najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U Letnjem bioskopu večeras (petak, 1. avgust) je na repertoaru naučnofantastični film „Kapetan Amerika“.
Crtani film „Garfild“ za dečiju publiku, biće prikazan u utorak, 5. avgusta.
U dvorištu Narodne biblioteke projekcije počinju u 21 sat, ulazak je besplatan.
Izdavačka kuća „Partizanska knjiga“ drugi put raspisuje konkurs za regionalnu književnu Nagradu „Jovan Popović“, u znak sećanja na velikog kikindskog, jugoslovenskog i srpskog pisca.
Nagrada će biti dodeljena za najbolji neobjavljen rukopis knjige priča ili pesama, a na konkurs se mogu prijaviti autorke i autori iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Iz konkurencije su unapred isključeni autorke i autori koji imaju ili su u prošlosti imali potpisan izdavački ugovor s „Partizanskom knjigom“.
Svi ostali zainteresovani imaju priliku da svoje rukopise, potpisane imenom i prezimenom, uz ostale lične podatke, dostave na elektronsku adresu partizanskajp@gmail.com do 31.8.2025. Ime laureata biće poznato 18.11.2025, na dan rođenja Jovana Popovića.
Autorki/autoru nagrađenog rukopisa 18.11.2025. u Kikindi biće uručena plaketa i objavljena uređena knjiga u izdanju „Partizanske knjige“, uz potpisivanje standardnog izdavačkog ugovora.
Jovan Popović (1905–1952) bio je pesnik, prozni pisac, urednik, prevodilac, književni i pozorišni kritičar, učesnik u NOB-u od početka oružanog ustanka u Srbiji. Objavio je tri knjige poezije i tri knjige kratke proze. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.
„Partizanska knjiga“ je prvi i ekskluzivni izdavač Popovićevih sabranih dela. Aktuelni dobitnik nagrade Jovan Popović je Danilo Stojić iz Beograda za rukopis knjige priča „Najbolje je već prošlo“.
Osnovne izmene u odnosu na trenutno važeću odluku odnose se na kategoriju penzionera. Ukida se regresiran prevoz za penzionere sa prebivalištem na teritoriji Grada Kikinde i primanjima od 30.000 do 50.000 dinara u iznosu od 50 odsto, a uvodi se besplatan prevoz za penzionere sa mesečnim primanjima do 30.000 dinara za prevoz u prigradskom saobraćaju, u vidu 20 povratnih karata mesečno.
Za penzionere sa mesečnim primanjima od 30.000 do 50.000 dinara, za prevoz u prigradskom saobraćaju uvodi se 10 besplatnih povratnih karata mesečno. Menja se i procedura ostvarivanja ovog prava, tako što je potrebno podneti zahtev na pisarnici Gradske uprave odnosno kancelariji nadležne mesne zajednice. Zahtevi se podnose do 15. u mesecu za naredni mesec, a potvrde preuzimaju poslednjeg dana u mesecu za naredni mesec.
Podsetimo, u toku letnjeg raspusta, sa karticom „Raspust u Kikindi“, pravo na besplatan prevoz imaju osnovci, srednjoškolci i studenti sa prebivalištem na teritoriji Grada Kikinde, radi posete programa „Kikindskog leta“, prema rasporedu organizatora programa kao i radi posete bazenima SC „Jezero“ dva puta nedeljno.
Studenti koji imaju prebivalište na teritoriji Kikinde, imaju 40 odsto regresiran prevoz, na relaciji mesto prebivališta- mesto studiranja u oba smera. Srednjoškolci iz sela imaju pravo na besplatan prevoz kao i do sada, od mesta boravka do Kikinde, svakodnevno, osim tokom raspusta.
Napomenimo i to da pravo na besplatan prevoz, određeni broj karata mesečno, imaju i ratni vojni invalidi, ratni veterani, slepa i slabovida lica, sportisti u redovnom sistemu takmičenja, lica u stanju socijalne potrebe i druge osetljive kategorije.
Lekari, medicinske sestre i tehničari koji se vraćaju iz inostranstva mogu da računaju na ubrzanu nostrifikaciju, sigurno zaposlenje i konkretne olakšice. Srbija traži njihovo znanje tamo gde je najpotrebnije: u bolnicama, domovima zdravlja a naročito u palijativnoj nezi.
U poslednje dve godine, sve više zdravstvenih radnika odlučuje da se iz dijaspore vrati i nastavi karijeru u Srbiji. Kroz zajedničke programe Ministarstva zdravlja, Kancelarije za dijasporu i lokalnih samouprava, povratnicima je omogućen brz ulazak u sistem, sa sve većim brojem otvorenih radnih mesta širom zemlje.
Samo tokom decembra 2024. godine, u Srbiju se vratilo 16 lekara iz dijaspore koji su odmah dobili posao u državnim zdravstvenim ustanovama. Do kraja iste godine, više od 1.700 lekara i 2.500 medicinskih sestara sa iskustvom iz inostranstva bilo je uključeno u sistem zdravstvene zaštite.
Koja podrška ih čeka?
Medicinski radnici iz dijaspore mogu da računaju na: ubrzanu nostrifikaciju diploma i radnog staža, zapošljavanje bez pripravničkog staža, uz dokaz o prethodnom radu, mogućnost konkurisanja za specijalizacije i dodatne edukacije, prioritet pri zapošljavanju u oblastima sa hroničnim nedostatkom kadra, a posebno u palijativnoj i primarnoj zdravstvenoj zaštiti, hitnoj pomoći, pedijatriji i gerijatriji.
Povratnici mogu da računaju i na dodatne lokalne olakšice poput subvencionisanog stanovanja, pomoći pri preseljenju, pojednostavljene administrativne procedure.
Evo šta kažu povratnici:
Dr Marko Šipčić, specijalista interne medicine, vratio se iz Moskve posle osam godina rada:
„U inostranstvu sam stekao ogromno iskustvo, ali ovde imam priliku da ga primenim tamo gde najviše znači. Proces nostrifikacije bio je efikasan, a doček kolegijalan.“
Dragana Marković, medicinska sestra iz Paraćina, radila je u Nemačkoj više od pet godina:
„Mogućnost da budem uz porodicu i da radim u poznatom jeziku i kulturi za mene je neprocenjiva. Sistem me je prihvatio brzo i bez komplikacija.“
Jedan lekarski bračni par pedijatar i anesteziolog iz Norveške vratio se i zaposlio u Opštoj bolnici u Vranju.
„Imamo punu podršku kolega, odlične uslove za rad i osećaj da ovde pravimo razliku svakog dana.“
Poruka za kraj
Povratnici iz dijaspore donose znanje, efikasnost, nove standarde i savremene radne navike. Njihova uloga u zdravstvenom sistemu Srbije je od presudnog značaja, posebno u oblastima koje su godinama kadrovski zapostavljene.
Iz srpskog ugla:
Ako ste medicinski radnik u inostranstvu i razmišljate o povratku, Srbija vas zove ne da počnete ispočetka, već da nastavite tamo gde ste najpotrebniji a to je recimo u Paleativnoj nezi u bolnici u nekada Covid centra u Batajnici gde nedostaje kadar kako bi se proširili kapaciteti koji danas podrazumevaju samo 50 kreveta.
Vaše znanje je dragoceno. Vaša posvećenost je nezamenjiva. Vreme je za povratak!
Izvor: srpskiugao.rs
Rebalans gradskog budžeta obrazložila je Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnica gradonačelnika za finansije i privredu. Kako je istakla, šestomesečna realizacija budžeta je više nego dobra.
-Imamo povećanje kod rashoda, ponovljena je ista presuda Privrednog suda, a po osnovu uložene revizije, za spor oko saobraćajnice od mosta na Tisi kod Ade do Iđoša, gde smo po prvobitnoj presudi bili blokirani za iznos od 220 miliona od firme „3 D Projekt”. Budžet grada je posle revizije, opterećen dodatno za još 30 miliona dinara. Tu je i firma Vojput iz Subotice, sa pravosnažnom presudom i to je ukupno za obe firme preko 45 miliona. Mesnim zajednicama smo povećali budžet za više od 16 miliona dinara. Troškovi struje su povećani za 22 miliona. Tekuća budžetska rezerva je 30 miliona dinara koja je, kao što sam napomenula, utrošena u prvom polugodištu. Budžet grada Kikinde sa tri milijarde i 830 miliona povećava se za 233 miliona, i posle rebalansa iznosi 4 milijarde i 64 miliona dinara. Ove godine imamo jubilarne 40. Dane ludaje, pa je budžet Turističke organizacije povećan za 11 miliona dinara. Povećanje imamo i kod socijalne zaštite- objasnila je Jakšić Kiurski.
Dodala je i to da je ova godina u znaku završetka investicionih ciklusa.
-Završena je rekonstrukcija ulica Mihajla Pupina, radovi na postrojenjima za prečišćavanje pijaće vode u selima idu svojim tokom, ostalo je da se plate troškovi projektne dokumentacije za drugu fazu. Investicija je 384 miliona i veći deo se finansira od strane pokrajine. Za sliv Moravske je opredeljeno 75 miliona. Rekonstrukcija Bolnice takođe ide svojim tokom. U Bašaidu i Banatskom Velikom Selu planirano je igralište. Kulturni centar je završio izgradnju foajea i ove godine uslediće sanacija fasade, za šta su odobrena sredstva pokrajine i republike,i koja je važna ne samo zbog estetike već i bezbednosti objekta- rekla je, između ostalog, pomoćnica gradonačelnika.
Odbornica opozicije Olivera Kantar je kritikovala to što, po njenoj oceni, preveliki deo budžeta odlazi na zarade, dok je sličnog stava bio i Miroslav Panić istakavši da je budžet prenapregnut i da bi manjim ukupnim izdvajanjima za zarade, preostalo više budžetskog novca za ulaganja u komunalnu infrastrukturu.
– Vašem mentor smo isplatili 260 miliona dinara. Da nam je bio deo sredstava, mnogo toga bi bilo sanirano- rekao je član Gradskog veća za komunalnu infrastrukturu Miroslav Dučić dodajući da sporna saobraćajnica ni sad nema ni upotrebnu dozvolu, ni signalizaciju, a plaćaju je građani.
Prvi deo sednice lokalne skupštine obeležila je rasprava o izveštajima o radu i poslovanju devet seoskih mesnih zajednica u 2024. godini.
Odbornik opozicije Miroslav Panić (Ujedinjena opozicija Kikinde) ocenio je da su izdvajanja za mesne zajednice mala i istakao da savetima Mesnih zajednica uskoro ističe mandat. Odgovorio je predsednik skupštine Dušan Popeskov:
– Po zakonu i statutu grada, izbore raspisuje predsednik skupštine. Ispoštovaćemo celokupnu zakonsku proceduru i biće izbora. Gradsko veće mora da da predlog skupštini. Imaćete vremena da se pripremite za izbore koji će uslediti- rekao je Popeskov.
Da se ulaže u sela, istakli su šef odborničke grupe SNS Nikola Vojnović i njegov stranački kolega Nikola Zorić pobrojavši protekla i aktuelna ulaganja u Ruskom Selu i Nakovu, gde žive. O ulaganjima u Sajanu govorio je predsednik Saveta MZ Zoltan Tot ocenivši da su sredstva u 2024. bila veća za 20 odsto nego godinu dana ranije.
Mesne zajednice su dobro poslovale i u skladu sa mogućnostima, ukazao je gradonačelnik Bogdan.
-Rebalansom smo sredstva za mesne zajednice uvećali. Sela su motor razvoja grada- rekao je Bogdan i naveo deo aktuelnih ulaganja- od izgradnje postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Nakovu i Banatskom Velikom Selu do izgradnje dečijih igrališta u Novim Kozarcima.
Kako se moglo čuti u nastavku sednice, rebalansom su sredstva za seoske mesne zajednice povećana za 16 miliona dinara.
Nakon što su odustali od blokaderske politike uvidevši da je građani ne podržavaju, opozicija je na današnjoj sednici ponovo delegirala temu prodaje nekadašnjeg odmarališta u Prčnju.
Odbornik opozicije Darko Kovačević zatražio je da se stavi van snage rešenje o prodaji nepokretnosti u Prčnju i napomenuo da je pokrenuta inicijativa da se raspiše referendum o ovoj temi.
Nakon što je predsednik skupštine Dušan Popeskov objasnio zakonsku proceduru za raspisivanje referenduma, a to je sakupljanje najmanje pet odsto potpisa glasačkog tela, o ovoj temi govorio je gradonačelnik Mladen Bogdan podvukavši da je reč o populističkoj priči opozicije. Takođe, on je odgovorio da je Komisija koja će sprovesti postupak prodaje formirana.
– Komisija koja će sprovesti postupak prodaje je formirana. U objekat se dugo nije ulagalo, neki od vas su i lično ranije bili da vide u kakvom je stanju bivše odmaralište. Treba da se pogledamo u oči i kažemo istinu, a ne da jednu priču pričamo u javnosti, a drugu privatno. Jedan od vaših kolega koji mi se obratio privatno, predložio je da možda neko iz redova opozicije bude član Komisije za prodaju. Budite iskreni da odmaralište ne može da se rekonstruiše, nemogućnost ulaganja je i zbog toga što su drugačiji zakoni u Crnoj Gori. Taj objekat ima tridesetak kreveta, da li ste objasnili javnosti kako bi se obezbedilo letovanje dece koju pominjete. Niste ranije ni pominjali odmaralište dok nismo izneli plan da se objekat proda- zaključio je Bogdan.
Odbor za hitna pitanja Fudbalskog saveza Vojvodine, nakon vraćanja pančevačkog Dinama u Srpsku ligu „Vojvodina” i posle prispelih kovertiranih ponuda, danas je u Novom Sadu popunio upražnjeno mesto u Vojvođanskoj ligi „Istok”. Nisu se pokazale tačnim čaršijske priče da će Banatul, iz mesta Lokve, „sigurno imati najbolju finansijsku ponudu”, naime pomenuti klub u zadnji je čas odustao od licitacije, a najizdašniji su bili u Napretku iz Česterega, koji se i minule sezone nadmetao na vojvođanskom „Istoku” i ispao, ali je sada ovim činom neuspeh na terenu izbrisan.
I naš nakovački Polet učestvovao je u procesu današnje licitacije, ali sa slabijom ponudom od Česterežana pa će se Nakovčani, koji su takođe proteklog proleća ispali s „Istoka”, definitivno takmičiti u Područnoj ligi „Zrenjanin”.
„Područje” pak sada ima jedno upražnjeno mesto, a Konferencija klubova ove lige zakazana je za sutra u Zrenjaninu.
D. P.
Da je blokaderska politika sama po sebi neuspešna i jalova te osuđena na propast, svedoči i današnje zasedanje lokalnog parlamenta u Kikindi.
I dok su na prošlom zasedanju skupštine, opozicioni odbornici pokušavali da blokiraju njen rad i uporno opstruišu izlaganja, uz viku i ometanje govornika, na današnjoj sednici redovno učestvuju u raspravi i glasanju.
Promena taktike opozicije očigledno potvrđuje ono što je odmah bilo jasno, a to je da građani koju god političku opciju da podržavaju, blokadersku politiku sasvim sigurno ne vide kao put ka boljitku, te je, izvesno, osuđena na potpuni krah.
Očigledno da i opoziciji, posle neuspelog performansa koji su priredili prošli put, nema druge nego da prizna poraz blokaderske politike.
Policija u Beogradu uhapsila je dvojicu muškaraca zbog sumnje da su u saizvršilaštvu počinili pokušaj ubistva u Lazarevcu. Jedan od njih je tridesetdvogodišnji D. A. iz Kikinde.
Kako se sumnja, J. K. (23) iz okoline Novog Sada je sinoć oko 23.25 časova nožem ubo u stomak 48-godišnjeg muškarca. Nakon napada, on je zajedno sa Kikinđaninom pobegao automobilom.
Žrtva je zbrinuta na VMA, gde su mu konstatovane teške telesne povrede. Brzom akcijom policije, obojica su uhapšena, a kod J. K. je pronađen i nož kojim je, kako se sumnja, izvršen napad.
J. K. se tereti za krivično delo pokušaja ubistva, dok se D. A. iz Kikinde sumnjiči da je ovo delo izvršio u saizvršilaštvu, odnosno kao saučesnik.
Obojici je određeno zadržavanje do 48 časova i uz krivičnu prijavu biće privedeni Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
