June 26, 2026

Најновије

ep_ikona_krstovdan_6077791

Pravoslavni vernici obeležavaju Krstovdan

Aleksandra Djuran January 18, 2024

Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Zimski Krstvovdan, praznik uoči Bogojavljenja, slavi se kao uspomena na prve Hrišćane i kada se strogo posti. Po predanju, 18. januara ukrštaju se vetrovi.

Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu. Krstovdan se uvek slavi uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.

Često se čuje izreka – “ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“. Po narodnom predskazivanju, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. Veruje se da se večeras u ponoć, pred Bogojavljenje, otvara nebo i Bog javlja ljudima. Ko bude napolju i to vidi, uz molitvu, treba da izgovori jednu želju.

419464030_1054641935789783_2700282456009795695_n

Završena prva faza izgradnje Trening centra

Aleksandra Djuran January 18, 2024

U dvorišnom delu Centra za stručno usavršavanja završena je prva faza radova budućeg Trening centar odnosno učionica budućnosti. Zgrada je projektovana na 150 kvadrata i upotpuniće aktivnosti i sadržaje kikindskog CSU, rekao je direktor Dejan Karanović.

-Trening centar moći će da koriste kompanije, ali i svi ostali koji imaju potrebu za dodatnim obrazovanjem, prekvalifikacijama i dokvalifikacijama. U našem gradu otvoren je veliki broj fabrika i biće ih još. Suočeni smo sa nedostatkom  radnika u pojedinim branšama i ovaj centar biće pravo mesto za obuke tako da će se još više smanjiti broj nezaposlenih – istakao je Karanović.

Sredstva, 10 miliona dinara, dobijena su na konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Posao će biti podeljen u dve faze i konkurisalo se za preostale radove .

-U prvoj fazi urađeni su grubi radovi: temelj, zidanje, ploča. Preostalo je da se uradi druga ploča i krov sa kojim će građevinski radovi biti završeni. Nakon toga potrebno je ugraditi instalacije i obaviti unutrašnje molersko – farbarske i ostale radove. Zgrada će imati prizemlje i jedan sprat. Biće modernog izgleda i sa opremom koja će zadovoljiti sve potrebe budućih korisnika – dodao je naš sagovornik.

Za opremanje budućeg Trening centra konkurisaće se na IPA projektima prekogranične saradnje sa Rumunijom i Mađarskom. Cilj je da se oforme i IT inkubatori. Pojedincima koji se bave informacionim tehnologijama biće ponuđen prostor, logistika i oprema kako bi otvorili firme u našem gradu.

Tera otvaranje sezone (5)

Nezaceljene rane balkanske u radovima mlade umetnice u Galeriji „Tera“

Igor Crnogorac January 17, 2024

Novu izložbenu sezonu Centra za likovnu i primenjenu umetnost otvorila je mlada umetnica Katarina Popović, jedna od odabranih na konkursu ove institucije, najavljujući, ujedno, i posebnu pažnju koju će, u svojim aktivnostima, „Tera“ posvetiti stvaraocima mlađih generacija.

U Galeriji „Tera“ na Trgu od večeras su ljubiteljima umetnosti dostupni maštoviti eksponati umetnice iz Beograda – figure i instalacije od različitih materijala, sabrani pod simboličnim nazivom „Balkanske priče“. Umetnica je diplomirala konzervaciju i restauraciju slika i umetničkih dela na papiru na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na kojem završava doktorske studije.

Slika „Balkanske priče“ po kojoj je izložba dobila naziv, inspirisana je rupama od metaka na fasadama u Mostaru, što je „iskustvo koje je podstaklo povezivanje prošlosti i sadašnjosti, ukazujući na nezaceljene rane i izazove koji su i dalje aktuelni“, navodi umetnica u najavi izložbe.

– Velika mi je čast i zadovoljstvo da svoju prvu samostalnu izložbu imam upravo u Galeriji „Tera“. U bilo kom mediju da se izražavam, moja ideja je da prenesem emociju – to je slučaj i sa ovim radovima, pa i sa zgužvanim limenkama od porcelana – kaže Katarina Popović.

Svečanom otvaranju prisustvovala je i Valentina Mickovski, u Gradskom veću zadužena za kulturu i obrazovanje.

– Početak izložbene sezone uvek je poseban doživljaj, posebno ovoga puta jer je mladoj umetnici ovo prva samostalna izložba, što mi je posebno drago – naglasila je Mickovska. –  Svakog meseca naši sugrađani imaju priliku da uživaju u umetnosti – u ovom prostoru kao i na drugim dvema lokacijama, u Muzeju i u Ateljeu „Tere“.

Na redovni „Terin“ konkurs ove godine prijavilo se 67 kandidata. Za autorsko izlaganje izabrano je njih desetoro, kaže direktor Centra, Aleksandar Lipovan.

– Odabrani umetnici predstaviće savremeno stvaralaštvo naše zemlje, a u planu su i dve izložbe iz našeg fundusa: godišnja izložba Simpozijuma i izložba radova umetnica koje su ovde stvarale u protekle 42 godine. Takođe, priredićemo i izložbu na kojoj ćemo predstaviti jednu nama srodnu instituciju – najavljuje Lipovan. – Novina je da će svaka izložba imati prateći program. Ovde, u Galeriji, održaćemo panel diskusiju koja će se baviti položajem mladih i samostalnih umetnika u našoj zemlji.

Postavka  „Balkanske priče“ biće u „Terinoj“ Galeriji do 27. februara.

vojska a

Inicijativa za povratak obaveznog vojnog roka – šta kažu građani

Igor Crnogorac January 17, 2024

Jedna od aktuelnih tema od početka godine je predlog ministra odbrane Miloša Vučevića o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka. Javnosti i predsedniku Aleksandru Vučiću ministar je obrazložio da bi vojni rok trajao sto ili 120 dana.

Inicijativa je izazvala polemike u javnosti, a mi smo danas o tome razgovarali i sa našim sugrađanima.

– Bilo bi to ispravno i potrebno mladima, kako bi naučili da treba da se žrtvuju za svoju državu. Smatram da bi se time i ojačalo zajedništvo, što nam je neophodno. Trebalo je ovo uraditi i ranije i vojni rok bi, po mom mišljenju, ponovo trebalo da traje godinu dana – kaže Dalibor Iličin, oštrač reznog alata iz Kikinde.

Devetnaestogodišnji David Vujadinov, elektrotehničar računara, ima drukčije mišljenje.

– Iako mnogi podržavaju ovaj predlog jer smatraju da doprinosi jačanju nacionalne bezbednosti, promoviše patriotizam i pruža mladima korisne veštine, ja sam među onima koji se protive obaveznom vojnom roku – rekao je David. – Moje mišljenje je da je dobrovoljna vojna služba bolji model jer omogućava pojedincima da slobodno biraju svoj put.

Grupa sugrađanki kojima smo postavili isto pitanje imala je isti stav o obaveznom služenju vojnog roka, a izrazila ga je Jasmina Novaković, trgovac.

– Treba ponovo da se uvede obavezni vojni rok jer su muškarci postali kao žene, previše su se opustili – kaže Jasmina.

O ovom predlogu poslednjih dana izjašnjavaju se i različite organizacije. Tako iz kikindskog odbora SUBNOR-a stiže „snažna podrška inicijativi  Generalštaba Vojske Srbije“.

Osvrćući se na izjavu generala Milorada Stupara, u SUBNOR-u podsećaju da obnova oružanih snaga naše zemlje neprekidno traje od 2016. godine, ali i „da sadašnji ljudski potencijal mora da bude brojniji i još osposobljeniji i efikasniji, a to se može postići jedino uvođenjem redovnog služenja vojnog roka“.

Obavezno služenje vojnog roka u našoj zemlji je suspendovano 2011. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, u maju 2022. godine, najavio da će predložiti uvođenje vojnog roka u Srbiji u trajanju od 90 dana. O predlogu će, rekao je predsednik, odlučivati Narodna skupština i Vlada.

Inače, neke od država u kojima je obavezno služenje vojnog roka su Švajcarska, Norveška, Švedska, Austrija, Danska, Litvanija, Estonija, Ruska federacija i Izrael.

Roman Srdic (2)

Roman Srđana Srdića u finalnom izboru za najbolju knjigu godine

Aleksandra Djuran January 17, 2024

Roman „Autosekcija” kikindskog pisca Srđana Srdića, našao se u finalu izbora za dodelu
NIN-ove nagrade. U finalu se nalazi se ukupno pet, od prvobitnih 188 romana, a pored romana
Srđana Srdića u izdanju „Partizanske knjige” iz Kikinde, za najznačajnije srpsko književno
priznanje nominovane su i knjige „Pesma o tri sveta” Vladimira Pištala (Agora), „Pakrac” Vladana Marijevića (Laguna), „U zemlji Franje Josifa” Ljubomira Koraćevića (KOV) i „Poslije zabave” Steva Grabovca (Imprimatur).

Roman „Srebrna magla pada” Srđana Srdića je u januaru 2018. već bio deo finalnog izbora kao jedan od pet najboljih romana objavljenih u toku 2017. Ime ovogodišnjeg dobitnika NIN-ove nagrade biće poznato u ponedeljak, 29. januara.

Ulica sneg 5 (Medium)

Apel vozačima da smanje brzinu

Aleksandra Djuran January 17, 2024

Pešaci godinama unazad predstavljaju jednu od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju, a samo tokom prošle godine u saobraćajnim nezgodama u Republici Srbiji poginula su 134 pešaka.

Čak četvrtina pešaka poginula je na površinama na kojima bi njihova bezbednost trebalo da bude neprikosnovena, kao što su pešački prelazi, autobuska stajališta, zone škola i trotoari.

Kako bi se unapredila bezbednost pešaka, Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na vozače motornih vozila da povećaju opreznost i smanje brzinu kretanja vozila, pre svega u zonama pešačkih prelaza i zonama škola.

policija+10

Povoljno stanje bezbednosti na teritoriji Policijske uprave

Aleksandra Djuran January 17, 2024

U protekloj godini na teritoriji Policijske uprave ukupan broj krivičnih dela smanjen je za 13 odsto i to visokotehnološki za 73,17, privredni 35,8 i opšti 8,5 procenata. Sa druge strane zabeleženo je povećanje ekološkog kriminaliteta za 70,59 odsto jer su zaposleni policajci koji se bave ovom oblašću, istakao je Pavle Rajkov, načelnik PU Kikinda.

-Stanje bezbednosti na teritoriji Policijske uprave je povoljno. Imamo smanjenje dela u oblasti javnog reda i mira, saobraćajnih nezgoda i poginulih na putevima, a u narednom periodu prioritet će nam biti usmeravanje saobraćaja. Ustanovljno je da su brzina i manipulisanje sa vozilom najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda – kazao je Pavle Rajkov.

Rasvetljavanje krivičnih dela sa nepoznatim izvršiocima je 54 odsto. Od najtežih krivičnih dela prošle godine bilo je jedno ubistvo, tri ubistva u pokušaju i jedno teško ubistvo.

-Registrovano je jedno silovanje, 23 teške telesne povrede i jedno razbojništvo i iznuda. Sva teška krivična dela su  rasvetljena, osim ubistva među migrantima koje se dogodilo 27. oktobra u ataru Horgoša. Radimo na ovom slučaju i očekujem najkasnije do aprila da ga rešimo – naveo je naš sagovornik.

Trend je smanjenja krivičnih dela  nasilja u porodici sa 120 pretprošle na 118 prošle. Izrečene su 602 hitne mere i to: 413 privremenih zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu i prilazi joj i 189 mera privremenog udaljenja učionica iz stana. U 78 procenata žrtva nasilja je žena. Smanjen je broj krivičnih dela i ostalih  događaja u školama i u svih 49 obrazovanih ustanova dežura 69 policijskih službenika.

Foto: službena FB stranica MUP-a

-Prekršaji javnog reda i mira smanjeni su osim u Kanjiži, Adi i Novom Kneževcu. To će u narednom periodu biti prioriteti. Manje je i saobraćajnih nezgoda i imali smo ih 352, za 68 manje nego pretprošle godine, a manje je i poginulih i prošle godine bilo ih je pet, za sedam manje u odnosu na 2022 – dodao je Pavle Rajkov.

Realizovana 101 dislokacija migranata

Tokom prošle godine dislocirali smo 2.552 migranta koji su bili smešteni u divljim kampovima  i naseljenim mestima uz državnu granicu. Formirana je radna grupa, a na terenu koju pokriva Policijska uprava Kikinda, žandarmerija, Jedinica za obezbeđenje i SAJ.

-Nemamo puno migranata na terenu i sve koje zateknemo duž granice sankcionišemo prema važećima zakonima – zaključio je Rajkov.

Predato i oduzeto 1.162 komada oružja

Prošle godine obavljena je revizija svih izdatih dozvola za nošenje oružja, a u okviru dobrovoljne predaje predato je 640 komada raznog oružja, 48.741 komad metaka, 101 minsko – eksplozivno sredstvo i 3,81 kilogram baruta. U okviru 6.224 revizije držanja oružja oduzeto je i predato još 522 komada raznog oružja.

Smederevo, 14. maja 2023.- U pratnji ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašiæa i pripadnika MUP Srbije predsednik Aleksandar Vuèiæ prisustvuje danas u Duvaništu, nedaleko od Smedereva prikazu neregistrovanog oružja, municije i minsko-eksplozivnih sredstava, koje su od 8. maja graðani predali policijskim stanicama. FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIÆ / nr

-Apelujem na građane da obrate pažnju jer 6. marta ističe rok da sa starih pređu na novi oružani list. Pored kontrole policije neophodno je i lekarsko uverenje. Oko 2.000 komada oružja je na starom registracionom listu – rekao je Rajkov.

baby-4100420_1280

Dobra vest: Povećan roditeljski dodatak

Jelena Trifunović January 17, 2024
Roditeljski dodatak za rođenje prvog deteta od 1. januara 2024. godine iznosi 371.614,46 dinara, predviđeno je rešenjem koji je potpisala ministarka za brigu o porodici i demografiju prof. dr Darija Kisić.

Jednokratna pomoć za rođenje drugog i trećeg deteta za decu rođenu od 1. januara 2024. godine i kasnije je 123.871,49 dinara, dok je paušal za nabavku opreme za bebu sada 6.867,58 dinara, predviđeno je Rešenjem o nominalnim iznosima roditeljskog dodatka, paušala za nabavku opreme za dete, jednokratne pomoći za rođenje drugog i trećeg deteta i dečijeg dodatka i cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 1. januara 2024. godine

Tijana Katic

Svečano uručenje Nagrade „Đura Đukanov“ u petak u Biblioteci

Igor Crnogorac January 17, 2024

Dodela književne nagrade „Đura Đukanov“ ovogodišnjem laureatu, beogradskoj spisateljici Tijani Katić, biće upriličena u Narodnoj biblioteci u petak, 19. januara, na rođendan ovog značajnog banatskog pisca.

Tijana Katić je osamnaesta dobitnica priznanja koje se dodeljuje kao podsticaj mladim piscima i žanru kratke priče, u organizaciji Biblioteke i uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Žiri u sastavu Jovana Koprivica, Slađana Stamenković i Dragan Babić nagradio je Katićevu za rukopis zbirke priča „Hod po ivici kruga“, uz obrazloženje da priče „nude sagledavanje i promišljanje jugoslovenske i srpske kulture i društva iz perspektive mlađe generacije, kroz razmatranja nasleđenog i potrage za sopstvenim mestom, kako u široj zajednici, tako i u sopstvenom mikrokosmosu“.

Takođe su pohvaljeni rukopisi „Pukotine“ Bojane Tatić i „Led i mašna“ Zorice Jošić, koji su ušli u uži krug ovog izbora.

Svečanost dodele Nagrade počinje u 18 sati.

Časni krst Jezero

Za Časni krst plivaće se u Novim Kozarcima i Kikindi

Aleksandra Djuran January 17, 2024

Plivanje za Časni krst na Bogojavljenje, 19. januara,  dan kada se Isus Hrist krstio u reci Jordan, organizuje se i ove godine na Starom jezeru u Kikindi i u Novim Kozarcima na jezeru „Strelište“. U organizaciji MZ Novi Kozarci, Pravoslavne crkvene opštine i udruženja građana, Kozarčani će 11. put organizovati plivanje za Časni krst.

U Novim Kozarcima plivanje će tradicionalno biti organizovano u 11 časova. Prijavljivanje, na broj telefona 064/44-63-731, traje do četvrtka, 18. januara. Lekarski pregled za sve učesnike je obavezan.

U Kikindi se pliva jubilarni, 10. put, a  organizatori su  Ronilački klub „Orka“ i Srpska pravoslavna crkva. Stojan Bogosavljev iz “Orke” napominje da se očekuje dosta zainteresovanih, a broj telefona za prijavljivanje je 063/384-792. Dogaj je na Starom jezeru i počinje u podne. Iako je zvanično završeno 15. januara, uvek ima onih koji se odluče u poslednjim danima da plivaju tako da će njima biti omogućeno da plivaju, ukoliko prođu lekarski pregled.

Na Bogojavljenje se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost jer štiti od nečistih sila. Nikada se ne kvari. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.

error: Content is protected !!