Najnovije Arhive | Page 744 of 746

Tradicija se poštuje i voli: Paljenje badnjaka okupilo veliki broj sugrađana

Jelena Trifunović January 6, 2023

U protekle tri decenije u Kikindi se neguje lep običaj da badnjak ispred Crkve svetog Nikole donose konjanici uz povorku zaprega i fijakera okićenu hrastovim grančicama. Tako je bilo i danas. Prethodno je praznična povorka prodefilovala gradskim ulicama. Badnjak je osveštao protojerej Miladin Spasojević, starešina Hrama Svetog oca Nikole. Ovogodišnji domaćin badnjaka je sugrađanin Sava Petrov.

-Sloga je najvažnija i najpotrebnija u današnje vreme. Danas smo organizovali sve konje, konjanike i zaprege, ima sigurno petnaestak zaprega, ne samo iz našeg udruženja. Danas se deli radost, zdravlje, veselje- kaže Petrov, koji je član Konjičkog kluba „Banat“.

I ove godine donošenju, osvećenju i paljenju badnjaka , prisustvovao je velik broj sugrađana koji će badnjake uneti u svoje domove i u porodičnoj atmosferi dočekati najradosniji hrišćanski praynik.

Prema hrišćanskoj tradiciji, običaj sečenja badnjaka se vezuje za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku. Badnjak predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio i takođe nagoveštava i drvo Hristovog Krsta.

Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu najradosnijeg praznika rođenja Isusa Hrista, praznika cele porodice koja je tada na okupu.

Sutra, na sam dan Božića, posle svečane božićne liturgije, osveštavanje i lomljenje česnice biće organizovano u Hramu Svetog Nikole kao i u Hramu Svetih Kozme i Damjana.

U Hramu Svetih Kozme i Damjana

Svečano donošenje, osvećenje i paljenje badnjaka upriličeno je i u Hramu Svetih Kozme i Damjana. Praznična povorka konjanika, zaprega i fijakera okupila se ispred Hrama u 12 sati, odakle je prodefilovala gradskim ulicama drugog i trećeg rejona (pogledajte galeriju slika).

Protojerej Petrović: Vera, umerenost i skromnost čuvaju svetinju praznika

Igor Crnogorac January 6, 2023

Gotovo svaki hrišćanski praznik ima svoje običaje. Najviše običaja vezano je za Božić koji je, u hrišćanskom svetu, najradosniji praznik jer se toga dana rodilo dete Božije. O običajima za božićne praznike govorio je protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana u Kikindi.

– Badnjak je simbol drveta koje je starac Josif naložio u pećini gde se rodio Bogomladenac Isus. Zato je važno, na ovaj dan, da naši domovi, naše trpeze, budu ukrašene badnjacima, zajedno sa slamom, simbolom jasala u koje je bio položen Hristos. Mi hrišćani se, postom, pripremamo za doček rođenja Hristovog. Post je podvig, žrtva i trud, sve ono što nam pomaže da, savladavamo sebe, svoje misli, i jačamo svoju volju. Kada jedemo previše jake hrane, ona nam daje snagu i bes. Post, međutim, podrazumeva skromnost, strpljenje, smirenje i borbu protiv samog sebe. Većina od nas u tome uspeva i svako će uspeti ako bude hteo – kaže protojerej Petrović.

On je podsetio da će u svim hramovima biti pripremljeni osveštani badnjačići koje vernici unose u svoje domove.

– Kada se danas na vašim kapijama i vratima pojave deca, bar im dajte lepu reč ako nemate nešto drugo jer su korinđaši simbol anđela, onih koji su, iznad pećine gde se rodio Hristos, pastirima u polju najavljivali njegovo rođenje božanskim rečima: Slava Bogu na visini, a na zemlji mir među ljudima i dobra volja.

Na dan Božića, kao i za krsnu slavu, posle liturgije se zapali sveća u kući, a u našim krajevima običaj je i da se stavlja zeleno žito i upali kandilo. Prvi gost u kući toga dana je položajnik. Vernici su često za položajnika birali dete koje je dobro i poslušno, da donese radost i nadu, objašnjava protojerej Petrović.

– U našoj veri naši preci su upravo svetitelji koje slavimo u svojim domovima i hramovima. Velika većina njih svoju volju je posvedočila svojim životom. Hrišćani su oduvek trpeli neko stradanje. I mi danas trpimo stradanje i ne možemo se ni nadati da stradanja neće biti. Stradanje je i kada se čovek prejede, kada pretera u bilo čemu, makar to bilo i nešto dobro, to jeste njegovo stradanje.

Protojerej Petrović podseća da moramo biti odgovorni u tome kako slavimo jer, kako je rekao, u slavu Božića imamo mnogo lepih pesama koje se ne smeju zloupotrebiti neprimerenim izrazima.

– Za verske praznike nemojmo preterivati ni u jelu ni u piću, jer tu nas đavo najviše kuša. Za krsne slave, za Uskrs i za Božić moramo imati veru, jer će nas đavo iskušati da obeščastimo i oskrnavimo svetinju praznika – rekao je Petrović, obraćajući se vernicima u Hramu Svetih Kozme i Damjana uoči Badnjeg dana.

I ove godine badnjaci iz crkava će prolaziti ulicama grada kako bi vernici mogli da ih pozdrave jer, kako je rekao protojerej Petrović, to je radost i blagoslov. U tri sata, kod oba kikindska hrama, badnjaci će biti osveštani i zapaljeni, a zatim se ulazi u hramove i, u smirenju i strpljenju, čeka blagoslov.

(VIDEO) Gradonačelnik Nikola Lukač uneo badnjak u Gradsku kuću

Jelena Trifunović January 6, 2023

Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred najradosniji hrišćanski praznik Božić.

U Gradsku kuću, badnjak je uneo gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač sa predstavnicima Policijske uprave Kikinda, Kikindskog konjičkog kluba, Vaterpolo kluba ŽAK-a i Rukometnog kluba Kikinda Grindeks, a u prisustvu članova Gradskog veća i zaposlenih u Gradskoj upravi.

Prema verovanju, sa badnjakom, u kuću se unosi sreća, zdravlje i napredak uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića. Badnjak je mlado drvo, obično hrastovo, koje simboliše Hrista i njegov ulazak u svet.

Čestitajući Badnji dan, gradonačelnik Lukač poželeo je zdravlje, sreću, radost i blagostanje.

Svečanu salu Gradske kuće u popodnevnim satima ispuniće korinđaši. Sve je spremno za njihov dolazak.

Draganin Božić u zavičaju: Dom je tamo gde je radost

Igor Crnogorac January 6, 2023

Kako se Božić u zapadnim zemljama ne poklapa sa našom proslavom ovog praznika, Srbima na privremenom ili stalnom radu u inostranstvu nije nimalo lako da se usklade sa poslodavcima i dobiju slobodne dane kako bi najradosniji praznik proveli sa svojim porodicama u domovini. Želja je velika jer se Božić slavi u krugu familije, te je jačanje i negovanje porodičnih odnosa u prvom planu i posebno značajno u dane ovog praznika.

Porodici Ivanić, Dragani, Marijanu i njihovom petogodišnjem sinu koji žive u istočnoj Nemačkoj, ovo je pošlo za rukom i, na njihovu radost, a posebno na sreću porodice, upravo pred Badnji dan stigli su u Rusko Selo.

– U Nemačkoj smo sa pripremama za praznike počeli rano, još krajem novembra. Ukrašavamo jelku i dom, i polako spremamo poklone za rodbinu i prijatelje. Pošto smo daleko od svoje porodice i rođaka, trudimo se da pravoslavni Božić dočekamo u krugu svojih najbližih – kaže Dragana koja radi kao novinarka.

Tako će, ove godine, na Badnji dan, prisustvovati paljenju badnjaka u Draganinom Ruskom Selu. Zatim će Dragana povesti sina Marka u korinđanje, baš kako je i ona to činila kada je bila u njegovim godinama.

– Taj stari običaj vraća me u detinjstvo, kada smo u kostimima i pevajući pesme, išli od kuće do kuće i korinđali – priseća se Dragana. – Volim da svoje dete naučim našim običajima, trudimo se da mu prenesemo taj deo naše kulture. Verujem da će ovo biti poseban dan za njega pred Božić koji ćemo proslaviti u krugu familije.

Za Badnji dan Draganina porodica pripremiće posnu trpezu, a Markova baka će za Božić spremiti sve po redu: sarmu, kolenicu, pogaču…

– Srećni smo što smo ove godine, za vreme najradosnijeg hrišćanskog praznika, u toplini svog doma, sa najmilijima. Smatram da je najvažnije da čovek pronađe svoj mir i zadovoljstvo u životu, bilo da živite ovde ili ste daleko od domovine. Mir koji čovek nosi u sebi i ljubav čoveka prema čoveku, jeste ono što svetu treba.

Mi želimo Dragani i njenoj porodici što više radosnih trenutaka provedenih u krugu najbližih. I da mir i ljubav koje nose u sebi, budu u svakome od nas. Bez obzira na geografsku širinu.

Druženje sa Deda Mrazom: Obradovao ih paketićima, a oni mu preneli najveću želju- da porastu

Jelena Trifunović January 5, 2023

Udruženje građana „Deca sa ahondroplazijom Srbije” čije je sedište u Kikindi, upriličilo je 3. januara u Novim Banovcima dodelu paketića za mališane iz udruženja, kao i za članove njihovih porodica.

-Deca su se slikala sa Deda Mrazom, provozala se u njegovim kočijama i uručila mu najveću od svih želja, a to je da sva deca sa ahondroplazijom žele da porastu u Srbiji primenom inovativne terapije- kaže sugrađanin Davor Terzin, otac troipogodišnje Staše.

Na jednom mestu okupili su se roditelji dece i kako bi razmenili iskustva u periodu njihovog odrastanja. Jedan od ciljeva udruženja je pomoć roditeljima koji nemaju iskustva niti znanje na šta sve treba obratiti pažnju u najranijim danima mališana sa ahondroplazijom.

Kroz kampanju „Hoću da rastem”, u Udruženju nastavljaju sa podizanjem svesti o ovoj retkom genetskom poremećaju o kom se i dalje malo priča, a još manje zna.

-Primarni cilj kampanje jeste obezbeđivanje inovativne terapije za svu decu sa ahondroplazijom, koja bi im omogućila neometan razvoj kao i kod sve ostale dece i obezbedila lepšu, bolju i kvalitetniju budućnost. Iako smo napravili dosta pomaka, borba za terapiju i dalje traje te nam je i dalje potrebna podrška šire javnosti i medija kako bi se naš glas čuo i kako bi terapija bila dostupna u što kraćem vremenu, jer na žalost, u našem slučaju, vreme nam nije najbolji prijatelj- ukazuje Terzin.

U ovom momentu, u Srbiji ima oko 12 dece koja su indikovana za primanje terapije. U Udruženju „Deca sa ahonroplazijom Srbije” smatraju da je u realnosti taj broj veći, jer je ovo oboljenje i dalje tabu tema na našim prostorima.

Buregdžija širokog srca: Humani Željko besplatno deli pite onima koji ne mogu da kupe

Jelena Trifunović January 5, 2023

Zrenjaninac Željko Stanisavljev pre nepunih mesec otvorio je u Kikindi „Pite ispod sača 0230“. Pored toga što slasne pite spremljene na starinski način imaju poseban ukus, ono što ovog buregdžiju izdvaja je akcija solidarnosti.

-Niko ne treba da bude gladan. Besplatan obrok za one koji ne mogu da kupe, to nisam prvi izumeo. Nisam prvi, ni poslednji- skroman je Željko.

Ispred lokala koji se nalazi na mestu nekadašnje „Špongine pekare“ zatičemo nekoliko kesa sa pitama.

-Prvi je to uradio buregdžija iz Kragujevca. Kada sam to gledao na televiziji, srce mi je zaigralo, bio sam veoma dirnut i rekao sebi- ako ikada budem otvorio svoju radnju, učiniću isto- priča za Kikindski portal.

Pedesetogodišnji Zrenjaninac, na predlog prijatelja i poznanika, odlučio je da otvori radnju u Kikindi. U Zrenjaninu više pekara ima u ponudi pite ispod sača, a ovde nijedna.

-Prvi put sam u Kikindu došao pre dva meseca. Radio sam u Zrenjaninu u radnji gde se prave pite ispod sača. Tu su dolazili ljudi iz Kikinde i govorili mi: ajde majstore, dođi, otvori u Kikindi. Iako sam planirao da otvorim radnju u Zrenjaninu jer tamo imam gde, a ovde sam došao pod kiriju, ipak sam se odlučio za Kikindu- priča.

Posao je na početku, pa je i poslovanje u minusu, ali Željko nema dilemu da čini ispravno delo. Pomisao da je nekome pomogao, ispunjava ga radošću.

– Pekari, kada im ostane, prodaju pecivo i hleb na džakove ili u pola cene, ja to nisam hteo. U našem poslu ne peče se po narudžbini kao kad odete u hamburgeriju na primer, pa naručite jedan hamburger. Ja moram da imam ispečenih pita, ali ne proda se sve. Ostane, i mi to onda isečemo i okačimo napolje, da uzme onaj ko nema. Pitao sam da li ovde ima dom za beskućnike ili da u saradnji sa Crvenim krstom damo ugroženim porodicama. Nama dnevno ostane od 5 do 15 kilograma pite- kaže humani Zrenjaninac.

Kada je tek otvorio radnju, na ulici ga je jedan mladić presreo i zamolio za obrok, rekavši da nema novca i da živi od socijalne pomoći. Željko ga je uputio da ode po pite, a ovaj susret je, kaže, dodatno učvrstio njegovu želju da bude solidaran.

-Bila je jedna žena iz neke humanitarne organizacije koja pomaže obolelima od raka. Kupila je sendvič i parče pite i ostavila kako bi donirala obrok. Slikala je to i okačila na društvene mreže. Te večeri je skoro 15 kilograma pita, koliko nam je ostalo, pa smo iznosili, planulo za sat vremena.

Na pitanje, može li neko njegovu humanost da zloupotrebi, Željko je jasan.

-To me ne brine. Meni je ipak mnogo važnije da dobije i neko ko stvarno nema. Tada mi je puno srce- kaže ovaj buregdžija širokog srca.

Ukusne pite

Jedna starija sugrađanka pre nekoliko dana poslužila se besplatnim pitama, pa je narednog dana došla da pohvali da su veoma ukusne i u znak zahvalnosti donela voće.

-Pite koje iznosimo i okačimo ispred nisu upakovane u papir kako bi ljudi mogli na vide sa čim su, pa da izaberu. Ima i posnih-saznajemo od Željka.

Promene u Gradskom veću: Melita Gombar umesto Ramone Tot

Jelena Trifunović January 4, 2023

Na narednoj sednici gradske skupštine koja je zakazana za sredu 11. januar odbornici će konstatovati ostavku Ramone Tot na mesto članice Gradskog veća zadužene za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici, i glasati o izboru Melite Gombar, master učiteljice, na tu funkciju.

Ramona Tot podnela je ostavku zbog novog radnog angažmana u izvršnom odboru Mađarskog nacionalnog saveta u Subotici. Za članicu Gradskog veća izabrana je u avgustu 2020. godine, prilikom formiranja aktuelnog sastava gradske vlasti.

Na predlog gradonačelnika, zameniće je Melita Gombar, takođe iz redova Saveza vojvođanskih Mađara. Gombar je rođena 1983. godine. Diplomirala je na Pedagoškom fakultetu u Somboru 2007. godine, na kom je završila i master studije. Od 2010. godine radi u više osnovnih škola na teritoriji Grada Kikinde kao profesor razredne nastave ili nastavnik izbornih predmeta. Kako je navedeno u njenoj radnoj biografiji, nosilac je više nagrada i plaketa: Plaketa Univerziteta u Novom Sadu za najboljeg studenta Pedagoškog fakulteta u Somboru u školskoj 2005/2006 godini, Nagrada Univerziteta u Novom Sadu za postignute uspehe u školskoj 2002/2003. nagrada Rotari kluba za postignut uspeh tokom 2004, Diploma i školarina EFG banke za ostvarene rezultate tokom školovanja 2006. godine.

Kikinda beleži porast broja turista

Jelena Trifunović January 4, 2023

Uspešna turistička promocija našeg grada daje rezultate. Više od 76.700 noćenja zabeleženo je u Kikindi tokom 2022. godine što je za 20 odsto više nego godinu dana ranije. Od toga, 80 odsto su domaći, a 20 odsto strani turisti. Posetioci iz naše zemlje u Kikindi prosečno borave šest dana, a stranci nešto kraće- pet dana (4,85)

– Zajedničkim trudom, aktivnostima i promocijom, od gradonačelnika Nikole Lukača do Turističke organizacije , ko god je imao priliku da pomogne u promociji grada pomogao je i sve je to doprinelo da smo i domaće turiste i strance zainteresovali da dođu u naš grad i posete ga- navodi Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije Kikinde.

– Najveći broj posetilaca dolazi na manifestacije, najposećenija je Dani ludaje, ali tu su i manifestacije u selima, Mokrin ih ima najviše, a tokom leta i ostala sela. Tera i Narodni muzej su aktuelni za turiste tokom cele godine. Posetioci žele da vide i 22. najlepšu zelenu ulicu, ali i Crkvu na Vodicama, Železničku stanicu kuda je saobraćao čuveni Orijent ekspres. Atraktivna je i gastronomska ponuda i naravno, proizvodi od bundeve. Sove privlače zaljubljenike u prirodu, početkom decembra smo imali tri grupe britanskih turista- kaže direktorica Turističke organizacije Kikinde Jasmina Milankov.

Smeštajne kapacite u selima ima, za sada jedino Mokrin. To su Mokrin haus i Etno kuća Đeram. U Mokrinu je evidentiran veći broj noćenja stranih, nego domaćih turista.

– Ono na čemu moramo da radimo to je povećanje smeštajnih kapaciteta u selima. Sva naša sela imaju šta da ponude, a to vidimo i po jednodnevnim posetama kada nam dolazi mlađa i starija populacija. Jezero Laguna, Krajiški višeboj, Strongmen, kopija hilandarske ikone Bogorodice Trojeručice u Novim Kozarcima, iđoška vina…Nemamo salaše, ali imamo nešto drugo što je zanimljivo posetiocima. Turisti iz Rumunije su strastveni ribolovci, neki su čak kupili i kuće u Banatskom Velikom Selu da bi bili bliže svom hobiju. Potreba za smeštajnim kapacitetima u selima postoji, a do samih ljudi je koliko imaju mogućnosti i žele da se bave ugostiteljstvom- ukazuje Jasmina Milankov.

Po podacima Turističke organizacije Srbije, osetno je povećan broj turista koji posećuju našu zemlju, a Kikinda se polako probija na više mesto na turističkoj mapi nego što je to bio slučaj ranijih godina.

-I pandemija je uticala na to da su se ljudi zaželeli putovanja i poseta. Platforma e- turista koja je zaživela u oktobru 2020. godine pomogla je da se podaci unose elektronski i da se evidentiraju, pa sada imamo mogućnost da pratimo broj gostiju, prosečnu dužinu boravka… U prilici smo da vidimo podatke i reagujemo u kom pravcu bi trebalo da idemo kada je u pitanju razvoju turizma, zaključuje naša sagovornica.

Više od 800 kreveta, ali bez hotela

-Kada su u pitanju porodične posete i manji broj turista, naši smeštajni kapaciteti uglavnom zadovoljavaju potrebe, osim kada je reč o „Danima ludaje“ jer tu su potrebe zaista velike. Ukupni smeštajni kapaciteti su više od 800 kreveta. Pravci razvoja turizma o kojima ne možemo trenutno da razmišljamo su kongresni turizam, tim bildinzi, gde veće grupe ljude traže smeštaj pod istim uslovima- navodi v.d. direktorica Turističke organizacije Kikinde.

Stravičan zločin u Železničkom novom redu

Jelena Trifunović January 3, 2023

Beživotna tela dvojice muškaraca pronađena su jutros u privatnoj kući u Ulici Železnički novi red u Kikindi. Prema nezvaničnim informacijama, Z.M (56) je prvo nožem i čekićem ubio T. Z. (62), a potom je otišao na tavan kuće gde se obesio. Motiv stravičnog zločina najverovatnije je bila ljubomora jer je Z. M. sumnjao da je njegova supruga u vezi sa T. Z.

Po nalogu nadležnog tužilaštva, tela su poslata na obdukciju u Centar za sudsku medicinu u Novi Sad. Detalje krvavog zločina utvrdiće istraga.

Do marta 17 hiljada novih stabala u gradu i selima – i jorgovani na Strelištu

Igor Crnogorac January 2, 2023

Sadnja novih šuma i popunjavanje drvoreda u gradu redovna je aktivnost Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave. U toku je jesenja i zimska sadnja koja traje do marta, i u toku koje će biti zasađeno 17 hiljada novih stabala, kaže za Kikindski portal sekretarka Sekretarijata Miroslava Narančić.

– Sadi se na površinama u ataru, na šumskim osnovama, gde je moguće zasnivanje novih zasada. Popunjavamo i vetrozaštitne pojaseve, kao i drvorede u gradskim ulicama. Tokom cele godine razmatramo predloge koji stižu iz mesnih zajednica i udruženja koja žele da urede svoju sredinu i, svuda gde je to moguće, izlazimo u susret – kaže Narančićeva.

Sadi se na područjima Sajana, Banatskog Velikog Sela, Ruskog Sela i Mokrina, a u gradu se popunjavaju drvoredi u ulicama: Jovana Jovanovića Zmaja, Srbobranska, Miloša Ostojina i u Masarikovoj. U Ulici jorgovana na Strelištu zasadićemo jorgovane – rekla nam je Narančićeva. – Trudimo se da nova sadnja bude ravnomerno zastupljena. Građanima su se svidele crvenolisne forme koje smo, pre desetak godina, doneli na naše ulice – crvene šljive, katalpe, kelreuterije.

Sadnja i održavanje poveravaju se, ugovorima, rasadnicima, a zemljištem na šumskoj osnovi upravlja JP „Kikinda“. Lovačko udruženje Kikinda dobilo je na održavanje pet kilometara vetrozaštitnog pojasa na svom lovnom području. Lovci su tražili ovaj posao jer tako mogu i da podižu staništa za divljač.

Iako je sadnja povećana u poslednjih sedam godina, ovaj posao zahteva mnogo truda i vreme.

– Neophodno je pet godina intenzivne nege i brige o novim sadnicama, i u tom periodu čak nekoliko puta radimo zamenu i obnovu sadnih vrsta – zbog oštećenja koja učine neodgovorni poljoprivrednici, ali i divljač.

Pri kraju je i prvi krug pojekta Grada „Školske šume“. Deseta školska šuma biće zasađena na jesen ove godine u Bašaidu, a zatim se sadnja nastavlja, dodavanjem po rasporedu, u svim selima i u gradu.

Udomite novogodišnje jelke i ostvarite popust na sadnice

Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj poručuju sugrađanima da će, ukoliko nemaju gde da zasade jelku sa busenom, posle praznika moći da je odnesu u Rasadnik „Dorijat“ i da dobiju popust na kupovinu sadnice.

– Kada jelka provede više od mesec dana u zatvorenom prostoru, ona doživi šok na spoljnoj temperaturi. Zato stručni ljudi treba da se pobrinu o njihovom stanju i da ih zdrave zasade. Građani su pitali da li mogu da ih zasade sami, na primer na Starom jezeru. Naš odgovor je da je to naš posao i sa Rasadnikom „Dorijat“ imamo dogovor o takvoj sadnji – kaže Miroslava Narančić.

Detaljnije informacije o ovom postupku Sekretarijat će saopštiti u toku januara.

Најновије