децембар 6, 2025

Најновије

dr Pecarski 1

У Севернобанатском округу обухват вакцинисаних ММR вакцином је веома висок, имунизовано је више од 95 одсто деце, потврђено је за Кикиндски портал у Заводу за јавно здравље. Кикинда је, поред Суботице и Бора, град са највећим обухватом вакцинације. Овако висок проценат сматра се довољним за стварање колективне заштите.

Пошто су троје невакцинисане деце и једна одрасла особа непознатог вакциналног статуса у Смедереву оболели од малих богиња (морбила), у овом граду проглашена је епидемија. Истовремено, из „Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут“ пооштрили су надзор и наложили ревизију вакциналних картона у читавој држави.

– У Кикинди још увек нема сумњи на мале богиње и ми нисмо имали проблема са вакцинацијом. Након што смо, 12. јануара, дан пошто је вирус потврђен у Смедереву, добили допис из „Батут“-а, послали смо обавештење свим здравственим установама о актуелној епидемиолошкој ситуацији. Подсетили смо их на начин на који се ради хитно обавештавање дежурног епидемиолога уколико постоји сумња на мале богиње. Наложена је и хитна ревизија вакциналне картотеке, евиденција невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце, и спровођење њихове вакцинације. Наредног дана накнадно је вакцинисано још двоје деце у Кањижи – каже докторка Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода.

Иако је у Округу висок обухват имунизацијом, уколико у Србији дође до епидемије већих размера, она би могла да се „прелије“ и на наше подручје, каже докторка Пецарски, што се већ догодило 2007. и 2015. године, када је до ширења болести долазило управо због невакцинисаних, непотпуно вакцинисаних и одраслих који су били имунизовани само једном дозом, по тадашњем календару вакцинације. Деца су нам у високој мери заштићена, чак и уколико дође до „пробоја вакцинације“.

Опасност од ширења епидемије из Смедерева повећава и чињеница да је проценат вакцинисаних у Србији само 74,8 одсто. Неславни рекорд држи Нови Сад, у којем је вакцинисано тек свако четврто дете или 26 одсто. Интернет и антивакцинални лоби нанели су огромну штету тврдећи да ММR вакцина изазива аутизам, што стручњаци одучно и упорно негирају. Све је почело 1998. године, када је познати научни часопис „Ленсет (импакт фактор 44)“ објавио студију Ендруја Вејкфилда која повезује ММR вакцине са појавом аутизма. Рад је врло брзо повучен због неадекватног узорка, у часопису је објављено извињење читаоцима, али штета је већ била учињена.

ММR вакцина пружа заштиту од малих богиња, заушки и рубеола, болести које су биле сузбијене управо захваљујући вакцинацији. Прва доза даје се детету са навршених 12 месеци, а друга пред полазак у школу, најкасније месец дана пре уласка у колектив, како би се створио довољан број антитела. Дете не би требало да уђе у колектив, а да није заштићено ММR вакцином, каже докторка Пецарски.

Особе које нису вакцинисане или су примиле само једну дозу, треба да се вакцинишу до навршених 18 година, а могуће је то учинити и касније. Контакти оболелих који немају стечени имунитет потребно је да се вакцинишу ММR вакцином што пре, а најкасније 72 сата од контакта.

Контраиндикације за ову вакцину су стања смањеног имунитета због тешких болести, и трудноћа. Дете које, из медицинских разлога, не може да прими вакцину има више разлога да се плаши малих богиња него грипа, истичу лекари – грипозно дете може да зарази двоје, а дете заражено морбилама чак 12 до 18 деце.

Мале богиње преносе се капљичним путем и ундиректно, преко предмета који су контаминирани, а оболеле особе заразне су два до четири дана пре и четири дана након избијања оспе. Почетак болести карактеришу повишена температура, малаксалост, црвене и водњикаве очи, цурење из носа и кашаљ. Црвена оспа јавља се прво на лицу, а потом се шири на врат, труп и екстремитете.

Ова болест, у 30 одсто случајева, може да доведе до компликација, чак и до озбиљне упале мозга и смртног исхода. Тешке клиничке слике чешће су код деце млађе од пет година и код старијих од 20 година.

Када до епидемије дође, болест се веома брзо шири у популацији без имунитета, што се догодило пред пандемију, када је било и 15 смртних случајева, речено је у Удружењу за јавно здравље Србије. Лекари упозоравају да, одбијањем вакцинације, родитељи угрожавају своју, али и туђу децу која, због здравственог стања, нису у могућности да приме вакцину.

Olivera Lazić 4

За трајан допринос развоју образовања и просветном раду, дугогодишња директорица Основне школе „Вук Караџић“ Оливера Лазић која је у октобру прошле године отишла у заслужену пензију, награђена је високим градским признањем „Др Павле Кенђелац“. Награда јој је уручена на свечаности поводом обележавања Дана града. У просвети је радила 32 године, од којих је пуне две деценије успешно водила кикиндску основну школу коју је и сама похађала.

-Након што сам дипломирала енглески језик на Филозофском факултету у Новом Сад, најпре сам радила као преводилац шест година. Био је то леп посао, путовала сам и у Велику Британију , али одувек ме је привлачила школа и настава. Без великог размишљања, једног дана сам решила да позовем све школе и проверим да ли им је потребан професор енглеског језика. Прво сам позвала ОШ „Вук Караџић“ јер сам била ђак те школе. Одговор је био потврдан и након сусрета са тадашњим директором Ђорђем Младеновићем, одмах сам почела да радим. Био је то почетак другог полугодишта 1990. године- присећа се наша саговорница у разговору за Кикиндски портал.

На место директора школе, дошла је сасвим случајно. Испред Наставничког већа, била је чланица Школског одбора, а како тадашњој директорици није изгласано поверење, предложено је да Оливера преузме руководеће место, док се ситуација не реши.

-Извршили су притисак да будем в.д. шест месеци, да се прихватим тога. Брзо се све одвило и прихватила сам. То је био јул, време распуста. Полако сам кренула да радим тај посао и када сам схватила да нешто могу да урадим и променим, заволела га –прича Лазићева. Ни данас нема дилему да је изабрала прави животни позив.

-Посао је диван, да сам сад млада и да треба да одлучим којим путем да кренем, који факултет да упишем, поново бих исто изабрала. Био је леп рад са децом, сарадња са колегама. Школа је била мој други дом. Заиста је привилегија кад човек ради посао који воли. Имала сам и веома добру сарадњу са колективом где су дивни међуљудски односи и атмосфера која ми, морам признати, недостаје у пензији- искрена је Оливера Лазић.

Да је заиста тако, сведочи протекло, преправљено емоцијама, обележавање дана школе. Оливери у част, колеге су снимиле кратак филм, емитован том приликом, а дирљивој атмосфери допринео је и наступ хора „Атендите“ који води диригенткиња Биљана Јеремић. Јеремићева је раније руководила хором у школи „Вук Караџић“.

-Дошла сам као пензионер први пут. Нисам ни претпоставила шта је колектив припремио. Толико пуно емоција, и сад сам узбуђена и срећна због тога. Наш школски хор веома успешно, својевремено је водила Биљана Јеремић. Толико нас је све увесељавала у колективу, уз песму. Учествовали смо и освајали признања на бројним фестивалима, путовали у Италију, Белгију, Чешку, Аустрију. Било је то дивно искуство за децу и за школу- каже Лазићева.

Мера и доследност позиву

Иако не спори да се позиција просветних радника променила протеклих деценија, наша саговорница истиче да је неопходно остати доследан позиву и професији.
-Пронаћи исправан став, прави однос у одељенској заједници. Професор треба, до одређене мере, да буде строг, уколико је правичан према свим ученицима. Важна је и сарадња са родитељима, и ту треба пронаћи праву меру- напомиње.

Школа „Вук Караџић“ данас броји скоро 400 ђака. Када су почела да се гасе одељења по школама, успели су да оформе још једно.

Особености школе „Вук Караџић“

Доделом бронзане, сребрне и златне читалачке значке на крају сваке школске године, ђаци се континуирано подстичу да читају. Захваљујући ентузијазму колега, унапређен је часопис „Основац“ који је покренут још шездесетих година. Квалитет рада потврђен је и пре неколико година када је проглашен најбољим школским часописом у држави.

Специфичност школе је и Фонд „Велинка Тешин“, који књигама награђује ученике за успехе из српског језика и књижевности.

-Седеле смо у клупи у основној школи, заједно уписале енглески језик и књижевност у Новом Саду, али се Велинка, након што смо апсолвирали, нажалост, разболела и преминула. Фонд ће наставити да живи у нашој школи. За успешан рад образовне институције важни су њени успеси и начин на који се представља у заједници, али никада нисам била присталица да се школа пошто-пото појављује у јавности, већ само када за то постоје добри разлози- открива Оливера Лазић у разговору за Кикиндски портал.

buvljak

После тронедељне празничне паузе, кикиндски бувљак поново је омиљено место бројних купаца у потрази за разноразним потрепштинама. Јутрос, већ нешто пре шест сати, пристизали су први продавци, као и први потрошачи ранораниоци. У понуди-од игле до локомотиве. Можда ћете пронаћи баш оно што тражите и то по веома повољној цени, а можда вам се, у разноврсном асортиману, укаже и неочекивана прилика да пазарите нешто потпуно непланирано. Ценкање је дозвољено и пожељно.

Продавци са којима смо разговарали кажу да су услови на кикиндском бувљаку одлични- простран простор, уређени и уредни тоалети, ресторан за топли напитак и укусан залогај. По ветровитој јануарској недељи посећеност је била осредња, а може се претпоставити да многи суграђани нису ни знали да је вашар поново почео са радом.

Један од оних који нам указује на одличне услове продаје је Гери Шахин из Тобе.
-Све имамо што нам је потребно, задовољан сам. Продаја, онако, није лоше. Сад је била пауза због празника- каже. Други продавац из Новог Милошева тврди да је промет, ипак, прилично слаб јер кад „оде у Нови Сад, роба за трен „плане““.

Одевни предмети од 50 динара па навише, јакне за 200 динара, плишане играчке за 100 динара, стари грамофон који су нам нудили за 500 динара (уверавају да ради-нисмо пробали, верујемо на реч), дечји бицикл за 2000 динара, по тој цени и занимљиве украсне лампе, али и електрични тротинети у комплету са потребном опремом, стари свега годину дана за само 150 евра.

Све то само је делић данашње, шаролике понуде на бувљој пијаци о којој сведочи и галерија фотографија (види испод). Обућа, школски прибор, козметика, кућни уређаји, посуђе, дечја ауто седишта, слике, декоративни предмети, кациге, музички инструменти, одевни аксесоари, накит, сатови, плоче… Ако радо пазарите на оваквим местима, онда вам је познато да није све у новцу-потребно је да се наоружате стрпљењем и упорношћу у потрази за жељеним артиклима. Никад се не зна са каквим интересантним и неочекиваним пазаром ћете се вратити кући.

Како сазнаје Портал Кикиндски, ускоро следи једна новина у раду кикиндског бувљака. Крајем фебруара или почетком марта, у плану је да ради и суботом, а не искључиво недељом као до сада. Радно време бувљака је, током зимског периода од 6 сати ујутру, а у летњој сезони од 5 часова. Иако је радно време до 15 сати, најквалитетнија понуда, логично, прва нађе купце, па је боље бувљак посетити у преподневним сатима. Мада, никад се не зна. Можда одређена роба чека баш вас.

 

Rade Medić, trener Ruskoselaca. Opstanak i dalje prioritet

Са скромним амбицијама стартовала је рускоселска Црвена звезда у новој сезони војвођанског фудбалског „Истока”, а на половини трке, испоставило се, најпријатније је изненађење. Рускоселци су одмах иза три неприкосновене екипе: ОФК Кикинде, новокозарачке Слободе и карађорђевачког Јединства.

– Нисмо имали било какву врсту оптерећења чак штавише, циљ нам је био само опстанак, али ето освојили смо 28 бодова далеко преко плана, осам мање од лидера Кикинђана које смо јесенас иначе и једини у лиги победили. Нема, међутим, и поред одличне јесени промене у нашим размишљањима. И даље нам је приоритет опстанак у лиги, по могућству што пре – истиче тренер Раде Медић.

Прво окупљање заказао је Медић за недељу, 22. јануара.

– Засад немамо нових имена, избор је сужен, а видећемо ко ће нас напустити, неколико играча најавило је сигуран одлазак. Заказали смо три провере, против: наковачког Полета, зрењанинског Радничког и великоселске Козаре, а тражимо још једног ривала у предстојећем зимском припремном периоду – каже Медић.

Časni krst 3

Традиционално пливање за Часни крст биће и ове године организовано на језеру у Новим Козарцима и на Старом језеру у Кикинди на Богојављење. На овај дан православни верници се сећају догађаја када је Свети Јован крстио Исуса Христа у реци Јордан.

Први пут ова духовно-спортска манифестација код нас је организована у Новим Козарцима, где ће се, на Богојављење, 19. јануара, пливати већ десети пут. Организатор је Српска православна црквена општина у овом месту.

– За Цркву пливање за Часни крст има посебан значај. Веровање је да ће оног ко први доплива до Часног крста срећа пратити током читаве године, да ће бити Божји благослов на њему. И сам Господ Христос се, на празник Богојављење  крстио и свако ко уђе у ту хладну воду, прима на себе поновно крштење тиме што изображава Христово крштење у Јордану – каже јереј Никола Момиров, старешина Храма Светог Пророка Илије у Новим Козарцима.

У Новим Козарцима прошле године до Часног крста, на удаљености од 33 метра од обале, први је допливао Мане Ћосић, родом из овог места.

У Кикинди ће, на Старом језеру, ова манифестација бити одржана девети пут. Претходно такмичење обележио је и један леп гест када је победник, Никола Филиповић, Часни крст препустио јединој девојци међу пливачима, Снежани Милованов из Кикинде.

– Када имамо и пливачицу, њој уступимо Часни крст – каже Стојан Богосављев, председник Ронилачког клуба „Орка“, који је организатор такмичења. – Обично имамо 20-ак учесника, а највећи број имали смо прошле године, када су учествовала 32 пливача. Нема ограничења у узрасту, пливала су и деца од 14,15 година, и тада је неопходна сагласност родитеља, али и старији суграђани. Важно је да су здрави.

Такмичење у Кикинди такође се организује уз благослов Српске православне црквене општине и под покровитељством Града Кикинде.

Пливање за Часни крст у Новим Козарцима почеће у 11 сати. Пријављивање је до 18. јануара, јереју Николи Момирову, на број 0644463731. Лекарски преглед за такмичаре биће организован на дан такмичења, у 9 сати, на стадиону „Илија Пантелић“.

У Кикинди, на Старом Језеру, запливаће се тачно у подне. Све који нису активни спортисти, прегледаће лекар. За такмичење у Кикинди пријављивање је до 17. јануара, Стојану Богосављеву, на број 063384792.

 

20230112095805_IMG_3949

Досадашња чланица Градског већа задужена за бригу о породици, родну равноправност и националне мањине Рамона Тот на скупштини Националног савета мађарске националне мањине 23. децембра именована је у Извршно веће Савета. О новим задужењима и протеклом раду у градској власти, говори за Кикиндски портал.

-У Извршном већу Мађарског националног савета бићу задужена и одговорна за службену употребу језика и писма. Као Банаћанка представљаћу људе из овог подручја и њихове захтеве, проблеме, потребе. Важан ми је циљ да све школе и вртићи са мађарским групама опстану- истиче Рамона Тот.

Део градске власти на челу са градоначелником Николом Лукачем била је од њеног формирања, у августу 2020. године све до данас, када је скупштина констатовала њену оставку због преласка на нову дужност. Тимски рад и посвећеност у Градском већу резултирали су новим мерама на унапређењу популационе политике, указује.

-У Градско веће моје колеге и ја именовани смо за време ковида, изазов је био огроман и мислим да је наш тимски рад и заједнички труд допринео грађанима. Наш првенствени циљ је био да заштитимо грађане и да им помогнемо. У Градском већу је било простора, прилике и воље за унапређење области за коју сам била задужена. Издвојила бих два важна пројекта: вантелесну оплодњу, коју смо 2021. године започели и Покрет за децу Три плус. Важно је помагати породицама,  чак и ако само мало можемо да допринесемо, али и то је кап у мору, а свака кап је важна. Прошле године у Перлезу, на Данима породице Кикинда је освојила треће место за мере усмерене ка бризи о породици. Град Кикинда има много програма који помажу породицама, од беба до студената, и стално се трудимо да их увећавамо, због чега смо, верујем, и заслужили признање.

До краја мандата, на месту председнице Културно-уметничког друштва „Еђшег“ Рамони Тот је остало још годину дана.

– Остајем на челу „Еђшега“, а у ових годину дана ћу проверити да ли могу и даље да водим Културно уметничко друштво. Да будем искрена, ја сам хтела да распишемо ванредну изборну скупштину, пошто мени је важно да „Еђшег“ и даље ради пуном паром. Као и сваком другом члану, и мени је „мађарски дом“ други дом. Некако сам се уплашила да, кад одем у Суботицу, нећу имати толико времена да се бавим пословима удружења, али сам схватила да, поред мене, има још десет чланова председништва и да имам одговорну заменицу, а њима је исто толико важан рад удружења- истакла је у разговору за Кикиндски портал Рамона Тот.

Меlita Gombar

За чланицу Градског већа задужену за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици на данашњој седници градске скупштине, на предлог градоначелника Николе Лукача, изабрана је Мелита Гомбар из Савеза војвођанских Мађара. Она ће на тој функцији наследити Рамону Тот, која је поднела оставку због новог радног ангажмана у извршном већу Мађарског националног савета.

Градоначелник Никола Лукач у обраћању за скупштинском говорницом честитао је Рамони Тот избор у извршно веће Националног савета мађарске националне мањине и захвалио на успешном раду, а потом представио радну биографију нове чланице Већа Мелите Гомбар.

-Могу да се захвалим на свему што смо до сада заједнички урадили. Сматрам да смо сектор који је Рамона Тот водила унапредили конкретним мерама из области популационе политике, бриге о породици, родне равноправности и националних мањина. Сигуран сам да ћемо сарађивати и у наредном периоду. Драго ми је да ће Кикинда имати још једног представника у вишим органима- истакао је градоначелник Лукач.

Након гласања у скупштини, Гомбар је приступила полагању заклетве, а после  завршене седнице обратила се медијима.

-Ово је за мене изузетно емотиван моменат. Заиста сам почаствована и захвална на поверењу које ми је указано као и на прилици да свој будући рад усмерим ка промовисању права националних мањина, неговању мултикултуралности која је карактеристична за нашу средину, по којој смо познати и којом се поносимо, такође и неговању језика, обичаја, традиције националних мањина. Надам се доброј сарадњи и да ће наш заједнички рад у Градском већу унапредити живот и рад у граду- истакла је Гомбар у првој изјави медијима.

Мелита Гомбар је рођена 1983.године. По занимању је мастер учитељ. Дипломирала је на Педагошком факултету у Сомбору 2007. године, на ком је завршила и мастер студије, а тренутно је на докторским студијама. Од 2010. године ради у више основних школа на територији Града Кикинде као професор разредне наставе или наставник изборних предмета.

Како је наведено у њеној радној биографији, носилац је више награда и плакета: Плакета Универзитета у Новом Саду за најбољег студента Педагошког факултета у Сомбору у школској 2005/2006 години, Награда Универзитета у Новом Саду за постигнуте успехе у школској 2002/2003. награда Ротари клуба за постигнут успех током 2004, Диплома и школарина ЕФГ банке за остварене резултате током школовања 2006. године. Поред српксог и мађарског, говори енглески језик.

Bašaid

Изградња кружног тока на раскрсници у Башаиду, на излазу из села према Меленцима, планирана је у овој години. То је најцрња саобраћајна тачка на територији Града Кикинде, на којој су честе саобраћајне несреће, чак и са фаталним исходима. Мештани су у више наврата годинама уназад, упозоравали надлежне да је евидентна потреба за кружним током, а сагласна у таквој оцени је и саобраћајна струка.

Процењена вредност радова на овој деоници где се пут између Кикинде и Зрењанина укршта са путем за Нови Бечеј и Торду износи 56,6 милиона динара без пореза на додату вредност. Инвеститор ће бити  „Путеви Србије“, јер је у питању магистрални пут у надлежности тог јавног предузећа, док ће из градске касе радови бити суфинансирани са 20 милиона динара. Председник Савета Месне заједнице Башаид Бојан Микалачки указује да је реч о великој и значајној инвестицији за Башаид.

-Поред изградње кружног тока, за ову годину планиран је и наставак изградње капеле. То су велике инвестиције. За наставак изградње капеле на месном гробљу, из градског буџета опредељено је 20 милиона динара- наводи Микалачки и додаје:

-У овој години планирано је и асфалтирање дела улице Јована Поповића у Бикачу, у дужини од око 800 метара. Сада је ту калдрма. У плану је и бетонирање стазе на главној улици-Војвођанској, по фазама.

У прошлој години, у Башаиду је завршена прва фаза изградње капеле, реконструисане су просторије  Дома пензионера, Основна школа „1. Октобар“ добила је нову лед расвету, Ватрогасни дом нова роло врата, реконструисан је други део месне заједнице, а уређена је и зграда Дома здравља-окречена је фасада и офарбана капија.

Јованов лобирао и за кружни ток 

Потребу изградње кружног тока у Башаиду, члановима Владе непосредно је предочио народни посланик и шеф посланичке групе СНС, суграђанин Миленко Јованов. Говорећи у Народној скупштини о пројектима важним за Кикинду и овај део Баната, између осталог, истакао је:

– Саобраћајни знаци постоје, то није спорно, али проблем је што један пут води из Новог Бечеја преко Новог Милошева, Башаида до Торде, а други иде из Кикинде преко Башаида до Зрењанина, и онда и једна и друга страна помисле да имају право првенства пролаза и то је црна тачка где има велики број несрећа и страдалих. Молио бих да имамо то у виду, и да пробамо да решимо. То ће бити решено обилазницом, али док она не буде реализована, тај кружни ток би решио проблем са којим се људи суочавају- нагласио је Јованов у Скупштини Србије.

Пошумили на више локација

У Башаиду је протеклих дана завршена још једна акција пошумљавања.

-Сваке године, Месна заједница допуни саднице тамо где недостају или су осушене. Протеклих дана, на Вашару је посађено 90 сибирских брестова као ветрозаштитни појас. На стадиону смо посадили 25 четинара, у парку двадесетак садница липе, брезе и четинара, а у дворишту школе 15 садница јавора- прецизира Микалачки.

Окречен објекат Дома здравља

Фасада Дома здравља окречена је-без уложеног динара, осим за материјал који је купљен средствима месне заједнице. Трошкова за саме молерске радове није било јер их је обавио радник месне заједнице.

 

 

Dučić

Након што је Миливој Лињачки поднео оставку на место начелника Севернобанатског управног округа, решењем Владе од 22. децембра , на ту функцију именован је Мирослав Дучић. Лињачки је оставку поднео, како сазнаје портал Кикиндски, из личних разлога- због пресељења у други град.

Дучић је на новој дужности већ одржао неколико састанака. Поред редовног колегијума са начелницима и шефовима Одсека инспекцијских служби, Дучић је имао састанак и са новоизабраним члановима Националног савета  ромске националне мањине. Приликом сусрета са покрајинском посланицом Јеленом Јовановић, директорком покрајинске Канцеларије за инклузију Рома Љиљаном Михајловић и Жељком Радуом, координатором у градској управи, договорена је интензивнија сарадња у области инклузије Рома и састанак са представницима свих општина у округу.

Мирослав Дучић је по струци дипломирани економиста. Приликом формирања садашње градске власти на челу са градоначелником Николом Лукачем у августу 2020. године, изабран је за члана Градског већа задуженог за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације.  У претходном сазиву локалног парламента био је одборник. Радио је у фабрици „Тоза Марковић“ и Јавном предузећу „Аутопревоз“.

 

orezivanje

Иако се пошумљавање у граду и селима одвија по плану, попуњавају се и обнављају ветрозаштитни појасеви и одржавају дрвореди, дрвеће је често и узрок проблема – на улицама, испред кућа, у близини раскрсница.

Грађани Кикинде у току године Градској управи поднесу више од 600 захтева за орезивање или вађење стабала на јавној зеленој површини јер се не поштују одредбе планске садње или је угрожена безбедност људи.

– По пријавама грађана, годишње се ореже више од 600 и обори око 350 стабала. Обратимо се људима и они изваде стабла која ту не смеју да буду. Разумеју и да нешто мора да буде уклоњено због безбедности – каже Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе Кикинда.

На јавној површини, у улицама, није допуштено да грађани саде оно што им се свиђа, што се често дешава, напомиње Наранчићева.

– Догађало се да, на самој раскрсници, засаде, на пример, четинаре, што није дозвољено – каже. – По захтевима Јавног предузећа „Кикинда“, које се бави комуналном делатношћу, Секретаријат доноси решења о уклањању свих засада који утичу на то да раскрснице не буду довољно прегледне и угрожавају безбедност у саобраћају. Некада нам сами грађани изађу у сусрет, а често то чинимо ми, у сарадњи сa овим јавним предузећем.

Контрола прегледности градских саобраћајница у надлежности је управљача путева – ЈП „Кикинда“ и Саобраћајне полиције. Захваљујући доброј сарадњи Градске управе, Полиције, комуналне службе и грађана, овакви неспоразуми у покушају улепшавања простора испред кућа, лако се решавају, каже Мирослава Наранчић и подсећа да грађани увек могу да се обрате Секретаријату уколико уоче проблем у безбедности због нелегалне садње или неорезаног растиња.

Don`t copy text!