Politika Arhive | Stranica 31 od 31

Đorđe Tešin izabran za predsednika Gradskog odbora SPS

Jelena Trifunović novembar 17, 2022

Na izbornoj konferenciji Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije održanoj večeras u kikindskom Kulturnom centru, za predsednika tog odbora izabran je Đorđe Tešin. Da su u SPS-u u toku izbori na svim nivoima- republičkom, pokrajinskom i lokalnim nivoima, napomenuo je Branko Ćurčić, potpredsednik Pokrajinskog odbora socijalista.

-U Kikindi smo imali privremeni organ u proteklim izborima i to rukovodstvo pokazalo se kao dobro i uspešno. Uglavnom će ti ljudi i nastaviti da vode Gradski odbor u Kikindi. Politička poruka koju šaljemo članstvu je poruka jedinstva, pre svega, jer nam je jedinstvo potrebno ne samo na partijskom nivou nego i na državnom. S obzirom na to da smo deo vladajuće koalicije u državi, potrebno nam je političko jedinstvo i stabilna situacija iz koje ćemo sve potencijalne probleme moći uspešno da rešavamo-istakao je Ćurčić.

Đorđe Tešin preuzeo je rukovođenje kikindskim odborom početkom godine. Na izbornoj konferenciji izabrano je, pored predsednika još 40 članova Gradskog odbora.

-Nastojaćemo da menjamo način rada na lokalnom nivou, pre svega u gradskom odboru, misleći pre svega na pojačanje kontakata sa žiteljima grada i okolnih sela gde ćemo u direktnoj komunikaciji pokušati da prodremo do njihovih potreba, saznamo probleme i poteškoće i da radimo na njihovom rešavanju. I dalje ćemo biti lojalan koalicioni partner u gradskoj skupštini. Imamo četiri odbornika i dva člana Gradskog veća. Ja ću biti šef odborničke grupe i mislim da ćemo tu saradnju nastaviti uspešno i efikasno. Lojalnost sa naše strane, nikada se nije dovodila u pitanje, međutim radimo na tome da očuvamo sopstveni identitet i integritet naše partije- rekao je Tešin.

Prema njegovim rečima, po poslednjoj reviziji od letos, SPS ima oko 1.200 članova na teritoriji Grada Kikinde.

Svečanoj konferenciji su prisustvovali i funkcioneri koalicionih partnera SNS i SVM. U uvodnom delu konferencije, osim Branka Ćurčića, okupljenima se obratila i Stanislava Hrnjak, pokrajinska poslanica i poverenica Srpske napredne stranke u Kikindi.

Najavljeni dolazak Dušana Bajatovića, predsednika Pokrajinskog odbora SPS-a izostao je zbog obaveza, a među prisutnima su bili predsednik Okružnog odbora SPS Vitomir Vučković, direktor MSK Mirko Latinović, generalni direktor fabrike „Toza Marković“ Branislav Bandić, članovi Gradskog veća iz redova socijalista Ljuban Sredić i Stevan Iličić, kao i, ispred lokalne samouprave, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

Sugrađanin Željko Radu u Savetu romske nacionalne manjine

Jelena Trifunović novembar 16, 2022

Kikinda je prvi put dobila predstavnika u Nacionalnom savetu romske nacionalne manjine. Sugrađanin Željko Radu bio je na 26. mestu na listi „Srbija za Rome- Zajedno možemo sve” koja je, od 811 građana romske nacionalnosti upisanih u poseban birački spisak, osvojila 545 glasova. Na izborima za nacionalni savet, Romi su kandidovali dve izborne liste. „Srbija za Rome -Zajedno možemo sve” koju je predvodila Jelena Jovanović, prema podacima RIK-a, osvojila je 35.176 glasova što je 34 mandata. Druga lista „Za jedinstvo Roma Srbije” osvojila je 1.135 glasova odnosno jedan mandat.

Radu se zahvalio svima koji su izašli na izbore u nedelju.

-Prvi put romska zajednica pokazala je jedinstvo kao nikada do sada. Naš grad prvi put ima predstavnika u romskom nacionalnom savetu. Hvala Romima iz Kikinde na ukazanom poverenju, dokazali smo da smo se konačno mi Romi ujedinili oko ideje da svim našim sunarodnicima pružimo priliku za bolje sutra i da obostranim poverenjem, trudom i radom možemo postići naše ciljeve, da naša deca žive bolje- ističe Radu.

Željko Radu je kao đak generacije završio Ekonomsko-trgovinsku školu u Kikindi. Potom je upisao Ekonomski fakultet u Subotici i to kao prvi na listi sa maksimalnih 100 bodova. Nakon kraćeg boravka u inostranstvu, sa porodicom se vratio u rodnu Kikindu. Predsednik je Udruženja „Romski oblak mašte” koje neguje tradiciju i kulturu Roma.

-Cilj Saveta je da sačuvamo integritet Roma, kroz negovanje kulture, jezika i očuvanje tradicije. i da Rome približimo institucijama, kako kroz ekonomski napredak tako i poboljšanje uslova stanovanja. Najveći zadatak nam je da kroz obrazovanje unapredimo život Roma, jer je samo obrazovanje izlaz iz začaranog kruga siromaštva- naglašava Radu.

Ramona Tot izabrana za članicu Saveta mađarske nacionalne manjine

Jelena Trifunović novembar 15, 2022

Nakon redovnih izbora za članove saveta nacionalnih manjina održanih u nedelju 13. novembra, Republička izborna komisija utvrdila je preliminarne rezultate. Članica novog sastava Saveta mađarske nacionalne manjine biće Ramona Tot, treća na izbornoj listi „Mađarska sloga“. U Kikindi na posebnom biračkom spisku upisano je 3.650 građana mađarske nacionalnosti, a na glasanje je izašlo 36 odsto. Ramona Tot zahvalila se svima koji su podržali listu „Mađarska sloga“.

-Zadovoljni smo ishodom izbornog dana, ali uvek može i bolje. Međutim, imamo u vidu da su glasači mađarske nacionalnosti, posebno oni koji imaju dvojno državljanstvo, učestvovali na trećim izborima ove godine. Deo mojih obaveza, pre svega, biće održavanje mađarskog obrazovanja, upotrebe jezika i kulture u našem regionu. Sa ponosom ću predstavljati banatska naselja, jer znam, kao rukovodilac jedne kulturne ustanove, da nam nije nimalo lako da opstanemo zbog emigracije i asimilacije. Jedan od mojih glavnih ciljeva je da se obrazovne, crkvene i kulturne institucije ujedine i ojačaju, očuvaju identitet mađarskih građana Vojvodine- kaže Ramona Tot koja je u Gradskom veću zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici. Po obrazovanju je profesorka mađarskog jezika i književnosti i rukovodi radom KUD-a „Eđšeg“.

Kako ocenjuje, dosadašnji rad Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine bio je veoma uspešan, sa konkretnim rezultatima.

– Zahvaljujući Mađarskom nacionalnom savetu, u vrtiću „Naša radost“ 2017. godine otvoren je celodnevni boravak na mađarskom jeziku, a osnovne škole „Feješ Klara“ u Kikindi i „Mora Karalj“ u Sajanu postale su škole od posebnog značaja. Ne smemo zaboraviti ni stipendije za studente, kao ni mogućnost da, ukoliko nastave studije u Novom Sadu, uz minimalan iznos koriste internat „Evropa“. Mnogo dugujemo radu Mađarskog nacionalnog saveta, svi moramo da vodimo računa o tome, ali sam sigurna da će i novi sastav efikasno raditi u naredne četiri godine- ističe Tot.

Predstavnici Saveta biraju se na mandat od četiri godine, a najbrojnija manjinska zajednica u Srbiji, mađarska, na te izbore izašla je sa jednom listom – „Mađarska sloga“. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine broji 35 članova.

Izbori za savete nacionalnih manjina: Biračka mesta otvorena do 20 sati

Jelena Trifunović novembar 13, 2022

U Srbiji se danas održavaju izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina na kojima učestvuje 50 izbornih lista. Od ukupno 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina, za 19 članovi se biraju neposredno, dok se za četiri biraju putem elektorskih skupština.

Biračka mesta otvorena su u 7 sati, a glasanje traje do 20 časova. Na teritoriji Grada Kikinde glasa se na deset biračkih mesta, pet u gradu i pet u selima. Na izborima pravo glasa imaju pripadnici nacionalnih manjina sa pravom glasa, upisani u Posebni birački spisak.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pozvalo je sve građane sa pravom glasa da izađu na izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina kako bi novi sazivi imali potreban demokratski legitimitet i bili pravo predstavničko telo nacionalnih manjina u Srbiji.

Članove nacionalnog saveta na neposrednim izborima biraju pripadnici albanske, aškalijske, bošnjačke, bugarske, bunjevačke, vlaške, grčke, egipatske, mađarske, nemačke, poljske, romske, rumunske, ruske, rusinske, slovačke, slovenačke, ukrajinske i češke nacionalne manjine, Četiri nacionalne manjine biraće članove za nacionalne savete putem elektorske skupštine, i to: makedonska, hrvatska, crnogorska i goranska.

Nacionalni saveti su najvažnije ustanove nacionalnih manjina kojima su, prema Zakonu, poverena „javna ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima“.

Izbori za Savete nacionalnih manjina u nedelju

Jelena Trifunović novembar 10, 2022

Izbori za članove 19 saveta nacionalnih manjina zakazani su za nedelju 13. novembar, dok će četiri manjine – goranska, makedonska, hrvatska i crnogorska, birati predstavnike putem elektorske skupštine.

U zakonskom roku je potvrđeno 50 izbornih lista. Na listama je troje Kikinđana: Ramona Tot, profesorka mađarskog jezika i književnosti, nalazi se na izbornoj listi kandidata za članove Saveta mađarske nacionalne manjine- „Mađarska sloga”. Milica Ristić, strukovni vaspitač je na listi „Za jedinstvo Roma Srbije Ibro Idić” kao kandidatkinja za članicu Saveta romske nacionalne manjine. Željko Radu, ekonomski tehničar, takođe iz Kikinde, kandidat je liste „Srbija za Rome- Zajedno možemo sve” za Savet romske nacionalne manjine.

Po pet lista potvrđeno je za albansku, bošnjačku, rusinsku i rusku manjinu, četiri liste podnele su Aškalije, po tri liste imaju bugarska, bunjevačka, egipatska i slovačka nacionalna manjina.

Između dve liste biraće Romi, Rumuni, Ukrajinci i Česi, dok po jednu listu imaju Nemci, Vlasi, Grci, Poljaci, Mađari i Slovenci.

Biračka mesta biće otvorena u nedelju u 7 sati, a zatvorena u 20 časova. Na teritoriji Grada Kikinde biće 10 biračkih mesta, pet u gradu i pet u selima.

Redovni izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održavaju se svake četiri godine, koliko prema Zakonu, traje mandat jednog saziva nacionalnog saveta.

Jovanov: Uz fabriku vode i mini postrojenja za sela

Jelena Trifunović novembar 9, 2022

Šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- Zajedno možemo sve“ u Skupštini Srbije Milenko Jovanov predočio je ministrima u novoj Vladi važne projekte za građane Kikinde ukazujući na veliki značaj uspešnog završetka izgradnje fabrike vode, kao i realizaciju više projekata u oblasti putne infrastrukture. Kako je ukazao Jovanov, pored izgradnje fabrike vode u Kikindi, u selima će, u saradnji sa pokrajinom, biti izgrađena mini postrojenja za prečišćavanje, čime će građani na celoj teritoriji Grada dobiti zdravu pijaću vodu.

-Prečistač za pijaću vodu koji se radi u Kikindi je veoma važan za naš grad, kao i neki drugi projekti. Tu, pre svega, želim da kažem da, od vas gospodine Vesiću, očekujem kontrolu i besprekornu realizaciju projekta fabrike vode u Kikindi. To je jako važan projekat za nas i vrlo je važno da građani Kikinde u što kraćem roku, u skladu sa standardima izgradnje, dobiju čistu vodu za piće. U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu finansiraćemo mini postrojenja za sela, tako da svi građani na teritoriji Grada Kikinde mogu da imaju dobru vodu za piće- ukazao je šef naprednjaka u Narodnoj skupštini.

-Važno je da se nastavi i sa drugim projektima, da se brza saobraćajnica Sombor-Kikinda gradi i vrlo je važno to što je ministar Mali naveo, da ni jedan od projekata koji je započet neće biti zaustavljen, iako je kriza i teška situacija- istakao je Jovanov i nastavio:

-Radujemo me i želim da pozdravim to što je izdvojen novac za planiranje dve obilaznice, oko Melenaca i oko Bašaida. Time će se, u velikoj meri, ubrzati put do Zrenjanina. To je taj, uslovno rečeno, južni krak za nas iz Kikinde, da se prikačimo na Zrenjanin i kasnije dva autoputa koja će tu da se grade, jedan ka Beogradu, a jedan ka Novom Sadu. Hteo bih i da vas zamolim da, kada budžet bude bio na dnevnom redu, da se u njemu nađe kružni tok u Bašaidu. To je selo pred Kikindom, koje ima ukrštanje dva puta. Znakovi postoje, to nije sporno, ali problem je što jedan put vodi iz Novog Bečeja preko Novog Miloševa, Bašaida do Torde, a drugi ide iz Kikinde preko Bašaida do Zrenjanina, i onda i jedna i druga strana pomisle da imaju pravo prvenstva prolaza i to je crna tačka gde ima veliki broj stradalih. Molio bih da imamo to u vidu, i da probamo da rešimo. To će biti rešeno obilaznicom, ali dok ona ne bude realizovana, taj kružni tok bi rešio problem sa kojim se ljudi suočavaju- naglasio je šef poslaničke grupe SNS.

Kikinda: Od snažne industrije do loših privatizacija

-Sve su to važni projekti za naš grad, jer mi do 2013. godine nismo imali prilike da vidimo ni kako izgleda strani ni domaći investitor, imali smo samo zatvorene fabrike. Grad u kome sam rođen i živim pogodila je najveća jevrejska kletva: dabogda imao pa nemao. Grad koji je bio vrlo bogat, imao jaku, izvozno orijentisanu industriju, ali i ono što je preživelo sankcije uništeno je prilikom privatizacija i došlo je dotle da se ništa ne radi i ne gradi- ukazao je Jovanov u Skupštini Srbije.

-Ove saobraćajnice će u velikoj meri pomoći da još neki investitori dođu u naš grad i da se otvore još neka radna mesta, a sa druge strane, jako nam je važno da se završi fabrika vode jer je već dugo to Kikinđanima glavna tema. Mi sada pokazujemo, time što se gradi i svakog dana napreduje ta fabrika, da za razliku od onih koji su samo delili letke sa vodom i pričali kako će nešto da urade, mi zaista i radimo. Ovi prečistači su takođe važni, i mislim da ćemo, uz sveobuhvatnu akciju pošumljavanja, pošto je Kikinda grad koji ima najmanje pošumljenih površina u Srbiji, dosta promeniti ekološku sliku u Kikindi, pored privrede i infrastrukture, da se pohvalimo i takvim rezultatima.

Kriza ne zaustavlja planove

-Kao Kikinđanin i poslanik u Skupštini Srbije želim da podržim ove predloge koji pokazuju da ne odustajemo od onoga što smo zamislili- iako je kriza. To pokazuje snagu i stabilnost naših javnih finansija. Kada to sve završimo, ostaće da porazgovaramo o severnom kraku koji bi mogao da ide od Kikinde ka Horgošu i time bismo napravili paralelu Koridoru 10 kroz Banat, to bi u velikoj meri promenilo sliku i jedan dosta devastiran region, koji je dosta toga pretpeo kroz loše godine sankcija i privatizacije, malo pomognemo. Onda, da povežemo i napravimo tranzitno mesto i kroz granični prelaz Nakovo, i ako bi bio pozitivan odgovor rumunske strane, od Kikinde prema Novom Sadu, a na drugu stranu ka Temišvaru, pa Somboru i dalje kroz Hrvatsku. U ime građana Kikinde i svoje ime zahvaljujem na tome što se nije odustalo od ovih projekata i molim vas da se realizuju u najkraćem mogućem vremenu, bez ikakvih problema, da građani Kikinde jasno vide šta Vlada Republike Srbije radi za njih. Videli su već mnoge stvari jer sve ono najvažnije za njih urađeno je u periodu od kada predsednik Vučić ima dominantnu političku ulogu na političkoj sceni u Srbiji i dominantno utiče na politiku Vlade RS- zaključio je Jovanov.

Jovanov: Osnovni zadatak buduće vlade da sačuva samostalnost i slobodu Srbije

Jelena Trifunović oktobar 18, 2022

Predsednik poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- Zajedno možemo sve“ Milenko Jovanov istakao je da je osnovni zadatak buduće vlade da sačuva samostalnost i slobodu Srbije u okolnostima kada se sa svih strana na našu zemlju vrše pritisci i građanima osporava pravo da odlučuju kakvu vladu žele.

Jovanov je, u ime predlagača, obrazložio predlog izmena i dopuna Zakona o ministarstvima koji podrazumeva da nova Vlada ima 25 resora jer će, kako je ukazao, nova vlada funkcionisati u vanrednim okolnostima, pa neke oblasti moraju biti reorganizovane.

On je naglasio da je veoma važno da se nastavi ekonomski rast, navodeći da smo prošle godine imali ukupno 3,9 milijardi evra stranih investicija, a da je ove godine do septembra taj iznos bio 3,1 milijardu evra.

Kako je naveo, očekuje se da se nastavi rast plata i penzija, penzije će porasti u novembru za devet odsto, a u januaru za više od 12 odsto. Jovanov je ukazao i na povećanje minimalne zarade na 40.000 dinara i naveo da nezaposlenost u ovom trenutku iznosi 8,9 odsto. Takođe, napomenuo je važnost realizacije plana Srbija 2025 i ravnomernog regionalnog razvoja Srbije.

Pojedine oblasti biće reorganizovane, pa će tako Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija biti podeljeno u više resora. Telekomunikacije i informisanje biće objedinjeni, a kultura će biti zaseban resor. Sve poslove na velikim investicijama objediniće Ministarstvo za javna ulaganja. Sport će biti zaseban resor, a omladina u resoru sa turizmom.

Jovanov: Vučićev govor u UN za ponos, poslao jasne poruke

Jelena Trifunović septembar 23, 2022

Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov izjavio je da svaki građanin Srbije i svaki Srbin u svetu može da bude ponosan na način na koji je predsednik Aleksandar Vučić u Ujedinjenim nacijama preneo poziciju naše zemlje, ali i ukazao na politiku koja se vodi u svetu.

„Predsednik Vučić je pred celim svetom izneo argumente Srbije, i kada je u pitanju pozicija Srbije, ali i kada je u pitanju politika koja se trenutno vodi u svetu koji je obuzet krizama na različitim mestima, a te krize dalje prete da naruše čitav do sada poznat međunarodni poredak“, rekao je Jovanov novinarima u Skupštini Srbije.

Jovanov je istakao da je Vučić na vrlo jasan i direktan način, hrabro pred svima, rekao da svetom vladaju dvostruki aršini i da je Srbija vrlo često bila žrtva tih dvostrukih aršina, te pozvao svetske lidere da se vrate onome što je bio međunarodni pravni okvir koji je držao svet u miru svih ovih godina.

„Nadam se da su svi dobro razumeli poruku koju je predsednik rekao i da će bar razmisliti što je rečeno jer bi to bilo važno za budućnost čovečanstva“, rekao je Jovanov.

Политика