Србија

Јутрос око 10 часова, пред камп-насељем познатим као „Ћациленд“ које се налази на платоу испред зграде Народне скупштине Србије у Београду, дошло је до озбиљног инцидента који укључује пуцњаву, пожар и хапшење особе.

Пензионер Анђелковић Владан, рођен 1955. године у Београду, са пребивалиштем на општини Стари град, изазвао је општу опасност паљењем ватре и пуцањем из пиштоља. У инциденту је повређена једна особа.

Осумњичени се у преподневним часовима довезао таксијем до лица места и пронашао празан шатор који је потом полио кантом бензина коју је носио са собом у намери да изазове пожар. Затим је испалио неколико хитаца у жељи да изазове пожар, јер како наводи „нервирају га шатори у центру града.“

Повређено лице је Милан Богдановић, отац двоје деце, који је пришао да види шта ради нападач и том приликом задобио директан хитац у десну бутину. Срећом, полиција је брзо успела да савлада нападача. Према задњим извештајима, Богдановић се налази у стабилном стању.

„Ово је било питање када ће се десити. Таква мржња и индукована агресија против свих људи који су заузели једну тачку на нивоу Србије… Зашто сам рекао да је ово терористички акт? Зато што је употребљено ватрено оружје и зато што је циљ био изазивање опште опасности с јасним политичким мотивом,“ изјавио је председник Вучић.

Накнадно је утврђено да Анђелковић у поседу има оружје пиштољ марке „црвена застава М79“ регистровано на своје име. Њему се на терет стављају кривична дела покушај убиства и изазивање опште опасности.

У МТС Дворани у Београду, 20. октобра, одржан је форум под називом “Препород руско-српског јединства”.

Форум окупио еминентне говорнике, стручњаке из области културе, политике, технолошког развоја, међународне сарадње и спорта. Домаћини овог догађаја били су Фондација Светозар Милетић и Центар за српско-руску сарадњу, а главни циљ форума био је потврђивање и оснаживање дугогодишњих веза између српског и руског народа, као и креирање платформе за будући заједнички рад.

Током јучерашњег дана, у фокусу су биле панел-дискусије на теме: “Код континуитета: од порекла до будућности”, “Заједнички руско-српски код и мултиполарни свет”, “Свет у ери изазова сајбер безбедности и будуће технологије” и “Савремене креативне индустрије и спортска дипломатија” – које су омогућиле присутнима занимљиве и креативне дијалоге, као и богату размену искустава.

На отварању, представници организатора нагласили су да је заједничка историјска и духовна повезаност два народа – заснована на вековима сарадње – чврст темељ за данашњицу и будућност.

Током самих панел-дискусија, присутни су могли да чују како, кроз различите области, руско-српска сарадња може да изнедри врхунске резултате, а у исто време да одржава и јача односе које су ови народи градили вековима. И сама публика је кроз питања и одговоре могла активно да учествује у форуму и оно што је заједничко за публику која је била и руска и Српска је да су имали иницијативу да се у наредном периоду оснује политичка странка у Србији, како би и кроз ту животну сферу наставила да развија нераскидиво руско-српско пријатељство, очувала традицију, неговала културу и допринела да и млађе генерације у будућности одрже и поспешују ове односе.

Форум је увеличао и богат културно-уметнички програм, који је додатно улепшао читав догађај и на коме су присутни могли да створе нова пријатељства и развију нове идеје и планове за будућност.

Закључак форума указује на то да, упркос савременим геополитичким изазовима, сарадња између Србије и Русије остаје релевантна и плодна. Посебан значај исказан је у едукацији младих генерација, које би требало да преузму улогу чувара и носилаца вредности историјске, културне и технолошке интеракције. Организатори су истакли да данашњи догађај није само симболичан, већ и конкретан корак ка обнови и јачању заједничких иницијатива, што је потврдило и велико интересовање људи, а вероватно је и пут ка оснивању нове странке, како је и сама публика нагласила.

Извор: Б 92

Стефано Павеси, одборник у граду Милано и сарадник посланика Европског парламента Силвије Сардоне, себе описује као „патриоту” из Лиге, странке десног центра која је део италијанске владајуће већине. Каже да су, према његовом уверењу, приоритети „одбрана Италије и њених граница” и подсећа да је Лига, како наводи, 1999. године била једина која је гласала против бомбардовања СРЈ. Павеси је и хуманитарац: као студент покренуо је акције помоћи прогоњеним хришћанима и тада се заинтересовао за питање Косова и Метохије. У разговору за „Српски Угао” посебно се осврће на протесте у Србији и њихову позадину, као и на питање Косова и Метохије.

Говорећи о актуелним политичким напетостима, Павеси сматра да су „протести у Србији покушај дестабилизације“. „Видимо сличне обрасце притиска и на лидере као што су Орбан или Мелони. Наравно, увек има искреног, спонтаног незадовољства, посебно код младих који понекад прибегавају насиљу услед нагомиланих тензија. Али када се политички протест преко ноћи прелије у покрет масе, готово сигурно постоји финансијска и логистичка подршка од споља, ациљ је ослабити владу и зауставити курс који спољним актерима не одговара.”

„Вучић је покушавао да нормализује Балкан. Након почетка рата у Украјини и сукоба на Блиском истоку разумео је да је следећа варница могућа управо на Балкану и да би то могло прерасти у шири рат. Зато је тражио канале и ка Европи и ка Русији – да буде мост, да се тражи мир, што Европа није урадила. Организовао је изборе, победио и политички управљао тензијама. Управо зато верујем да је постао мета кампања које имају за циљ да га ослабе. Када је покушао да води ту политику мостова, притисци су порасли.”- истиче Павеси.

„Пре више од десет година, као универзитетски студенти, основали смо групу која се бавила прогонима хришћана у свету. Већ те прве године организовали смо прикупљање и слање лекова, преко момака који су ишли на терен на Косово и Метохију”, каже Павеси.

„Многе ствари нам се нису уклапале у наратив који смо слушали, говорило се да су Срби ‘лоши’, а ипак је територија, ако је гледате без великих геополитичких интереса, одузета Србији. Италија је с тим догађајима уско повезана, одавде су полетеле бомбе које су гађале Београд. Хтели смо да разумемо зашто је наш народ прихватио ту одлуку, зашто није било великих уличних демонстрација против ње. Када је почео рат у Сирији, видео сам сличан образац – исти актери, исте силе. Косово сам доживео као последњу европску границу, ако тамо више не буде Срба и хришћана, то је почетак европског посрнућа.”

Павеси тврди да се „на Косову данас брани хришћанство“, повлачећи паралелу са средњовековним наслеђем. „По мом виђењу, на Косову је примењен модел етничке замене. Некада су ту живели Срби, неки су протерани, а неки убијени, а затим су замењени већински албанским, претежно муслиманским становништвом, како би се ослабили корени Србије. Да будем јасан: немам ништа против Албаније или албанског народа; говорим о последицама политичких одлука великих сила.”
Из тога изводи политички захтев: „Морална је обавеза штитити људе, манастире и идентитет. И зато понављам став Лиге: Италија не треба да буде та која признаје Косово као државу.”

У Европи се, очигледно, мења расположење: партије које себе називају патриотским јачају у више држава, од Аустрије, преко Француске и Немачке, до Италије где су већ део власти. Павесијев став сугерише да тај тренд отвара простор и за постојанији однос према суверенитету Србије на Косову и Метохији, као и за бољи положај наше државе унутар европских процеса. Ако се политички ток настави у овом правцу, Београд може рачунати на прагматичније саговорнике у ЕУ по кључним безбедносним и идентитетским питањима.

Поглед редакције портала Српски Угао

У европској јавности „патриотске” снаге исказују поштовање према доследности политике државе Србије и напорима председника Александра Вучића да очува стабилност и маневрише између светских центара моћи. Сматрамо да би, уз још један изборни циклус широм Европске уније, однос снага могао видљиво да се промени у правцу већег разумевања за суверенитет Србије на Косову и Метохији и за конструктиван дијалог Београда са европским партнерима.

Разговор водиле: Нина Стојановић и Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

У медија центру Удружења новинара Србије (УНС) данас је одржана конференција за новинаре поводом форума “Препород руско-српског јединства”. На конференцији су били присутни Срђан Граовац, управитељ Фондације “Светозар Милетић”, и сарадници Фондације Дејан Лисица и Рајко Капелан.

Форум “Препород руско-српског јединства” за основни циљ има да апострофира културну, историјску и идеолошку повезаност наша два народа и наше две државе.

Реализацијом форума, циљ је формирати дијалог између владиних и невладиних организација са обе стране, при чему је посебан акценат стављен на међусобно умрежавање два народа и две државе у областима културе, науке, омладинског активизма, спорта, информационих технологија, при чему закључци Форума неће остати “мртво слово на папиру”.

Срђан Граовац, управитељ Фондације “Светозар Милетић” објаснио је да је циљ форума да се не одустане од вечног пријатељства Србије и Русије.

“На самом почетку желим да кажем да повезаност српског и руског народа траје вековима. Историја је темељ блиских односа. То треба да буде темљ даље сарадње, а то значи да морамо да се састајемо и сарађујемо. Геополитичке околности су данас такве да је сарадња отежана. Ми баш правимо овај форум како би показали да српски и руски народ ништа не може пореметити”, рекао је Граовац.

Дејан Лисица, сарадник Фондације “Светозар Милетић” објашњава да ће сам форум бити подељен у четири панела.

“Форум се дешава у понедељак 20. октобра од 17 часова у МТС дворани. Подељен је у четири панела. Панел дискусије ће се одржавати паралелно. Учеснике форума нећемо откривати. Крајни циљ панела је повезаивање и освежавање руско-српског пријатељства. Имамо добар међународни однос и желимо да га пренесемо на млађе генерације”, истакао је Лисица.

Он је додао да ће испред Фондације “Светозар Милетић” говорити Немања Завишић, а да друга имена не би откривао.

Граовац је истакао да ова Фондација нема за циљ да буде било какво пропагандно средство.

“Ово је само жеља да се сачува пријатељство два народа. Свакако да постоји са стране вероватно нека жеља да се пријатејство сруши, али ми то нећемо дозволити. Овај форум није замена за обележавање Ослобођена града Београда. Ово је један корак у продубљивању сарадње Русије и Србије и спречавање да она буде скрајнута”, каже Граовац.

Новости

Алија Изетбеговић је признао да је за независност жртвовао мир у БиХ и изазвао смрт више од 100.000 и рањавање више од 300.000 својих грађана, пише Србија данас. 

Коловође блокадера и екстремни део опозиције су зарад рушења власти СНС и Александра Вучића спремни да жртвују мир у Србији.

Нема чега се од њих нисмо наслушали и нагледали у последњих годину дана.

Гледали смо како народна посланица Драгана Ракић, као да је са ума сишла, упорно покушава да отме штит и опрему збуњеном полицајцу, који избегава да поступи по правилу службе и млатне је палицом.

Посланици опозиције су неколико дана гуслали о томе да су батинаши СНС у Новом Саду претукли четворицу блокадера. Снимци надзорних камера и истрага су показали супротно: да су четворица блокадера, у тешко алкохолисаном стању, напала групу Рома и – извукла дебљи крај.

Негде тих дана блокадери и посланици опозиције су покушали да на силу уђу на седницу Скупштине града Београда и притом физички напали обезбеђење. Гађајући их кесама са фарбом.

Млаћење полиције моткама и каменицама, гађање полиције киселином и лупање просторија СНС су постали свакодневна слика са “ненасилних” протеста.

Гледали смо како полиција народној посланици Ивани Роквић, када је кренула да се “разјасни” са студентима у Пионирском парку, у торби проналази – скалпел.

Затим је јавност узнемирена једном у низу већ легендарних лажи Маринике Тепић да је полиција запленила пакете дроге са сликом председника Србије. На слици је био председник Колумбије.

Следећа лаж је била вест да су присталице власти у Ваљеву претукле блокадера, младића од 16 година, који је убрзо преминуо. Све је измишљено: и младић, и батине и смрт.

У Скупштини Србије смо гледали како посланици опозиције, као некрштени, дувају у пиштаљке, колеге из владајућих странака и полицајце из парламентарног обезбеђења гађају флашама и топовским ударима, на њих бацају сузавац, прскају их средствима за омамљивање и апаратима за гашење пожара. Као у хорор филму.

Мислио сам да од тога не може горе и ниже. И преварио се.

Пре три дана, на седници парламента, Борко Стефановић је посланицима и јавности драматично саопштио “страшну вест” да је полиција привела и у подруму полицијске станице тукла студенткињу Пољопривредног факултета, а након пуштања на слободу поново је киднаповала на улици, набила јој кесу на главу, поново је привела и поново тукла.

Уследила је дводневна кампања лажи о “Вучичићевим ескадронима смрти”, у којој су посланици опозиције хистерично тражили главу председника републике и његових сарадника.

На крају се показало да је и то измишљено. Нити је приведена, нити је киднапована, нити је тучена. Што су потврдиле и она и полиција.

И шта? Ништа. Неко из опозиције се извинио јавности? Нико. Због драматичног узнемиравања јавности, тужилаштво покренуло истрагу? Таман посла.

Тешко се отети утиску да део опозиције жели сукобе и жртве. По било коју цену.

И забринут питам себе и све нас: шта је следеће? Која лаж? Који скандал? Шта ће све измислити и учинити да би уочи 1. новембра посејали што више семена смутње и мржње и тако што више људи привукли у Нови Сад, на још један покушај насилне смене власти.

На крају да подсетим на масакре у улици Васе Мискина и пијацу Маркале у Сарајеву и масакр у Рачку, на Косову и Метохији. И на оно што се догађало после тога. Надам се да ником добронамерном и забринутом за мир у Србији не треба објашњавати због чега.

Извор: Србија данас