Politika Arhive | Kikindski portal

Fijasko tribina Đilasovaca: Malo ljudi, još manje odgovora

Jelena Trifunović April 26, 2026

Đilasova saradnica, Marinika Tepić, zaputila se juče u Kikindu da bi, pred jedva pedesetak okupljenih, održala tribinu o korupciji.

Međutim, funkcionerka Stranke slobode i pravde (i nekadašnja sekretarka za sport i omladinu u Pajtićevoj Pokrajinskoj Vladi), izbegla je teme koje joj nisu odgovarale, pa je više puta ponovljeno pitanje reportera TV Informer Vladimira Savića, koji je pratio ovaj događaj- o tome da li ima stan u Bukureštu ostalo bez odgovora i bez ikakvog objašnjenja.

Međutim, to nije bilo jedino pitanje koje je ostalo bez odgovora.
– Drago mi je što je tema korupcija. Hteo bih da pitam, kada će Milešević vratiti pare Kikinđanima? – upitao je jedan od prisutnih tokom tribine, kojoj je prisustvovao i sam Milešević.

-Biće prilike pa ćete pitati gospodina lično. Ako imate pitanje za mene lično, volela bih da ga čujem- rekla je Tepićeva, izbegavajući da da bilo kakav odgovor ili komentar na ovu temu.

Tokom tribine, nekoliko prisutnih pokušalo je da ometa ekipu Informera u izveštavanju, uz dobacivanja, dok je Savića jedna žena polila vodom, a Tepićeva je istakla da „pravda za koju se bori” uključuje i oduzimanje frekvencije Informeru.

Reporter Informera u Kikindi je potom razgovarao i sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom koji je sa aktivistima SNS bio na Gradskom trgu, u susretu sa građanima.

– Okupili smo se danas da razgovaramo sa narodom, da saslušamo naše sugrađane, da pričamo sa njima o programu i planovima za Kikindu. To je suština svakog našeg skupa. Izuzetno mi je žao što smo danas svedočili jednom drugačijem skupu i ružnom slikom koja je poslata iz našeg grada, i to od strane onih koji se najviše pozivaju na demokratiju i slobode. Fizički napad na novinare i medije ne priliči nikom ko pretenduje da se ozbiljno bavi politikom. Osuđujem svaki takav napad i još jednom poručujem da to nije Kikinda. Kikinda je miran, pitom i bezbedan grad, takvi su i ljudi koji u njemu žive- rekao je Bogdan.

KOMENTARI NA IKSU

Veliki broj komentara korisnika na društvenim mrežama odnosio se upravo na slabu zainteresovanost Kikinđana da čuju šta to Tepićeva ima da im poruči:

“Više se klinaca skupi na basketu ispred zgrade”, “Alibaba i 50 razbojnika dovedeni su da glume stanovnike Kikinde, pa su glumili važnost dok nije došlo pitanje o stanu u Bukureštu…”, “Drži žena tribinu, a polovina okupljenih došla je iz Beograda…”, “Da nije bilo Informer-a, N1 bi nas obavestio da je bilo nekoliko hiljada prisutnih…”.

Inače, Informer je bio jedina televizija koja je pratila ovaj događaj, pa je Tepićeva na svojim nalozima upravo njihov snimak i podelila.

Građani za politiku razvoja: Podrška SNS-u na svakom koraku!

Jelena Trifunović April 26, 2026

Aktivisti Gradskog odbora Srpske napredne stranke ovog vikenda imali su intenzivne i dinamične susrete sa građanima, u atmosferi koja jasno pokazuje iskrenu podršku politici razvoja i stabilnosti.

Na više lokacija u gradu i okolnim selima razgovaralo se sa sugrađanima o dosadašnjim rezultatima, ali i planovima za naredni period, koji donose još snažniji investicioni i infrastrukturni zamah.

Pored razgovora sa građanima, organizovane su i radne akcije uređenja u Banatskom Velikom Selu i Banatskoj Topoli, gde su aktivisti zajedno sa meštanima uredili javne površine, potvrđujući da se politika ne vodi samo rečima, već i konkretnim delima.

Ono što posebno upada u oči jeste snažna reakcija građana – u velikom broju su iskazali podršku Srpskoj naprednoj stranci i predsedniku Aleksandru Vučiću, uz poruku da žele nastavak politike stabilnosti, razvoja i novih ulaganja.

U akcijama su učestvovali brojni aktivisti i funkcioneri Srpske napredne stranke.

Bogdan oštro uzvratio opoziciji: Ispadate smešni i neinformisani

Aleksandra Djuran April 7, 2026

Novo igralište u Banatskom Velikom Selu najviše je obradovalo najmlađe meštane koji su proteklih dana dobili uređen kutak za igru. Međutim, novo mesto za dečije druženje komentarisali su i gradskom odboru Stranke slobode i pravde ocenjujući da je previše plaćeno, na šta je jasan i nedvosmislen odgovor usledio od gradonačelnika Mladena Bogdana:

-Ti ljudi polaze od sebe i ja ih sada pitam da li su i koliko dečijih igrališta izgradili dok su njihovo šefovi upravljali gradom i na šta su ona ličila, ako su uopšte postojala? Kada već pričate o nečemu morate dobro da se raspitate o toj temi, a najveća zamerka je koliko je novca utrošeno. Važno je da se zna koliko šta košta, a ne da se gugla po internetu koliko koja sprava košta i da se daju paušalne ocene zbog kojih ispadaju neinformisani i smešni. Istaći ću još jednom da se sva igrališta grade prema važećim pravilnicima i zakonima. Tartan podloga, koja se spominje, više se ne koristi, nego se postavlja specijalni šljunak, što je standard.

Dečije igralište u Banatskom Velikom Selu delom je finansiralo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, a delom lokalna samouprava.

– Identično igralište finansirala je i kompanija NIS, bez ikakvih sporenja. Postavlja se pitanje po kom osnovu se onda dovode u pitanje Ministarstvo i grad, a ne privatni investitor – dodao je prvi čovek grada – Nije samo sprava ta koja određuje vrednost, tu su pripremni, zemljani, građevinski radovi, upotreba mašina, a postavljaju se sprave koje su posebno sertifikovane i atestirane. Umesto da su podelili zajedničku radost što je Banatsko Veliko Selo dobilo igralište, oni kritikuju bez argumenata. Ukoliko bude trebalo iznećemo specifikaciju svakog dečijeg igrališta jer kada imate odobrena sredstva od državnih organa, morate da ih pravdate jer u suprotnom više nećete moći da konkurišete sa projektima.

Gradonačelnik Bogdan podseća da će i na Strelištu biti izgrađeno dečije igralište, na zahtev sugrađana.

-Meštani ovog naselja predali su mi peticiju još pre godinu i po dana sa zahtevom da deca dobiju svoj prostor. Radovi su u toku i siguran sam da će novim prostorom biti zadovoljni, prvenstveno najmlađi, a onda i njihovi roditelji -rekao je Bogdan i pozvao političke neistomišljenike da se uozbilje, kako ne bi ispadali smešni.

R.K.

Američki posmatrač zatečen scenama izbornog dana, ukazao na pritiske i pokušaje zastrašivanja, pohvalio organizaciju u Kuli

Jelena Trifunović March 29, 2026

Jedan od američkih posmatrača, Džejk Baret Hofman (Jake Barret Hoffman) koji boravi u Srbiji radi praćenja izbornog procesa izjavio je da je tokom dana bio neprijatno iznenađen ponašanjem pojedinih učesnika na terenu, koje je ocenio kao pokušaj stvaranja atmosfere pritiska i nesigurnosti, prenosi portal Naše mesto.

Kako se navodi, određene grupe su, prema njegovim rečima, nastojale da svojim delovanjem utiču na tok izbornog procesa i izazovu tenzije, što je kod stranog posmatrača izazvalo zabrinutost.

On je posebno istakao da takvi postupci ne doprinose demokratskom ambijentu, već, naprotiv, mogu dovesti u pitanje poverenje u regularnost izbornog dana.

Pohvala organizaciji u Kuli

Sa druge strane, američki posmatrač, koji dolazi iz SAD ispred Republikanske stranke je izrazio zadovoljstvo načinom na koji je izborni proces organizovan u Kuli, gde je, kako je naveo, primetna:

• Dobra koordinacija

• Jasno definisane procedure

• Profesionalan pristup nadležnih.

Prema njegovim rečima, upravo takvi primeri pokazuju da izbori mogu da proteknu u skladu sa pravilima i bez incidenata, ukoliko postoji odgovornost svih učesnika u procesu.

Podsećamo, u prethodnim danima bilo je više upozorenja na pokušaje opstrukcije i podizanja tenzija u pojedinim sredinama, što dodatno naglašava značaj očuvanja stabilnosti i zakonitosti tokom izbornog dana.

Izvor: nasemesto.rs

Niti stručni, niti studentski, već politički skup

Jelena Trifunović March 16, 2026

Studentska tribina o navodno zdravoj okolini održana je u kafiću, taman da između dva gutljaja espresa, stane i po koja dobro poznata, politička parola.

Da ne bude zabune, na tribini je broj studenata bio zanemariv, pa je jasno da je epitet studentski samo dekoracija za plasiranje političke platforme.

– Ono što nije sporno to je da ovo nije bio stručni skup, nego politički. Nije mi poznato da se stručni skupovi organizuju po kafanama, uz svo uvažavanje predavača. Koliko sam mogao da čujem i pročitam, teme su bile u vezi životne sredine i zagađenja vazduha i vode. Jesu aktuelne teme, ali sam očekivao mnogo više. Nema svakodnevnih životnih tema za narod i predloga za rešavanje, čak ni onoga o čemu su pričali. Ugalj i Kikinda baš i nemaju neku vezu. Pitanje pijaće vode u gradu je rešeno, rešava se i u selima. Ja kada pričam sa narodom, pričam o konkretnim stvarima. Lepo je znati teoriju, mada i oko toga bi mogli bolje da se pripreme, kako je bilo oko zagađenja pre 40, 20 godina, a kako je sad i koji su planovi države oko toga. Zanimljivo je što se na ovakvim skupovima nikada ne pominje uticaj zagađenja od NATO bombi nakon agresije. Po strukturi prisutnih, primeti se da i nisu baš zainteresovali svoje vršnjake i generaciju- ocenio je gradonačelnik Mladen Bogdan i naglasio da je “sporno to što je domaćin skupa pravno lice koje neovlašćeno posluje u gradskom objektu”.

-U prvostepenim sudskim postupcima je presuđeno u korist Grada, čeka se potvrđivanje na drugostepenim. U svakom slučaju, gradski poslovni prostori, koje u zakup uzimaju pravna lica za ugostiteljske delatnosti, nisu i ne mogu biti prostori za organizovanje političkih aktivnosti- istakao je Bogdan.

Jovanov: Srbija da vodi računa o sebi i da svoj interes stavlja ispred svih drugih

Jelena Trifunović March 3, 2026

Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov izjavio je, povodom najnovijih sukoba u svetu, da Srbija treba da vodi računa o sebi i da svoj interes stavlja ispred svih drugih interesa.

“Može svaki građanin Srbije da vidi da je naša zemlja u dobroj poziciji i mi možemo da pričamo o tome šta se dešava negde daleko od nas, a i nije toliko daleko od nas, ali se ne dešava u našoj zemlji.

Predsednik (Srbije Aleksandar Vučić) je danas govorio o planovima za 2035. godinu, pričamo o tome kako želimo da razvijamo privredu, kako da razvijamo ekonomiju, kako da dalje podižemo standard naših građana, a sa druge strane možemo da vidimo da mir kao nešto što je preduslov za bilo kakav dalji razvoj nije nešto što vam je dato i garantovano u današnjem svetu”, rekao je Jovanov gostujući u Hit Tvitu.

Kako je rekao, mir i te kako može preko noći da nestane ukoliko niste dovoljno pametni, ukoliko ne znate da zaštitite svoje interese.

“I zato nama u narednom periodu treba nešto što je Crnjanski u nekim svojim spisima nazivao srpskim egoizmom. Dakle, da vodimo računa o sebi i da svoj interes stavljamo ispred svih drugih interesa. To u ovom trenutku i ovakvom svetu je nešto potpuno normalno i potpuno očekivano”, rekao je Jovanov.

Podsetio je da su se u poslednja dva meseca desile situacije – da je jedan predsednik suverene zemlje preko noći kidnapovan i odveden, da je drugi lider zemlje, ne formalno predsednik, ali lider zemlje, ubijen u prvih nekoliko minuta sukoba.

“I u takvoj situaciji mi zaista moramo da nađemo svaki mogući način da država Srbija i naš narod, građani naše zemlje, budu van tih trenutnih svetskih tokova. Mi smo ceo prošli vek izgubili u sukobima, u ratovima, od ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage usledili su Prvi balkanski rat, Drugi balkanski rat, Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, ratovi za jugoslovensko nasleđe ili raspad jugoslovenske države.

Sve je to odnelo veliki broj života”, podsetio je Jovanov.

On je naveo da mu smešno deluju diskusije nekih ljudi u Skupštini Srbije koji su zamerali i rugali se predsedniku Vučiću kada je rekao da treba “da se sakrijemo pod neki kamen i da čekamo da ovo prođe”.
“A ja sada pitam građane koji ovo gledaju, da li biste prihvatili da se sakrijete pod bilo koji kamen i izbegnete ovo što imate prilike da gledate da se dešava i u Iranu i u Dubaiju i u Bahreinu i ne znam nigde svetu ili smatrate da je bolje ovo drugo”, rekao je Jovanov.

Kako je rekao, bolje da se sakrijemo pod kamen, da se ne bismo na kraju sakrivali i stavili pod onu šljivu koju su nam prorekli da ćemo svi da stanemo.

Ukazao je i na situaciju koja se dešava na KiM.

“Mi imamo mnogo realnije probleme na Kosovu i Metohiji, nažalost, svakodnevno. Danas imamo da je ponovo (Kurti) privodio petoricu Srba zbog izmišljenih ratnih zločina itd. u pokušajima progona i maltretiranja Srba, ne bi li ih na taj način proterao sa Kosova i Metohije. To su objektivni, realni problemi, svakodnevni problemi na Kosovu i Metohiji”, rekao je Jovanov.

Traktorska demokratija: „Solidarni” na tuđ račun

Jelena Trifunović February 25, 2026

Protest je pravo. Blokada – nije.

Manji deo poljoprivrednika sa severa Banata odlučio je da bude “solidaran” sa kolegama iz Šumadije i Mačve, pa su organizovali višečasovnu blokadu dela magistralnog puta kod Bašaida.

Uskraćivanje slobode kretanja drugima pravdaju pozivanjem na solidarnost. Ipak, nesporno je da kod blokade puteva solidarnosti nema, već samo činjenice da se prava svih drugih vozača, putnika, radnika gaze i da je reč o maltretiranju građana. Sve drugo je zamena teza.

To što neko neće na vreme ili uopšte stići na posao, kod lekara, u školu ili na fakultet, nije nikakva “solidarnost” niti borba za prava, već prinuda.

I dok udruženja poljoprivrednika odbijaju dijalog sa resornim ministrom, a zahtevi se svode na zabranu uvoza određenih proizvoda, pre svega mleka, jasno je da su protesti politički motivisani. Ako ne želite razgovor, već blokadu – onda je jasno da vam rešenje nije prioritet.

Umesto razgovora i traženja konkretnih rešenja, bira se blokada kao prva i osnovna taktika. To jeste znak da je u pitanju politički performans i namera da se proizvede tenzija, a ne borba za opstanak domaće proizvodnje.

Jovanov: Pravosudni zakoni prošli kompletnu proceduru u skladu sa Poslovnikom

Jelena Trifunović February 3, 2026

Šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije Milenko Jovanov izjavio je danas da su nedavno usvojeni pravosudni zakoni prošli procedure u potpunosti u skladu sa Poslovnikom i Zakonom o Narodnoj skupštini i istakao da se izmenama zakona ništa nije promenilo u funkcionisanju javnih tužilaštava, osim što je upućivanje tužilaca sada u nadležnosti Visokog saveta tužilaštva.

Jovanov je naveo da se u Ustavu Srbije kao prvi ovlašćeni podnosilac zakona navodi narodni poslanik i naveo da se cela kampanja, koja je vođena u vreme skupštinske rasprave, odnosila na to zašto je poslanik Uglješa Mrdić podneo zakone i da li je dovoljno stručan za to.

”Zamislimo da je Uglješa Mrdić zemljoradnik i narodni poslanik. Jel ima pravo da podnese zakon koji se tiče bilo čega u državi Srbiji? Ima. Zato što mu to pravo daje Ustav. Nigde ne piše da narodni poslanik može da predlaže zakone samo iz oblasti za koje je kvalifikovan”, rekao je Jovanov u ”Uranku” na K1 televiziji.

Naveo je da od momenta kada je Mrdić podneo set pravosudnih zakona do njihovog usvajanja nije čuo šta je tačno neustavno u tom procesu.

Na pitanje zašto su zakoni usvojeni po hitnom postupku i da je to jedna od zamerki, Jovanov je rekao da hitnost postupka znači da zakon može da bude stavljen na dnevni red skupštine i pre protoka 15 dana od kada je predat.

”Ovi zakoni su 22. decembra predati, a sednicu smo počeli 14. januara. Prošlo je mnogo više od 15 dana”, rekao je Jovanov.

Kada je reč o primedbi da nije bilo javne rasprave o zakonima, što je bila zamerka i predsednika Srbije, Jovanov je pojasnio da, kada poslanik predlaže zakon, nije obavezan da saziva javnu raspravu ni javno slušanje.

”Predsednik je u pravu jer bismo, da smo održali javnu raspravu i išli na javno slušanje, izbili argument onih koji ovo napadaju i razvodnjavaju priču da sada pričamo o tehničkim stvarima koje su nebitne”, rekao je Jovanov.

Komentarišući izjavu predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova da je greška što od Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva nije zatraženo mišljenje o zakonima, Jovanov je rekao da je Mrdić to predložio, da su se VŠ i VST izjašnjavali na neki način i da su poslanici dobili njihov stav.

Na pitanje o reakciji portparola Evropske komisije Gijoma Mersija da su izmene zakona pripremljene u žurbi i bez konsultacija sa svim zainteresovanim stranama kao što su EK i Venecijanska komisija, Jovanov je ironično odgovorio da onda EK treba da promeni Ustav Srbije i da narodni poslanik više ne može da predlaže zakone.

”I da tu stvari budu načisto. Ako ćemo takvu državu, nema problema, nek nam Evropska unija propiše Ustav”, rekao je Jovanov.

Dodao je da najavljeni ”tihi štrajk” sudija tumači kao nastavak borbe da ostane neki ”plamičak” obojene revolucije i dodao da nije video ništa utemeljeno u njihovim zamerkama.

”Nisam video šta konkretno nije u skladu sa Ustavom. Ako su neustavne promene, da vidimo šta je neustavno. Procedura ne može da bude neustavno, već materijano pravo i to je ono što ceni Ustavni sud”, rekao je Jovanov.

Na pitanje da prokomentariše to što Zagorka Dolovac saziva sastanak sa glavnim tužiocima i povodom izmena Zakona o javnom tužilaštvu, a da predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić da pravosuđu preti ukidanje Tužilaštva za organizovani kriminal, Jovanov je rekao da to nigde ne piše i da je plasirana laž o tome.

”To nije tema nijednog zakona. Oni su pokazali da su toliko nesposobni, da se ne bi ni primetilo da sutra budu ukinuti. Ali oni nisu tema, ovim zakonima to niko nije predvideo, ništa se nije promenilo u njihovom funkcionisanju osim što je Zagorki Dolovac oduzeto pravo da raspoređuje poslušnike i da im daje pet puta veće plate nego što imaju inače”, rekao je Jovanov.

Na pitanje o tome da je zatraženo mišljenje Venecijanske komisije i kome će ono biti relevantno, Jovanov je rekao da je ta komisija i za ustavne promene koje se tiču pravosuđa davala suprotne stavove od onoga što je usvojeno i da je Dolovac dato više vlasti od onoga što je tražila Komisija.

”Videćemo šta će Venecijanska komisija da radi pa ćemo se u skladu sa tim odrediti”, kazao je Jovanov.

Dodao je da Dolovac okuplja tužioce da postave pitanje ustavnosti usvojenih zakona ističući da isti oni koji ne sprovode odluke Ustavnog suda traže mišljenje tog suda o nekom drugom predmetu.

Jovanov je rekao da Dolovac i njoj lojalni tužioci potpuno urušavaju pravnu državu i vladavinu prava tako što odbijaju da sprovedu odluku Ustavnog suda koji se tiče izbora za Visoki savet tužilaštva.

To je mnogo veći problem od onoga o čemu oni govore, to je direktan atak na hijerarhiju pravnih akata i sprovođenje sudskih odluka. Nezamislivo je da tužilaštvo neće da sprovede odluku Ustavnog suda”, kazao je Jovanov i naglasio da država ima sve mehanizme da sprovede sve svoje odluke.

Jovanov je rekao je Dolovac postala deo obojene revolucije, jer je svojim nečinjenjem dovela do toga da ljudi koji direktno krše zakon ne procesuiraju ili se akti tužilšatva pišu tako da budu što pre pušteni na slobodu.

Dodao je da Dolovac ni na koji način nije obaveštavala javnost šta se dešava u predmetu nadstrešnica.

”Prošlo je više od godinu dana, nisu održali nijednu konferenciju za štampu da javnosti daju odgovore ko će i kada da odgovara. Javnost je uznemirena, a tužilaštvo ćuti sve vreme i tako pravi ‘plodno tle’ za spekulacije, medijska suđenja i medijske poternice. Na taj način je itekako uzečla učešće u obojenoj revoluciji”, rekao je Jovanov i dodao da veruje da Dolovac neće ostati na toj funkciji do kraja mandata koji joj ističe 2028. godine.

Jovanov za 24sedam: U Srbiji nema opozicije, svi su blokaderi

Jelena Trifunović January 2, 2026

Član predsedništva Srpske napredne stranke i šef poslaničke grupe “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” u Skupštini Srbije Milenko Jovanov u razgovoru za 24sedam govori o najturbulentnijim političkim i društvenim izazovima godine za nama, pokušajima destabilizacije države, ulozi opozicije i spoljnim pritiscima, kao i o porukama građanima uoči perioda koji sledi.

Kako sagledavate godinu za nama – politički, ekonomski i društveno? Koji su bili najveći izazovi, a šta smatrate ključnim rezultatima državne politike?

– Najveći izazov je bio blokaderski pokušaj rušenja države, što je dovelo i do političkih i do ekonomskih i do društvenih problema. Tu dolazimo i do odgovora na pitanje ključnog rezultata, a to je odbrana države. Do tog rezultata su dovela dva faktora – predsednik Aleksandar Vučić i narod. Predsednik, jer je od samog starta imao ideju kako se u datom trenutku treba suprotstaviti blokaderima i narod, jer nije dao da mu stranci otmu državu.

Koliko je teško voditi državu u vremenu istovremenih spoljnopolitičkih pritisaka i unutrašnjih pokušaja destabilizacije?

– To je izuzetno teška i složena situacija. Faktički, država se nalazila između čekića i nakovnja i zato sam siguran da se, da je bilo ko drugi bio na čelu zemlje umesto predsednika Vučića, ne bi postigao ovakav rezultat borbe za Srbiju. Svako bi negde pogrešio, povukao neki ishitren potez, isprovociran ludačkim akcijama blokadera. Predsednik Vučić je, međutim, sve uradio bez greške i danas i oni koji tada nisu razumeli neke odluke, koje su se činile kao slabost i neodlučnost države, razumeju šta se radilo i zašto se radilo.

Opozicija i politička scena

Ko danas, po vašem mišljenju, realno čini opoziciju u Srbiji? Da li govorimo o političkim strankama sa programima ili o uličnom pritisku bez odgovornosti?

– Blokaderi. Svi su oni blokaderi. Svi su učestvovali u pokušaju obojene revolucije i zato nema nikakve razlike između Srđana Milivojevića i Miloša Jovanovića. Ili Radomira Lazovića i doktora Nestorovića. Svi su, uz Đilasa, Aleksića, Ćutu, Jova Bakića, rektora Đokića, Zdenka Tomanovića, Proglas i sve ostale, pokušali da zloupotrebom jedne tragedije dođu na vlast. Potpuno mi je svejedno da li je neko bio deo blokaderske, antidržavne, pobesnele rulje zato što je plaćen, zato što je video priliku za sebe ili zato što je glup i nije video šta se dešava.

Kako vidite ulogu parlamentarne opozicije i zašto se stiče utisak da se ključne političke poruke sve češće šalju sa ulice, a ne iz institucija?

– Blokaderi u Skupštini nikada nisu savladali veštinu borbe u institucijama. Sve vreme su uličarskim ponašanjem i nasiljem pokušavali da se izbore za neke svoje pozicije. Sada imamo dodatni problem, jer oni više nikoga ne predstavljaju. Mi sa njima polemišemo, ali te polemike malo šta mogu da donesu, jer oni mogu da govore isključivo u lično ime, a ovi sa ulice se od njih ograđuju i sve češće ih vrlo loše karakterišu. Vidite, oni su podržavali, finansirali i promovisali sopstvenu političku alternativu, misleći da će na njihovim leđima oni da zasednu u fotelje. Međutim, desilo se obrnuto. Alternativa ih je prerasla i više za njih, kako mi se čini, na političkoj sceni nema mesta.

Dehumanizacija i političko nasilje

Građane sve više uznemirava dehumanizujući narativ blokadera – pretnje, etiketiranje i jednoumlje. Kako objašnjavate pojavu tog novog oblika političkog ekstremizma?

– Nije to nešto što je novo u Srbiji. Mi smo pola veka imali na vlasti političku partiju koja je funkcionisala po principu one pesme spevane njihovom vođi: “ko drukčije kaže, kleveće i laže i našu će osetit’ pest”. Blokaderi se danas vrlo slično postavljaju. Pričaju da se bore za demokratiju i građanske slobode, a na delu primenjuju najgoru diktaturu i uskraćivanje svih mogućih sloboda – od slobode kretanja do slobode govora. Međutim, mislim da je takav način razmišljanja proizvod jedne mnogo šire, liberalno-leve političke kulture. Vidite da se pripadnici tog političkog bloka ponašaju potpuno isto u SAD, u pojedinim delovima Evrope i u Srbiji. Govore isto, oblače se isto, izgledaju isto… Pravo pitanje je kako su levoliberali uspeli da sebe, od ljudi koji se zalažu za slobodu i građanske vrednosti, dovedu u poziciju najgoreg totalitarizma.

Pravosuđe

Kako ocenjujete stanje u pravosuđu i Vrhovnom javnom tužilaštvu, posebno kada je reč o reagovanju na političko nasilje i pritiske na državu?

– Jedan deo pravosuđa je aktivno učestvovao u pokušaju obojene revolucije i za to mora da snosi odgovornost. Ono što je za mene nedopustivo jeste njihov pokušaj da budu mač stranaca u Srbiji. Dakle, da oni budu ti koji će po nalogu stranaca uklanjati iz politike ili javnog života uopšte sve koji nisu dovoljno poslušni ili su previše Srbi. To, uostalom, vidimo kako funkcioniše u nekim okolnim zemljama. Ustavnim promenama država Srbija se povukla iz pravosuđa, ostavljajući im slobodu da se sami organizuju i da služe svojoj zemlji u skladu sa Ustavom i zakonima, a oni su na to reagovali tako što su u taj prazan prostor, nastao povlačenjem države i njenih grana vlasti, pustili strance da diktiraju šta će da se radi. E, to ne može i ne sme da prođe.

Region, Hrvatska i spoljni uticaj

U Hrvatskoj svedočimo otvorenim ustaškim ispadima bez ozbiljne reakcije EU. Kako to utiče na položaj Srba u regionu i ukupnu stabilnost? I kako gledate na to što deo opozicione scene u Srbiji traži političku podršku i savete upravo u Hrvatskoj?

– Hrvatska je oduvek bila takva, samo sada smatraju da je došlo vreme u kome više ne moraju da glume da, u svojoj suštini, nisu ustaše. Zato se tako i ponašaju. A to što su u blokaderima našli saveznike za ostvarivanje svojih interesa njihova je sposobnost, a blokaderska sramota. Scena u kojoj studenti u Evropskom parlamentu aplaudiraju i keze se nepatvorenom ustaši Bartulici, koji je u svom govoru rekao sve najgore o Srbiji i Srbima, govori više o blokaderima nego što bih ja mogao za dva života. Kada se tome doda da su u Hrvatskoj, za potrebe obojene revolucije, otvorili na hiljade botovskih naloga na društvenim mrežama, kao i da su svi novosadski blokaderi optuženi za teška krivična dela protiv svoje zemlje pobegli baš u Hrvatsku, te da je Hrvatska postala sigurna kuća za svakog blokadera, onda je jasno da tu više nema ničeg tajnog, već da je ta ljubav javna i obostrana. Ali dobro. I to će oceniti građani na izborima.

Poruka građanima

Kome je u interesu nasilna smena vlasti u Srbiji i koja je vaša poruka građanima koji žele mir, stabilnost i rešavanje političkih razlika kroz institucije?

– Mnogima je u interesu da se predsednik Vučić ukloni, jer je osmislio, definisao i prokrčio put politici slobodne, samostalne, suverene i nezavisne Srbije. Takva Srbija odgovara samo njenim građanima, ali ne i strancima, koji u vreme velikih geopolitičkih gibanja i napetosti traže poslušnike, a ne partnere. Građani koji žele mir, stabilnost i demokratski način rešavanja društvenih problema znaju da je upravo to politika predsednika Vučića i prvi prioritet te politike za narednu godinu. Ukoliko se i sami zalažu za tu politiku, onda na izborima, koji se približavaju, svojim glasom treba da podrže njeno sprovođenje.

Izvor: 24sedam

Željko Radu na čelu Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine

Jelena Trifunović December 27, 2025

Željko Radu preuzeo je dužnost v. d. direktora Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine.

Radu je zbog odlaska na novu funkciju i podneo ostavku na mesto u Gradskom veću, gde je, podsetimo bio zadužen za socijalnu politiku, demografiju, osetljive grupe i ljudska prava. Njegova ostavka konstatovana je na protekloj sednici Gradske skupštine.

Kancelarija za inkluziju Roma, sa sedištem u Novom Sadu, osnovana je Odlukom Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine u cilju unapređenja položaja Roma u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva, stanovanja, ljudskih i drugih prava, kao i stvaranja uslova za uključivanje Roma u sve sfere društvenog, javnog i političkog života u Autonomnoj pokrajini Vojvodini.

Radu je preuzeo dužnost od dosadašnjeg v. d. direktora Romea Mihajlovića.

Политика