Vlada AP Vojvodine tradicionalno nagrađuje najuspešnije darovite učenike koji su u toku godine postigli vrhunske rezultate u oblasti nauke, tehnike, umetnosti i sporta na takmičenjima u zemlji i inostranstvu kao i njihove mentore. Cilj nagrađivanja je odavanje društvenog priznanja, podsticanje darovitosti kod mladih i promocija pravih vrednosti.
Za uspehe tokom školske 2021/2022 godine nagrađeni su Nestor Iličin, koji je bio đak generacije Gimnazije „Dušan Vasiljev“, za postignut uspeh iz matematike (mentor Dragan Ivetić) i Tijana Karić, učenica generacije SSŠ „Miloš Crnjanski“ za uspešne rezultate iz biologije (mentor Vanja Injac Zabrdac).
Pohvalu za uspehe ostvarene tokom prošle godine dobilo je troje učenika osmog razreda Osnovne škole „Sveti Sava“: Helena Grujić i Rastko Popović, oboje za uspehe iz fizike i Matija Gligorin za uspeh iz geografije. Njihovi mentori su nastavnici Marija Popović i Miroslav Grujić.
Nagrađivanje najuspešnijih darovitih učenika i učenica ustanovljeno je 1997. godine. O tome koji đaci će biti nagrađeni odlučuje Komisija za nagrađivanje darovite dece koju čine profesori, direktori škola i prosvetni radnici koji prate takmičenja i rad darovite dece. Kriterijumi nagrađivanja regulisani su Pravilnikom.
– Prevencija podrazumeva pregled uz papa-bris, jednom godišnje. Papa-bris je skrining, ako nije u redu, uradimo dodatna ispitivanja, bolest uhvatimo u ranoj fazi, dok još nije karcinom, i takve promene su apsolutno izlečive – kaže dr Miladinov.
Dr Miladinov dodaje da karcinom grlića nije nasledan u smislu u kojem se nasleđuje karcinom dojke, ali se nasledni faktor ipak ne može isključiti jer su neka tkiva osetljivija na HPV.
– Rezultat dobrog planiranja je upravo remont glavnog voda u Ulici Miloša Velikog – kaže direktor „Toplane“, Dušan Marjanović. – Taj deo trase je glavna aorta, deo koji je uzrokovao i celodnevna isključenja kompletnog centra grada jer snabdeva više od 70 odsto korisnika u našem sistemu. Sa više od 45 miliona dinara sopstvenih sredstava, bilo je to možda i najveće ulaganje u protekloj deceniji. Od kada smo, uz pomoć lokalne samouprave, 2019. godine, izmirili zaostala dugovanja prema „Srbijagasu“, akumulirali smo sredstva upravo za ovakve, velike remonte. Iako je zima blaga, grejanje funkcioniše odlično. Ovo je, možda, i najbolja sezona u dugom periodu, u kojoj nismo imali nijednu havariju.
Za ovu grejnu sezonu obezbeđena je dovoljna količina gasa, što isključuje poremećaje u daljinskom grejanju.
– Na nedavno održanom sastanku sa direktorom ove institucije i njegovim saradnicima, razgovarali smo o temama iz kulture i obrazovanja, o tome kako kinesku kulturu možemo da približimo našim sugrađanima, na što atraktivniji način. Dogovorili smo se da započnemo sa prikazivanjem kineskih filmova, što će 
omogućiti Kikinđanima da upoznaju kineski jezik, kulturu, tradiciju i kinematografiju. Institut nam je ponudio besplatne časove kineskog jezika u školama. Ova ideja veoma se dopala direktorima, nastavnicima i deci, jer im se pruža mogućnost da nauče nešto novo, tako da, od 1. septembra, možemo očekivati kineski jezik, kao deo vannastavnih aktivnosti, u najmanje osam škola – rekla je Valentina Mickovski.
Dodala je da saradnja Instituta i Grada znači i saradnju dve zemlje, kao i spajanje dve kulture, što je veoma značajno i za ostale sfere društva.
Devojke su osvojile zlato u kategoriji pevanja božićnih i koledarskih pesama. Na Festivalu je nastupilo deset grupa iz šest zemalja: Slovačke, Litvanije, Slovenije, Austrije, Srbije i zemlje domaćina.
– Shvatili smo da nije dovoljno samo jednom u toku godine usklađivati rast najnižee zarade, s obzirom na to da vrednost potrošačke korpe neprestano raste zbog opšte ekonomske situacije izazvane ratom u Ukrajini. Minimalna zarada od 40.020 dinara počela je da se primenjuje 1. januara, a bila je deplasirana još u novembru, kada je najniža vrednost potrošačke korpe bila 50 hiljada dinara. Znači da već sada zaostajemo 25 odsto, što je, zapravo samo desetak hiljada dinara. Na to još treba dodati rast troškova života za januar; očekuje nas viša cena struje, što povlači i druga poskupljenja – kaže Drljić.
– Situacija je još kompleksnija od 1. januara jer nije izvršena korekcija koeficijenata, nije počeo obračun zarada po platnim grupama i platnim razredima – objašnjava Drljić. – Kada se koeficijent pomnoži sa vrednošću, dobije se manji iznos od minimalne zarade, izgubio se smisao raspona između zarada. Radi rešavanja obog problema, država je donela zakon koji je, skupštinskom odlukom, stavila van snage do 2025. godine jer nema sredstava. Mi smo ponudili prelazno rešenje, ali još uvek nismo dobili odgovor od resornog ministarstva.