U Svečanoj sali Gradske kuće u Kikindi danas je održana obuka za zaposlene u javnom sektoru na temu „Prevencija trgovine ljudima“, u organizaciji Grada Kikinde i Povereništva za izbeglice i migracije, uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS).
Obuka je realizovana u okviru Programa podsticaja za sprovođenje mera i aktivnosti za jačanje tolerancije prema migrantima i kapaciteta jedinica lokalne samouprave u oblasti upravljanja migracijama za 2024. godinu, i u skladu sa Lokalnim akcionim planom grada Kikinde za upravljanje migracijama 2022–2027, kao i planiranim aktivnostima Lokalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima.
Na značaj ovakvih obuka ukazao je Nenad Simić, nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima i rukovodilac Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u MUP-u Srbije.
– Republika Srbija usvojila je novu strategiju u oblasti trgovine ljudima za period 2024-2029. godine. U okviru akcionog plana osnovano je 17 lokalnih timova, među kojima je i tim u Kikindi. Zakon koji je u pripremi, a deo je reformske agende za Zapadni Balkan, prepoznaje značaj lokalnih timova. Najčešće žrtve trgovine ljudima su deca i migranti, a ključno je prepoznati rizične kategorije na vreme i prijaviti nadležnim institucijama – rekao je Simić.
Obuci je prisustvovao i Željko Radu, član Gradskog veća zadužen za socijalnu zaštitu, demografiju, osetljive grupe i ljudska prava.
– Ovo je važna mera u okviru Lokalnog akcionog plana i aktivnosti tima za sprečavanje trgovine ljudima. Obuke su značajne za zaposlene u javnom sektoru jer doprinose sticanju novih znanja i veština, poboljšanju kompetencija i podizanju svesti – istakao je Radu. – Grad je u prošlosti pružao podršku migrantima iz ratom zahvaćenih područja. Sa smanjenjem broja migranata, prihvatilište je zatvoreno, ali obaveze iz Akcionog plana traju do 2027. godine. Kikinda je jedna od prvih opština koja je izradila migracioni profil sa ciljem da pomogne ljudima u povratku u matične zemlje. Važna je međusektorska saradnja, naročito sa ustanovama socijalne zaštite i MUP-om, jer su žrtve trgovine ljudima često i žrtve nasilja.
Radu je dodao da je drugi deo aktivnosti usmeren na povratak dijaspore u Srbiju, kako bi se stvorili uslovi za njihovu saradnju i ulaganje u lokalnu zajednicu.
Milan Đokić, regionalni koordinator u Komesarijatu za izbeglice i migracije, podsetio je da su se na javni poziv KIRS-a za dodelu sredstava u iznosu od milion dinara, za aktivnosti u korist migrantske populacije, prijavile četiri lokalne samouprave, među kojima je i Kikinda. Sredstva su namenjena održavanju radionica, obuka, unapređenju informisanja i drugim aktivnostima od značaja za populaciju migranata
O praktičnim veštinama u radu sa žrtvama, posledicama trgovine ljudima i načinima prepoznavanja rizika govorili su Sanja Savić i Miroslav Jovanović iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije za 2023. godinu, uočen je značajan porast broja izdatih viza u odnosu na prethodnu godinu – sa 21.841 na 29.442. Većina viza izdata je državljanima Narodne Republike Kine (35%) i Indije (13%), dok su u vrhu po broju i državljani Egipta, Nepala, Uzbekistana i Šri Lanke, kojima su izdate ukupno 874 vize.
Posmatrano po polu, više od 78% viza izdato je muškarcima. Ovi podaci ukazuju na rastuću potrebu Srbije za stranom radnom snagom i na sve veći značaj migracione politike na lokalnom nivou.
S. V. O.
Po dva prvoplasirana tima iz svake grupe proći će u nokaut fazu odnosno četvrtfinale.
D. P. 
Upravni odbor Rukometnog saveza Srbije usvojio je kalendar takmičenja za predstojeću 2025/26. sezonu i potvrdio učešće klubova koji su se, u sada već minuloj takmičarskoj godini, plasirali u ARKUS ligu. Početak nove sezone muške ARKUS lige zakazan je za 13. septembar, a nema promena kada je reč o sistemu nadmetanja pa će i naredne sezone liga brojati 12 klubova. U najvišem rangu takmičenja novi su: zrenjaninski Proleter, aranđelovački Šamot i MRK Kikinda, a najjaču konkurenciju Srbije, napustili su beogradski Obilić, kostolački Rudar i lazarevačka Kolubara i oni će se naredne sezone takmičiti, raspoređeni u dve grupe, u B ligi.
Nadmetanje u ARKUS ligi odvijaće se, kao i protekle sezone, u dva dela. U prvom delu igraće se po dvostrukom bod sistemu i biće odigrana 22 kola. Po završetku klasičnog dela nadmetanja, uslediće drugi deo u kojem će četiri prvoplasirane ekipe doigravati za prvaka (biće to tzv. plejof), timovi od petog do osmog mesta igraće za plasman (plejin) dok će najslabiji timovi, od devetog do 12. mesta, formirati grupu za ostanak (plejaut). Iz lige će ispasti dva najslabija kluba u plejautu, a treći odozdo igraće baraž za opstanak protiv ekipe iz B liga koja to pravo izbori.
– Ova monografija će biti drukčija – neće sadržati samo podatke, već i reportaže, kao i QR kodove koji će čitaoce voditi ka digitalnim platformama gde će moći da vide više slika i informacija – istakla je Ramona Tot, predsednica „Eđšega“ i članica Saveta mađarske nacionalne manjine.
„Eđšeg“ ove godine obeležava i 120 godina od rođenja Jožefa Atile, jednog od najznačajnijih mađarskih pesnika 20. veka. U čast ovog jubileja, glumačka sekcija društva, koja nosi njegovo ime, priprema predstavu senki pod nazivom „Atila Jožef – čovek iza linija“, koja će osvetliti pesnikov životni put, unutrašnje borbe i dubinu njegovog stvaralaštva. Režiju potpisuje Šandor Kiralj.
– Zahvaljujući sredstvima koje je Udruženje građana „Kekend” dobilo po konkursu Ministarstva kulture, već smo održali nekoliko programa pesniku u čast: radionice, recitovanja i nastup muzičkog sastava „Mečvirag“ iz Sente koji je izveo kompozicije na osnovu njegovih tekstova. Poslednji u nizu je pozorišna predstava, čija se premijera očekuje do kraja jula – dodala je Ramona Tot.
Pored kulturnih aktivnosti, u toku je i adaptacija novog objekta namenjenog radu Društva. Zgrada, koja se nalazi preko puta „Eđšega“ nedavno je kupljena uz podršku Saveza vojvođanskih Mađara, Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i Vlade Mađarske.
– Naši članovi, amateri, uređuju novi prostor. Tokom leta planiramo da završimo letnju scenu u dvorištu, dok su prostorije unutar zgrade namenjene radu sekcija. Tamo već radi sekcija veza, a u zgradu su unesene i nošnje folklornog ansambla.