најчитанији портал Севернобанатског округа
На 15. турниру „Чока” (450 каратиста, 39 клубова, шест држава), Драгана Гавриловић и Давид Ленард, чланови КК Башаид, били су појединачно први, а Николина и Лена Црњански, Зорица Балог, Татјана Ацин, Немања Захири и Теодора Средојев, трећи. Још су Ацин, Ленарад и Балинт, као ката тим, освојиле друго место.
Из КК Башаид, Бојану Микалачком, председнику МЗ Башаид, „захваљују што им је омогућио превоз и што је издвојио време за њих”.
На „Јесењем купу Суботице” окупило се 402. младих пливача из 24 клуба и четири државе, Велика Кикинда према броју медаља – 20 (6-7-6) позиционирала се на шестом месту, а одличја су освојили: Александар Соколаи, Лука Бубуљ, Урош Милићевић, Огњен терек, Филип Ђукић, Лена Стојановић, Лена Бикић, Јована Сабо, Јована Савић и Миња Балинт.
У трећем колу Суперлиге Србије, куглашице Кике, као домаће у Новом Бечеју, савладале су 6:2 (3.305:3.084) састав београдског Сингидунума, уписавши тако другу победу у сезони. Кикинђанке ће у наредној рунди шамионата гостовати у Новом Саду екипи Војводине.
Кика 0230: Француски 542, Седлар 524, Санто 544, Команов 557, Френц 581, Шибул 557.
Седмо коло било је на распореду и у Војвођанској лиги „Исток”, данас је одиграно пет мечева, а на терену су од наших клубова били фудбалери Козаре, 5:2 савладали су у Великом Селу тим Бегеја из Житишта, те Црвена звезда која је ремизирала 1:1 с Полетом у Идвору.
Великоселци су водили 3:0 головима Кочиша (два) и Петровића, до одмора Житиштани су смањили с пенала, а почетком наставка и пришли на минус један. На 4:2 повисио је Петровић, а коначан исход поставио је гост Мијатовић који је аутоголом донео уверљиву победу Козари.
Рускоселци пак губили су у Идвору, у надоканди првога дела, преко Цвијановића, који је био сигуран из казненог ударца, стигли су до изједначења које је остало на снази до краја.
Сутра, од 15.30 сати, ЖАК ће на кикиндском Вашаришту одмерити снаге с ковинским Радничким, а новокозарачка Слобода гостоваће Младости у Омољици.
Стартовала је Супер Б лига „Север-Центар”, једна од две групе другог разреда у нашем рукомету, а МРК Кикинда победила је 26:25 у Суботици, тим Спартака. На одмору Суботичани су имали предност од 12:11, Кикинђани су преокренули резултат 17 минута пре краја, Спартак је у 57. минуту повео 24:23, а у последњих 60 секунди уследио је нови обрт у корист екипе из нашег града (24:25) па ново поравнање и на самом крају гол Лисице за коначан исход. У другом колу, у среду од 20 сати, МРК Кикинда ће дочекати Сивац, из истоименог села.
МРК Кикинда: Балабан, Дукатаров 1, Мајкић, Лисица 4, Георгијевски, Трнинић 1, Марковић, Мишков, Врговић 6(4), М. Панић, Л. Панић, Милошевић, Татари 2, Стојановић 3, Јовановић 5, Бошковић 4.
Након три пораза у низу, фудбалери ОФК Кикинде под великим притиском ушли су у меч против Шајкашана и на крају се, головима Александра Миркова и Алексе Спаића, радовали победи од 2:0. Први пут озбиљније су Кикинђани запретили средином првог дела, а онда је у 27. минуту Мирков уздрмао стативу гола Борца.
Наставак је био садржајнији, а врата ка тријумфу отворио је Мирков у 54. минуту. Млађани Лолић (19) одрадио је велики део посла, упослио Спаића који је убацио с крила, а Мирков забио за радост. Четири минута касније, испоставиће се, све је било одлучено. Тада је Мирков проследио до Бенка који је одиграо повратну, а дебитант у црвено-белом дресу севернобанатског српсколигаша, вођа навале Спаић удвостручио је предност.
Нису ни после тога гости били равноправан ривал, голман Опарница остао је незапослен, а једину прилику да утакмицу уведе у неизвесност имао је Шајкашанин Пјошта девет минута пре краја, али је тукао далеко ван оквира гола нашег тима.
ОФК Кикинда: Опарница, Бељић (Радовановић), Мирков, Ивановић, Мојсиловић, Кецман (Чеман), Дукић, Рафаел, Барбул (Бенке), Спаић (Попесков), Лолић (Молнар).
Овога викенда почеће надметање и у Супер Б лиги за мушкарце, која је као и у конкуренцији дама наш други рукометни разред, а и рукометаши клуба с именом града испали су пролетос из највишег степена.
Једина је разлика што код момака постоје две групе лиге, а МРК Кикинда у првом колу групе „Север-Центар” гостоваће у Суботици тиму Спартака док ће први меч на паркету „Језера” играти у среду од 20 сати против Сивца из истоименог села у Бачкој.
Трећи пораз у низу забележила је ОФК Кикинда. Словен је, головима у наставку победио на свом терену, а шеф струке севернобанатског српсколигаша Владимир Шпоња признаје да су Румљани заслужено освојили плен.
– У овом тренутку квалитетнија су екипа од нас, а ми се, иако смо знали одакле нам прети опасност, нисмо супротставили како треба осим донекле у првом полувремену. Мирков је пропустио сјајну прилику и питање је у којем би смеру ишла утакмица да је поентирао, а у наставку нисмо имали одговор на појединачни квалитет домаћина. Како је меч одмицао падали смо, снаге нам је понестајало па и дисциплина није била на потребном нивоу. Резервисти нису донели равнотежу, Словен је имао апсолутну контролу, а ми смо већ трећи пут заредом поражени према сличном сценарију – каже Шпоња.
Тако је недовољан број квалитетних играча за српсколигашки ранг узео данак.
– У задњи час ангажовали смо Николу Дукића, Алексу Спаића и Немању Чемана. Имају квалитет, а долазе и из добрих тренажних процеса. Дукић покрива целу леву страну и има искуство играња и у суперлигашким клубовима, а стиже из земунског Телеоптика с исписницом Партизана из којег је одлазио на позајмице. Нападач Спаић долази из требињског Леотара, а везни Чеман из кулског Хајдука. Млади су и верујем да ће нам помоћи, бићемо агресивнији.
У наредна два кола Кикинђани ће бити домаћини, у суботу (15.30) долазе Шајкашани.
– Иза нас је тешко раздобље, али и период пред нама неће бити много лакши иако смо двапут домаћини. Притисак ће бити велики, имаћемо императив победа, а Борац је, по индивидуалном квалитету, тим за врх табеле. Окосница састава већ дуго им је на окупу, а промена тренера у уводу трке покренула их је резултатски. Очекујем да и мој тим покаже и знање и карактер из прва три кола па да се извучемо из неугодне ситуације – јасан је Шпоња.
Резултати шестог кола: Борац – 1.мај Рума 0:2, Железничар – Раднички 4:0, Омладинац – Бачка 1:0, Бечеј – Тиса 5:4, Јединство – Кабел 1:1, Хајдук – Динамо 0:1, Нафтагас – Подунавац 1:1, Словен – ОФК Кикинда 2:0.
ТАБЕЛА: Железничар 13, Словен 12, Динамо 12, Кабел 11, Подунавац 10, Хајдук 10, 1.мај Рума 10, Тиса 9, ОФК Кикинда 9, Бечеј 9, Нафтагас 7, Раднички 7, Борац 6, Омладинац 6, Јединство 4, Бачка 2.
У седмом колу, у суботу и недељу, играће: ОФК Кикинда – Борац, Подунавац – Словен, Динамо – Нафтагас, Кабел – Хајдук, Тиса – Јединство, Бачка – Бечеј, Раднички – Омладинац, 1.мај Рума – Железничар.
Својевремено фудбалски репрезентативац који је прославио наш град и који има изузетно занимљиву спортску биографију, још увек није у спортској пензији. Наиме, Драган Жилић, прослављени голман, данас је тренер голмана у Немачкој, али понекад и сам обуче голманске рукавице и стане међу стативе. Био је, пре скоро две деценије, први репрезентативац Србије који је заиграо у хрватском фудбалском првенству, а и данас би то био велики куриозитет. У интервјуу за „Комуну“ осврнуо се на почетак каријере у ОФК Кикинди, као и на то како у својој колекцији, уз асистенцију Јовице Шкора, бившег играча „мале“ рускоселске „Црвене звезде“ има и скалп великог, истоименог београдског клуба.
Четири године сте бранили боје ОФК Кикинде. Да ли сте сентиментално везани за почетке каријере и сам клуб и град из којег сте потекли?
– У ОФК Кикинди сам почео као пионир да тренирам, са навршених 10 година, у лето 1985. године. Свакако да сам сентиментално везан за свој матични клуб, из њега сам се винуо у висине, наступао за кадетску селекцију Југославије 1989. и 1990. године. Сада мој син Лука гази мојим стопама и тражи своје место под сунцем. Покушавам саветима и у пракси да му приближим тежину, а и лепоту голманског посла.
Убрзо постајете запажени, прелазите у новосадску „Стару даму”, па сте се касније обрели у Бугарској. Дакле, прескочили сте престоничке великане. Случајно или је то био сплет околности?
– Било је понуда у то време и од Црвене звезде, али дугогодишњи контакт са Илијом Пантелићем ме је навео ка „Српској Атини”. Наравно да нисам погрешио, јер након две године боравка у Војводини дебитовао сам за А селекцију Југославије у пријатељском мечу против Бразила. Уз садашњег селектора Стојковића, Мијатовића, Јокановића и остале наше фудбалске величине. Јединствен осећај у сваком случају. После Војводине одлазим у софијски ЦСКА и после годину дана враћам се у земљу на гол смедеревског Сартида.
Били сте и члан чувене генерације Сартида која је скинула скалп Звезди у финалу националног купа. Сећате ли се те утакмице и данас?
— Успешне године су биле у Смедереву, фантастично извајан тим од стране тренера Јовице Шкора на почетку са Богдановићем, Мудринићем, Миросављевићем и осталима, крунисан је освајањем националног Купа 2003. године против Звезде у финалу уз препознатљив гол Марка Пантелића у продужецима.
Бранили сте и боје репрезентације, а куриозитет је да сте први фудбалер који је облачио дрес са грбом Србије, а обрео се у неком хрватском клубу. Ви сте прешли у Ријеку, можда најтолерантнији град у Хрватској али било је и отпора од навијачке групе „Армада”?
-Након Смедерева 2005. године прелазим у Ријеку. С почетка није баш деловало обећавајуће из разлога негодовања једног дела „Армаде“, навијачке групе из поменутог града, али у великој мери су допринеле и добре моје одбране да узаврела атмосфера спласне. На самом крају те прве сезоне на Кварнеру освајамо Куп у финалу против Вартекса. Раритет који се десио следеће сезоне под вођством тренера Брачуна је када сам постигао гол главом у 1/4 финалу Купа и то ме је поново ставило на насловнице регионалних медија.
Може ли да се пореди време кад сте ви бранили боје репрезентације и ово данашње време? Који су домети Стојковићевих пулена?
– Посматрајући с ове дистанце сматрам да садашња генерација наших момака који играју под државним грбом треба и мора да подигне лествицу на виши ниво пошто имају и знање и квалитет за највише домете. Мислим да ће то Пикси добро уклопити, пласирати се на Европско првенство и на самом такмичењу постићи дуго очекивани добар резултат.
Чиме се данас бавите, да ли сте још у фудбалу?
– Последњих седам година сам у Немачкој. Отворио сам приватну голманску школу, помало сам и активан на голу, колико ми године дозвољавају (смех). У питању је аматерски ранг, шеста лига немачког фудбала. Ускакао сам са позиције тренера голмана у локалном клубу када су два млада голмана били повређена. Не дам се још, али радије сам у последње време на трибинама.
Немања Савић
У заосталој утакмици шестог кола војвођанског „Истока”, новокозарачка Слобода, на „Илији Пантелићу”, резултатом 2:0 савладала је великоселску Козару.
Галић је у 44. минуту, из слободног ударца, донео предност домаћину. Ћулибрк је претходно оборен готово на самој ивици казненог простора, а Галић је ниским и одмереним шутем погодио, делимично и зато што зид гостију није био добро постављен. На супротној страни у надокнади, Б. Бунић тукао је, такође из прекида, с нешто веће удаљености под пречку, али је ветеран Атлагић избио лопту у корнер.
Након бесадржајног првог полувремена и успаванке без темпа и живости, ритам је у наставку диктирао Војислав Станаћев, стварајући и шансе саиграчима. Средином другог дела, зрела прилика за Ковачевића, а и резервиста Лабус двапут је у последња два минута меча, пред судијски додатак, имао стопостотне шансе. Слобода је у осмом минуту надокнаде, ипак, стигла до овере победе. Станаћев је кратко проиграо Ковачевића који се прошетао казненим простором и ставио тачку.
После комплетиране шесте рунде, Слобода је осма с девет бодова, а Козара позицију ниже и с бодом мање.
Слобода: Атлагић, Богојевић, Марковић (Радулашки), Ћулибрк, Галић (Лабус), Поповић, Станаћев, Ђорић (Зељковић), Ковачевић, Д. Ћосић (Лисица), Вокић.
Козара: Ми. Француски, Јелача (Томић), Лисица, Рофа, Б. Бунић, Јовандић, Латиновић (Бурсаћ), Петровић, Н. Ђаковић, Кочиш, Ма. Француски (Мисић, М. Бунић).
