Стрелац Кикинде и репрезентативац Србије Душко Петров освојио је на Интeрнационалном отвореном првенству Београда у стрељаштву, прво место у дисциплини ваздушни пиштољ. Злато је Петрову припало након што је у финалу био бољи 16:6 од Димитрија Гргића (Академац Београд), док је Дамир Микец (Полицајац Београд) био трећи.
Пре тога, првог дана надметања у главном граду, Петров је у такмичењу мешовитих парова, заједно с Бранкицом Зарић Кикинђанком у мајици с грбом Новог Сада 1790, узео сребрну медаљу. Поражени су тада у борби за злато од пара: Зорана Аруновић (Олимпик 011 Београд) и Микец. Аруновићева и Микец били су успешнији у старту 12:0, али су се Петров и Зарићева вратили у меч и поравнали на 14:14, но на крају ипак је тријумфовао београдски тандем резултатом 16:14. Петров је пуцао и трећег дана, тада на „Великој награди Београда”.
– Нисам имао такмичарских амбиција на овом другом турниру, тестирао сам нови пиштољ – каже Петров.
Када спомињемо и Зарићеву, додајмо још и да је она другог дана надметања у конкуренцији дама пиштољашица била трећа.
Десетом победом у сезони, уз реми, рукометаши мокринске Црвене звезде и даље чврсто држе чело табеле у Другој лиги Војводине. Мокринчани су вечерас 44:42 (23:16), у својој дворани, савладали тим Далматинца из Риђице. У наредном колу Звезда ће гостовати у Руми истоименој екипи, која је у лиги 14 клубова на десетом месту лествице.
У седмом колу Прве „А” лиге, ватерполисти ЖАК-а поражени су у Београду од тима Старог града, резултатом 10:6, у утакмици одиграној на махове. Београђани су водили 2:1 након прве четвртине, а на великом одмору увећали су предност на 4:1. Трећа деоница припала је уверљиво (4:1) ЖАК-у па су екипе у последњу четвртину ушле резултатски поравнате – 5:5. Уследио је, међутим, нови пад клуба из нашег града и тада су домаћини заправо били и најдоминантнији – 5:1 било је у последњој деоници сусрета. Тренер Мирослав Мунћан каже да је ЖАК у овој утакмици одиграо од очаја до сјаја и натраг.
У деветом колу Друге лиге „Север” ОС Војводине, одбојкашице Кикинде 0230 поражене су 3:0 (25:17, 25:11, 25:13) у Бачкој Паланци од Паноније, водеће екипе на табели. Тренер нашег тима Игор Голијанин каже:
У великом стилу победом од 7:1 (3.289:3.021) у Крагујевцу над Јагодином, куглашице кикиндске Кике 0230 окончале су јесењи део сезоне у Суперлиги и зимоваће на трећем месту првенствене табеле. Била је то утакмица 10. кола односно првог у другом кругу надметања па ће у наставку сезоне на распореду бити још осам рунди у елитној лиги Србије. Капитенка наше екипе Нада Команов вели:
Дворана „Језеро” угостила је данас 80 боксера и боксерки из 35 домаћих клубова у оквиру 10. кола Лиге Србије свих узраста, а истовремено то је и традиционална „Кикиндска златна рукавица”. Манифестацију је свечано отворио градоначелник Кикинде Никола Лукач.
Милан Шкапик председник кикиндског Боксерског клуба Одред КИ 1945, напоменуо је:
– Бокс у Кикинди има изузетно дугу традицију, а доказ је и ова манифестација која се одржава од 1975. и није у минулом периоду одржана само двапут 1999. и 2020. године због познатих догађаја и околности. Зато је нама из градске управе велика част да подржимо овакву манифестацију коју треба неговати, унапредити и омасовити.
У претпоследњем јесењем колу АРКУС лиге, у још једном окршају рукометашица Кикинде с директним ривалом за опстанак, гошће су се сладиле на северу Баната. Овога пута у кикиндској дворани славила је екипа из „Језера”, али оног крагујевачког: ЖОРК Кикинда – Раднички 26:27. Гол разлике – 15:14, било је у корист наших рукометашица на одмору, а почетак наставка био је добар за Кикинђанке. Полако су повећавале разлику па су у 41. минуту повеле 20:17. Нису, међутим, имале снаге да током неколико наредних минута и преломе меч. Догодило се управо супротно, Крагујевчанке су за само два минута начиниле добру серију од 4:0 и ушло се у неизвесну завршницу. Гошће су, ипак, биле те које су контролисале меч, али је и поред тога наша капитенка Линеа Чочај у последњим секундама с крила промашила зицер за реми па је у сузама дочекала крај конференције за новинаре након меча.
– Биле смо борбене, али догодио нам се пад концентрацији око 40. минута утакмице, прокоцкале смо три гола вишка, противник је то искористио и на крају нас заслужено надмудрио – истакла је Чочај.
Свечаном доделом признања, кикиндски фудбалски арбитри окупљени у организацији при Фудбалском савезу Града Кикинде, недавно су прославили леп јубилеј – седам деценија организованог суђења, а међу доста значајних имена, посебно се издваја једно. Не треба много нагађати, реч је о Јовици Бешлину главном судији на три београдска „вечита дербија” и то у време бивше државе с преко 20 милиона становника. Када год с њим крене разговор о минулим временима, увек се као прво сећање наметне 6. мај 1984. године. Био је тај 74. судар црвено и црно-белих, најпосећенији „вечити дерби” у историји са око 100.000 гледалаца, уз онај 59. првенствени меч с јесени 1976, те 82. по реду у пролеће 1988. године.
Сусрет је завршен 0:0, а Звезди је, показало се до краја шампионата, и тај реми одговарао односно био готово у рангу победе па је убрзо пришила још једну шампионску звездицу на свом реверу, 15. по реду, премда јој те сезоне највећи ривал није био само Партизан, већ и сарајевски Жељезничар и НК Ријека, сви су заостали по два бода, те сплитски Хајдук. Још двапут си, Ти Јоки, као главни арбитар, на терен изводио два ривала с Топчидерског брда?
И у трећој сезони када си им судио, један од два београдска клуба био је шампион?
Значи, када си Ти судио „вечитима”, двапут је Звезда на крају била првак, а једанпут Партизан?
– Па, играо сам у Црвенки четири године, а 1970/71, дакле у једној сезони били смо као практично сеоски клуб и чланови елитне лиге Југославије. Наступио сам на 32 меча у елити и дао четири гола. Значи, Црвенка је била мој клуб у том погледу, јер сам у њој највише постигао као играч, а од детињства сам навијао за Партизан. Међутим, чим сам постао судија 1975. године, све сам то оставио по страни и нико па чак ни касније Драган Џајић није могао да примети моје раније опредељење.
– Тако је, долазио ми је Џаја у госте с Војиславом Лалатовићем, популарним Војом Кисом, тадашњим првим оперативцем клуба, секретаром стручног штаба Црвене звезде, иначе млађи ће пре знати за Ненада Лалатовића, Војиног нећака… И тако седимо ми и служимо се, осамдесетих година прошлога века, летње је доба, кад моја двојица синова тада дечкићи, јуре унутра-напоље с лоптом и Џаја их примети, а они обојица у „црно-белим” дресовима Партизана. Џаја ништа не коментарише само се смејуљи, гледа их и Воја, а ја им кажем: „Синове водим да гледају Партизан само када судим црно-белима, а када судим Звезди, ви можете да изгубите само ако то хоћете!” И онда, смех…
– Да, нажалост, Драган Манце, голгетер Партизана који је тек требао да направи велики успон, погине у саобраћајној несрећи 3. септембра 1985, а у првој наредној утакмици на стадиону ЈНА, пет дана касније, гостује Приштина. Мени припадне да судим. Никада нећу заборавити тај мук за време минута ћутања на стадиону, сав се и сада најежим, Партизан је на крају победио 1:0 голом у последњим секундама.
– Буквално свуда, али наравно неки градови посебно су остали у мом срцу. Пре свега у Босни и Херцеговини, тај народ био је неизмерно гостољубив и срдачан и увек су ме доживљавали као неког свог, специјално им драгог. Пре свих, Челик из Зенице остао ми је у изузетно лепом сећању. Но, ја и дан данас могу као пријатељ да одем у било коју државу која је некада била део Југославије, не само у БиХ, него и у: Марибор, Ријеку и нарочито Осијек. Ето, судијску сам црту давно подвукао и сада после толико деценија, на списку најдражих, када гледам где сам и како дочекиван као судија, налазе ми се: Челик, Осијек и Звезда. Нажалост, време чини своје па је, само из тих биолошких разлога, и контаката међу нама све мање.
На великој сцени дебитовао је Јоки 6. марта 1983. као помоћник на утакмици ОФК Београд – Динамо (Винковци) 2:0, а две седмице касније 20. марта предводио је судијску тројку као главни арбитар у Скопљу на утакмици Вардар – Црвена звезда 1:1. Последњи меч с пиштаљком у првенству Југославије са шест република и две покрајине, био му је 17. марта 1991: Осијек – Борац (Бања Лука) 2:0, а са заставицом 9. јуна 1991: Партизан – Вележ (Мостар) 5:0. Укупно на прволигашким теренима Југославије, Бешлин је арбитрирао 81 пут, 51 као главни и 30 као помоћни судија. Још је судио и двапут као главни у два меча завршнице југокупа, а трипут је био помоћник.
Mondiale измакао, остала кравата из Вићенце