Најновије

стари-занати-уговоти-мацут-месаровиц-(1)

Кикиндски предузетници, њих осморо који се баве старим занатима добили су средства на конкурсу Министарства привреде за куповину материјала или машина. Жељку Зељковићу, сапунџији, Данијели Јеринкић која се бави ткањем, Невенки Бошњаков која се бави восакрством, Смиљки Булатовић, која се бави труковањем, сестрама Оливери и Санели Хас које се баве бомбонџијским занатом Љубици Ердељан, грнчарки и Мирни Рацков, опанчарки, уговоре су доделили председник Владе Србије професор др Ђуро Мацут  и потпредседница Владе и министарком привреде Адријана Месаровић.  Средства су додељена у оквиру програма подстицаја развоја предузетништва кроз финансијску подршку за женско предузетништво и за развој старих и уметничких заната и послова домаће радиности.

У Палати Србије овом приликом излагало је и 12 предузетника из земље међу којима су представљени и опанци из радионице „Маце папучарице“ из Кикинде власнице Мирне Рацков која је и говорила у име оних који су уговоре добили за старе занате.

-Од самог почетка, 2009. године, фирма се бави израдом традиционалних опанака и обуће за фолклор, уз поштовање принципа ручне израде и занатског умећа које се не учи из књига, већ се стиче радом, стрпљењем и посвећеношћу. Данас у  понуди имамо више од 40 модела опанака, као и балетанке и ципеле за фолклорне пробе, затим чизме и обућу за игре из Војводине. Хвала свима на подршци коју пружају женама предузетницама и свима који се труде да сачувају производњу, занат и традицију. За нас који радимо ручно и стварамо својим рукама, ова подршка значи охрабрење да нисмо сами и да наш рад има вредност – навела је Мирна Рацков.

Велики број предузетника који се баве и женским предузетништвом, али и старим и уметничким занатима, добило је подршку за развој и наставак онога чиме се баве, навео је др Ђуро Мацут и додао:

-Држава на овај начин препознаје напоре људи који чувају културни идентитет, културно благо и наслеђе наше земље, али и да подржи жене у напору да буду равноправни чиниоци у економском развоју наше земље.

Адријана Месаровић истакла је да је одобрено  84 захтева предузетницама које долазе из 18 различитих округа у Србији.

– Укупна вредност инвестиција премашује 208 милиона динара, од чега бесповратна средства износе скоро 100 милиона динара. Највише подржаних пројеката долази из услужних и прерађивачких делатности, што показује да жене предузетнице у Србији развијају и традиционалне и савремене привредне гране – прецизирала је министарка Месаровић.

А.Ђ.

рак-дојке-2

Организовани скрининг на рак дојке у Кикинди спроводи се од краја септембра 2025. године, а до краја децембра урађене су 153 мамографије. Прегледи се реализују у оквиру програма превенције у Севернобанатском округу, са циљем раног откривања малигних промена. Од 29. септембра до 31. децембра на преглед је позвано 510 жена. Део њих је одбио преглед, поједине жене се нису јавиле на телефон, а део је у претходне две године обавио мамографију или је у међувремену преминуо.

Према речима др Татјане Пецарски, начелнице Одељења за контролу и превенцију болести, досадашњи одзив може се сматрати солидним за почетну фазу програма.

–Укупно је урађено 153 мамографије, што је у просеку око 50 прегледа месечно. То је добар резултат за старт организованог скрининга, иако увек има простора за већи одзив – истиче др Пецарски.

Од прегледаних жена, шест је упућено на допунску дијагностику због сумњивих налаза, код једне је утврђена је бенигна промена, код две  је потврђен малигни тумор, док се за преостале још очекују резултати.

–Очекујемо већи одзив током 2026. године и постепено превазилажење уочених организационих изазова – додаје др Пецарски која и овим путем апелује на суграђанке које буду позване да се одазову на преглед, наглашавајући значај превенције и раног откривања болести:

–Скрининг може да спасе живот. Према проценама, око пет одсто жена које ће се прегледати у 2026. години имаће сумњиве налазе који захтевају даљу дијагностику – наводи саговорница.

Скрининг на рак дојке у Севернобанатском округу најпре је покренут у општини Сента 2013. године, док су остале општине округа, међу којима је и Кикинда, у програм укључене од септембра прошле године. Програм је намењен женама које добијају позив на преглед, са циљем да се болест открије у раној фази, када су могућности лечења значајно веће.

Т. Д.

пусење-2

Ове године, Национални дан без дуванског дима, 31. јануар, обележавамо под слоганом „Сваког дана без дувана“. Подаци из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” указују на то да више од трећине пунолетних грађана Србије пуши, док су млади најизложенији дуванском диму у местима за излазаку нашој земљи.

Према резултатима националног истраживања спроведеног током 2023. године на репрезентативном узорку од 1.598 грађана узраста од 18 до 64 године, 37,9 одсто становништва пуши – 34,1 одсто свакодневно, а 3,8 одсто повремено. Свакодневно пушење је најзаступљеније у старосној групи од 35 до 44 године, док половина младих од 18 до 24 године никада није пушило.

Највише свакодневних пушача има међу грађанима старости од 35 до 44 године, а већина пушача нема намеру да престане. Чак 59,4 одсто њих не размишља о одвикавању, док скоро три четвртине сматра да цигарете неће оставити ни у будућности. Приликом избора цигарета, пушачима су најважнији укус и цена – млађима је пресудан укус, а старијима трошак.

Иако закон забрањује пушење у затвореним јавним и радним просторима, изложеност дуванском диму и даље је веома распрострањена. Више од 85 одсто грађана који посећују места за излазак било је изложено диму, док готово половина запослених наводи да дувански дим удише и на радном месту

Подаци о младима додатно указују на рано усвајање ризичних навика. Према ЕСПАД истраживању из 2024. године, више од трећине ученика првих и других разреда средњих школа пушило је цигарете бар једном у животу, док је електронске цигарете пробало више од половине испитаних. Више од четвртине ученика пушило је цигарете у последњих 30 дана, а део њих са пушењем је почео већ са 13 или мање година.

Иако већина грађана подржава примену Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, истраживања показују да се закон у пракси само делимично поштује. Стручњаци указују да ови подаци представљају јасан сигнал за доследнију примену постојећих прописа и јачање превентивних програма, посебно усмерених ка деци и младима.

Институт подсећа на бесплатну телефонску линију и интернет страницу оставипусење.рс где грађани могу пронаћи одговоре на питања и подршку уколико се одлуче да оставе пушење. Телефонски број је 080 020 0002 и доступан је сваког радног дана од 11 до 14 часова.

рукомет-1
Кикинда – Дворана: „Језеро”. Гледалаца: 340. Судије: Марко Секулић и Владимир Јовандић (обојица Панчево). Седмерци: МРК Кикинда 3(3), Партизан 6(6). Искључења: МРК Кикинда 6 минута, Партизан 8 минута.
МРК КИКИНДА: Балабан, Давидовић 2, Јокић, Јовановић 6, Ћосић 3, Мишков (9 одбрана), Тодоров 2, М. Панић 1, Китановић, Гајски, Л. Панић 1, Косановић, Петровић 3(3), Лазић 1, Ковачевић 8, Гаћиновић (4 одбране).
ПАРТИЗАН: Црноглавац 9(2), Шотић, Илије, Иванов 2, Трнавац (13 одбрана), Котар 1, Зечевић 1, Шијан 5, Мићић 3, Поповић, Николић 1, Станковић 2(2), Јевтић 2, Зорић, Анђелковић 6(2), Дамјановић 1.
Играч утакмице: Никола Црноглавац (Партизан).
Семафор: 1:3(5.), 6:5(13.), 8:9(20.), 12:12(26.), 13:15(30.), 20:19(39.), 21:22(42.), 24:27(49.), 25:29(52.), 25:31(54.).
Београдски „црно-бели”, теже него што се очекивало, потврдили су, у „Језеру” на старту наставка шампионата, шампионске амбиције. На северу Баната кренуло се у обострано лаганом ритму, више је то домаћину одговарало па су тимови у првом полувремену били у егалу и неколико пута смењивали се у водству. Осим тога, гости су начинили и, за њихов реноме и ниво којем теже, велики број грешака у нападу, испуштали лопте и погрешно их додавали и само су их изврстан голман Трнавац одбранама, те донекле Црноглавац головима, држали у егалу или минималној предности.
У наставку, Црноглавац је био још бољи, али у редовима домаћина Јовановић и Ковачевић заблистали су нападу па је однос снага на терену, практично, био подједнак све до финиша. Партизан је тада, први пут на мечу, стигао до плус три. Завршница је потом ушла у мирнији ток, Трнавац је опет био на висини задатка, а гости су заправо тек тада заиграли како се очекивало, начинили мини-серију од 4:0 и све је било одлучено, премда су се домаћини још увек трудили и на крају скупо продали кожу па су на крају пљеском испраћени од публике.
Д. П. 
коцкање-6

Иако већина младих у Србији препознаје коцкање као опасно понашање, велики број њих се и даље упушта у игре на срећу, показују резултати истраживања спроведеног међу 500 тинејџера узраста од 15 до 18 година у више градова Србије. Подаци указују да се коцкало или се и даље коцка 59 одсто младића и 34 одсто девојака, док 62 одсто испитаних сматра да је коцкање озбиљан друштвени проблем.

Психолошкиња Јована Давидхази наводи да интересовање за коцкање најчешће почиње у адолесценцији и да у ризичној групи ни су сва деца подједнако заступљена.

-Тинејџери који улазе у проблем са коцкањем често и раније показују импулсивност, отпор према ауторитетима и друштвеним нормама, као и склоност да сопствено задовољство ставе испред последица – истиче Давидхази.

Према њеним речима, млади се у почетку најчешће упуштају у коцкање „из наивних разлога – жеље за лаком зарадом, забавом или прихватањем у друштву“, али је кључни проблем то што је тешко уочити тренутак када игра прелази у зависност.

-Када забаву замени зависност, улази се у зачарани круг у коме коцкање постаје једини начин да се особа осети добро и стимулисано, без обзира на добитке или губитке – објашњава саговорница.

Она упозорава да зависност од коцкања има све карактеристике озбиљног поремећаја.

-Губитак контроле, опсесивне мисли, такозвана коцкарска еуфорија и изражена напетост када се са коцкањем прекине јасни су показатељи зависности – наводи Давидхази, додајући да последице не погађају само психичко здравље, већ и породичне односе, социјално функционисање и финансијску стабилност младих.

Посебну улогу у раном препознавању проблема има породица, али се, како каже, у пракси често дешава супротно.

-Чланови породице неретко прикривају проблем – плаћају дугове или минимизирају последице – верујући да помажу, а заправо тиме продубљују зависност – каже Давидхази и наглашава да је рана интервенција знатно ефикаснија од лечења у каснијим фазама.

Забрињавајући је и податак да 69 одсто младих не зна коме би се обратило уколико има проблем са коцкањем. Према речима психолошкиње, помоћ најчешће прво траже ближњи, док сами млади дуго не препознају или не прихватају да имају проблем.

-Ако особа не сматра да има проблем са коцкањем, она неће тражити помоћ, нити ће је прихватити када јој се понуди – указује Давидхази.

Иако у Србији постоје установе које се баве лечењем болести зависности, саговорница сматра да је неопходно унапредити систем подршке, појачати контролу доступности коцкарских садржаја и учинити информације о помоћи јаснијим и доступнијим.

-Младима је коцкање данас веома лако доступно, а без јасних граница и адекватне заштите, ризик од развоја зависности је изузетно висок – закључује Давидхази.

Т. Д.

музеј-10

Народни музеј Кикинда крајем 2025. године увео је мултијезични дигитални аудио-водич који посетиоцима омогућава самостално и интерактивно упознавање сталне поставке музеја и локалитета Сувача. Водич је доступан путем мобилне апликације и користи се у оквиру редовне улазнице, без додатне наплате.

Реч је о пројекту „Мултијезични дигитални водичи и мобилне платформе за презентацију и промоцију културног наслеђа Народног музеја Кикинда“, чији је циљ осавремењивање начина презентације музејских садржаја и њихова већа доступност домаћој и страној публици. Аудио-садржаји су доступни на српском, енглеском, мађарском и румунском језику, а обухватају текстове, фотографије и звучне записе.

Према речима музејског саветника др Драгана Киурског, главни разлог за увођење аудио-водича јесте све разноврснија структура посетилаца.

-Наш музеј све чешће посећују страни туристи, а немамо увек могућност да им обезбедимо водича на страном језику. Аудио-водич омогућава да сви добију квалитетно и разумљиво тумачење поставке – навео је Киурски.

Водич обухвата 15 тачака у оквиру сталне поставке Народног музеја Кикинда, укључујући причу о згради музеја, археолошку, етнолошку, историјску и уметничку збирку, као и изложбе посвећене природњачком наслеђу и сликарству 20. и 21. века. Посебан сегмент посвећен је Сувачи, млину на коњски погон из 1899. године, који је под програмском управом музеја.

Апликација се бесплатно преузима са Гоогле Плаy продавнице под називом „Херитаге Гуиде“ и остаје доступна корисницима и ван музеја. Садржај је прилагођен различитим групама посетилаца, а посебан значај има за слепе и слабовиде особе, у складу са инклузивним приступом музеја.

Пројекат је реализован у сарадњи са компанијом Го2ТЕЦХ д.о.о., која је била задужена за дизајн и техничку израду апликације, док је финансиран средствима Министарства културе. На припреми текстова радили су кустоси и едукатори Народног музеја Кикинда, а реализација је трајала око три месеца.

Како истичу у музеју, увођење аудио-водича представља важан корак у модернизацији рада установе, али и допринос туристичкој понуди града.

-Иако ништа не може да замени живу реч и директан контакт са предметом, дигитални водич пружа ново искуство и другачији поглед на поставку, чак и онима који мисле да музеј већ добро познају – поручује др Драган Киурски.

Т. Д.

беби-пакети-јануар-2026-(7)

За 165 беба рођених у септембру, октобру, новеембру и децембру прошле године у Градској кући додељени су пакети са основном опремом, дар локалне самоуправе.

Поклон за новорођенче добила је и Николина Манојловић Фехер.

-Сина Петра родила сам пре четири месеца и то ми је друга беба. Имам и осмогодишњег сина Николу. Пуно нам значи што град мисли на нас и нашу децу. Пакети су добро дошли, а мултифункционална столица је  – Манојловић Фехер.

 

Најмлађе госте Градске куће и њихове родитеље, баке и деке поздравио је градоначелник Младен Богдан који је навео да су поклони које обезбеђује „Беби клуб“ једна од најлепших и најрадоснијих акција локалне самоуправе.

-За све нас ово је породично окупљање јер је Градска кућа дом свих наших суграђана. Свим родитељима, али и онима који се још увек нису одлучили за овај корак, можемо да обећамо да ће локална самоуправа увек бити уз њих. Издвајамо значајна средства за популациону политику и дечију заштиту, а за мере социјалне заштите у овој години опредељено је више средстава. У плану је да увећамо издвајања за Саветовалиште за брак и породицу – поручио је градоначелник Богдан.

Додели су присуствовали и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски, као и чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар.

 

А.Ђ.

саобрацајци-дрога

Током претходног дана у Србији догодиле су се 83 саобраћајне незгоде, без погинулих, а 34 лица су повређена. На подручју Полицијске управе у Кикинди забележена је једна саобраћајна незгода, без повређених, саопштено је из полиције.

Поводом предстојећег викенда, када се чешће конзумира алкохол, Полицијска управа у Кикинди упутила је апел свим возачима да не управљају возилом под дејством алкохола.

Како се наводи, алкохол и вожња и даље су међу најчешћим узроцима саобраћајних незгода са тешким последицама, посебно током ноћних сати и викендом.

„Ако сте пили алкохол – не седајте за волан. Изаберите безбедну алтернативу“, поручили су из Полицијске управе Кикинда, уз позив на одговорно понашање у саобраћају како би се сачували сопствени животи и безбедност других учесника.

сертификати-невенка-биљана-(1)

Потпредседница Владе и министарка привреде Адријана Месаровић доделила је 32 сертификата за старе и уметничке занате. Међу добитницима су и две суграђанке Невенка Бошњаков, која се бави воскарством и производи свеће и Биљана Тот која израђује магнете.

За обе је добијање сертификата значајан јер је и нови корак у пословању.

-Сертификат је и потврда квалитета рада, посебно за нас који се бавимо и живимо од старих заната – истакла је Невенка Бошњаков, власница воскарске радње „НБ Нера“. – Документ је и предуслов да конкуришемо за средства за унапређење производње. Биће значајан и када је реч о пласману робе јер и купци имају више поверења у сертификованог произвођача  воскарска радња.

Биљана Тот, директорица удружења „Биљини магнетићи“ напомиње да се магнети праве од гипса и да је са њиховом израдом, најпре из хобија, почела пре 15 година. Удружење је регистровала пре пет година и тада је одлучила да се бави само овим послом.

-Сертификат је доказ да послујем у складу са критеријумима и доказ је мог напретка. Министарство привреде додељује га само онима који послују у легалним оквирима, а уједно је  и доказ да моје удружење добро ради. Квалитет производа је важан јер само у том случају купац се поново врати и промовише вас. Уз то основ је за конкурисање за средства на разним конкурсима – прецизирала је Биљана.

Уручујући сертификате министарка Месаровић је истакла да су сертификати званично признање наше државе да је рад  занатлија од националног значаја, једно савремено „мајсторско писмо“ и печат поверења – темељ даље сарадње и подстрек да  се занати развијају, унапређују, као и да се кроз њих представљате традицију и оно најбоље што Србија има:

-Посебно место припада старим занатима и домаћој радиности, као важном и драгоценом делу нашег културног наслеђа. Ти предмети и та дела нису обични производи, нити роба која се масовно ствара и производи. То су носиоци памћења, искуства и континуитета једног народа, нашег српског народа.

Израдом свећа Невенка је почела да се бави пре две године. Како наводи, оне стварају посебну атмосферу и амбијент и одувек им се дивила, те је стога одлучила и да своје умеће у њиховој изради подели и са другима. Свака је уникат јер се свака свећа ручно производи и нема две  исте.

Биљана напомиње да је 95 одсто целокупне производње и рада њених руку дело с обзиром на то да, са супругом, израђује и калупе. Сваки од магнета, колико год слично изгледао, је другачији. То је сувенир који се најчешће купује тако да их наше суграђанка у највећој мери производи са мотивима Кикинде и њених знаменитости. Како би промовисала овај занат често организује и радионице са ученицима у основним школама.

А.Ђ.

ФЦЦ-8

Акција поделе канти и редовног сакупљања мешаног амбалажног отпада успешно се наставља. Одвоз се обавља према распореду који су грађани добили уз канте, а исти ће бити доступан и на званичном сајту компаније ФЦЦ.

Из компаније ФЦЦ подсећају грађане да у канте за мешани амбалажни отпад одлажу искључиво чисту пластичну, металну, папирну и картонску амбалажу, без остатака хране и течности.

Запрљана амбалажа отежава рециклажу, изазива непријатне мирисе и привлачи штеточине.

Правилним одвајањем отпада заједно доприносимо чистијем и уређенијем граду.

 

02.02.2026 – 05.02.2026
Назив улице Дани за поделу
НЕМАЊИНА понедељак, уторак, среда, четвртак
ГЕНЕРАЛА ДРАПШИНА
ВОДИЦЕ
МОРАВСКА
БАНАТСКА
КРАЉА ПЕТРА И
ПУТ ЗА ПРИСТАНИШТЕ
МАРКА МИЉАНОВА

 

06.02.2026 – 11.02.2026
Назив улице Дани за поделу
ИВАНА МИЛУТИНОВИЋА петак, понедељак, уторак, среда
КАРАЂОРЂЕВА
ДУШАНА ВАСИЉЕВА
ЂУРЕ ЈАКШИЋА
ШАБАЧКА
БРАЋЕ СРЕДОЈЕВ
ЧАНАДСКА
САВЕ ТЕКЕЛИЈЕ

 

 

 

12.02.2026 – 17.02.2026
Назив улице Дани за поделу
СТЕВАНА СРЕМЦА четвртак, петак, понедељак, уторак
ВАШАРИШТЕ
МАРИЈЕ БУРСАЋ
БРАЋЕ ОПСЕНИЦЕ
МАЛИ БЕДЕМ
МИХАЕЛА БОНА
ЖИВКА БОГДАНА
ПАРТИЗАНСКА и ПАРТИЗ. СОКАЧЕ
ДАНИЛА КОСИЋА
МИЛОША ВЕЛИКОГ – непарна страна
СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА

 

18.02.2026 – 23.02.2026
Назив улице Дани за поделу
ЦАРА ДУШАНА среда, четвртак, петак, понедељак
ВЕСЕЛИНА КЉАЈИЋА
КОСТЕ КРНИЋА
БРАЋЕ БОГАРОШКИ
МИЛАНА ПЕТРОВИЋА
ОСЛОБОЂЕЊА
БРАЋЕ АРСЕНОВ
ПЕРЕ СЕГЕДИНЦА

 

24.02.2026 – 27.02.2026
Назив улице Дани за поделу
МАРКА КРАЉЕВИЋА уторак, среда, четвртак, петак
  од Ж. Зрењанина,
до Иђошког пута
КУМАНОВСКА
  од Ж. Зрењанина,
до Ж. Гавранова
НИКОЛЕ ФРАНЦУСКОГ
  од Ж. Зрењанина,
до В. Зиројевића
ЖАРКА ГАВРАНОВА
ВОЈИНА ЗИРОЈЕВИЋА