“Dešava se taj proces migracije na nivou srednjih škola. Ova obrazovna kriza, koja je, po mom dubokom sudu, najdublja obrazovna kriza i najozbiljnija obrazovna kriza u istoriji srpske države, ostavila je ozbiljne posledice. Obojena revolucija je bila nemilosrdna prema društvu, pre svega prema studentima, prema velikom broju nastavnika, prema tom odgovornijem delu nastavnika i studenata”, naglasio je Stanković.

Navodeći da među profesorima ima razumnih ljudi koji misle da je potrebno nastavu obnoviti, Stanković je istakao da postoje i oni koji sada zbog svojih egzistencijalnih prilika traže pomoć studenata.

“Ima svega i svačega, ali verujem u to da će na kraju svi biti ozbiljni i odgovorni, da će uprava Beogradskog univerziteta na čelu sa rektorom Vladanom Đokićem konačno iskoračiti sa jednom inicijativom obnove nastave. Obnova nastave je esencija opstanka Beogradskog univerziteta”, istakao je Stanković.

On je rekao da kao ministar i kao neko ko radi u visokom obrazovanju jedva čeka trenutak kada će biti ukinuta finansijska ograničenja koja se odnose na zarade zaposlenih u visokom školstvu.

“Jedva čekam da dođe do spajanja rada i zarade, pri čemu ta zarada po ovim novim izmenama i dopunama zakona nikada neće biti veća na visokoškolskim ustanovama nego što će biti onda kada počnu da rade. Dobiće i uvećane plate, dobiće i nadoknadiće im se ono što im nije bilo isplaćeno, onda kada bude realizovano ono što je propušteno. I to je ključna poruka”, naveo je Stanković.

Izvor: Tanjug

Bez ikakvog jasnog programa, konkretnih ideja ili nekih pozitivnih dela iza sebe, izuzev podaničkog odnosa prema Briselu, što je daleko od pozitivnog u očima ponosnog Srbina, studenti i blokaderi kao jedinu ponudu građanima Srbije nude putujući cirkus.

Sa svim elementima jeftine zabave za mase, kao što je crveni tepih, žuti prsluci kao obezbeđenje a crveni kao medicinska pomoć, bez potrebe ali radi efekta – i uz dobošare na čelu sa liderom žute levice, umesto mečkom – počinje zabava.

Spektakl u vidu protestno – revijalnog šou programa, sa dosta muzike, smeha i roštilja, vuvuzele, pištaljke, bradate žene, srednjoškolci u prvim redovima – svega ima. Prodavci bedževa, majica, kačketa. I obavezno proglašenje pobednika, nije ni bitno čega, bitno je da se medalje udele uz gromki aplauz prisutnih, koji čak i ne znaju zašto su tu. Bitno se zabaviti.

Studenata na listama nema. Ali su zato u prvim redovima politički aktivisti, koji su po potrebi stručnjaci za ekologiju, socijalu, za izborne nepravilnosti, prava žena (u pauzama dok biju sopstvene), demokratiju – koju svesno guše, a posebno za građanski aktivizam čiji je krajnji cilj nove podele i nada u neku grešku režima koja će koštati Srbiju građanskog rata.

Studentskih zahteva više niko i ne pamti. Oni koji su tragično stradali prilikom pada nadstrešnice – više se ni u šapatu ne pominju. To mesto je zauzela scenografija, performanski u njihovo ime koje je postalo zajedničko – pumpaj, dinstaj, i to sve pod parolom borbe za „slobodu, pravdu, istinu“ – ali bez jednog jedinog konkretnog plana šta posle, bitno je samo da tenzije ne spadaju!

Da ima razuma među učesnicima, neko bi se zapitao – gde je odgovornost? Ali odakle odgovornost i ozbiljnost u cirkusu? Sve što ovde postoji je scena. Umesto ideologije — tutorstvo sa zapada. Umesto programa — šerpe, doboši i šetnje. Umesto argumenata — tiktokovi i instagram rilsovi. Jer mreže moraju da gore, kao i hiljadu požara da država više ne zna koji pre da gasi.

Gradovi se smenjuju, cirkus putuje: danas u Zaječaru, sutra u Kosjeriću, a prekosutra gde god zapadni scenario kaže da treba „podići energiju“. Jer ovde nije bitna suština, već slika. Nije bitno ko glasa, već ko u tome izgleda revolucionarno.

Na kraju svega ostaje gomila smeća od propagandnog materijala koji učesnici uredno pokupe kao deo performansa da pokažu svoju ekološku svest, medijska euforija koja traje 48 sati, i građani koji i dalje ne znaju ko će im voditi grad. Jer politika je zamenjena zabavom, a protest je postao samo još jedan TikTok trend.

Da li je to borba za bolje sutra? Pre će biti da je rekreacija bez kompasa, sponzorisana sa strane, a karte za cirkus će biti skuplje nego ikad, ali tenzije ne sme da spadnu.

Sofija Marić / Vaseljenska

Izvor: vaseljenska