najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U utorak, 3. juna, biće izmenjen režim saobraćaja na putevima Novi Bečej – Melenci i Kikinda – Vojvoda Stepa.
U zoni radova, saobraćaj će se odvijati naizmeničnim propuštanjem vozila.
Iz „Puteva Srbije“ navode da će se, u toku svetlog dela dana „obavljati istražni radovi i prikupljanje podataka“.
Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.
Ozimi usevi pšenica, ječam i uljana repica su u dobroj kondiciji. Kiša je, ističe Zoran Simić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe „Kikinda“, pala u zadnji čas.
-Bili smo na granici da imamo sušni period i najveći značaj majskih kiša je za jesenje kulture koje se nalaze od faze klasanja do nalivanja zrna. Padavine nisu podjednako zahvatile sve delove atara, ali su pogodovale ozimim strninama. Na delu terena bilo je i leda. Štete su primetne u Ruskom Selu i na delu Oluša, gde je najviše stradalo povrće i lubenice – saznajemo od Simića.
Vremenske prilike u prethodnom periodu, kiša i visoka vlažnost vazduha, pogodovale su i infekcijama i bolestima.
-Sa velikim brojem kišnih dana kada je list vlažan, u zavisnosti od otpornosti sorte, dolazi do razvoja određenih bolesti. Primećeno je prisustvo insekta leme na širokom prostoru. Većina poljoprivrednika odradila je tretman protiv ove, žitne pijavice, te će ona biti eliminisana. Ko nije uspeo da odradi neophodno zaštitu može da, sa stabilizacijom vremena i toplijim danima, očekuje veće probleme – dodao je Simić.
Prethodni period doneo je pšenici vreme baš kakvo joj treba, ali je otvorio vrata bolestima, infekciji gljivom prouzrokovačem šturosti klasa, odnosno fuzarioze klasa pšenice, a primećene su i bolesti lista.
-Sortiment je promenjen tako da su pšenice osetljivije na bolesti u odnosu na sorte koje su se sejale pre 15, 20 godina – naveo je Zoran Simić.
Interesantna je i činjenica da je prošle godine žetva ozimog ječma počela već krajem maja s obzirom na to da su suša i visoke temperature pretile da unište rod.
-Ove godine polovinom juna pašće prvi otkosi ječma. Ne očekujem da žetva započne ranije. Što je više padavina i niža je temperatura vegetacija se produžava – navodi Simić.
Tokom maja bilo je dosta hladnih dana koji ne pogoduju prolećnim usevima.
-Jutra sa temperaturom oko dva stepena, kakvih je bilo, ne prijaju kukuruzu. Suncokret je manje problematičan – zaključuje Zoran Simić.
Ove godine poljoprivrednici su se u većoj meri odlučivali za setvu uljane repice, a više je i suncokreta u odnosu na ranije godine. Pomenute kulture zasnovane su na uštrb kukuruza. Znatno je manje i šećerne repe, svega nekoliko stotina hektara.
Vremenske prilike uslovije su i bujanje korova, te je za dalji kvalitetan razvoj poljoprivrednih kultura neophodno njihovo suzbijanje.
A.Đ.
Svetska zdravstvena organizacija, uz podršku značajnih ustanova u javnom zdravlju širom sveta, 31. maja obeležava Svetski dan bez duvanskog dima. Ovogodišnja kampanja, pod sloganom ,,Razotkrivanje privlačnosti”, ima za cilj da otkrije strategije i taktike koje koriste industrije duvana i nikotinskih proizvoda kako bi učinile svoje štetne proizvode privlačnijim, posebno mladima.
Jedan od ključnih ciljeva kampanje jeste informisanje javnosti o ovim taktikama i osnaživanje građana, a posebno roditelja, nastavnika i samih mladih ljudi, da prepoznaju rizike i donesu informisane odluke. Prema podacima ,,Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine“, rasprostranjenost navike pušenja duvanskih proizvoda, uključujući i zagrevane duvanske proizvode (svakodnevno ili povremeno) u populaciji uzrasta 15 i više godina iznosila je 31,9%. HBSC Srbija navodi da svaki deseti učenik osnovne i srednje škole puši cigarete. Elektronske cigarete bar jednom tokom života probao je svaki peti učenik.
Upotreba nikotinskih proizvoda, kao što su elektronske cigarete i nikotinske kesice, u porastu je kod mlađe populacije i procene su da je 2022. godine, 12,5 odsto adolescenata koristilo e-cigarete, a samo dva odsto odraslih.
Svetski dana posvećen obolelima i borbi protiv multiple skleroze obeležava se 30. maja. Reč je o hroničnoj neurološkoj autoimunoj bolest koja se dva puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca.
Udruženje Multipla skleroza u našem gradu ove godine obeležava 15 godina postojanja i rada i tu je, pre svega, da pomogne i pruži podršku obolelima i njihovim porodicama, kaže predsednica Brankica Miškov.
-U udruženju imamo pedesetak članova, a koliko obolelih ima u Kikindi, ne znam, s obzirom na to da ne postoji registar ni na državnom ni na lokalnom nivou. Pozivam sve da dođu jer mi, kada se sastanemo, ne pričamo o bolesti. Pričamo o životu i kako živeti uz multiplu sklerozu, a ne kako živeti bolest. Bavimo se sportom, organizujemo odlaske u prirodu i naš cilj je da maksimalno poboljšamo kako fizičko tako i psihičko stanje naših članova – ističe naša sagovornica i dodaje da se vrlo često organizuju putovanja i druženja sa srodnim udruženjima.
Šetnja pod nazivom „Svaki korak je pobeda“, koja je i način da se skrene pažnja javnosti, ove godine biće organizovana tri dana. U petak, 13. juna u „Grmeču“ je planirana humanitarna svirka. Narednog dana je šetnja na Starom jezeru, a u nedelju je druženje na otvorenim bazenima KSC „Jezero“.
U proteklom periodu udruženje je, putem projekata, uspelo da obezbedi pomagala neophodna članovima.
-Učestvujemo na svakom republičkom i pokrajinskom konkursu koji se raspiše. I ove godine tražili smo pomagala jer smo ona koja imamo izdali na revers i to, ne samo našim članovima, nego i ostalim osobama sa invaliditetom, bez obzira na to kom udruženju pripadaju. Puno je ljudi koji nam se javljaju za ovu pomoć – dodala je Brankica Miškov.
Deo terapije su i vitamini i suplementi bez kojih oboleli ne mogu, a koji su skupi, te se često organizuju akcije kako bi se prikupila sredstva za njih, a Brankica i ovim putem poziva sve ljude dobre volje koji mogu da pomognu.
Za iskazanu humanost i dobročinstvo dobila je i nagradu grada „Melanija Nikolić Gaičić“.
-Nisam ja jedina zaslužna za priznanje i jako mi je prijalo što je neko prepoznao ono što radimo. Okupljamo se svake subote od 11 sati i to u prostorijama u Nemanjinoj broj 3 i kafenišemo – kako mi nazivamo druženje. Razgovaramo samo o pozitivnim stvarima. Najteže je u početku, kada se otkrije bolest, jer svi neurološkim simptomi mogu da se pojave tokom života sa multiplom sklerozom. Ja sam pozitivan primer, bila sam na korak do kolica, ali nisam dozvolila da me bolest savlada. Tu smo i da pružimo podršku porodicama obolelih koji takođe žive sa multiplom sklerozom – zaključila je Brankica Miškov.
Naša sagovornica dijagnozu je dobila 2011. godine, iako je tri godine ranije, sa 30 godina, imala prve simptome i toliko je trebalo da se ustanovi od čega boluje.
A.Đ.
Zaposleni u Javnom preduzeću „Kikinda” su na terenu i orezuju urbanog zelenila, pre svega na raskrsnicama i u blizini saobraćajnih znakova. Cilj ove akcije je unapređenje preglednosti i povećanje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.
Nakon završetka radova na teritoriji grada, orezivanje će se nastaviti na opštinskim putevima i pružnim prelazima, kako bi se obezbedila bolja preglednost saobraćajnica i saobraćajne signalizacije.
Inženjeri sektora za upravljanje javnim površinama JP „Kikinda” obišli su teren i do sada evidentirali oko 100 lokacija na kojima je neophodno izvršiti orezivanje.
Iz ovog preduzeća pozivaju građane da svojim sugestijama doprinesu bezbednosti – ukoliko primete nepreglednu raskrsnicu ili lokaciju na kojoj zelenilo ugrožava vidljivost, mogu pozvati broj telefona 0230/422-760, kako bi ekipe mogle pravovremeno da reaguju.
Milutin Grubor učenik petog i Jana Čubrilo, učenica sedmog razreda OŠ „Jovan Popović“ postigli su značajan uspeh na likovnom konkursu u Japanu.
Milutin je osvojio jednu od zlatnih medalja, dok je Jana nagrađena specijalnom pohvalnicom.
-Radovi naših učenika učestvovali su na jednom od najprestižnijih internacionalnih likovnih konkursa koji se već 32 godine održava u Japanu pod okriljem japanske nacionalne organizacije „IE-NO-HIKARI ASSOCIATION” – saznajemo od direktorice škole Jelene Krvopić. – Na konkursu je pristiglo 11. 479 radova iz 68 zemalja, čime je uspeh još veći. Nagrađeni radovi nastali su na časovima likovne kulture pod budnim okom nastavnice Smiljane Kojić. Tema je bila priroda i Milutin i Jana slikali su bundeve i na taj način su i promovisali naš grad i najveću kikindsku manifestaciju.
A.Đ.
Na pumpama u Srbiji evrodizel će koštati 187 dinara, dok je je cena benzina 178 dinara po litru, prenosi RTS.
Rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić, uputio je dopis Ministarstvu prosvete Republike Srbije u kojem traži saglasnost da se ostatak nastavnog procesa za školsku 2024/25. godinu realizuje putem onlajn nastave, piše Politika.
U dokumentu, u koji smo imali uvid, navodi se da trenutna ograničenja onemogućavaju redovno održavanje svih oblika nastave i ispitnih rokova.
Rektor smatra da bi prelazak na onlajn model omogućio studentima da nadoknade propušteni nastavni sadržaj, bez ugrožavanja kvaliteta nastave i ispita.
Dopis je Ministarstvu upućen 27. maja, a zvanično je primljen 29. maja 2025. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti, na početku se osvrnuo na situaciju na Kosovu i Metohiji.
„Važno da je mi razumemo da je reč o organizovanoj sistematskoj akciji prištinskih vlasti, pomognutoj glasnim ćutanjem međunarodne zajednice, koja ćuti zato što se nada da će srpski narod biti proteran sa Kosova i Metohije. U političkom smislu mi moramo da pokušavamo da se suprotstavimo Albancima koji uz pomoć zapadnih zemalja i Turske pokušavaju da što više zemalja prizna Kosovo. Mi nemamo toliko para kao oni, ali moramo da se suprotstavljamo“, istakao je Vučić.
Rekao je da će uskoro saopštiti dobre vesti što se tiče položaja Srbije u međunarodnoj zajednici.
„Uvek ćete čuti da je rešenju i dijalogu Beograda i Prištine, ali osude Prištine će biti veoma retke. Ne postoji niko ko ne dođe ovde, ili gde god ja da odem, da nam ne soli pamet o Banjskoj, ali niko ne pominje prištinskog policajca ko je pucao na dvojicu dečaka, i to vam je tako. Moramo da budemo jaki, moramo da se borimo i da se borimo.“
O situaciji u BiH
Osvrnuo se i na situaciju u BiH i istakao da je neverovatno da su sankcije uvedene čak i unučetu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
„Kad niko ne želi da čuje vašu stranu, dođete u ovakve probleme. Srbija će dati sve od sebe da se sačuva mir i uticati na koga god možemo da utičemo. Da li tu ima pravde? Nema, i na to moramo da naviknemo.“
O otvaranju Klastera 3
Vučić je istakao da su politički razlozi presudni što se tiče otvaranja Klastera 3 i napomenuo da to nikada kroz istoriju nije bilo tačno, ali da je na nama da „ispunimo ono što smo obećali.“
„Naše je da ispunimo ono što smo obećali, set medijskih zakona, regulatorno telo i prihvatanje preporuka ODIR-a oko procesa. Važno je da se u potpunosti otklone lažne sumnje oko izbornih procesa. Bez obzira na to što neki ne mogu da priznaju izborne poraze, moraju da nauče da nije sve u vikanju, razbijanju i crtanju grafita.“
„Što se medija tiče, mislim da imamo medijsku scenu veoma raznoliku, ali je uvek dobro da popravljamo to stanje. Za mene je važno da večeras govorim o bitnim stvarima za ljude u Srbiji, o onome od čega život zavisi građanima. Ova zemlja je razorena blokaderima. Izgubili ste 6 meseci časova, izgubili ste znanje i priliku da ga steknete, to su ozbiljni problemi. Deca su najveće žrtve. Žao mi je roditelja, žao mi je roditelja koji su hteli da im se deca školuju, ali je neko to zabranio“, istakao je Vučić.
„Nadam se da će nam se deca posvetiti školi, da će njihovi roditelji razumeli da smo napravili strašan zločin ne objašnjavajući deci koliko je strašno to što nam se dešavalo. Gotovo je u potpunosti priča o obojenoj revoluciji, biće još pokušaja nasilja, ali nema ništa od toga. Srbiju ne može niko da zaustavi.“
Vučić je komentarisao tvrdnje da Srbija preko posrednih zemalja šalje municiju Kijevu.
„Ja sam o tome razgovarao sa predsednikom Putinom u prisustvu više ljudi iz obe delegacije, kao i nasamo. Ne bih iznosio detalje našeg razgovora. Formirali smo radnu grupu sa ruskim partnerima da bi se utvrdile činjenice. Kada ste nezavisna zemlja, napadaju vas svi. Sa izvozom oružja smo prestali, sad je reč samo o municiji. Teško je ispuniti uslove naše doktrine. Moramo biti mnogo snažniji nego danas. Oni koji su nas do juče napadali i govorili da sam ruski špijun, danas će da govore da radimo za nekog drugog. Radimo samo za Srbiju“, rekao je Vučić.
Istakao je da je Srbija nezavisna zemlja koja je na Evropskom putu, ali je imala hrabrosti da svog najvišeg predstavnika pošalje na Dan pobede u Moskvu. Napomenuo je da je razgovarao i sa ukrajinskim predsednikom Volodmirom Zelenskim, i sa ruskim ambasadorom u Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom, i da će Srbija održavati dobre odnose sa svima.
„Daću upozorenje, da gde god postoji sumnja da se municija šalje na ratišta, da se ti ugovori ne ostvaruju“, zaključio je Vučić.
Izvor: B92
Infrastruktura je temelj svakog ozbiljnog razvoja, a moderna saobraćajna mreža – bilo drumska, bilo železnička – osnov je povezivanja ljudi, ideja, ali i razvoja tržišta. Kada je infrastruktura dobra, ekonomija diše punim plućima, investicije pristižu, a građani lakše i bezbednije putuju.
Upravo zato, napredak koji je Srbija ostvarila u izgradnji puteva i železničkih pruga poslednjih godina predstavlja ne samo tehnički, već i civilizacijski iskorak.
Portal Vojvodina uživo sproveo je sveobuhvatnu komparativnu analizu izgradnje saobraćajne infrastrukture u Srbiji u periodu od 1980. do 2025. godine. Rezultati ove analize jasno pokazuju – tempo razvoja je višestruko je ubrzan tokom poslednje decenije, a strateški prioriteti države su okrenuti modernizaciji i regionalnom povezivanju.
Izgradnja autoputeva i saobraćajnica
1980–2012:
U periodu od 32 godine, u Srbiji je izgrađeno oko 596 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica. Među značajnim deonicama nalaze se:
Autoput Horgoš–Beograd
Deo autoputa Niš–Grabovica
Prosečna godišnja izgradnja u ovom periodu iznosi svega 17,5 km.
2012–2025:
Od 2012. do 2025. godine planira se izgradnja ukupno 955 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, od kojih je do 2023. već realizovano oko 468 km.
Ključne deonice uključuju:
Autoput „Miloš Veliki“ (Beograd–Preljina)
Moravski koridor (Pojate–Preljina)
Deonica Niš–Dimitrovgrad
Ruma–Šabac
Prosečan tempo izgradnje u ovom periodu je oko 36,9 km godišnje, što je više nego dvostruko u odnosu na prethodni period.
Razvoj železničke infrastrukture
1980–2012:
Za više od 30 godina nije izgrađen nijedan novi kilometar železničke pruge, dok je od 2001. do 2012. rekonstruisano samo 31 km.
2012–2025:
Period od 2012. do 2025. donosi potpuno drugačiju sliku: Izgrađeno je 134,7 km novih pruga
Rekonstruisano je čak 754,9 km
Najvažnije železničke investicije:
Brza pruga Beograd–Novi Sad (75 km), puštena 2022.
Deonica Novi Sad–Subotica (108 km), završetak planiran do kraja 2024.
Brza pruga Beograd–Niš (230 km), u izgradnji od 2023.
Brža Srbija u 21. veku
Ova analiza jasno pokazuje da je infrastrukturni razvoj Srbije značajno ubrzan nakon 2012. godine. Posebno se ističe napredak u železničkom sektoru, gde je posle višedecenijskog zastoja došlo do ozbiljnog ulaganja u savremene pruge i unapređenje železničkog saobraćaja.
Takav razvoj ne samo da doprinosi bržem i sigurnijem transportu, već ima i direktan uticaj na ekonomsku konkurentnost Srbije, bolju povezanost sa regionom i integraciju u evropske transportne koridore.
Izvor. Vojvodina uživo
