Опозициону листу „Србија против насиља“ Запад је подржао са циљем не само промене власти, већ и стварне промене режима у земљи, јер Вашингтон, Брисел и Берлин желе да Србија коначно одустане од политичке неутралности и добрих односа са Русијом и Кином, пише немачки недељник „Унзере Цајт“ уз констатацију да је „Србија остала отпорна“.
Леп поклон за опозицију у Србији коју подржава Запад – владајућа листа председника Александра Вучиц́а је, након пребројавања свих гласова, јасно победила на парламентарним изборима 17. децембра и потиснула изазиваче на своје место. Према подацима Републичке изборне комисије, Вучицћева листа освојила је 46,75 одсто гласова, док је опозициони савез „Србија против насиља“ са 23,66 одсто освојио двоструко мање. Коначни резултати објављени су прошле недеље уочи празника православног Божића – наводи недељник.
„Унзере Цајт“ указује да је после неуспеха на парламентарних и локалних избора у децембру, прозападни савез „Србија против насиља“ покушао да организује масовне протесте.
„Међутим, ново издање ‘обојене револуције’ није уродило плодом. Позиви на демонстрације углавном су били концентрисани на Београд и били су усмерени против наводне масовне изборне преваре. Протести су достигли врхунац 24. децембра када су демонстранти покушали насилно да уђу у Скупштину града. Пробуђена су сећања на упад у Скупштину 2000. године, који су организовали од ЦИА обучени активисти ‘Отпора’ после рата Натоа против Југославије, којим је прекршено међународно право, а који је резултирао свргавањем тадашњег председника Слободана Милошевицћа“, подсећа недељник.
Опозиционим вођама остало је још мало времена да усагласе ставове око потенцијалног постизборног бојкота
Предновогодишња дилема – да ли прихватити или одбити мандате у Скупштини Србије и даље узбуркава листу „Србија против насиља“.
С обзиром на то да би нови посланици у клупе могли да седну, како је најављивано, већ крајем јануара, опозиционим вођама остало је још мало времена да усагласе ставове око овог потенцијалног постизборног бојкота.
Лидер покрета „Еколошки устанак“ Александар Јовановић Ћута налази се тренутно на оном тасу који претеже да 65 посланика СПН буде део новог сазива, јер како је рекао, он је свој мандат „крваво заслужио“.
Јовановић тврди да огромна већина људи у коалицији није за то да парламент препусте Вучићу и да га, како је рекао, „оставе да изгласава нове законе о литијуму и промене Устава како му одговара“.
Већина људи мисли да треба наставити борбу, ја сам један од њих, јер шта добијемо, шта ће се десити ако, рецимо, не уђемо у Скупштину? Ми се нећемо повлачити. То је једино место где људи могу да нас чују. Што се тиче тога, мој став је да мандате враћају они који су их покрали. Ми нисмо ништа украли – рекао је Јовановић.
Његово мишљење дели и лидер Покрета слободних грађана Павле Грбовић, који наводи да опозиција није отела посланичка места на изборима и да нема моралну обавезу да их враћа:
Контрапродуктивно би било уступити било какав простор напредњацима. Странке власти су освојиле пет мандата мање у односу на прошле изборе, док су странке наше коалиције забележиле за 30 одсто бољи резултат. То је довољан показатељ да је опозиција добро радила у скупштини.
С друге стране, копредседник странке Заједно Небојша Зеленовић сматра да би неприхватање мандата дало ефекта који погодује опозицији. Он је мишљења да би то довело до нових избора у наредних шест месеци.
Сад је питање за друштво, за Проглас, за невладине и политичке организације, да ли желимо да наставимо ту борбу даље и да ли верујемо да је неприхватање мандата једна нерешива неједначина пред коју бисмо ставили Вучића. Моје уверење је да би неприхватање мандата довело до нових избора, за не дуже од шест месеци, док би њихово прихватање довело до тога да нам наредне четири нуде неке разговоре, преговоре, договоре, без идеје да ћемо имати било шта добро, да ћемо бити нормално друштво и да ћемо било када имати неке нормалне изборе – рекао је Зеленовић и додао да ће стати иза воље већине.
Ипак, како се спекулише, лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас најгласнији је заговорник да посланици са ове листе уђу у законодавни дом. Незванично, коалициони договор био је да Ђилас финансира велики део предизборне кампање, а да се потом, тај новац рефундира након гласања средствима које је свака листа добила сходно броју освојених мандата.
Срђан Барац из Центра за друштвену стабилност постизборно вагање и понашање опозиције карактерише као безидејност, неслогу и недостатак конкректног плана.
Назвао бих ово постизборна депресија, а не криза. То је главно мишљење бирача који су рекли шта заиста мисли, а не нека научна истраживања или очекивања појединих опозиционих лидера на основу истраживања које су радили у својим кафићима или свом малом уском кругу људи – рекао је Барац за Тањуг.
Извршни директор ЦеСИД Бојан Клачар сматра да опозиција мора да нађе решење које ће да уважи њихову, како објашњава, највероватнију одлуку да те мандате задрже, а да с друге стране не разочарају бираче који очекују и неку врсту протеста и ванинституционалне борбе и притиска.
Очекујем да ће одлука бити редовно одржавање протеста, али врло вероватно они неће бити свакодневни нити масовни. Наставиће се због тога што постоји очекивање да се то деси и зато што протести, без обзира на то да ли су масовни, јесу врста додатног притиска на институције.
За 65 мандата – 1,5 милиона евра
СВАКОЈ изборној листи која је приликом подношења кандидатуре приложила изјаву да ће користити средства из буџета за финансирање трошкова изборне кампање и потом положила јемство, уплаћено је по око 217.000 евра.
Осим новца за кампању, листама након избора следује и по око 23.000 евра по освојеном мандату.
У случају коалиције „Србија против насиља“, с обзиром на то да располажу са 65 мандата, груба рачуница показује да могу да рачунају на износ од око 1,5 милиона евра.
Посебно им боде очи то што председник Србије Александар Вучић интензивно ради на одржавању везе српског народа
Такозвана прозападна српска опозиција поново је ударила на председника Србије Александра Вучића, и то ни мање ни више него због Републике Српске.
Опозиција под контролом страних амбасада на све начине покушава да разједини и подели Србе.
Посебно им боде очи то што председник Србије Александар Вучић интензивно ради на одржавању везе српског народа, ма где да се налази.
Башла Божовић је зато осуо дрвље и камење по председнику Вучићу јер је честитао Дан Републике Српске, коју опозиција сматра „злочиначком творевином“.
– Вучић је и лично и са своје куле у Београду честитао неуставни Дан Републике Српске. Вучићев режим руши суверенитет Босне и Херцеговине, а кроз подршку 9. јануару, који су установили осуђени ратни злочинци, наставља да подржава Додикову политику сецесионизма. Овим се подрива мир – написао је Балша Божовић.
Медији Јунајтед групе Драгана Шолака објавили су истраживање четири сата пре изборне тишине 15. децембра.
Наслов на порталу Нова је гласио: „Последње велико истраживање пред изборе: Београд у рукама опозиције, СНС и СПС немају довољно да заједно формирају већину у парламенту“.
Ово су предвидели за парламентарне: СНС 38,7%, СПН 27,1%
Ово су званични резултати: СНС 46,75%, СПН 23,66%
Ово су предвидели за Београд: СПН: 39,1%, СНС: 35,7%
Ово су званични резултати: СПН 34,63% СНС 39,08%
Иначе, ово „истраживање” је радио ОФИД – организација коју води Владимир Петровић – члан РИК-а испред Ђиласове листе.
Прослављени рукометаш Владимир Мандић огласио се поводом писања тајкунских медија, у власништву Драгана Шолака, који су га оптужили да је власник зграде у којој је како тврде за београдске изборе било пријављено 154 бирача!?
Мандићево саопштење преносимо у целости:
– Желим да се огласим поводом напада на мене и бруталних лажи од стране неких тајкунских и српскомрзачких медија у Србији, који се опет баве дезавуисањем јавности. Њихова мржња према Александру Вучићу и неприхватање да их народ неће доводи их до тоталног губитка здравог разума. Наиме, на тој истој адреси коју помињу, није „кућа“ како они кажу, него 4 зграде са 50 станова, и све те станове издајем још од 2010. године. Ту је више стотина људи пријављено и ођављено за ових 14 година, јер моја законска обавеза је да као станодавац пријавим станаре који живе ту. Много људи је ту пријављено већ више од 7-8 година у континуитету. Кад се одселе, ти људи се после сами ођаве и пријаве на нове адресе. На тој истој адреси сам пријављен и ја, и моја породица, и моји родитељи, као и моји рођаци који су се доселили из Републике Српске, јер ја сам из Републике Српске. Али наравно, тајкунским медијима не одговара ова истина и никад је не би пренели. Ја апсолутно подржавам политику председника Србије, али, нити сам функционер странке, нити сам државни или градски функционер, нити ћу икада бити то, да би преко мене нападали председника Вучића и СНС. Значи, опет се служе подвалама, лажима и опет су показали да су тотално неспособни.
Желим исто тако да кажем да ја нећу тужити новинаре који раде по налогу издајничких газда а који раде против интереса Србије како би на њено чело довели НАТО окупаторе. Сви знамо и ко су и шта су, и шта су им крајњи циљеви – рекао је Мандић.
Ово је само једна у низу лажи које бесомучно сваки дан понављају тајкунски медији Н1, Нова, Данас… И ни мало не чуди што су изгубили свако поверење народа, те прозвани „Лажовизије“ уместо „Телевизије“.
Подсетимо, да на ово бесомучно свакодневно пласирање лажи на конто владајуће странке и председника Србије, никада грађанима нису упутили нити једно извињење, нити су икада демантовали сопствене лажи када су бивали раскринкани.
Баш као ни чланови опозиције који би требало да схвате да је народ Србије препознао праве вредности, сигурност и просперитет, и да не наседају на њихове лажи и обмане. Грађани Србије су се изјаснили на изборима и своје поверење дали управо Александру Вучићу и Српској напредној странци:
На основу 100 одсто обрађених резултата са свих бирачких места у граду Београду, изборна листа број 1 Александар Вучић – Београд не сме да стане добила је 49 мандата, изборна листа број 3 „Србија против насиља“ проф. др Владимир Обрадовић добила је 43 мандата, изборна листа број 5 „Др Милош Јовановић – НАДА за Београд“ добила је седам мандата, саопштио је председник Градске изборне комисије Зоран Лукић након што су избори у суботу поновљени на три бирачка места у Београду.
Изборна листа број 13 Ми – Глас из народа- Александар Јерковић добила је шест мандата, а изборна листа број 2 Ивица Дачић – Премијер Србије, Тома Фила -Градоначелник добила је пет мандата.
Тајкунска опозиција окупљена око листе „Србија против насиља“ доживела је тежак пораз на децембарским изборима, али је за дебакл на биралиштима оптужила готово све, укључујући власт, грађане, Владимира Билчика, известиоца ЕП и америчког амбасадора у Србији Кристофера Хила…
Након тога активисти листе која се назива „Србија против насиља“ започели су насилне протесте у којима су повређени и чланови Републичке изборне комисије.
Ђиласу сви други криви за пораз
Драган Ђилас, лидер тајкунске опозиције окупљене око листе „Србија против насиља“ окривио је Запад за изборни пораз на децембарским изборима на којима је коалиција коју је из сенке предводио доживела дебакл.
Ђилас и даље понавља мантру о покраденим изборима, иако он и његови саборци нису пружили ни један једини доказ у прилог таквој тврдњи. А у прилог својој одбрани од изборног дебакла данима су износили лажи да су бирачи довођени из Републике Српске како би гласали за владајућу странку, да су ти људи плаћани, те да то и нису Срби и да немају право гласа, чиме су итекако увредили сопствени народ! Затим да су на тај начин покрадени избори!
Ређали су се текстови о довођењу 40.000 Срба са леве обале Дрине који су довезени у Београд да би „прекројили изборну вољу Београђана“. Наравно, радило се о потпуној бесмислици коју побија и проста математика. Наиме, уколико један аутобус превози 50 путника, за 40.000 људи би требало да буде обезбеђено чак 800 аутобуса што свакако не би могло да не буде примећено. У Републици Српској би градски и међуградски превоз практично био угашен тај дан, а Београд би био блокиран. Наравно, ништа од тога се није десило, а тајкунски медији су своју сумануту тезу о 40.000 бирача из Републике Српске поткрепљивали снимком три аутобуса испред Београдске арене!
Иако је било очигледно да се ради о бесмислицама, опозиција и њихови тајкунски медији су и даље упорно вртели једну те исту причу, али су у свакој новој придодавали број „фантомских бирача“ како би покушали да убеде народ и западне силе да су уствари они победници избора иако су потписали све записнике са бирачких места у којима није било неправилности.
Међутим, лажи нису могли да докажу ничим, те су се на крају правдали грађанима Републике Српске да они нису рекли то што су рекли. Али, извињења није било!
Знало се да неће признати резултате избора уколико изгубе
Да се знало да НАТО опозиција неће добити изборе, знало се. Знала је то и опозиција јер их и поред свих спинова и лажи народ добро познаје.
Пре самих избора, план опозиције је био да уколико изборе изгубе, неће их признати и ићи ће на причу да су избори покрадени.
На то је данима указивао и сам председник Србије који је више пута питао шефа Посматрачке мисије ОДИХР-а, Алберта Јонсона, да јасно каже зашто није обавестио јавност у Србији да му је Ђилас рекао пре избора да неће признати резултате избора.
Уместо одговора Јонсона, Драган Ђилас је потврдио речи председника Вучића.
– Вучић ме стално прозива да овај шеф мисије ОДИХР-а каже шта сам му ја рекао. Рекао сам оно што сам рекао у многобројним интервјуима: ако се буде наставило са овим, ако се та пљачка настави, ми сасвим сигурно нећемо признати резултате таквих избора и ми ћемо кренути са протестима – рекао је Ђилас.
Како би се на било који начин одржали у политичком животу, ђиласовцима је јасно да једино што им преостаје јесте пласирање нових лажи, изнова и изнова.
Министар одбране Милош Вучевић најавио је у гостовању на Хепи телевизији укидање суспензије војног рока у Србији.
„Оно што је веома битно, а тиче се војске Србије и безбедности оружаних снага, то је да је одлуком Владе и председника Србије, од јануара плата већа за 10 одсто у односу на претходну годину“, рекао је Вучевић.
Додао је да је Војска Србије 2023. годину завршила далеко јача што се тиче војне опреме и нивоа обучености људи.
„Све то ће бити једна од кључних тема када се крајем месеца будемо подносиили извештај председнику. Крајем јануара имаћемо један дугачак и детаљан састанак. Оно што желим да кажем ексклузивно, Генералштаб ВС ће данас покренути иницијативу ка председнику Србије, као врховном команданту, а потом кроз ширу расправу ка Народној скупштини, да се укине одлука о суспензији обавезног служења војног рока, односно да реактивирамо закон који дефинише обавезно служење војног рока“, изјавио је Вучевић.
Навео је да је предлог Министарства одбране да војни рок не буде дужи од четири месеца.
„Зашто покрећемо ову иницијативу? Зато што је извршена процена безбедности у држави. После 13 година ми имамо потребу за попуњавањем резервног састава. Нама је 13 генерација изашло из састава ВС, није било обавезног војног рока. Наше безбедносне потребе су да имамо нове регруте који су увек спремни да чувају државу. Разумемо безбедносне ризике. То није само потреба која је карактеристична за Србију, многе европске државе активирају обавезни војни рок“, објаснио је Вучевић.
Није било дилеме да ли ће Миленко Јованов, шеф посланичке групе Српске напредне странке у протеклом сазиву Скупштине Србије, поново освојити мандат у највишем представничком телу. Не само да је био „први међу једнакима”, већ и убедљиво најактивнији у редовима посланика. Бројним наступима у Скупштини потврдио је бриткост у изразу и изузетан ораторски дар, те беспоштедно залагање за политику коју води председник Александар Вучић и Српска напредна странка. За разлику од већине претходника из нашег града, остао је да са породицом живи у Кикинди, и да позицију на којој је, користи за лобирање за свој град.
О протеклим изборима, нередима које је изазвала опозиција у Београду, медијским нападима, залагањима за развој Кикинде, раду канцеларије народног посланика, градској власти, али и фудбалу, са Јовановим је разговарала Јелена Црногорац.
После избора, Српска напредна странка има разлога за задовољство. Какав је, после 17. децембра, однос ваших очекивања и изборних резултата?
– Ми настављамо тамо где смо стали. Следи проглашење изборних резултата после понављања избора на неким бирачким местима, потом формирање Парламента, Владе и да наставимо да се боримо за подизање животног стандарда грађана и за развој Србије када је у питању инфраструктура, привреда, запошљавање… После 11 година добити овакву подршку је част, али и велика обавеза да се испуне очекивања грађана, као и све што смо говорили у кампањи. Нема времена за чекање, него да што пре кренемо да радимо.
Ви сте били један од оних који је указивао да опозиција има планирани сценарио да организује протесте после избора, тражи њихово поништавање и изазове насиље на улицама у циљу рушења власти. Сведоци смо били насилног покушаја упада у Скупштину града Београда. Куда нас све то води?
– Било је очигледно да ће се овако понашати. Па исти сценарио понављају од 2017. године. Шта је овде, међутим, важно? Они су, тачније њихови чувари кутија, потписали апсолутно све записнике! Ни на једном бирачком месту у Србији нису имали никакву примедбу на изборни процес и резултате. На сам изборни дан, нису се појавили у медијима до пола 11 увече, тада је било прво њихово обраћање. Били су шокирани својим лошим резултатима, пре свега у Београду, то сведочи и њихов партнер Милош Јовановић, а онда су се сетили да сутрадан прогласе некакву крађу. Као Срећко Шојић. А онда да погледамо шта су све причали. Прво су рекли да је 40.000 људи из Републике Српске гласало у Београду. Па кад им је речено да за цео дан више од 20.000 људи није прешло границу, а немају сви право гласа, та лаж престане, а креће нова. А нова је да су 30% уписаних у бирачки списак фантомски бирачи! То је 500.000 људи! Е, а када су видели да нико у те лажи не верује, онда су покушали насилно отимање власти нападом на Скупштину Града Београда.
Принтскрин
Шта је овде заправо тема? Они хоће на силу да промене вољу народа. Да отму на силу оно што им народ гласовима није дао. Да без обзира шта народ хтео, они буду власт, јер им се хоће. Е, тај филм неће да гледају ни они, а ни они који им дају упутства шта да раде. Дакле, избори су били чисти, резултат јасан, ми смо мандат народа добили, а за насиље и демолирање Београда мораће да одговарају. Очигледно у свему томе има и утицаја страног фактора. Неко се надао да ће успети изборима да дође у позицију да врши притисак да Србија промени политику када је у питању КиМ, увођење санкција Русији, али народ то није желео и у складу са тим је и гласао. Е, а сада би, супротно вољи народа да ту политику наметну силом, на улици. Међутим, џаба им све, то се неће десити.
Који су, по вама, разлози за изборни дебакл СПС-а? Више него двоструко мање гласова добили су и у Кикинди?
– Можда би умео боље на то да Вам одговори онај њихов стручњак који је председнику Вучићу и мени држао лекције у Бодрожићевим новинама, које је, узгред, и финансирао, наравно не из свог џепа, већ парама радника „Тозе”. Шалу на страну, не бих се бавио њима. Нека сами анализирају своје резултате. Гледам првенствено у наше двориште. Резултати које смо постигли су нам на част и понос. Посебно сам поносан на резултате које је листа „Србија не сме да стане” постигла у Кикинди. Захвалио бих се свима који су нас подржали. Народ у Кикинди воли и подржава председника Вучића и политику коју он води и велико хвала на томе. Исто тако, честитам људима који су радили кампању у Кикинди, Срђану Кружевићу, координатору наше странке, Станислави Хрњак, председници Градског одбора, и свим људима, а то су на стотине њих, који су вредно и посвећено учествовали у кампањи која је дала овако добар резултат. Додатну и личну сатисфакцију ми пружа то што се знало да сам кандидат на листи „Александар Вучић – Србија не сме да стане“, као и који сам на листи. Ви сте, уосталом, писали о томе. Међутим то ни на који начин није ослабило резултат, иако сам мета лудачке кампање која траје већ седам година у континуитету. То су биле најгоре увреде, клевете, лажи, објаве на друштвеним мрежама, неке су се решавале на суду, па се и доказало какви су лажови. Тако да кад се све узме у обзир – заиста ме резултат наше листе и глас народа у Кикинди чини поносним. Што се тиче осталих, нека се свако почеше по глави, размисли шта је и како радио, па га је народ наградио или казнио гласовима.
Да ли видите СПС и даље као ваше коалиционе партнере?
– Видећемо, то је ствар процене странке. Председник Вучић је у вече избора рекао, а са тим се потпуно слажем, да нам је потребно неко шире јединство и консензус. Подржавам тај став. Још нисмо у странци разговарали о будућој коалицији, а кад будемо, обавестићемо јавност благовремено шта смо одлучили.
Како коментаришете изборно изненађење- др Несторовића?
-Озбиљна истраживања су то наговештавала неки дан пред изборе. Очигледно је да за бираче са тог политичког спектра др Несторовић делује аутентичније од оног што је понуђено у прошлости кроз Двери, Заветнике, Народну странку итд. Али понављам, пре свега се бавим нама. Ми већ сада анализирамо шта је то што смо могли боље, где смо имали пропусте и какву поруку су нам послали бирачи других странака. За разлику од ових који вређају људе који су гласали за листу „Србија не сме да стане”, ми поштујемо све бираче за кога год да су гласали. Тамо где има простора да размислимо о критици, свакако да ћемо анализирати како да на те примедбе реагујемо и поправимо ствари. Наравно, постоје они који само мрзе и у чијим ставовима нема ничег рационалног и озбиљног и ту и нема о чему да се озбиљно разговара, али тамо где је критика озбиљна и аргументована, имамо обавезу да размислимо о ономе шта нам се замера.
Због чега код нас нема уједињавања нити слоге власти и позиције када је реч о најважнијим, стратешким државним питањима?
– Зато што имате људе који сваку ситуацију користе не би ли забележили неки политички поен. Нажалост, то смо у прошлом сазиву видели на најтежој теми за српски народ, а то је Косово и Метохија. Када је било важно да на унутрашње – политичком плану, али и ка споља пошаљемо поруку јединства, уз све разлике у погледима на то питање, ми смо имали ситуацију да Милош Јовановић скида кравату и залеће се да бије председника државе. Инцидент који су одмах са одушевљењем преносили Куртијеви медији у Приштини, а онда и медији у региону који на ружан начин говоре о Србији. И то су људи који за себе кажу да су национално одговорни. Онда можете замислити како би се понашали да себе тако не доживљавају. То је, нажалост, пропуштена шанса. Као што је пропуштена шанса да сви заједно осудимо сваки вид насиља, након две страшне трагедије у мају. Уместо тога, имали смо злоупотребу трагедије и покушај да се на смрти деце дође на власт. Ево, сада се трагедија десила у Прагу. Четрнаест младих људи је побио неки лудак. 25 ранио. Студената, углавном. Има ли шетњи, претњи, покушаја смене власти због тога? Наравно да нема. Нема никога у свету ко би пао тако ниско да такву трагедију злоупотреби. Само наша опозиција. И у овоме су учествовали сви. Буквално сви. И леви и десни. И зелени и плави и жути… Дакле, тај недостатак озбиљног погледа на политику и односа према држави и народу је узрок да немамо национални консензус по најважнијим питањима. Нисам оптимиста ни да ћемо га имати у наредном периоду. Не због СНС-а.
О ЛОБИРАЊУ ЗА СВОЈ ГРАД И МЕДИЈСКИМ НАПАДИМА
Годинама уназад сте били мета сталних медијских напада у најразличитијим контекстима? Како реагујете на њих?
– То је са једне стране део посла, а са друге тако функционишу Шолакова и Ђиласова фабрика мржње, њихови политичари, новинари, најамници и надничари… Па погледајте шта раде председнику Вучићу и његовој породици. Као неко ко је одабрао да се бави политиком, немам права да се жалим, али важно ми је што грађани Кикинде не верују онима који су то радили и то је и овог пута потврђено. Јер, заиста је смешно да ми лекције држи биће које се обраћало колеги са: „Неђо, Неђице, воле чокански!“. Говорим о Жељку Бодрожићу, који је умислио да има права некоме да држи предавања, јер је ваљда, и бићу ироничан, познат као фини господин софистицираних манира. Изгледа да је поверовао у лажну слику коју гради о себи и коју прода на неко време некима по Београду, или Новом Саду. Али то овде не пролази. Ми га овде одлично знамо.
Да ли то има и неку личну компоненту?
Чини се да има, али нисам стручан то да тумачим. Ја сам правник, нисам психијатар. Међутим, одлично му иде то што ради и само нека настави. Нама је из избора у изборе резултат све бољи, а ја сам давно схватио да није битно шта се говори, него ко говори, па ме, што кажу овде „боли ћошак“ за то шта о мени мисли и пише и Бодрожић и читава та Ђиласова и Шолакова екипа.
Лобирате за Кикинду, посебно када је реч о важним инфраструктурним пројектима. О томе смо писали наводећи конкретне пројекте. Како сте ви задовољни Кикиндом данас?
– Задовољан јесам, али далеко од тога да сад смемо да будемо опуштени. Има још много тога да се уради, али су многе ствари далеко унапређене у односу на 2012. годину. Само кад погледате број фабрика, гранични прелаз Наково, саобраћајнице… То је огромна промена, али има још много простора за напредак.
Како лобирање изгледа у пракси?
-Тако што искористите позицију на којој сте да представите ономе ко доноси одлуке интерес вашег града и тражите помоћ и подршку за реализацију пројеката.
Нисте много у јавности говорили о томе?
Желим да се захвалим колегиници Станислави Хрњак, која је искрено и поштено говорила о томе у вашим новинама. Заиста радим оно што се од мене тражи и урадио сам све што је затражено, чак и неке ствари на своју иницијативу, али се то ретко спомене. Али шта ја ту могу? Нема много смисла, сложићете се, да станем испред Културног центра и заустављам пролазнике да бих им рекао да сам код Маје Гојковић ишао да објашњавам зашто нам је потребно тих 25 милиона за реконструкцију крова на згради. Ако директор Културног центра не види да треба то да каже, не могу ни ја уместо њега. Или да заустављам аутомобиле у Башаиду и причам људима у њима каква је била моја улога да тамо крене изградња кружног тока, јер је Бојан Микалачки као председник МЗ Башаид то рекао медијима и захвалио се, а ови нису пренели. Вероватно није било места у тексту. Захваљујем се свима који то спомену, јер ми значи из простог разлога што сам увек био „алергичан” на људе који су отишли из Кикинде и потом је заборавили. А ја ништа нисам заборавио, а нисам нигде ни отишао, јер овде живи цела моја породица. Немам ни намеру да одлазим и чиним све што могу да урадимо додатне ствари за наш град. Да ли је могло више, верујем да јесте, и, искрено речено, мислим да нисмо потпуно искористили потенцијал који су позиције на којима сам се налазио од 2016. до данас омогућавале. Ја сам увек на располагању, али иницијатива мора да иде одавде. И најважније је да урадимо конкретне ствари, а после, што каже Илија Чворовић, ако ме се сете – сете.
Радови су почели, очекивања су да ће Осмех Војводине имати стратешки значај за нас?
– Нас та саобраћајница повезује са Коридором 10. И онда аутопутем даље куда хоћете. Брже ћете стићи, иако је дуже, него кроз 10 насељених места да путујете. Та саобраћајница кад дође до Оџака продужава се на хрватску границу и то ће за људе из Темишвара бити најкраћи пут до Јадранског мора. Постојала је намера да се прави саобраћајница на југу Мађарске чиме бисмо били заобиђени и добро је што смо то избегли. Нама брза саобраћајница значи у стратешком смислу, и отвара даље могућности за нове инвестиције. У плану је и реконструкција пруге Панчево- Зрењанин- Кикинда, која би требало да буде за брзину возова од 120 км/сат. Рачунам да ће од Београда до Панчева воз локалног карактера бити решен, тако да ћете за сат времена возом бити до Панчева. а потом локалним брзим возом до Београда. Често наши људи кажу да смо слепо црево, а овим ће Кикинда добити један потпуно другачији стратешки положај. Онда морамо да се боримо за даље. Да се повежемо на аутопутеве које Зрењанин добија, да се спусти, рецимо од Новог Бечеја преко Кумана на Зрењанин, да се ураде обилазнице око Башаида и Меленаца, па да се промовише северна траса према Кнежевцу и Хоргошу. То би за Кикинду значило једну потпуно нову димензију. Али нас борба за све то тек очекује.
Малочас сте поменули да можда ипак није потпуно искориштена ваша позиција. Због чега?
Не знам. Просто имам утисак да смо могли више. Мирно спавам јер сам урадио све што је од мене тражено, а неке ствари сам урадио и сам, као што је било обезбеђивање новца за Диспанзер за жене. Свакоме сам увек био доступан од председника месних заједница, преко директора установа и јавних предузећа до локалних органа власти.
У протеклом периоду, Кикинда није имала такву спону са највишим местима одлучивања у држави, а то отвара многа врата.
– Не бих се сложио са Вама. Зоран Милешевић је имао контакте и са Борисом Тадићем, председником државе, и са Бојаном Пајтићем, а да не причам о Душану Елезовићу и још некима. Били су на ти, али ништа није радио за град, већ за себе. Од његових контаката имамо хладњачу, коју је „продао“ Ђиласу, а где данас држе псе, или шта већ. Пут за Аду је посебна тема о којој ће се тек причати. Него, не видим га да иде по граду и маше папирима и пресудама судова ових дана. Надам се да ће грађани Кикинде ускоро имати прилику да чују зашто је поново у мишјој рупи. Дакле, мислим да смо и ту показали значајну разлику у односу на тај период. На мом месту, исто би се понашала и Станислава Хрњак или Никола Лукач, у то сам уверен. То је ствар односа према граду у ком живите, према људима са којима живите, васпитања и културе, чак не ни политичког опредељења.
Важите за особу која „ведри и облачи” градом. Да ли вам то импонује или вас нервира?
– То није тачно, али што би ме нервирало? Неко вас чини моћнијим него што заиста јесте. Они крећу од себе и времена када је Зоран Милешевић седео у Нарвику, а људи из градске власти долазили да им изда налоге шта и како да раде, а ко не послуша, он га смени. Ко не верује, нека пита госпођу Јагоду Толицки. Град данас функционише на другачији начин, има градоначелника и локалне органе. А ја, нити сам, Богу хвала, профил Милешевића, нити имам намеру то да будем. Мој посао и није да се бавим локалном политиком, као ни локалних политичара да се баве политиком на државном нивоу. Кад ме питају за савет и мишљење, кажем им, али да ја намећем своје мишљење и ставове, а да неко други одговара за то, не пада ми на памет нити би то било фер и коректно пре свега према Николи Лукачу, а онда ни према другима који су део локалне власти.
Спекулише се о томе да поједини представници других партија желе да прелете у СНС? Има ли таквих понуда и какав је одговор странке на то?
-Могу само начелно да кажем, јер то је питање за Станиславу Хрњак, да сви који желе да се прикључе борби за модерну и пристојну Србију и Кикинду у њој су добродошли.
Високо сте позиционирани на листи „Александар Вучић- Србија не сме да стане”? Какав желите даљи развој своје политичке каријере, шта су ваше амбиције?
– Кад дођете на одређене позиције у политици, нисте само ви ти који неком жељом или амбицијом одређујете где ћете се наћи. Много тога зависи од околности. За председника Вучића, председника странке Вучевића и СНС сам увек на располагању. На свакој позицији даћу све од себе да политика у коју дубоко верујем и која мења нашу земљу на боље, добије подршку грађана. И да сутра не будем посланик нити на било којој функцији, исто бих се понашао. Највећи део својих амбиција сам већ остварио, тако да и немам неких претераних жеља, бар у вези са политиком. Приоритет је да се држава и друштво, које ћемо оставити будућим генерацијама, поправљају на боље, као и да за град у ком живим са својом породицом постигнемо још боље резултате. Свако од нас треба да да свој допринос тамо где нам онај ко мало шире и боље види целу поставку „игре”, одреди где ћете бити. Фудбалским речником речено, сви би волели да буду на месту центарфора, оног који даје голове и кога навијачи обожавају, али неко мора да буде и задњи везни, десни бек, неко и на клупи, јер, на крају крајева и то је део тима. Неко, опет, подржава са трибина, што је такође битно. Дакле, свако ту има своју улогу, а која год моја да буде, даћу све од себе да је одиграм најбоље што могу.
КО ЋЕ БИТИ ГРАДОНАЧЕЛНИК?
Очекују нас локални избори на пролеће. Спекулисало се о томе ко ће бити градоначелник, а у једном тексту су и помињани наводни кандидати.
– Нисам се давно тако слатко и дуго смејао, као када су те спекулације изашле у једном сада већ непостојећем медију. Фрапантно ми је да ико може да потпише и објави онакву гомилу глупости, трачева и измишљотина. Али и то говори о председнику НУНС-а, његовој озбиљности и знању. Човек напише да ја, као, за градоначелника гурам кума Владе Галића, а Галић, логично, уместо свог кума, гура човека кога сам ја довео и учланио у СНС. И никакву нелогичност он у томе није видео! Притом, ни један ни други не желе да буду градоначелници све и када би им неко нудио. Ко ће за шта бити кандидат, одлучиће странка. Ко ће где бити изабран, одлучиће народ. Мислим да се Никола Лукач заиста труди и ради, а оно што је по мом најдубљем уверењу за сваку похвалу, то је да је остао народски човек какав је био и пре доласка на ову позицију. То је човек који по сат времена пролази тргом, јер са сваким стане и свако може да му се обрати. Мислим да је то веома важно, да грађани имају комуникацију са градоначелником. О свему осталом кад дође време.
ОТВОРИО ВРАТА СУГРАЂАНИМА
Пролетос је са радом почела ваша канцеларија народног посланика, која се налази на градском тргу, где суграђани долазе са питањима, предлозима, проблемима…Због чега вам се најчешће обраћају?
– Више стотина људи је прошло кроз канцеларију. Различити су разлози, а најчешћи проблеми са управом, односно онима који врше управна овлашћења. Моја молба и апел је да се људи из локалне самоуправе тиме позабаве, јер радници управе постоје због народа, а не народ због њих. И срамота је да људи остану без одговора. И не је одговор. И не може је одговор, али дајте одговор. И не обећавајте оно што не можете после да реализујете. Никада никоме нисам ништа обећао, иако сам помогао да се многе ствари реше или убрзају. Дакле, запослени у управи су ту због грађана, а не обрнуто, и обавеза је да буду љубазни, пристојни и дају одговор, а не да бахато откаче људе.
НОВИ ЖИВОТ ОФК КИКИНДЕ
Познат је ваш ангажман у ОФК Кикинди? Како сте задовољни постигнутим?
– Многе добре ствари су урађене, клуб и симболички представља разлику од периода када су њиме руководили Милешевић, Бодрожић, Панић. Обновили смо омладинску школу која је била уништена. Деца су нам одлазила у Спартак, Војводину у најмлађем узрасту, што по мом уверењу, није добро ни за децу ни за родитеље. Фудбал је суров и није једноставно да дете успе. Треба у свом граду да има услове фудбалски да се развија, а ако буде имао квалитет, доћи ће по њега ови велики клубови. Ту је и Марко Вукобрат који води врло добро води спортски део, укључен је и већи број људи у организацију клуба и успели смо у фудбалском свету да вратимо углед какав је клуб некада имао. Имамо младу, можда и најмлађу екипу у лиги и велики број играча из места. И ту мислим да смо рекордери. Али политика клуба је да то буде још израженије и треба нам још две до три године да сјајни клинци из млађих категорија дођу до првог тима да и то постигнемо. Међутим, ни то није могло да прође без квазистручњака, који су из беса и љубоморе подносили кривичне пријаве за наводно нека намештања утакмица. А пријаву подноси морална громада и чувени фудбалски прегалац, Жељко Бодрожић, за кога цео град зна како је пред Бориславом Плавшићем Жапцем мигољио и гмизао као кишна глиста, не би ли добио бодове у Новим Козарцима да Кикинда не би испала из лиге. Али то није за пријаву, је л? Да не причам даље о још пикантнијим детаљима да се народ и крсти и смеје. Пријава је, наравно одбачена, само су без везе малтретирали људе. Али такви ништаци својом поквареношћу и злобом свакоме ко жели нешто да уради у граду огаде саму идеју да се укључи у било шта, да било шта ради у јавном интересу и људи неће да се укључе у спорт, културу, ни у било какву другу делатност где могу да допринесу, јер шта им треба да их неко провлачи кроз блато и пљује њихов рад и труд?! А када се сви квалитетни склоне, онда све допадне њих, а заврши се тако што ствари пропадну, на стадиону буде трава од метар висине и сви кукају да им је клуб дужан паре.
Британски медиј „Идепендент“ преносио је уживо протест опозиције у организацији „Прогласа“ који је помпезно најављиван као највећи, али је на улицама доживео дебакл.
Овакав потез британског медија и не чуди, с обзиром да, како су писали медији у Европи, западне агентуре желе да спроведу „Српски мајдан“ – насилно рушење актуелног режима на улици.
По писању западних медија, у томе предњачи Берлин, који финансира тзв. невладине организације које учествују у организовању демонстрација које имају за циљ рушење власти на улици.
Подсетимо, лажни студент Иван Ристић, који је учестовао у нападу на директора Републичког завода за статистику Миладина Ковачевића и једна од главних фигура која организује студенте у блокадама београдских саобраћајница, власник је ДП Медиа, коју директо финансира немачки Дојче веле.
Наиме, Никола Ристић добио је понуду од Норберта Шинковића, регионалног пројект менаџера Дојче велеа, да буде „консултант за мониторинг“. Норберт је током 2023. године нудио новац за ове услуге у склопу „регионалних медијских пројеката“, чији су носиоци немачки Дојче веле и „Немачка организација за међународну помоћ“. У питању су пројекти за промоцију медија на друштвеним мрежама. Та понуда упућена је Николи Ристићу.
Ристићева компанија ДП медиа сарађује, поред Дојче велеа, и са ЦРТОМ и Истиномером.
Бојан Пајтић је говорио за телевизију Н1 и признао све оно у шта се сумњало и претпостављало.
„Ми смо овде сви на заједничком задатку. Постоји симбиоза између „Прогласа“, „Србије проив насиља“ и „студената“. Свима нам је исти циљ“, признао је Пајтић пред камерама тајкунске ТВ Н1.
Подсетимо, Пајтић је остао упамћен као председник покрајинске владе који је две године провео на власти са нешто више од 5 одсто подршке у бирачком телу.
„Ђиласове и Пајтићеве демократе су и у Војводини једва прескочиле цензус освојивши 5,85 одсто што је довело поново у питање легитимитет покрајинске власти“, писала је тада Политика у тексту Пајтићева влада без легитимитета.
Да ствар буде још интересантнија, Пајтић је остао упамћен и по бројним аферама током владавине Демократске странке, а једна од најупечатљивијих је свакако било гласање из Бодрума и Солуна када је он био шеф посланичке групе ДС у Скупштини Србије.
Група лажних „студената“, активиста и присталица коалиције окупљене око Драгана Ђиласа и листе „Србија против насиља“, почели су најављивану двадесетчетворочасовну блокаду Београда!
Блокаду су почели на углу улица Кнеза Милоша и Бирчанинове.
Посебно је занимљиво да је на толико најављивану блокаду дошло више репортера него студената, па ће њих, ако је судећи по тренутној ситуацији, 50 малтретирати цео Београд.
– Данас и сутра ћемо направити хаос и Београђанима и свима који долазе у Београд, неће бити тролејбуса, неће бити саобраћаја – рекао је лажни студент Иван Бјелић у најави данашњег малтретирања грађана!
Подсетимо, протести у Београду су постали поприште политичких игара, али изгледа да су у првом реду позорнице страни плаћеници, а не прави студенти. Три лица која доминирају овим догађајима су Емилија Миленковић, Иван Бјелић и Никола Ристић. Међутим, њихов статус студената је више него сумњив.
Na najavljenu blokadu od 24 sata došlo je više reportera nego demonstranata. https://t.co/hjgHUdkoo7
