Classic Layout | Page 247 of 1031

(VIDEO) Kosili žito kao nekada: Čuvaju tradiciju i prenose je na mlade

Aleksandra Djuran July 5, 2025

Sajan je bio domaćin 28. Severnobanatskim žetelačkim svečanostima. Manifestacija je okupila je ekipe iz Crne Bare, Mađarske iz mesta Aparthalom, Sente i Sajana.

Najstariji kosac bio je 88-godišnji Ferenc Hereši iz Sente.

-I danas, kroz ovakva okupljanja, podsećamo kako se nekada teško dolazilo do hleba. Prvi put sam kosu uzeo u ruke sa 15 godina i prvo sam kosio detelinu, dok nisam naučio dobro da radim sa kosom. Ranije nismo imali kombajne samo kose, srpove i naše ruke. Radilo se od ujutro do uveče. Žito smo vezivali u snopove koje su vukli konji na kolima. Za kosce je najvažniji dobar alat, kosa, koja mora da bude oštra. U suprotnom kosac bi se brzo umorio. Kosu sam nasledio od oca i ona je generacijama u našoj porodici – istakao je Ferenc Hereši.

U senćanskoj ekipi bio je mladić Kristof. On će naslediti tradiciju ručnog košenja žita porodice Fekete. Naučio da kosi od bake Margite Šarvari čiji je zadatak bio da spremi ukusan fruštuk ekipi kosaca. Ona je pripremila barena jaja, baren krompir, slaninu, pogačice sa čvarcima, sir, proju i još mnogo toga. Bilo je i slatkih kolača za one koji su mogli da ih priušte

Fruštuk, pre ulaska u njivu, mora da bude sit, potvrdila nam je Ildika Abraham iz Crne Bare.

-Kao što je to moja baka radila nekada i ja sam umesila domaći hleb. Nije bilo teško. Ona je to radila maltene svakog dana, a ja nekoliko puta godišnje. Na parčad smo mazali mast i papriku, uz kobasicu, krastavce, slaninu. Zadatak žena je sakupljaju pokošeno žito i da klasje ređaju u krst. Već 15 godina, kao članica kulturnog udruženja iz našeg mesta učestvujem na žetelačkoj svečanosti – navela je naša sagovornica.

U ekipi iz Crne Bare bio je i Dalibor Stojkov, kosac.

-Sa 15, 16 godina naučio sam da kosim od dede. Dobra kosa je pola posla i uz dobar doručak čitav dan može da se radi. Važno je da mladi nauče kako je to bilo nekada. Sada uz, uz dobar kombajn, žetva se završi za deset dana. Ranije je ona trajala i po mesec dana – naveo je Stojkov.

Domaćini iz Sajana imali su najmlađu ekipu. Članovi KUD-a „Adi Endre“ Atila Benjocki, Akoš Benjocki, Aleksandar Mitrevski i i Henrik Koso nastavljaju seosku tradiciju.

-Imamo od 15 do 19 godina i četvrti put učestvujemo u kosidbi. Naučili smo od očeva i deda da držimo kosu, da je oštrimo i da radimo u polju sa njom. Nije teško ali želimo da sačuvamo ono tradicionalnu manifestaciju u našem selu – rekao nam je Atila Benjocki.

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

Sa gostima iz mađarskog grada Aparthalma Sajan se pobratimio 2013. godine i već 11 godina oni su deo svečanosti. Susedi vole okupljanje koje ih vraća u prošlost i rado dolaze.

Manifestaciju je podržala i lokalna samouprava,a ovom događaju prisustvovali su gradonačelnik Mladen Bogdan, pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i članica Gradskog veća Melita Gombar. I prvi čovek grada oprobao se u ručnom košenju „hlebnog zrna“.

-Važno je očuvati običaje, jer ukoliko ne znate prošlost svog naroda, ostajete bez korena. Sajanske žetelačke svečanost su tu i da nas podsete kako je to nekada bilo, a na nama je da mi ovu tradiciju prenesemo na mlade. Ovo je ujedno i počast precima bez kojih ni nas ne bi bilo – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

Vršidba žita je jedan od najvažnijih poljoprivrednih radova, a kosidba je imala i ulogu jačanja zajednice.

-Značaj ovakvih manifestacija je, osim što neguju tradiciju, i promocija pravih porodične vrednosti. Važno nam je da mladi to uvide i da znaju da za sve treba da se potrude i da sopstvenim radom stignu do rezultata – kazao je predsednik Saveta MZ Sajan Zoltan Tot.

KUD „Adi Endre“ čuva ovu manifestaciju jer je žetva bila dan radosti i zajedništva.

-Naša dužnost je da očuvamo narodnu tradiciju i da je prenesemo na mlade. Kada vide kako se teško dolazilo do hrane na trpezi, mladi će više ceniti ono što sada imaju – napomenula je Šara Benjocki, predsednica KUD-a.

Pomoć žetelačkim svečanostima pružili su i Pokrajina i fondacija „Betlen Gabor“ iz Mađarske.

A.Đ.

Od 1. jula kampanja „Vozi odmoran”

Jelena Trifunović July 5, 2025

Agencija za bezbednost saobraćaja od 1. jula sprovodi kampanju “Vozi odmoran” čiji je cilj je da se poveća svest vozača o tome da je umor jedan od glavnih uzroka saobraćajnih nezgoda na putevima u letnjim mesecima.

Saopštenje Asocijacije novinara Srbije

Jelena Trifunović July 5, 2025

Asocijacija novinara Srbije (ANS) najoštrije i bez rezerve osuđuje još jedan bestijalan napad na novinare – ovoga puta brutalno je napadnuta novinarka Informera Branka Lazić, dok je izveštavala sa lica mesta u centru Beograda.

Dok je profesionalno obavljala svoj posao, Branka je bila meta razularene rulje blokadera koji su je pljuvali, polivali vodom, špricali biber sprejom, unosili joj se u lice, pokazivali srednji prst i urlali monstruozne uvrede – među kojima i one na račun glavnog i odgovornog urednika Dragana J. Vučićevića. Opkolili su je, nasrtali na nju, pokušali da joj otmu kameru i nateraju je da prestane da izveštava. Ovo je nasilje, teror, i otvoreni pokušaj medijske egzekucije!

Pritom, sramotno je i krajnje neetično ponašanje novinara N1 Mladena Savatovića koji je – umesto da koleginici pruži podršku – rekao: “Šta si dolazila kad znaš šta te čeka?” Njegov komentar nije samo izraz kukavičluka, već i otvorena podrška nasilju nad kolegama.

Još sramniji je gest Danice Vučenić, voditeljke koja je u programu N1 relativizovala napad na Branku pitajući: “Jel nije udarena? Samo su je polivali?” – a zatim se zahvalila Savatoviću na “predstavi”. Takvo ponašanje, u trenutku kada je koleginica bila meta zverskog napada, nije samo neprofesionalno – to je nedostojno svake ljudske i novinarske etike.

Pozivamo sve medijske organizacije, institucije i građane Srbije da se probude pred ovakvom fašizacijom ulica, koja sve češće prerasta u organizovani teror nad novinarima.

Zato Asocijacija novinara Srbije zahteva hitnu, najstrožu moguću reakciju:

Zahtevamo da se svi napadači koji su fizički i verbalno zlostavljali Branku Lazić odmah uhapse i procesuiraju.

Zahtevamo da se Mladen Savatović i Danica Vučenić javno izvine zbog neprofesionalnog i monstruoznog ponašanja.

Zahtevamo da novinarska udruženja osude ovakvo sramotno ponašanje i jasno se distanciraju od onih koji opravdavaju i stimulišu nasilje!

Ako danas ćutimo – sutra će svaka novinarka i novinar postati meta.
Ako danas dozvolimo biber sprej i šamar – sutra ćemo imati prebijanja i smaknuća.

Branku nisu napali samo huligani s ulice. Napali su je i oni koji ćute.

ANS neće ćutati. I neće stati.

ASOCIJACIJA NOVINARA SRBIJE

Polufinalno takmičenje za Mis Srbije: Lepota počinje iz Kikinde

Jelena Trifunović July 5, 2025

Prvo polufinalno veče izbora za mis Srbije održano je u petak uveče u kompleksu spa centra „Vitez“. Uz domaćina, ovo prestižno nadmetanje održano je u organizaciji kompanije „Mis Srbija“ i bilo je eliminatorno kako bismo ovog leta izabrali našu predstavnicu pred jesenji izbor za mis sveta.

U našem gradu je održano prvo od nekoliko predviđenih polufinalnih večeri. Nadmetanje počne sa severa Banata, a onda se seli u Vrnjačku Banju, Knjaževac, Šid, Beograd i druge gradove.

Ukupno je prodefilovalo 12 devojaka iz svih krajeva naše zemlje, a podsetimo, kikindske lepotice nisu imale pravo učešća na domaćem terenu, zbog eventualne pristrasnosti članova domaćeg žirija. Kikinđanke će zato priliku da pokažu lepotu imati već na nekom od narednih nadmetanja.

Pobedničku lentu „Mis Kikinde“ osvojila je devetnaestogodišnja Tatjana Maksimović iz Bajine Bašte, inače, studentkinja Pedagoškog fakulteta, na smeru vaspitač.

– Očekivala sam da ću se plasirati među prvih pet takmičarki, ali pobedu nisam očekivala, jer su sve devojke bile prelepe. –Sad slobodno možeš na crtu i devojkama iz belog sveta?- pitamo je. –Mislim da mogu, jer su Srpkinje inače jedne od najlepših u svetu i lako dostižu postavljene standarde ovakvih takmičenja. Inače ja sam 11 godina trenirala karate, volim sport i modu,, a eto, sticajem okolnosti, ovo mi je prvi put da uopšte učestvujem u sličnom nadmetanju, jer sam tek od novembra postala deo kompanije „Mis Srbija“.

Za mis fotogeničnosti izabrana je Dana Deljković iz Beograda , mada nijedan drugi izbor te večeri ne bi bio pogrešan.

U UNIKATNIM KREACIJAMA BILJANE BULAJIĆ

Lepotice su u tri navrata prodefilovale pred publikom i žirijem, a u prvom predstavljanju nosile su modele poznate kikindske kreatorke Biljane Bulajić.

– Svi modeli koje ste videli večeras su moja unikatna kreacija i ručno oslikani, sa takođe ručno rađenim detaljima. To je iz moje najnovije kolekcije proleće/leto. Kežual, ali istovremeno i elegantno, kao što se i trudim da budu svi moji kreatorski radovi. Izuzetno sam zadovoljna kako su devojke graciozno iznele te modele i zaista mi je bila čast što sam bila deo ovog večerašnjeg programa, navela je ova poznata kikindska kreatorka.

Miroslav Pučijašević, supervizor kompanije „Mis Srbija“, inače poznati dizajner, podsetio je prisutne:

– Pobednica ovog večerašnjeg polufinalna osvaja stipendiju i četvorogodišnje školovanje, kao i direktan plasman na finalno takmičenje za mis Srbije. Kada prođemo niz gradova u kojima ćemo održati još nekoliko polufinalnih večeri, odabraćemo 20 devojaka i još tri rezerve, s kojima ćemo otići na mesec dana u Italiju na pripreme pred takmičenje za mis sveta, koje se očekuje da će biti u oktobru.

Poznato je još iz vremena stare Jugoslavije da se naše lepotice visoko kotiraju i u svetskim razmerama, a naš sagovornik ima spreman odgovor:

– Evo, pre nepuna dva meseca naša prošlogodišnja mis Srbije Aleksandra Rutović vratila se sa takmičenja za mis sveta koje je održano u Indiji. Tamo smo napravili istorijski uspeh, jer se plasirala među 40 najlepših žena na svetu i sedam najlepših Evropljanki, od ukupno 124 učesnice-ponosan je Pučijašević.

DR FILGUD

Među onima koji su ocenjivali lepotu kandidatkinja bio je i poznati doktor, anesteziolog, Saša Plećević autor emisije „Zdravo dete“, još poznatiji po nadimku Dr Filgud.

– Edukujem decu o zdravlju putem mojih emisija, jer je svako četvrto dete u Srbiji gojazno, a svako treće ili četvrto ima ravna stopala ili neki problem sa kičmom. Od ranog uzrasta bi trebalo raditi na zdravim navikama, pa tako kasnije neće imati tegoba. Ja sam i ovde prisutan, ne samo kao član žirija, već i kao stručnjak za ishranu. Nakon svih polufinalnih takmičenja, kao što je rečeno, dvadesetak devojaka idu na završne pripreme u Italiji, a ja ću im tamo biti edukator u vezi sa zdravom ishranom i mislim da prilikom ovakvih izbora, naš tim se trudi da o svakom detalju itekako vodi računa, zato i postižemo uspehe u svetu, navodi popularni dr Filgud.

NAŠE LEPOTICE USPEŠNE NA SVETSKIM IZBORIMA

Ovaj izbor ne bi bio potpun, da nije bilo i dugogodišnjeg zaštitnog lica izbora za domaću lepoticu. Vesne de Vinča, predsednice kompanije „Mis Srbije“, koje je organizator ovog takmičenja, a uz njeno ime ide i niz drugih titula – vlasnica je licenci za mis sveta, a ona je i novinar, pisac, voditeljka..

– Da ponovim, kaže Vesna, da su naše lepotice često visoko plasirane na svetskim izborima za mis. Evo, i na prošlogodišnjem izboru za mis sveta i naša Aleksandra Rutović je ušla u finale i ostvarila zapažen uspeh. To se sve postiže dobrim medijskim nastupom, dobrim ponašanjem i uopšte, to je jedna diplomatija- navodi Vesna, a na pitanje koliko samo njeno ime doprinosi svetskom uspehu naših lepotica, ona skromno dodaje da je ona samo deo misije koja bi trebalo što bolje da predstavi našu zemlju u svetu i ispostavlja se da u tome imamo i određenog uspeha-sumira Vesna.

Kikinđanka Milica Šalgo je došla, kako navodi, samo kao posmatrač, s obzirom da pravila nalažu da domaće takmičarke ne mogu da budu i kandidatkinje u svom gradu.

Zato Milica navodi:

– Ovakav događaj je redak i zanimljiv za naš grad, moja sestra Ivana i ja nismo dosad gledale nikad uživo nešto ovako, pa je ovo i posebna prilika da vidimo izbliza jedan ovakav spektakl.

U muzičkom delu programa nastupila je Ena Gogić.

N. Savić

„Tuning show“ u nedelju na Gradskom trgu okupiće četvorotočkaše, dvotočkaše i oldtajmere

Aleksandra Djuran July 5, 2025

U nedelju od 16 sati na Gradskom trgu biće održan „Tuning show“, u organizaciji automobilskog sportskog kluba „Car brothers“.

-Oko 200 četvorotočkaša učestvovaće u takmičenju u stajlingu odnosno izgledu automobila. Četvrti šou okupiće i dvotočkaše i oldtajmera. Biće organizovana simulacija vožnje i razne druge igre u cilju promocije automobilizma – istakao je Saša Jakša, potpredsednik kluba.

Najavljeni su gosti iz naše zemlje, ali i Mađarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine. „Car brothers“ okuplja 40 članova iz Kikinde, Zrenjanina i Novog Bečeja.

Startovao Letnji turnir u malom fudbalu

Dejan Panić July 5, 2025

Kasno sinoć u dvorištu Gimnazije, okončano je prvo veče Letnjeg turnira u malom fudbalu na kojem su najpre nastupili mali fudbaleri OFK Kikinde 1 i ŠF Mladi vukovi, a okviru juniorskog turnira, bilo je 1:0.
Simbolično, izvođenjem početnog udarca, turnir je, uoči prve utakmice seniora, otvorila Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Kikinde, asocijacije koja i organizuje ovu manifestaciju uz podršku gradske uprave.
Rezultati: Žitopromet – Treće poluvreme 9:2, Picerija Si – OFK Kikinda pioniri 4:1, Hamburgerija Naum – Kamenorezačka radnja Šifer Bašaid 6:0.
Večeras od 20 sati igraće Kamenorezačka radnja Šifer Bašaid – Agromaus Nadalj, a potom slede i mečevi: Agromaus Nadalj – Hamburgerija Naum i Žitopromet – My Way restoran.
Pre toga, od 19.30, u utakmici juniorskog turnira, igraće OFK Kikinda 2 – Polet, a u pauzama između mečeva biće nagrađivani gledaoci.

D. P.

Titulu najlepše ponela Tatjana Maksimović iz Bajine Bašte

Jelena Trifunović July 4, 2025

Nije fraza, žiri je večeras zaista imao težak zadatak.

Titulu najlepše ponela je Tatjana Maksimović iz Bajine Bašte.

Prvi polufinalni izbor za mis Srbije, održan je večeras na bazenima kompleksa spa-centra „Vitez“.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

U jedinstvenom ambijentu pod otvorenim nebom, publika je imala priliku da uživa u večeri posvećenoj lepoti, gracioznosti i šarmu devojaka koje se bore za ulazak u veliko finale prestižnog takmičenja.

U skladu sa politikom Kompanije Mis Srbija, takmičarke iz određenog mesta ne nastupaju u svom gradu, kako bi se izbegla moguća pristrasnost žirija.

Duhovni kamp u hramu: Radost, molitva i stvaralaštvo u okrilju vere

Igor Crnogorac July 4, 2025

U Hramu Svetih Kozme i Damjana u toku je 17. Dečiji duhovni sabor – sedmodnevni kamp ispunjen duhovnošću, radošću, kreativnošću i zajedništvom.

– Ovim saborom želimo da decu približimo crkvi, i crkvu deci – kaže protojerej Boban Petrović, starešina Hrama. – Cilj nam je da najmlađi, kroz druženje i radost, dožive ovaj sveti prostor i upoznaju nas, veroučitelje i saradnike koji svaki dan Sabora provode s njima. Svake godine dolaze nam sve mlađa deca, jer stariji u novije vreme češće biraju druge sadržaje. Zato im nudimo aktivnosti prilagođene njihovom uzrastu i obojene verskim smislom.

Ovogodišnje teme Sabora su krštenje, božićni i vaskršnji običaji, krsna slava – sve ono što deca već prepoznaju u svojim domovima.

Na radionicama ikonopisanja, kaligrafije, izrade ukrasa od različitih materijala, kao i na muzičkim i radionici pružanja prve pomoći, sa decom rade veroučitelji, vaspitačice i saradnici iz drugih ustanova u gradu. U toku kampa, deca će dva dana i postiti, kako bi u nedelju mogla da se pričeste, budući da je u toku Petrovski post, rekao je otac Boban.

Sofija Jegarski, vaspitačica u penziji i dugogodišnja saradnica Hrama, vodi radionicu „Ruke u testu“.

– Radimo ukrase od testa na temu pravoslavnih običaja i tradicije. Deca uživaju u tome – kaže.

Đorđe Drobnjak, devetogodišnjak iz Novog Sada, svakog leta dolazi kod bake i učestvuje na Saboru.

– Volim sve radionice, ali najviše likovnu i „Ruke u testu“. Deca su ovde baš dobra – rekao nam je Đorđe, dok je sa drugarima pravio ukrase od testa.

Darinka Radovanović, mentorka kaligrafske radionice, već tri godine decu upoznaje sa starim pismima.

– Pripremim im šablone kao bojanke, a ove godine imamo čak dve devojčice koje žele da uče crkvenoslovensku kaligrafiju. To me veoma raduje.

Ikonopisac Velinka Miletin sa mališanima radi od prvog Sabora.

– Deca ikonopisanju prilaze srcem, svako na svoj način. Ovde je uvek puno radosti – kaže Velinka čija unuka Kristina Miletin (11) takođe učestvuje.

– Naslikala sam Bogorodicu sa malim Isusom u pećini. Volim da slikam, ali samo ikone – kaže Kristina, koja sledi bakine i majčine stope.

Završna svečanost Duhovnog sabora biće održana u nedelju, 6. jula, u 20 sati u porti Hrama. Biće priređena izložba dečjih radova, a priredba će biti posvećena Svetom Jovanu Šangajskom, koji je centralna tema ovogodišnjeg Sabora. Ovaj srpski svetitelj, poštovan širom hrišćanskog sveta, rođen je u Rusiji, a početkom 20. veka je, kao izbeglica, došao u Srbiju, gde je između ostalog bio i profesor u kikindskoj Gimnaziji.

S. V. O.

Prvi kikindski mašinci – maturanti iz ’65. ponovo u klupama

Igor Crnogorac July 4, 2025

U školi iz koje su, pre šest decenija, izašli kao prvi mašinski tehničari u gradu, ponovo su ušli u svoju učionicu, ovoga puta da bi obeležili 60 godina od mature. Ispred zgrade sadašnje Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ sačekali su da stignu svi koji su mogli i raspričali se na stepeništu kao nekada, kao da su se sinoć rastali na maturskoj večeri.

– Žive su uspomene. Kada se sretnemo, mi smo kao drugari koji se nisu ni rastajali – kaže Miloš Trifunac, diplomirani mašinski inženjer. – Lepa su sećanja.

Prva srednja mašinska škola upisala je, te 1961. godine, dva puta više od predviđenog broja učenika – čak 80, samo dečaka. Na ovu godišnjicu stiglo je njih petnaestak.

– Istovremeno je osnovana i Građevinska tehnička škola. Sa njima smo bili rivali jer smo bili suprotne struke, pa smo se stalno borili za premoć, ko je bolji. To smo rešavali na fudbalskim utakmicama na ŽAK-ovom stadionu i uvek smo ih pobeđivali. Bili smo, ipak, dobri drugari. Mnogi su dolazili iz sela, iz Mokrina su putovali vozom, a do stanice na kraju grada trebalo je stići pešice – priča Miloš.

Škola im se selila nekoliko puta. Počeli su u zgradi Škole učenika u privredi (ŠUP) koja sada pripada Ekonomsko-trgovinskoj školi. Drugi razred su završili u školi „Đura Jakšić“, a u trećem su stigli u dvorište zgrade sadašnje Tehničke škole „Mihajlo Pupin“, gde su bile izgrađene i radionice za praktičnu nastavu.

– Ovde smo naučili da držimo turpiju i ostale mašinske alate, mada smo često odlazili i u tadašnju „Livnicu željeza i tempera“. Učionica nam je bila odmah tu, prva s leve strane – pokazuje Miloš.

„Ti si, mali, ovde zalutao“

Među ponosnim mašincima, bilo je i onih koji su imali sasvim drukčije ambicije, kao Rajko Popović, dugogodišnji direktor lista „Komuna“ i Radio Kikinde, i predsednik opštine u dva mandata.

– Zakasnio sam na upis, Gimnazija je bila popunjena, jedino je ovde bilo mesta. Već posle mesec dana, profesor Lepedat mi je rekao: „Zašto ti, mali, nisi upisao Gimnaziju, ti si ovde zalutao“. Znao sam to. Nisam bio baš dobar đak, voleo sam da „hvatam krivine“, imao sam dosta izostanaka, uglavnom opravdanih. Ali nisam ponavljao nijednu godinu, završio sam ovu školu. Onda sam otišao na Fakultet političkih nauka, odsek novinarstvo.

I bio je novinar, ceo radni vek.

– I ja sam prvo otišao u Livnicu, radio sam kao tehničar u birou, ali su me ubrzo prebacili u fabrički list jer sam već tada bio dopisnik „Politike“. Ostao sam tamo četiri godine. Od 1982. godine sam radio u tadašnjoj „Komuni“, bio sam direktor i glavni i odgovorni urednik do 5. oktobra 2.000. godine.

Strogi profesori i odgovorni đaci

– Mislim da je onda bilo mnogo strože, imam unuke pa mogu da uporedim. I čini mi se da su učenici bili odgovorniji, ali tu sebe ne ubrajam – novinarski objektivno konstatuje Popović. – Dragutin Kapun nam je bio razredni, a Dragica Rilke je predavala srpski i nikada mi nije davala peticu, uvek samo četvorku. A moji drugovi se onda žale: „Treba da mu date peticu“ – valjda su smatrali da dobro pišem. Ona nije htela jer sam bio malo nestašan, upadao sam joj u reč i zbunjivao je dok predaje.

Popović je imao i uspešnu političku karijeru – dva puta je bio predsednik opštine – 1989. i od 1993. do 1996. godine.

– Nikada mi niko nije tražio neku uslugu ili privilegiju. Mi smo bili fini, lepo vaspitani, mašinci – kaže i upozorava sa osmehom: „Planiram da dođem i na 70 godina mature“.

„Desetkovani smo“

Sećanja su navirala jedno za drugim, kao na nekoj davnoj maturskoj proslavi.

– Sastajali smo se redovno, na pet, pa na deset godina. Iz dva odeljenja, 80 đaka, ovde je danas petnaestoro, neki su se javili da su bolesni i da ne mogu da dođu. Svejedno, desetkovani smo. Ja sam godinu dana mlađi od ove generacije (zvoni za početak časa, ali se, u pozadini, atmosfera u učionici ne umiruje). Dosta nas je otišlo na Mašinski fakultet u Novi Sad. Poslednje dve godine bio sam stipendista Livnice i odmah po diplomiranju tamo sam se i zaposlio. Mi smo bili prvi mladi mašinski inženjeri sa fakultetom. Počeo sam u Konstrukcionom birou, kao projektant mašina, onda smo formirali Sektor za razvoj novih proizvoda, a zatim i Istraživačko-razvojni institut Livnice. U fabrici sam ostao 40 godina – priča Mišo Francuski iz IV a.

Okupljanje kao dan posle

Prve mašince dočekala je direktorka Tehničke škole „Mihajlo Pupin“, Milanka Halilović. Pozdravila ih je u učionici, u atmosferi žamora malog odmora.

– Želim vam da dođete i sledeće godine i da pronađete i one koje sada niste pronašli, da se ne osipate, nego da vas bude sve više. Niste gosti, ovo je vaša škola („Osnivači!“, dobacuje se iz zadnjih klupa). Ovde ste proveli najlepši i najbezbrižniji deo života. Naša vrata su vam otvorena, u školu se treba vraćati i sećati se mladosti – dođite da se osećate mlađima i zdravijima.

I zaista, u svojim klupama, nekadašnji petnaestogodišnjaci izgledali su kao da su se, ta nevina mladost i energija pobednika, uselile u njih. Utvrdili su i da nameravaju da se vraćaju svake godine. Prepoznali su to. Činilo se da je, na ovaj susret, zakasnilo jedino – vreme.

S. V. O.

LIVNICA JE VAPILA ZA MAŠINCIMA

Iako ih je život odveo na različite strane, većina je svoj radni vek započela u istoj fabrici. „Livnica željeza i tempera“ je, u to vreme, bila u velikom usponu, izgrađivale su se nove hale, dolazili su stručnjaci sa novosadskog Mašinskog fakulteta. Iz prve generacije polovina je odmah dobila posao u ovoj fabrici, a dosta njih je nastavilo školovanje na Višoj tehničkoj školi u Zrenjaninu i na fakultetima sa livničkom stipendijom – kaže Miloš Trifunac koji se, takođe, po završenom Mašinskom fakultetu, ovde zaposlio.

MUP: Policija će preduzeti sve neophodne mere da se zaštiti javni red i mir

Jelena Trifunović July 4, 2025

Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorava sve koji nameravaju da organizuju nezakonite blokade da će policija, u skladu sa zakonom i svojim dužnostima, obavezama i ovlašćenjima preduzeti sve neophodne mere da se zaštiti javni red i mir.

“Pozivamo sve na očuvanje mira i stabilnosti a protiv svih koji prekrše zakon biće podnete odgovarajuće krivične i prekršajne prijave”, saopštio je MUP.