Kikinda je jutros bila među najhladnijim gradovima u zemlji, sa temperaturom od oko −10 stepeni, pokazuju podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Za područje Banata na snazi je narandžasti meteoalarm zbog opasnih vremenskih uslova.
Prema izveštaju RHMZ-a, u Kikindi je zabeležen jak jutarnji mraz, što grad svrstava među najhladnije urbane sredine u Srbiji tokom današnjeg jutra. Ovako niske temperature mogu uticati na svakodnevno funkcionisanje, posebno u saobraćaju i prilikom boravka na otvorenom.
Zbog izrazito hladnog vremena, Banat se nalazi u zoni narandžastog meteoalarma, koji označava opasne vremenske pojave i povećan rizik od formiranja leda, kao i otežane uslove za saobraćaj i rad na otvorenom.
Prema prognozi, tokom dana se ne očekuje značajnije otopljenje, a niske temperature će se zadržati i u narednim satima, uz uglavnom stabilno vreme i slab do umeren vetar.
Nadležne službe prate situaciju, a građanima se savetuje dodatan oprez, posebno u jutarnjim i večernjim satima kada su uslovi za poledicu najizraženiji.
Ekološka inicijativa „Baci nešto lepo“, u okviru udruženja građana „Zelena generacija Srbije“, poziva građane da jednostavnim gestom doprinesu ozelenjavanju zapuštenih površina. Akcija se sprovodi uz pomoć bombica sa semenom koje se bacaju direktno na tlo, bez kopanja i alata.
Inicijativa je nastala kao odgovor na sve manje zelenih površina i sve slabiju povezanost dece i odraslih sa prirodom. Cilj je da se zajedničkim, dostupnim koracima vrati život u prostore koji su zapušteni i bez zelenila kao i da se pomogne pčelama i drugim oprašivačima.
Akcija se zasniva na korišćenju bombica napravljenih od prirodnih materijala — zemlje, gline i semena cveća i začinskog bilja. Bombica se jednostavno baci na tlo, a kiša i vlaga vremenom razgrade materijal, nakon čega seme klija i priroda nastavlja svoj ciklus.
Organizatori ističu da je ovaj način sadnje ekološki i bezbedan za decu i odrasle, ali i simboličan.
-Jedna mala bombica predstavlja brigu, pažnju i odgovornost prema prostoru u kojem živimo – navodi se u okviru inicijative.
„Zelena generacija Srbije“ ovom akcijom započinje širu „Zelenu akciju Srbije“, sa namerom da se u narednom periodu uključi što veći broj građana i uspostavi saradnja sa institucijama, lokalnim samoupravama, Pokrajinom, Ministarstvom zaštite životne sredine, društveno odgovornim kompanijama i međunarodnim institucijama.
Inicijativa upućuje otvoren poziv svima da se priključe, uz poruku:
-Zajedno možemo učiniti da priroda u gradovima ponovo procveta.
Više informacija dostupno je na Instagram profilu akcije „Baci nešto lepo“.
Tokom vikenda od 9. do 11. januara, na području Policijske uprave u Kikindi dogodile su se tri saobraćajne nezgode, od kojih je jedna imala povređeno lice. Policija je iz saobraćaja isključila 11 vozača zbog alkohola i psihoaktivnih supstanci.
Prema podacima Policijske uprave u Kikindi, u dve nezgode pričinjena je materijalna šteta, dok je u jednoj jedno lice zadobilo lake telesne povrede. Ukupna materijalna šteta procenjena je na 260.000 dinara. Uzroci nezgoda bili su neprilagođena brzina u dva slučaja i nepravilna radnja vozilom u jednom slučaju.
Zbog različitih saobraćajnih prekršaja sankcionisano je ukupno 87 učesnika u saobraćaju. Istovremeno, iz saobraćaja je isključeno 11 vozača zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, navodi se u saopštenju PU Kikinda. Od tog broja, tri vozača su zadržana do 12 časova jer je kod njih izmerena količina alkohola iznad 1,20 mg/ml, odnosno utvrđeno prisustvo nedozvoljenih supstanci.
Policija je tokom kontrole evidentirala i 35 prekršaja prekoračenja brzine, 10 slučajeva nekorišćenja sigurnosnog pojasa i još 31 drugi saobraćajni prekršaj. Iz PU Kikinda poručuju da će saobraćajne kontrole biti nastavljene sa ciljem povećanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.
U organizaciji Kulturno-umetničkog društva „Mokrin“, juče je održan tradicionalni Božićni koncert, koji je još jednom potvrdio značaj ovog društva u očuvanju narodne tradicije, igre i pesme.
Velika sala bila je ispunjena do poslednjeg mesta, a publika je imala priliku da uživa u bogatom i raznovrsnom programu koji su pripremili članovi svih uzrasnih grupa – od predškolaca do izvođačkog ansambla.
Tokom večeri izvedene su koreografije iz različitih krajeva Srbije – Gruže, Trstenika, Studenice, Šumadije, Pomoravlja, okoline Leskovca, Crnorečja, Užičkog kraja i Vladičinog Hana. Na sceni su se smenjivali izvođački ansambl, izvorna grupa, škola folklora, mlađi i pripremni ansambli, predškolska grupa, kao i pevačke grupe, pružajući publici pravi folklorni mozaik. Poseban utisak ostavili su najmlađi učesnici, koji su pokazali da se tradicija u Mokrinu sa pažnjom i ljubavlju prenosi na nove generacije.
Program je dodatno obogaćen nastupima pevačkih grupa koje su izvele tradicionalne božićne pesme „Božić, Božić, blagi dan“ i „Oj ružice rumena“, dok je recitator Jovan Stepančev kazivao prigodnu božićnu pesmu, čime je upotpunjena svečana i praznična atmosfera.
KUD „Mokrin“ već dugi niz godina sistematski i odgovorno radi na očuvanju i negovanju kulturne baštine, narodnih običaja i identiteta ovog kraja. Kroz kontinuiran rad, redovne probe i brojne javne nastupe, kao i kroz aktivno uključivanje dece i mladih u rad društva. KUD „Mokrin“ daje značajan doprinos prenošenju tradicionalnih vrednosti na nove generacije, čuvajući i razvijajući kulturno nasleđe kao trajnu vrednost savremenog kulturnog života.
Danas je u kikindskoj bolnici u 70. godini, preminuo Miroslav Kukučka, doktor hemijskih nauka, široj javnosti prepoznatljiv kao tvorac tehnologije za prečišćavanje pijaće vode na javnim česmama.
Rođen 1956. godine u Erdeviku kod Šida, Miroslav Kukučka je školovanje završio u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, gde je na PMF-u diplomirao i doktorirao.
Tokom karijere radio je u više institucija, među kojima su Pokrajinski hidrometeorološki zavod, Tehnička škola u Kikindi i Pokrajinske uprave za zaštitu životne sredine, bio je naučni saradnik Instituta za nuklearne i druge mineralne sirovine u Beogradu.
Kukučka je bio aktivan u javnom životu grada i jedno vreme predsednik Vaterpolo kluba „Žak“.
Na zidu Doma kulture u Banatskom Velikom Selu mural. Idući prema Domu kroz park, iz pravca pijace, sa zida nas posmatra jedno mlado lice i pored pomenute, velike zidne slike, brojevi između kojih je bolno mala razlika, 2008-2025. „Gazite tihim hodom” rekao bi Milutin Bojić i zastanite ovde. U ovom mestu živelo je mlado i plemenito biće koje, tek što se raskrililo, već nas je napustilo — ni po pravdi, ni po redu. Una Kalanj. Bila je ponos ne samo svojih roditelja Srđana i Bojane, već i čitavog sela, srednje škole u koju je tek bila zakoračila i svog karate kluba „Feniks”. Društvena, omiljena, vesela, komunikativna. I veliki borac. Nažalost, bitku s opakom bolešću je izgubila, a to ostaje da boli doživotno sve koje su je poznavali i voleli.
Došli smo tim povodom u Veliko Selo. Još su sveže rane iz februara prošle godine zbog tragičnog gubitka. Tuga se još uvek nije iselila iz srca najbližih, i teško da će ikad. Zato su i naši sagovornici, pre svih njeni roditelji, ali i Unin trener karatea, Tanja Sili Lukić, istinski heroji, jer teško je smoći snage i pričati o Uni u prošlom vremenu.
Unine medalje
Bila je, prema kazivanju onih koji su je najbolje poznavali, uvek radoznalo i vredno dete. Zadatke je obavljala s lakoćom. Poslušna, ali samostalna. Puna samopouzdanja, poletna i puna života. Zato i ne čudi što je još od malih nogu iskazala afinitet prema sportu, najviše prema karateu.
Mama Bojana i tata Srđan su, ipak, skupili snagu da govore o svojoj izgubljenoj sreći.
– Od malena je bila dete za primer. I kad su u pitanju vaspitanje i škola i sport. U sportu se baš isticala. Trenirala je karate od svoje šeste godine, a koliko je bila uspešna vidi se i po mnoštvu medalja i diploma, kaže tata Srđan. – Sve obaveze je izvršavala bez po muke- nadovezuje se Unina majka Bojana.
-Upisala je Gimnaziju u Kikindi i bila je jako društvena, gde god se pojavila, širila je optimizam i pozitivnost. Bila je savršeno dete koje bi svaki roditelj poželeo, nastavlja kazivanje mama, a suze same potekoše. Rane su još sveže i teško da će ikad zaceliti. Unin otac Srđan, uvodi nas u sobu svoje ćerke mezimice, prepunu trofeja i medalja s karate šampionata i turnira. Velika tuga i veliki ponos mešaju se u srcima njenih roditelja dok nam pokazuju fotografije i diplome s brojnih takmičenja na kojima je učestvovala. Zaplakao bi i kamen, rekao bi naš narod u takvim situacijama, ne bez razloga. Prekinuta i mladost i sportska karijera. Karate je bio Unina velika ljubav.
– Nikad neću zaboraviti njeno samopouzdanje kad je prvi put došla u naš Karate klub „Feniks” i njene krupne oči koje su sijale i bile pune života. Odmah se videlo da je puna energije i da će biti izuzetna. Njena takmičarska karijera je trajala osam godina i za to vreme bila je i šampion i vicešampion države, i pojedinačno i ekipno u borbama. Jako je volela karate. Bila mi je čast što sam joj bila trener, jer ona je zaista bila posebna- kaže nam Tanja Sili Lukić i dodaje:
-Uvek je imala neke dogodovštine da mi ispriča, bila je neposredna i otvorena, a volela je i da čuje i usvoji savete od starijih. Njen talenat je bio veliki, ali je ona i radom postigla mnogo, jer je bila jako disciplinovana. Nikad joj nije ništa bilo teško da uradi na treningu. Nijedno takmičenje nije propustila od kad se registrovala. Čak i kad se već uhvatila u koštac s opakom bolešću, išla je s nama da bodri svoje klupske drugove, iako nije mogla da izađe na samo borilište.
– Ništa nije nagoveštavalo da će se tako iznenada razboleti- priča otac Srđan. – Čak i kad se prehladi, to je prolazilo s nogu, nije nikad nijedan antibiotik popila, toliko je bila jaka i zdrava. Ali jednom, pojavila se neka modrica posle treninga i dobila je iznenada temperaturu. Doktori su sumnjali na neku upalu. Primala je antibiotike i to se malo smirilo, ali posle nekog vremena, Uni opet nije bilo bolje i onda smo krenuli po lekarima – Kikinda, Zrenjanin, Novi Sad, Beograd… Sve smo pokušavali, odlazili i u privatne klinike i gde god smo bili, doktori su govorili da je u redu. Tad je već bila pošla u srednju školu, ali često joj se opet temperatura vraćala.
Ponovo su krenula ozbiljna ispitivanja. Posle izvesnog vremena, doktori iz Švajcarske ustanovili su surovu dijagnozu – veoma redak oblik limfoma. Naša Una bila jedna od samo 97 osoba s tom bolešću u celom svetu. I najmlađi pacijent kod koga je ta bolest ustanovljena. Uz pomenuto, tu je bio i pridruženi HLH, koji je i pokrenuo taj oblik limfoma. I onda, kad su napokon ustanovili dijagnozu, primila je nekoliko blokova hemoterapija u novembru 2024, bolest se načas povukla i mi smo se ponadali da je izlečenje na vidiku. Ali samo mesec dana kasnije, temperatura joj se vratila i ponovo je krenula hemoterapija. Poslednjih desetak dana, stanje joj je bilo baš loše. Bila je u veštačkoj komi. Stigla je da primi samo jednu terapiju i 6. februara 2025. u bolnici u Novom Sadu je preminula – duboko uzdahnu otac Srđan, jer herojski je, uz bol koji je neprolazan, pričati o izgubljenoj ćerki mezimici,. I pored sve tuge, Unini roditelji ne zaboravljaju da još jednom apostrofiraju ogromnu podršku karate kluba u kojem je njihova ćerka trenirala.
-Tanja Sili Lukić je treninzima učinila mnogo da Una postane stabilna i psihički jaka i da sve kroz šta je prolazila podnese kao da je u pitanju obična prehlada, a ne tako ozbiljna bolest. Tanji smo neizmerno zahvalni zbog toga. U klubu su štampali i majice sa Uninim likom i nose je s ponosom na sva takmičenja na koja idu- navodi tata Srđan, dok mama Bojana s bolom koji razdire dušu konstatuje:
– Od jednog savršenog života, kad sam pomislila da mi više ništa ne treba, sve se preokrenulo preko noći. Imamo i sina Pavla koji pohađa peti razred i koji je nedavno odlučio da se upiše na karate. Una ga je svojevremeno vodila nekoliko puta na treninge, ali je brzo odustajao. Sad je stasao i čvrsto je rešio da krene sestrinim stopama. Una mu mnogo nedostaje. Spominje je stalno, seća se zajedničkih događaja i uvek pomisli šta bi ona u nekoj situaciji uradila.
BANATSKO VELIKO SELO ČUVA SEĆANJE
Polako, dok pričamo s Uninim roditeljima, vraćamo se ponovo do obližnjeg murala posvećenog ovoj mladoj, ali velikoj šampionki i borcu. Autor murala je kikindski slikar Ivan Karanović.
– Dok sam oslikavao zid na jednom drugom objektu u Velikom Selu, pozvao me Unin stric i zamolio da uradim i mural posvećen Uni. Ovo mi je bio prvi mural koji sam radio a koji je posvećen osobi koja više nije među nama. To mi je bilo dosta teško i psihički, ali i fizički, jer je odgovornost bila velika i moralo je da bude verno fotografiji po kojoj sam radio. Unina majka je dolazila u nekoliko navrata i davala mi sugestije šta da ispravim. Radio sam desetak dana i meštani, a pre svega Unini roditelji, na kraju su bili zadovoljni. Drago mi je što ovim muralom doprinosim čuvanju trajne uspomene na Unu- navodi Karanović.
NJEN OSMEH I DALJE BODRI
Vraćamo se polako za Kikindu. Osećaji tuge i kosmičke nepravde se mešaju. I naći prave reči za reportažu, a ne skliznuti u patetiku je teško. Zato se još jednom za reči s merom obraćamo Uninom treneru Tanji Sili Lukić.
– Imamo sliku sa Uninog poslednjeg takmičenja, iz maja pretprošle godine, gde je uzela zlatnu medalju. Ona je na toj slici prelepa. I u mojoj kancelariji stoji Unina fotografija i kad god tu uđemo mi treneri ili se desi neka sportska nepravda, pogledamo u njenu sliku koja kao da nam da do znanja da malo „spustimo loptu”, da ne reagujemo ishitreno. Nedavno je jedna naša takmičarka želela da napusti karate zbog nagomilanih drugih obaveza, a kad je došla u kancelariju i ugledala Uninu sliku, odlučila je da ipak nastavi da se bori. Una Kalanj i nakon odlaska, ostaje putokaz drugima- kako se bori i ne odustaje, bez obzira na sve.
Za učenike osnovih i srednjih škola u Vojvodini završava se zimski raspust koji je počeo 24. decembra. Drugo polugodište počinje sutra, 12. januara.
Učenici nižih razreda kikindskih osnovnih škola, iduće sedmice nastavu će pohađati u popodnevnoj smeni, a viših u prepodnevnoj smeni.
Prema Pravilniku o školskom kalendaru za osnovne škole, drugo polugodište završava se u petak, 29. maja 2026. godine, za učenike osmog razreda, odnosno u petak 12. juna 2026. godine za učenike od prvog do sedmog razreda.
Subota 21. mart 2026. godine, biće radna kada će se u svim školama, obrazovno-vaspitni rad realizovati po rasporedu časova za petak.
Prolećni raspust počinje u petak, 03. aprila 2026. godine, a završava se u utorak, 14. aprila 2026. godine.
Poreska uprava saopštila je da su u poslednje vreme učestali pokušaji zloupotrebe elektronske pošte, pri čemu se pošiljaoci lažno predstavljaju kao Poreska uprava i upozorila poreske obveznike da budu oprezni u postupanju sa elektronskim porukama.
Sumnjive poruke, kako se navodi u saopštenju, najčešće sadrže navodna obaveštenja u vezi sa plaćanjem poreza, kamata, sporednih poreskih davanja ili drugim obavezama iz nadležnosti Poreske uprave, uz poziv da se otvori prilog ili postupi po datim instrukcijama.
U cilju zaštite podataka, poreskim obveznicima se savetuje da budu oprezni, da ne otvaraju priloge i da ne dostavljaju lične ili finansijske podatke putem sumnjivih imejl poruka.
Iz Poreske uprave su podsetili da se zvanična elektronska komunikacija uprave obavlja isključivo sa imejl adresa koje pripadaju domenu @purs.gov.rs.
Ukoliko dobijete poruku za koju niste sigurni da je autentična, preporučujemo da je ignorišete i obrišete, a za sve dodatne informacije koristite zvanične komunikacione kanale Poreske uprave, navodi se u saopštenju.
Putevi Srbije: Ne otvarajte SMS poruke o nenaplaćenoj putarini ili prekoračenju brzine
JP “Putevi Srbije” upozorilo je danas građane da ne otvaraju SMS poruke koje stižu zbog navodnog prekoračenja brzine, nenaplaćene putarine ili drugog saobraćajnog prekršaja.
“Ne otvarajte link i ne unosite podatke sa Vaše platne kartice jer je u pitanju zloupotreba”, naveli su iz “Puteva Srbije”.
U poslednjem kolu prvog dela sezone, u trećem muškom rangu, stonoteniseri Galadske u sastavu: Đukić, Fekete, Kudlik, Banjaš, u Mačvanskoj Mitrovici, savladali su rezultatom 4:0, poslednje, 10. na tabeli Podrinje u Mačvanskoj Mitrovici i kao šesti ili sedmi, odlaze na pauzu koja će potrajati pet sedmica.
Istim rezultatom 4:0, ali službenim, bodove je u upisala i ženska ekipa Galadske pošto u Kikindu, na susret prvog kola doigravanja za ostanak u ligi drugog stepena nadmetanja, nije došlo Pančevo koje je istupilo iz takmičenja. D. P.
Legendarni TV komentator i najveći popularizator kosmičkih istraživanja zauzima posebno mesto među znamenitim Kikinđanima, piše za praznični dvobroj „KOMUNE” profesor dr Jovica Trkulja podsećajući na delo Milivoja Jugina
Milivoj Jugin je rođen 22. avgusta 1925. godine u Velikoj Kikindi. Njegov otac, Maksim Jugin, bio je trgovac, a majka Sofija domaćica. Osnovnu školu (1931–1935) i osam razreda gimnazije (1935–1943) završio je u Velikoj Kikindi. Bio je jedan od najboljih učenika u svojoj generaciji Kikindske gimnazije, član meteorološke, vazduhoplovne i drugih sekcija. Od tada je za njega vazduhoplovstvo i letenje postalo opsesija i jedan od životnih ciljeva. Njegova druga ljubav tokom školskih dana bilo je slikanje. U početku je radio portrete, a kasnije se opredelio za akvarel. Imao je 37 samostalnih izložbi u našoj zemlji i tri u inostranstvu (London, Njujork, Moskva). Još jedan hobi je Milivoju u gimnazijskim danima i kasnije u životu ulepšavao dane – fotografisanje. Fotografskim aparatom je prokrstario svet na četiri kontinenta i reportaže sa tih putovanja objavljivao je u raznim ilustrovanim časopisima i revijama u našoj zemlji. Mladi Milivoj je ispoljio interesovanje i za muziku. Naučio je da svira gitaru i rado je svirao u krugu prijatelja i rođaka. U Gimnaziji je sarađivao sa gimnazijskim listom „Osvit“.
Majka Sofija, sin Milivoj i otac Maksim Jugin, okom fotografa Kalmara (Velika Kikinda, 1929. godine)
Milivojevo bezbrižno dečaštvo je prekinuo rat 1941. Spas od ratnih trauma nalazio je u knjigama, slikanju, muzici i posebno u literaturi o vazduhoplovstvu i letenju. Nakon oslobođenja, upućen je u „Harkovsko vojno vazduhoplovno tehničko učilište“ gde se obučavao do decembra 1946. Po povratku u zemlju, 1947. godine, dobio je čin potporučnika i raspoređen je u Zagreb na aerodrom Lučko. Studirao je na Vazduhoplovnom smeru Mašinskog fakulteta u Beogradu, na kome je diplomirao 1954. godine.
Njegovo prvo radno mesto kao vazduhoplovnog inženjera bilo je u Vazduhoplovno-tehničkom institutu u Žarkovu, gde je radio u konstruktorskoj grupi kao aerodinamičar na projektovanju i konstruisanju naših vojnih mlaznih aviona „Galeb“ i „Jastreb“ i na klipnom avionu „Kraguj“. Posle izlaska iz aktivne vojne službe u činu vazduhoplovno-tehničkog majora, 1966. prešao je u Institut za naučnotehničku dokumentaciju i informacije u Beogradu, u kome je ostao sve do penzionisanja, 1983. godine.
Jugin, Velika Kikinda, 1930, foto Lang
Kosmosu u pohode
Jugin je početkom 1950-ih godina pokazao veliko interesovanje za mogućnost ostvarenja kosmičkog leta i istraživanje vasionskog prostora. Od prvih dana kosmičke ere jedan je od naših najaktivnijih popularizatora ideja astronautike. Od 1953. godine posebnu Juginovu pažnju privlačili su problemi i mogućnosti leta u kosmos. Kada je 1954. u okviru Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije oformljeno Astronautičko društvo, čiji je predsednik bio inženjer prof. dr Kosta Sivčev (takođe Kikinđanin), on se aktivno uključio u njegov rad. Bio je rukovodilac u Jugoslovenskom astronautičkom i raketnom društvo (ARD) i u Savezu astronautičkih i raketnih organizacija Jugoslavije (SAROJ).
Najveći doprinos Jugin je dao popularizaciji istraživanja kosmosa. Koristeći dobre odnose koje je u to vreme Jugoslavija imala sa SSSR i SAD, bio je na izvoru najvažnijih informacija o rezultatima u osvajanju kosmosa koje su ove dve velesile ostvarivale. Bio jedan od retkih koji je posećivao kosmodrome u obe države i bio je u prijateljskim odnosima sa većinom ruskih i američkih kosmonauta.
Milivoj Jugin kao maturant Kikindske gimnaije, Velika Kikinda, 3.7.1943, „Foto Sretenović”
Imajući to u vidu, TV Beograd je Jugina angažovala da komentariše let u kosmos Jurija Gagarin aprila 1961. Tada je započela njegova plodna saradnja sa RTV Srbije koja će trajati pola veka. Jugin je komentarisao značajne događaje u osvajanju kosmosa, intervjuisao poznate kosmonaute. Proslavio se kao TV komentator koji je dočarao milionima Jugoslovena poletanje „Apola 11“ na mesec, 21. jula 1961.godine.
Jugin je 1967. izabran za dopisnog člana Međunarodne astronautičke akademije (IAA) sa sedištem u Parizu. Bila je to velika satisfakcija za njegov aktivan rad na polju istraživanja vasionskog prostora. Iz te oblasti objavio je 12 knjiga i to: Veštački Zemljini sateliti (1960), Osvojuvanjeto na vselenata (1963.), Sateliti i kosmički brodovi (1965), Čovek i kosmos (1969), Kosmička tehnika i njena primena (1971), Put u kosmos (1975) (sa originalnim potpisima i posvetama kosmonauta i astronauta), Svi smo kosmonauti (1977) – knjiga za decu, dobila dve Nevenove nagrade, Vasioni i pohode (1977), Kosmos iz vojnog ugla (1986), Kosmos otkriva tajne (1997) – uvrštena u kapitalna dela, Čovek, biljke, životinje u kosmosu (1998), Večni trag (2000). Pored toga, u mnogim dnevnim listovima, časopisima i ilustracijama objavio je mnoštvo komentara i članaka o onome što se zbivalo u oblasti kosmičkih istraživanja.
Preminuo je 20. januara 2013. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Milivoj Jugin i kosmonaut Pavel Popovič, ispred zgrade Kurije u Kikindi, 1987. (Foto: D. Badrljica)
Nepravedno zaboravljen
O Milivoju Juginu kao stručnjaku pisali su prof. dr Kosta Sivčev, akademik Tatomir Anđelić, dr Vladimir S. Ajdačića, mr Grujica S. Ivanović, Stanko Stojković i dr. Njihov zaključak je da njegovi radovi, predstavljaju značajan doprinos složenoj oblasti kosmonautike. O Juginu kao čoveku i Kikinđaninu govorili su Raša Popov, Jovan Ćirilov i dr.
Zahvaljujući njihovim radovima i zapisima delimično je ispravljena nepravda prema Juginu i njegovom delu. Oni su ukazali na njegov plodan i raznovrstan opus iz oblasti vazduhoplovstva, kosmonautike, slikarstva, publicistike, novinarstva i fotografije.
Polazeći od navedenih doprinosa Jugina, možemo zaključiti da njegovo delo i javno delovanje služe za ponos njegovoj struci, zavičaju i otadžbini, te da on zato zauzima posebno mesto među znamenitim Kikinđanima i velikanima srpskog vazduhoplovstva i kosmonautike. Svojom moralnom doslednošću i javnim delovanjem služio je za ugled srpskoj eliti, posebno inženjerskoj i medijskoj.
Uprkos tome, o Milivoju Juginu danas se, nažalost, malo zna. O njegovom životu, karijeri i javnim delatnostima ne postoje monografski radovi i studije. Postoje malobrojni članci i kraći, mahom prigodni tekstovi. Nažalost, on je poslednjih godina zaboravljen i u svom zavičaju. Brojne generacije mladih ništa ne znaju o njemu i njegovom delu. Istorijski arhiv i Muzej Kikinde ne poseduju osnovne relevantne dokumente o Juginu i njegovoj porodici, nemaju nijednu njegovu fotografiju vezanu za Kikindu, nijednu njegovu umetničku sliku ili slajd. Na taj način Juginovo delo i uloga u javnom životu su nepravedno zapostavljeni.
Karikatura Milivoj Jugina, rad Paje Stankovića, Beograd, 1976; sa duhovitim komentarom kosmonauta Alekseja Limonova: „Milivoje, okreni se licem k „Sojuzu“, 1978.
Milivoj Jugin je rođen u Kikindi 1925. Poslednji put je boravio u rodnom gradu 2003. Tom prilikom je otvorena izložba njegovih umetničkih slika i održana tribina
Neodužen dug
Krajnje je vreme da njegov rodni grad počne da odužuje dug prema svom velikanu, da istraži i prikaže oblasti u kojima je on delovao, rezultate koje je ostvario. U prvom redu su Juginovi izuzetno cenjeni i značajni radovi iz oblasti kosmonautike i vazduhoplovne tehnike. Tu su i njegovi brojni publicistički radovi, bogati slikarski opus i uspešno bavljenje fotografijom.
Milivoj Jugin ispred njegove slike: Jurij Gagarin, akvarel, 80 h 60 cm.
U feljtonu koji sam pisao za „Kikindske novine“ 2019. godine predložio sam da se u tom cilju preduzmu sledeći koraci: da Narodna biblioteka „Jovan Popović“, kikindski Muzej i Arhiv, zajedno sa Vazduhoplovnim savezom Srbije, RTV Beograd i Udruženjem inžinjera i tehničara u Beogradu pripreme izložbu i objave knjigu „Milivoj Jugin – ličnost i delo“, da Kulturni centar Kikinde, Narodna biblioteka „Jovan Popović“ Kikinda, Vojno-izdavački zavod i Izdavačka kuća Prometej iz Novog Sada pripreme i objave Izabranadela Milivoja Jugina i da se kikindskoj Opštini predloži da jedna ulica i škola u Kikindi po njemu dobiju ime. Od ovih predloga realizovan je samo jedan. Jugin je dobio ulicu na periferiji Kikinde kod Velikog bedema.
Ovaj tekst napisao sam kao prilog oduživanju duga Milivoju Juginu, u nadi da, uprkos svemu, on i drugi znameniti Kikinđani i njihovo delo neće biti zaboravljeni.
