Tradicionalni letnji maskenbal za decu održaće se u petak, 14. jula, od 18.30 do 20 sati, u Narodnoj biblioteci. Tema je lik iz omiljene knjige. Prijavljivanje je do četvrtka na mejl kultura@kibiblioteka.org.rs.
Најновије
Do početka naredne nedelje biće završena izgradnja parking mesta u Mikronaselju u Svetosavskoj ulici. Posao obavlja firma „Eko gradnja“, a radove su, zajedno sa predstavnici JP „Kikinda“, obišli gradonačelnik Nikola Lukač i članovi Gradskog veća Nebojša Jovanov i Dragan Pecarski.
-U blizini parkinga su vrtić „Miki“ i škola „Žarko Zrenjanin“ – napomenuo je Đorđe Klenanc iz JP „Kikinda“ – Već je završena sanacija oštećenih parkinga preko puta vrtića gde su dobijena nova dva, tri mesta i sada ih je ukupno 18. Novi parking, čija je izgradnja u toku, u Svetosavskoj ulici imaće još dvadesetak novih i funkcionalnih mesta.
Radovi se odvijaju predviđenom dinamikom, a inicijativu za nova parking mesta pokrenuli su stanovnici ovog dela grada.
-Jedan od najvećih problema u Mikronaselju je nedostatk parkinga i to su istakli meštani ovog dela grada u razgovoru sa nama i hvala im na tome. Na nama je da ih saslušamo, izađemo im u susret i rešimo problem. Upravo su pojedini građani apostrofirali problem koji su stvarala stabla sibirskog bresta koja su se nalazila na ovom mestu. Korenov sistem podizao je kompletan parking tako da nije bilo mogućnosti da se on koristi. Novi parking, ali i mural koji je urađen, daće lepši i bolji izgled ovom delu grada – precizirao je Lukač.
Po završetku ovih radova započeće uređenje parkinga u Beogradskoj ulici. Pripremni radovi koji su podrazumevali vađenje panjeva su završeni i početkom sledeće nedelje i tamo će biti započet ovaj posao.
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Nastala materijalna šteta je 300 hiljada dinara.
Podneti su zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka protiv 19 učesnika u saobraćaju i izdato je 127 prekršajnih naloga.
Zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci iz saobraćaja je isključeno 14 vozača, četvoro je zadržano – troje jer su imali više od 1,2 promila alkohola u krvi i jedan jer je vozilom upravljao pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
Takođe, otkriveno je 46 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 36 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine i 44 ostalih prekršaja.
Na sportskoj olimpijadi radnika Vojvodine ekipa stonotenisera koja je predstavljala Kikindu osvojila je ekipno prvo mesto, dok je treće mesto pojedinačno pripalo Branku Cvetkoviću. Pehar i zlatne medalje za naš grad osvojili su: Nenad Đukić, Željko Marić, Miodrag Banjac, Branko Cvetković i Miodrag Grujić.
-U stonom tenisu bilo je 12 ekipa i naš tim u finalu je bio bolji od Pančevaca. Svi mi stonim tenisom bavimo se iz hobija i zajedno treniramo u klubu „Galadska“ već dvadesetak godina. Na sportskoj olimpijadi učestvujemo godinama i uvek ostavrimo dobar plasman – istakao je Miodrag Grujić.
Na nadmetanju, čiji je domaćin bila Ada, su učestvivale ekipe iz svih većih mesta u Vojvodini. Takmičenja su organizovana u svim sportovima i trajala su tri dana.
„Tera“ Foto/kino klub i „Nortvord media“ organizuju novi festival kratkometražnih filmova pod nazivom Kikindski kratki metar, što je, kako se najavljuje, nastavak nekadašnjeg „Lou badžet festivala“.
Prvi festival je revijalnog karaktera, a pre projekcije filmova biće upriličena tribina-okrugli sto, na kojem će biti predstavljena geneza nastanka novog festivala i predstavljeni planovi.
Festival će se održati u Ateljeu „Tere“ u nedelju, 16. jula, od 21 sata. Nakon projekcija biće organizovana proslava otvaranja (laundž parti).
Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje na visoke temperature vazduha koje će se zadržati i u većem delu naredne sedmice.
Kako je upozoreno, do petka, 14. jula, očekuju se visoke temperature, do 37 stepeni. U ponedeljak, 10. jula, biće još toplije nego u nedelju, sa najvišim temperaturama od 33 do čak 37 stepeni koliko bi i u našim krajevima moglo da bude u sredu.
Jutarnje temperature biće između 16 i 20 stepeni. Poslepodnedvni pljuskovi najavljuju se za četvrtak i petak.
Saveti za dane letnje žege
S obzirom na to da visoke temperature mogu negativno uticati na zdravlje, lekari upozoravaju da bi se trebalo kloniti vrućine koliko god je to moguće.
Ne treba zaboraviti na savet da se ne izlazi u najtoplijem delu dana, između 11 i 17 sati. Na velikim vrućinama prvi su na udaru krvni sudovi jer se šire, što izaziva pad krvnog pritiska i može dovesti do infarkta i šloga.
Ukoliko je neophodno da izađete u to vreme, preporuka je da uvek sa sobom imate flašicu vode. Treba se zaštititi i od sunčanice i UV zračenja – naneti kremu sa zaštitnim faktorom, nositi šešir sa širokim obodom ili kačket, i naočare za sunce.
Odeća treba da bude udobna i lagana, od prirodnih materijala, lana i pamuka, i svetlih boja, kako bi se reflektovali sunčevi zraci, a koža mogla da diše. Svakako treba izbegavati teksas, poliesteri i sintetičke materijale.
Konzumiranje dovoljno tečnosti znači najmanje dve litre dnevno, ali treba izbegavati alkohol, energetska i slatka pića, kao i sve napitke na bazi kofeina jer su jak diuretik što može dovesti do dehidracije. Previše rashlađeni napici ili sa ledom, takođe, nisu dobro rešenje jer, u prvih 20 minut,a mogu dovesti do efekta hlađenja.
Kada je u pitanju hrana, svakako treba da bude sa manje masnoća, i treba jesti voće i povrće. Dinja, lubenica, paprika, mladi kupus, limun, pomorandže, paradajz, primeri su namirnica koje imaju visoku nutritivnu vrednost, a mogu da nas dobro rashlade, savetuju nutricionisti.
Klima-uređaj bi trebalo podesiti tako da razlika između spoljašnje i temperature hlađene prostorije ne bude veća od sedam stepeni. Nagli prelazak iz previše klimatizovanog stana ili automobila na spoljašnjih 35 ili više stepeni donosi opasnost od toplotnog udara, upozoravaju lekari.
Ukoliko u automobilu nema klima uređaja, vozilo je neophodno provetriti pre ulaska i nikako i nikada decu i ljubimce ostavljati u automobilu.
Lepu priliku za susrete, druženje i opuštanje imale su večeras u Mokrinu žene iz svih 11 udruženja u okrugu. Tradicionalno, sada već četvrtinu veka, Udruženje žena Mokrina organizuje okupljanje kako bi se proslavio završetak žetve.
– Slušala sam od starih da je „Žetva-bal“ u davnim vremenima uvek organizovan u ovo vreme, i pre 25 godina rešile smo to da obnovimo. Osim ovog okupljanja, družile smo se u Mokrinu i svakog oktobra, takođe sa svim udruženjima iz okruga i po tome smo jedinstveni. Nadam se da ćemo moći i ovu tradiciju da nastavimo – kaže Smiljana Karać koja je predsednica udruženja-domaćina takođe već četvrtinu veka.
Podršku današnjem okupljanju u Mokrinu dao je gradonačelnik Nikola Lukač koji je pozdravio goste i naglasio značaj ovakvih događaja.
– Ovo je lep povod da se žene okupe i uživaju u druženju i to u Mokrinu koji je poznat po gostoljubivosti i lepoj hrani. Siguran sam da to mnogo znači ženama koje vredno rade i jedan su od stubova našeg društva i porodice. Uvek im treba odavati ogromno priznanje jer nama muškarcima daju energiju, velika su nam podrška i moramo da ih čuvamo – rekao je Lukač. – Drago mi je da se tradicija nastavlja. Mesna zajednica Mokrin i Grad Kikinda podržavaće ovakve manifestacije i ubuduće.
Gosti iz udruženja i iz drugih organizacija u Mokrinu dočekani su sa hlebom i solju, razmenjeni su pozdravi i pokloni, a onda su usledile večera i tombola. U sali Doma omladine bilo je oko 130 gostiju.
Udruženje žena Mokrina trenutno ima dvadesetak članica, a moglo bi da ih bude i više, rekla je potpredsednica, Zorica Despotov.
– Bavimo se očuvanjem narodnih običaja i zanata i afirmacijom žena na selu, posebno žena treće životne dobi. Prisustvujemo i pomažemo na svim manifestacijam i u selu i u gradu – kaže Zorica.
Njena starija koleginica, predsednica je imala važnu poruku za žene.
– Svakoj ženi kažem da dođe u Udruženje da se opusti malo, mene je to spasilo. Okupljamo se nedeljom i bude nam lepo. Imamo stalne humanitarne akcije, mnogo puta smo nosile pomoć u dečija sela. Idemo na druženja, održavamo našu prostoriju sa stalnom postavkom ručnih radova u Domu kulture. Ali nemamo podmladak, više ne možemo same ni da spremamo hranu ovakvim povodima. Mlade žene nam ne dolaze, ne znam zašto, sede kod kuće, ne druže se. Verujte mi, razgovori i druženja jako su važni za zdravlje – sigurna je Smiljana.
Lekcijama iz bogatog iskustva predsednice Smiljane treba verovati. Blagodeti upoznavanja i opuštanja u raspoloženom društvu i uz muziku osetili su večeras svi prisutni na „Žetva-balu“. I jedva čekaju sledeću priliku da preseku užurbanu i punu obaveza svakodnevicu jer energija i volja koju dajemo jedni drugima neprocenjive su.
Dan ustanka naroda Srbije, 7. jul, obeležili su članovi kikindskog Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata i članovi njihove sekcije Veterana Posebnih jedinica policije (PJP).
Delegacija SUBNOR-a prisustvovala je svečanosti obeležavanja ovog praznika u Banatskom Višnjićevu. Položeni su venci na spomenik borcima NOR-a i na spomenik poginulom crvenoarmejcu, Ivanu Andrejeviču Evki.
Obeležavanju sećanja na pale borce Drugog svetskog rata prisustvovao je predstavnik Ambasade Rusije, Jurij Butkov a vence su, pored članova kikindskog Gradskog odbora, položili i predstavnici SUBNOR-a Savski venac, Dedinje i Žitište, predstavnici Opštine Žitište i Opštinskog odbora SPS-a ovog mesta, kao i Mesne zajednice Banatsko Višnjićevo. Delegaciju iz Kikinde predvodio je predsednik Gradskog odbora i član Izvršnog odbora SUBNOR-a, Savo Orelj.
– Istrajaćemo u negovanju kulture sećanja na slavne događaje i ličnosti iz naše svetle prošlosti – rekao je, između ostalog, Orelj.
Druga delegacija ove organizacije, uz članove Veterana PJP prisustvovala je obeležavanju Dana ustanka na Fruškoj Gori. Položen je venac na spomen-obeležje „Sloboda“ i odata počast žrtvama rata i borcima protiv fašista.
Dan ustanka naroda Srbije
Dan ustanka bio je državni praznik u Socijalističkoj Republici Srbiji i Republici Srbiji, od 1945. godine. Obeležavao je godišnjicu oružane akcije Rađevačke partizanske čete Valjevskog partizanskog odreda, 7. jula 1941. godine u Beloj Crkvi kod Krupnja. Tada je Žikica Jovanović Španac, jedan od organizatora ustanka u zapadnoj Srbiji i kasnije narodni heroj Jugoslavije ubio dva žandarma na seoskom vašaru.
Dan ustanka se proslavljao na teritoriji čitave Srbije, a centralna proslava održavana je u Beloj Crkvi. Praznik je zadržan i posle raspada SFR Jugoslavije i slavio se sve do 2001. godine, kada je ukinut odlukom Vlade Srbije.
Danas ga obeležavaju SUBNOR, Veterani PJP, Socijalistička partija Srbije i Opština Krupanj.
SUBNOR i Veterani policije obeležili i Dan borca
Članovi Gradskog odbora SUBNOR-a i sekcije Veterana PJP su, podeljeni u četiri delegacije, na Dan borca, 4. jula, položili vence i poklonili se senima poginulih u Banatkoj Topoli, Nakovu, Mokrinu i na spomen obeležju na Januševcu”, u organizaciji SUBNOR-a Žitište i Nova Crnja. Kako su naveli u svom saopštenju, ovim činom su, još jednom, iskazali poštovanje prema borcima Narodnooslobodilačkog rata.
Dan borca
Dan borca, 4. jul, bio je državni praznik u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Nazivan je i „praznikom ustanka naroda Jugoslavije“ i slavio se u znak sećanja na sednicu Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije 1941. godine u Beogradu, na kojoj je doneta odluka o podizanju oružanog ustanka. Kuća u kojoj je održana ova sednica posle rata je pretvorena u Muzej „4. juli“.
Za državni praznik proglašen je 1956. godine i obeležavao se svake godine u čitavoj zemlji. Posle raspada SFR Jugoslavije, postao je državni praznik Savezne Republike Jugoslavije, ali se kasnije obeležavao samo u Srbiji, gde je ukinut 2001. godine odlukom Vlade Srbije.
Danas ga obeležavaju samo članovi SUBNOR-a i Veterani PJP.
Zbog rekonstrukcije vodovodne mreže, u ponedeljak 10. jula od 7 do 13 časova, bez vode će biti stanovnici ulica Kraljevića Marka i Miloša Crnjanskog.
Iz JP „Kikinda” zamolili su potrošače da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe.
Za sve dodatne informacije, na raspolaganju je broj telefona Pozivnog centra JP „Kikinda” 422-760.
Svečano otvoreni Simpozijum i godišnja izložba „Tere“ – počelo stvaranje novih umetničkih zaveštanja
Postavljanjem skulptura nastalih na prošlogodišnjem sazivu u centar grada i dolaskom ovogodišnjih učesnika, počeo je 42. Internacionalni simpozijum „Tera“. Svečanosti otvaranja na trgu večeras prisustvovali su učesnici i brojni gosti.
Godišnju izložbu otvorio je državni sekretar za kulturu, Miodrag Ivanović.
– Ministarstvo kulture u poslednje tri godine ulaže značajna sredstva u decentralizaciju kulture i to je vidljivo na događajima kakav je večerašnji – rekao je Ivanović. – „Tera“ je poznata u celom svetu i umetnici koji dolaze ovde iz svih krajeva sveta pronose dobar glas ne samo o Kikindi, već i o celoj Srbiji.
Lokalnu samoupravu na svečanosti su predstavljali gradonačelnik Nikola Lukač, njegova zamenica Dijana Jakšić Kiurski i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.
Lukač je podsetio da je „Tera“ odavno prevazišla Kikindu i region, postavši svetski domaćin vajarstva.
– Grad će, siguran sam, uz podršku resornog ministarstva i pokrajinskog sekretarijata, podržati dalji razvoj ovog segmenta umetnosti u Kikindi. Vajarima želim da im naš grad bude inspiracija da naprave izuzetna dela – rekao je Lukač.
Novi direktor „Tere“, Aleksandar Lipovan, izjavio je da Simpozijum već 42 godine počiva na vrednostima koje je postavio osnivač i doskorašnji direktor, Slobodan Kojić.
– Odgovornost je velika, mi smo spremni, gradimo tim za budućnost – kazao je Lipovan. – Oduševljenje i ovogodišnjih učesnika je veliko i znam da će svima biti žao kada bude trebalo da idu kući.
Na godišnjoj izložbi na trgu izloženi su veliki formati različitih poetika koje su, prošle godine, izradili Julija Klem iz Nemačke, Bernar Ridiger iz Francuske, Ivana Radovanović iz Crne Gore i Aleksandar Bunčić, Lazar Marković i Bogdan Vukosavljević iz Srbije.
– Moj otac je učestvovao na prvom sazivu, bio sam ovde kao dete i ponosim se time. Uslovi su fenomenalni, a skulpture se zidaju. Napravio sam „Dobro drvo“, to je nastavak moje poetike o očuvanju životne sredine. Iako dvadeset godina radim sa drugim materijalima, razmišljam o tome da se vratim glini – ispričao je Vukosavljević.
Nikola Nenadić, ovogodišnji učesnik Simpozijuma, profesor je na Akademiji primenjenih umjetnosti u Rijeci. Prvi put je, kaže, u ovom delu Srbije i impresioniran je „Terinim“ parkom skulptura.
– Takav park skulptura nisam video dugo vremena, čak ni od kamena. Ja sam specijalizirao kamen, video sam dosta sličnih parkova u svetu, ali ovo je fantastično. Možda samo u Kini, Tajlandu i Koreji imaju tako monumentalne skulpture, ovo je pravo bogatstvo. Već smo počeli da radimo, uz stručnjake koji imaju veliko iskustvo i stalno su uz nas. Iako smo došli sa idejom i vizijom, mislim da ćemo ih ovde promeniti zbog utiska koji na nas ostavlja Kikinda, da ćemo svoj pečat utisnuti u trag grada i „Tere“ – kazao je Nenadić.
Uz Nenadića, ove godine, do kraja meseca, u Ateljeu će stvarati Horhe Beda Morsiljo Huliani iz Španije, Ledia Kostandini iz Albanije i Čedomir Vasić, Miroljub Stamenković i Saša Pančić iz Srbije.
O delima sa 41. simpozijuma govorila je kustoskinja, istoričarka umetnosti, Verica Nemet. U programu je učestvovao Hor “Kornelije Stanković“ sa dirigentkinjom Evom Francuski Aranjoš.
Za više od četiri decenije, bilans Simpozijuma je oko 250 učesnika iz 40 zemalja i više od hiljadu skulptura ostavljenih „Teri“, gradu, Srbiji, kao jedinstveni trag za nove generacije umetnika i njenih poštovalaca.
