May 3, 2026

Најновије

VUCIC BOLNICA

Znak pažnje za predan rad i brigu

Aleksandra Djuran December 12, 2023

Gradonačelnik Nikola Lukač sa velikom čašću, uručio je znak pažnje predsednika Srbije Aleksandra Vučića radnicima Porođajnog odeljenja Opšte bolnice Kikinda i Gerontološkog centra. Već nekoliko godina predsednik države pred sam kraj  godine zaposlene u zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite daruje i na taj način pokazuje im koliko je važan njihov svakodnevni predan rad sa pacijentima i najstarijima.

Ovim skromnim poklonom, predsednik Vučić se još jednom zahvalio radnicima ovih ustanova za njihovu upornost i istrajnost u očuvanju zdravlja, kao i za brigu o najstarijima i najmlađim stanovnicima našeg Grada.

policija

Na području PU Kikinda u novembru registrovana 173 krivična dela

Aleksandra Djuran December 12, 2023

Na području Policijske uprave stanje bezbednosti proteklog meseca bilo je povoljno. Prioritet u radu Policijske je prevencija prekršaja i krivičnih dela, očuvanje stabilnog javnog reda i mira i potpuna zaštita života, lične i imovinske sigurnosti građana Severnobanatskog okruga.

U novembru  su registrovana 173 krivična dela i manje ih je u odnosu na isti period lane. Iz opšteg kriminala  bilo je 137 krivičnih dela, iz oblasti privrednog kriminala otkriveno je 28, a u oblasti ekološkog kriminala registrovano je šest krivičnih dela.

Registrovano je osam krivičnih dela nasilja u porodici i izrečeno je 47 hitnih mera  od kojih su 32 privremena mera zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi i 15 privremeno udaljenje mogućeg učinioca iz stana. Podneto je i 29 krivičnih prijava protiv 31 osobe zbog  sumnje da su izvršili krivična dela neovlašćeno držanje opojnih droga. Materija za koju se sumnja da je opojna droga je, uz potvrdu oduzeta od osumnjičenih i poslata na veštačenje. Maloletnici su počinili 11 krivičnih dela i to najviše imovinskih.

Prošlog meseca dogodile su se 23 saobraćajne nezgode. U nezgodama nije bilo poginulih, a  13 osoba je lakše povređeno.

Na teritoriji Severnobanatskog okruga u novembru nije bilo narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, niti težih oblika ugrožavanja lične i imovinske sigurnosti građana.

Izmešteno 456 migranata

Prema stranim državljanima preduzete su 932 mere, što je tri i po puta više u odnosu na novembar 2022.  Realizovano  je i 29 dislokacija iregularnih migranata, tako da je 456 migranata iz takozvanih „divljih kampova“ izmešteno u prihvatne centre KIRS-a.

 

405835031_344287418210806_2807792517209194415_n

„Gusle“ domaćin međunarodnoj konferenciji

Aleksandra Djuran December 12, 2023

ADZNM „Gusle“ danas i sutra domaćin je Međunarodnoj konferenciji pod nazivom „Etnomuzikologija i etnokoreologija i njihova praksa u balkanskom folkloru“.  Na prvom skupu ovakve vrste u našoj zemlji učestvuju stručnjaci iz Srbije, Rumunije, Crne Gore, Republike Srpske. Ovom prilikom potpisan je i trojni sporazum o saradnji između „Gusala“, Asocijacije za negovanje banatske kulture iz Temišvara i Saveza Srba u Rumuniji. Među izlagačima je bio i profesor dr Lučan Emil Roška na Muzičkoj akademiji u Temišvaru koji je ujedno i predstavnik Asocijacije za negovanje banatske kulture.

– Ove je  četvrta konferencija koja se organizuje i zadovoljni smo što je ove godine realizujemo u partnerstvu sa „Guslama“. Skup je posvećen najznačajnijim istraživanjima iz etnomuzikologije i etnokoreologije i objedinjuje istraživače ove oblasti sa prostora Balkana. Ovo je jedan od načina da se otvore novi vidovi saradnje i istraživanja  – istakao je Emil Roška i napomenuo da je iz Temišvara učestvovalo šest istraživača koji su se dotakli zajedničkih tačaka koje povezuju narode koji žive na balkanskom prostoru.

Učesnici su cenjeni univerzitetski profesori i priznati stručnjaci, a kao jedna od njih je dr Jelena Jovanović, naučni savetnik na muzikološkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti.

-Tradicionalnom muzikom možemo se baviti na više načina i vrlo je aktuelna kao tema s obzirom na to da je važno očuvati tradicionalne vrednosti. Muzika, igra i običaji su deo naše prošlosti i moramo ih sačuvati, a ovo je prava prilika da se okupe stručnjaci iz različitih sfera, razmene iskustva i donesu zaključke koji će pomoći da se naše nematerijalno nasleđe sačuva – rekla je Jelena Jovanović.

Profesor dr Vladimir Janevski sa Fakulteta muzičke umetnosti „Goce Delčev“ iz Makedonije dodao je da su stručni skupovi prava prilika za razmenu mišljenja sa kolegama iz drugih zemalja.

-Činjenica je da etnologija postaje sve interesantnija za istraživanja. Etnokoreologija je jedna od najstarijih nauka i ljudi iz praistorije su imali igre kod nas na Balkanu. Važno je pričati i o praksi odnosno primeni nauke, a to su koncerti i izložbe gde se istraživanja predstavljaju svima  – kazao je Janevski.

„Gusle“ predstavljaju umetnički rukovodioci Magdalena i Igor Popov, a u okviru skupa predstavljeni su stručni radovi i knjige učesnika. Otvaranju je prisustvovala i članica Gradskog veća Valentina Mickovski koja pozdravila sve goste.

U okviru konferencije večeras od 20 sati u Narodnom muzeju je koncert tradicionalne muzike na kom  nastupaju orkestri Zapadnog univerziteta, odnosno Asocijacije za negovanje banatske kulture iz Temišvara, i orkestar domaćina sa pevačkom grupom i solistima. Sutra, 13 decembra, od 10 sati, u igračkoj sali „Gusala“ biće održan okrugli sto na temu “Etnomuzikologija, etnokoreologija i etnologija u balkanskim zemljama – aktuelna naučna istraživanja i umetnički pravci“.

 

put

Ministar Vesić saopštio sjajne vesti: Danas kreće izgradnja autoputa Zrenjanin-Beograd, sutra brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine”

Jelena Trifunović December 12, 2023

Danas i sutra počeće izgradnja gotovo 300 kilometara saobraćajnica – jedne koja će povezati Beograd, Zrenjanin i Novi Sad, a zatim i „Osmeha Vojvodine”, koja će kroz sever Vojvodine povezati Bački Breg i Srpsku Crnju, najavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Vesić je za TV Pink rekao da već danas počinju pripremni radovi za izgradnju autoputa Beograd – Zrenjanin.

– Mašine su već na terenu, danas počinjemo izgradnju, koja je predviđena ugovorom potpisanim tokom posete predsednika Aleksandra Vučića Kini. Počinje gradnja 105 kilometara, spojićemo Beograd, Pančevo, Zrenjanin i Novi Sad i opštine Opovo, Kovačicu i Žabalj – naveo je Vesić i dodao da će izgradnjom novog puta potpuno biti rasterećen Zrenjaninski put.

Od Beograda do Zrenjanina stizaće se za svega 35 do 40 minuta, napomenuo je ministar.

Dodao je da je planirano da novi put bude završen za pet godina, a izvođač je kineska kompanija „Šangdong”, koja je već angažovana u Srbiji.

– Mislim da možda možemo i ranije da završimo, ali svakako ovaj put je ispunjenje sna za Banat, dodatna veza Banata i Beograda, ali i Novog Sada – naglasio je Vesić.

Ministar je najavio da sutra počinje izgradnja brze saobraćajnice od Bačkog Brega, na granici sa Mađarskom, do Srpske Crnje, na granici sa Rumunijom, koja će, u dužini od 186 kilometara, spojiti i Sombor, Vrbas, Kulu, Srbobran, Novi i Stari Bečej i Kikindu.

– Mađarski partneri rade auto-put ka Bačkom Bregu, sa mostom na Mohaču kod Dunava, a rumunski sa svoje strane auto-put ka Srpskoj Crnji i to će postati najbrža njihova veza sa Evropom. Ovo su velike vesti za Vojvodinu jer počinjemo da gradimo skoro 300 km auto-puteva, što je politika Aleksandra Vučića – rekao je Vesić.

 

 

 

Paketi saobracaj (2)

Učenicima prvog razreda srednjih škola Grad kupio opremu za veću bezbednost u saobraćaju

Igor Crnogorac December 12, 2023

Radi povećanja bezbednosti u saobraćaju danas su svim učenicima prvog razreda srednjih škola u gradu podeljeni paketi sa svetloodbojnim prslucima i svetlima za bicikle. Opremu je obezbedio lokalni Savet za bezbednost u saobraćaju, a inicijativa je potekla iz Tehničke škole u kojoj je započela raspodela 495 paketa.

– Učenici prvog razreda sve više koriste bicikle u dolasku i odlasku iz škole i jako je važno da budu vidljivi u saobraćaju. Naša škola ima 700 đaka, od toga 200 prvaka, imamo i saobraćajne smerove i negujemo kulturu ponašanja u saobraćaju,. Ovo je način da budu još bezbedniji, i oni i drugi učesnici u saobraćaju – rekla je direktorica Tehničke škole, Milanka Halilović, takođe i članica Saveta za bezbednost u saobraćaju Grada.

Dodeli paketa prisustvovali su i Nebojša Jovanov, član Gradskog veća za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije, Miroslav Dučić, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga i saobraćajni inspektor, Pavle Popović.

– Kroz aktivnosti Saveta Grad brine o bezbednosti mladih i dece i svih građana – rekao je Jovanov. – Ove godine urađeno je mnogo – postavljeni su brzinski displeji u zoni škola u Nakovu i u Kikindi, izgrađen je saobraćajni poligon kod SC „Jezero“, održane su edukacije za starije sugrađane – učesnike u saobraćaju. Dodatno, urađen je elaborat po kojem će se mapirati „crne tačke“ u gradu i biće postavljen još jedan brzinski displej u zoni škole. Krajem sedmice uručićemo opremu Saobraćajnoj policiji, pomažemo i Dobrovoljno vatrogasno društvo i uručićemo opremu novoformiranoj Jedinici civilne zaštite.

Savet za bezbednost u saobraćaju obezbedio je i buster auto-sedišta za najmlađe koja će biti uručena takođe krajem ove sedmice jer je, kako je naglašeno, bezbednost najmlađih u fokusu aktivnosti Grada i Saveta.

Terra-00004

Odabrani učesnici 43. Simpozijuma „Tera“

Igor Crnogorac December 12, 2023

Selekcioni odbor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ u sastavu: mr Suzana Vuksanović, muzejska savetnica, ma Marko Lađušić, redovni profesor Fakulteta Primenjenih umetnosti u Beogradu, ma Branislav Nikolić, vizuelni umetnik, dr um Igor Smiljanić, vizualni umetnik, vajar, viši stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Bernard Ridiger iz Francuske, profesor na Univerzitetu lepih umetnosti u Lionu, objavio je listu umetnika –  učesnika 43. Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti „Tera 2024“.

Odabrani umetnici su:

Filip Agire I Otegi (1961) iz Belgije, vajar i slikar.

Njegov rad se obično koncentriše na migracije i izbeglice, vodu i sklonište arhitekture. odine 2017. osvojio je Međunarodnu nagradu za javnu umetnost za svoju instalaciju iz 2010. godine u Kamerunu;

Milorad Mića Stajčić (1977) iz Beograda. Diplomirao je na Fakultetu organizacionih nauka, smer informacioni sistemi i na Fakultetu likovnih umetnosti, smer vajarstvo, u klasi prof. Mrđana Bajića. Na istom fakultetu završio je doktorske studije. Osnivač je i suvlasnik Galerije „X Vitamin“ u Beogradu. Izražava se i kroz instalacije, video radove, performanse, fotografiju, često koristeći elemente iz pop kulture. Najčešće teme su društvene vrednosti, tabu teme, potrošačko društvo, religija, novac;

Vesna Perunović (1960) iz Toronta. Diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 1988. živi i radi u Torontu. Izlagala je na više stotina izložbi u Kanadi, Sjedinjenim Državama, Evropi, Aziji i Južnoj Americi. Učestvovala je u brojnim međunarodnim umetničkim rezidencijama širom sveta, a njeni izložbeni projekti predstavljeni su u Kanadi i istočnoj Evropi. Dobitnica je nagrade T.F.V.A. (2005) kao i brojnih grantova Umetničkog saveta Kanade;

Stiven Mas (1953) iz Velike Britanije. Mas živi i radi u Parizu. On je eksperimentisani vajar koji radi sa različitim materijalima. Aktivno i kontinuirano izlaže od 1984 do danas. Njegovi radovi su u javnim kolekcijama u Francuskoj;

Božica Rađenović iz Beograda. Magistrirala je vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti 1991. godine. Izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama. Njeni radovi se mogu videti u Muzeju moderne umetnosti u Beogradu, Zbirci likovne umetnosti grada Otave, Muzeju Cepter u Beogradu i raznim privatnim kolekcijama u Kanadi i Evropi;

Anamaria Šerban (1979) iz Rumunije. Rođena je u Aradu, gde trenutno živi i radi. Godine 2002. diplomirala je vajarstvo na Odseku umetnosti u Temišvaru. Doktorirala je vizuelne umetnosti 2007. Učestvovala je na raznim kolektivnim izložbama u Rumuniji, Francuskoj i Mađarskoj i simpozijumima skulpture (drvo, kamen, metal) u Rumuniji i inostranstvu (Francuska, Nemačka, Norveška).

Za učešće na Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti „Tera“ prijavilo se 87 kandidata. Simpozijum obuhvata koncepciju i izvođenje umetničkog dela od terakote koje će biti trajno postavljeno u parku skulptura.

Umetnička dela kolekcije „Tera“ su isključivo iz oblasti savremene umetnosti i mogu uključivati: vajarska dela, prostorne instalacije ili druga umetnička dela nastala od gline.

ŽPG Gusle 4

Konferencija i koncert „Gusala“ i gostiju iz Temišvara

Igor Crnogorac December 11, 2023

ADZNM „Gusle“ biće, naredna dva dana (utorak i sreda), domaćini međunarodne Konferencije na temu etnomuzikologije, etnokoreologije i prakse, prve ove vrste u našoj zemlji.

U utorak, od 20 sati, u Muzeju će, na koncertu tradicionalne muzike, nastupiti orkestri Zapadnog univerziteta, odnosno Asocijacije za negovanje banatske kulture iz Temišvara, i orkestar domaćina sa pevačkom grupom i solistima.

Pored „Gusala“ koje će predstavljati umetnički rukovodioci Magdalena i Igor Popov, učešće na skupu potvrdili su predstavnici Saveza Srba iz Temišvara, Univerziteta „Goce Delčev“ iz Štipa, novosadske Akademije umetnosti, Muzičkog instituta SANU, Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja iz Niša, Akademije umetnosti iz Banja Luke i Centra za kulturu – KUD-a „Mijat Mašković“ iz Kolašina.

 

 

voz

Voz iz Zrenjanina ka Kikindi saobraća po izmenjenom redu vožnje

Aleksandra Djuran December 11, 2023

Od 10. decembra na snazi je novi red vožnje u železničkom putničkom saobraćaju, saopštilo je preduzeće „Srbijavoz“.

Do minimalne izmene u redu vožnje došlo je samo na liniji iz Zrenjanina prema Kikindi. Jutarnji voz za Kikindu kreće u 7.25 sati, a večernji u 20.15 časova. Nije bilo promena što se tiče dnevnog polaska. Taj voz i dalje polazi sa glavne železničke stanice u 14.30 časova.

Subotom vozovi iz Zrenjanina za Kikindu u jutarnjim i večernjim satima ne saobraćaju.

 

PLAKAT KRILA ANĐELA GARMOND small (1)

Dela iz fundusa „Krila anđela“ biće izložena u Galeriji „Tera“

Aleksandra Djuran December 11, 2023

U petak, 15. decembra u 19 sati biće otvrena izložba  pod nazivom „Apstrakcija“ iz fundusa umetničke kolonije udruženja građana „Krila anđela“  iz Novih Kozaraca. Otvaranju izložbe će prethoditi prigodan kulturno umetnički program.

Udruženje građana „Krila anđela“ iz Novih Kozaraca, kroz svoje devetogodišnje postojanje neguje ideju da likovna umetnost kao jedna od najstarijih oblika ljudske komunikacije, treba da bude dostupna svim slojevima društva.

U Galeriji „Tera“  biće  izloženi radovi petoro autora opredeljenih za apstraktno slikarstvo, koje i tokom pedestih godina prošlog veka, bilo rezultat individualnih istraživanja autora kroz likovni jezik oblika, boja i linija.

 

 

Suvaca Nasa kuca (4)

Počelo vreme darivanja u „Našoj kući“

Igor Crnogorac December 11, 2023

Prvi pokloni počeli su, već tradicionalno uoči božićnih i novogodišnjih praznika, da stižu u Centar za pružanje usluga socijalne zaštite. Članice  Etno-građanskog društva „Suvača“ prve su donele paketiće korisnicima Dnevnog boravka.

– Ovo je samo jedna u nizu naših humanitarnih akcija. Članice su prikupile novac i kupile 26 paketića za korisnike Dnevnog boravka. Naša sredstva su skromna, ali pomažemo koliko možemo. U „Našu kuću“ dolazimo svake godine i radujemo se ovim susretima – rekla je predsednica Društva, Radojka Vujadinov.

Korisnici i zaposleni u Centru često primaju posete mnogih udruženja, na obostrano zadovoljstvo, kaže v. d. direktorica Centra, Nikoleta Pavlov.

– Naši korisnici uvek se raduju druženjima i poklonima. I mi smo za gošće pripremili poklone koje izrađuju korisnici – kaže Pavlova i dodaje da su za prodaju na bazarima pripremili i novi asortiman.

Zoran Savičić iz Dnevnog boravka zahvalio se na poklonima.

– Dugo smo čekali i drago nam je što stižu praznici i pokloni – kaže Zoran. -Primamo sve goste i Deda Mraza, kolektivno smo željni Nove godine i mnogo se radujemo.

Zoranova drugarica Svetlana Kalinov objasnila je koji su novi proizvodi koji će iz Naše kuće narednih sedmica stići na bazare.

– Odnedavno štampamo cegere i šolje. I ja sam probala da štampam i jako mi se sviđa. Pozivam sve građane da dođu na naš štand, da vide šta smo pripremili i da kupe nešto – rekla je Svetlana.

Korisnici Dnevnog boravka narednih dana će, kao i svake godine u ovo vreme, dočekati mnoge goste i primiti još paketića od humanih ljudi iz grada i okolnih mesta.