Iz Baletske školice Kulturnog centra Kikinda najavljuju nastup svojih polaznika za nedelju, 18. jun. Koncert će biti održan u sali Narodnog pozorišta, od 18 sati, a ulazak je besplatan.
Најновије
Likovna kolonija pod nazivom „Humani umetnici za Čigru” organizovana je u Društvu za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama sedmi put. Okupila je umetnike iz Sombora, Kikinde i Novog Sada koje je ujedinio zajednički cilj da pomognu ovom društvu.
– Naši dugogodišnji prijatelji odazvali su se pozivu i hvala im na tome. Za roditelje i prijatelje naši članovi su, zajedno sa glumcima iz Pozorišta „Lane”, premijerno izveli predstavu „Crvenkapa”. Ovaj projekat podržalo je Ministarstvo kulture – rekla je Zagorka Novakov, predsednica Društva za pomoć MNRO „Čigra”.
Među učesnicima kolonije zatekli smo i Aleksu Petkova (16), koji se prvi put odazvao ovom likovnom druženju.
– Volim da slikam i rado se učestvujem na kolonijama. Ovo je i prilika da pomognem, što je bio motiv više da učestvujem – rekao nam je Aleksa Petkov.
Članice Gradskog veća, Melita Gombar i Valentina Mickovski, posetile su učesnike kolonije.
– Lokalna samouprava tu je da pomogne rad Društva i da podrži njhove aktivnosti, posebno kada se radi o humanitarnoj akciji – rekla je Valentina Mickovski.
Sredstva dobijena prodajom slika biće uložena u prostor, radionice i aktivnosti sa korisnicima.
“Vrlo malo svetlosti” naziv je izložbe eminentnog slikara Božidara Plazinića koja je otvorena u Galeriji „Tera“. Seriju radova čine četiri celine crteža na novinskom papiru, nastalih 2020. i 2021. godine.
„Jedan od fenomena i tema Plazinićevog rada u karijeri dugoj više od pola veka jeste svetlost, koja je u mitologijama skoro svih naroda doživljena kao tajna života. Nezavisno od toga koji materijal i medijum da koristi, umetnik iznova nastoji da izvuče ona svojstva koja odgovaraju njegovim primarnim impulsima. Za njega je od vitalnog značaja iznalaženje onog trenutka svetlosti koji osvaja moć govora. Taj trenutak poseduje snagu saopštenja (upotreba novinskog papira) i nosi, unutar svojih ostvarenih likovnih elemenata, sugestiju njegovog unutrašnjeg razloga“, navela je u najavi izložbe Verica Nemet, istoričarka umetnosti iz „Tere“.
Izložba je plod pandemije, potvrdio je autor na svečanom otvaranju i samo je deo iz perioda njegove hiperprodukcije.
– Tada sam osetio jedan trenutak koji je kulminirao u mojoj svesti, da mi već dugo živimo u problemu nestanka egzistencijalne svetlosti, one koja treba da budi sve pozitivno u nama. Živimo u vremenu informacija kojima nas bombarduju – o tragedijama, bolestima i političkim intrigama. Sve to, kap po kap, utiče na našu svest i ubija taj minimum svetlosti koji je potreban da se održimo kao ljudi i da zadržimo dostojanstvo čoveka. U to vreme i bukvalno sam oseećao nedostatak svetlosti jer sam živeo u jednoj sobici i svakog dana sam radio crteže kojima sam praktično poništavao te tekstove. Pokušao sam da ih prevedem u estetski predmet, da to ružno pretvorim u nešto lepo. Napravio sam 212 crteža, od kojih su neki sada ovde pred vama – rekao je Plazinić.
Božidar Plazinić stvara u Čačku, dobitnik je više od 30 domaćih i internacionalnih priznanja. Postavka njegovih radova ostaće u Galeriji „Tera“ do 2. jula.
Petar Terzić, zavičajni istoričar iz Sente, predstavio je svoju knjigu “Teodor Pl. Branovački Senćanin” u Kulturnom centru u Kikindi.
– Teodor Plemeniti Branovački bio je izuzetna ličnost – učitelj, arheolog i prevodilac, i ostavio je vidan trag u kulturi Sente – kaže Terzić. – Bio je učitelj Stevana Sremca, pronašao je čokanski Kremenjak – naseobinu iz Kamenog doba, zatim crkvu Kaloča i top iz bitke kod Sente. Osmišljavao je bokale na kojima je ispisivao poučne rečenice. Tri takva bokala nalaze se u Narodnom muzeju u Kikindi.
Terzić je dobitnik gradskog odličja Sente, „pro urbe“. Napisao je devet knjiga u kojima se bavio istorijom ovog mesta: o pravoslavnom Hramu Svetog Arhangela Mihaila u Senti, o Srpskoj čitaonici i Srpskom pevačkom društvu, zatim o Stevanu Sremcu, koji je u Senti živeo 13 godina, do smrti svoje majke. Njegova priča „Nikolin krst“ prevedena je na 11 jezika, a u delu „Ruska emigracija u Senti“ kazivač je autorova majka koja se družila sa ruskim intelektualcima izbeglim u ovo mesto posle Oktobarske revolucije. „Bili su vrhunski intelektualci, profesori, predavali su i po sedam predmeta. Da nije bilo njih, ne znam gde bismo danas bili u kulturološkom smislu“, ocenjuje Terić.
Knjiga „Teodor Pl. Branovački Senćanin“ štampana je sredstvima Ministarstva kulture, na stogodišnjicu njegove smrti.
Najveća srednja škola u gradu večeras je ispratila 176 maturanata. Učenica generacije Tehničke škole je Anja Kovačev, koja se tako se upisala u listu retkih devojaka koje su proglašene za najbolje u ovoj obrazovnoj ustanovi.
-Završila sam smer elektrotehničar informacionih tehnologija i u budućnosti planiram da se bavim elektronikom i robotikom. Čast je biti najbolji u obrazovnoj ustanovi koja važi za mušku školu. Predsednica sam učeničkog parlamenta i bila sam uspešna na takmičenjima, a imala sam priliku i da posetim Petnicu – saznajemo od Anje Kovačev.
Sportisti generacije su Srđan Kočiš, karatista i strelac Stefan Terek, dok je Radmili Trajkovski pripalo specijalno priznanje za predstavljanje škole.
-Aktivno treniram već deset godina. Školu sam predstavljao na Pokrajinskom i Republičkom takmičenju gde sam bio drugi. Cilj mi je da upišem novosadski Fakultet tehničkih nauka, smer računarstvo i automatika – istakao je Srđan Kočiš.
Direktorica Milanka Halilović kaže da su zaposleni u školi ponosni na ovu generaciju.
-I ovo je jedna od kovid generacija, tako da su prve godine školovanja imali onlajn nastavu. Bez obzira na sve poteškoće sa kojima su se susreli, ima dosta dobrih đaka. Organizovali su druženja i zajedničke humanitarne akcije na inicijativu učeničkog parlamenta. Pamtićemo ih i po tome što imamo učenicu za đaka generacije – kazala je Milanka Halilović.
U narednoj školskoj godini u Tehničkoj školi ima mesta za 210 učenika u sedam odeljenja.
U okviru projekta za unapređenje uslova rada osoba sa invaliditetom, Ministrastvo za rad, boračka i socijalna pitanja i Grad Kikinda obezbedili su 10 miliona dinara za uređenje i adaptaciju objekta na Trgu srpskih dobrovoljaca 10, pored Gradske kuće, koji koristi 11 udruženja građana.
U toku su radovi na električnim instalacijama, vodovodu i izolaciji, a predviđeno je da se i ulaz potpuno prilagodi stanarima zgrade, kao i da se kompletno uredi ulazna kapija.
Članovi starije grupe škole folklora „Gusala“ učestvovali su, od 8 do 12 juna, na 25. Međunarodnom festivalu dečjih folklornih ansambala u Bratislavi. Na Festivalu su nastupili dečiji ansambli iz Bugarske, Češke, Slovačke i „Gusle“, kao jedini predstavnici Srbije.
Folklorci iz našeg grada su, brojnoj publici, tokom pet nastupa, predstavila muzičko folklorno nasleđe Srbije, sa posebnim naglaskom na nasleđe Kikinde i Banata. Sa tradicionalnim igrama različitih oblasti Srbije, članovi „Gusala“ upoznali su ostale učesnike na folklornoj radionici Festivala.
Rekonstrukcija starog dela Bolnice uskoro se nastavlja radovima na zgradi u kojoj su do sada bila odeljenja pedijatrije, onkologije, dermatovenerologije, patologije, Jedinica za palijativno zbrinjavanje i bolnička apoteka. Ovo je uslovilo i privremeni premeštaj pomenutih službi u novi deo Bolnice.
Tako se sada Odeljenje patologije i apoteka nalaze u prizemlju nove bolnice. Na prvom spratu, gde je Odeljenje ortopedije, deo prostora zauzima Jedinica za palijativno zbrinjavanje, a na ORL odeljenju smeštena je Dermatovenerologija. Onkologija se nalazi na drugom spratu, gde deli prostor sa Neurologijom, dok se Dečije odeljenje sada nalazi na delu gde je Ginekologija. Ovde se nalazi i pedijatrijska ambulanta, koja će dežurati tokom noći. Podsećamo da je Infektivno odeljenje, koje je ranije premešteno, i dalje na trećem spratu, saopšteno je iz kikindske Opšte bolnice.
Spoljašnji ocenjivači Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova (AZUS) posetili su Opštu bolnicu u Kikindi. Bila je to četvrta redovna poseta radi praćenja procesa reakreditacije ove ustanove koji se sprovodi u periodu od sedam godina, od jula 2018. do jula 2025. godine.
I ovoga puta ocenjivači su proveravali poštovanje akreditacionih standarda, procesa, protokola i procedura koji garantuju kvalitetnu i bezbednu zdravstvenu zaštitu pacijenata, ali isto tako i omogućavaju zaposlenima uslove za kvalitetniji, stručniji i bezbedniji rad.
Dr Vesna Tomin, v. d. direktorica Bolnice, upoznala je predstavnike Agencije sa aktivnostima koje su sprovedene u prethodnoj godini i koje u fokusu imaju zadovoljnog pacijenta i zadovoljnog zdravstvenog radnika.
Nakon pregleda dokumentacije, predstavnici AZUS-a obišli su i klinički deo – Urgentno-prijemno-trijažnu službu, Odeljenje hirurgije i Odeljenje za infektivne bolesti.
Ova poseta pokazala je i još jednom potvrdila da je Opšta bolnica Kikinda na dobrom putu u ostvarivanju zacrtane vizije – da bude vodeća Bolnica u okrugu, koja svoju delatnost obavlja stručno, efikasno i ekonomično, poštujući najnovije standarde kvaliteta i bezbednosti, u skladu sa zahtevima struke i očekivanjima pacijenata, da bude Bolnica u koj će pacijent želeti da se leči, saopšteno je iz ove ustanove.
Zvanični izveštaj iz AZUS-a očekuje se u narednim sedmicama.
Sindikalna organizacija penzionera upriličila je za svoje članove jednodnevni izlet. Pedesetak penzionera posetilo je Banju Vrdnik, Manastir Ravanicu, Sremske Karlovce – Bogosloviju, Gimnaziju i Stražilovo.
– Putovanje smo organizovali u saradnji sa “Prometej turs”-om. Imali smo lep dan i mnogo lepih doživljaja, a putnici su ekskurziju prepričavali u superlativu – kaže organizator putovanja, potpredsednik Sindikalne organizacije penzionera, Radovan Subin. – Po povoljnim cenama u septembru ćemo organizovati letovanje u Igalu, a u oktobru ćemo ići u Topolu, na branje grožđa i na Oplenac.
Sindikalna organizacija brine o svojim članovima, napominje Subin i dodaje da je ogrev za narednu zimu već isporučen. Prostorije ovog sindikata nalaze se u Nemanjinoj 1, u zgradi nekadašnjeg „Radničkog bioskopa“ i otvorene su utorkom i četvrtkom od 10 do 12 sati.