Најновије Архиве | Паге 573 оф 700

Знак пажње за предан рад и бригу

Aleksandra Djuran Децембер 12, 2023

Градоначелник Никола Лукач са великом чашћу, уручио је знак пажње председника Србије Александра Вучића радницима Порођајног одељења Опште болнице Кикинда и Геронтолошког центра. Већ неколико година председник државе пред сам крај године запослене у здравственим и установама социјалне заштите дарује и на тај начин показује им колико је важан њихов свакодневни предан рад са пацијентима и најстаријима.

Овим скромним поклоном, председник Вучић се још једном захвалио радницима ових установа за њихову упорност и истрајност у очувању здравља, као и за бригу о најстаријима и најмлађим становницима нашег Града.

На подручју ПУ Кикинда у новембру регистрована 173 кривична дела

Aleksandra Djuran Децембер 12, 2023

На подручју Полицијске управе стање безбедности протеклог месеца било је повољно. Приоритет у раду Полицијске је превенција прекршаја и кривичних дела, очување стабилног јавног реда и мира и потпуна заштита живота, личне и имовинске сигурности грађана Севернобанатског округа.

У новембру су регистрована 173 кривична дела и мање их је у односу на исти период лане. Из општег криминала било је 137 кривичних дела, из области привредног криминала откривено је 28, а у области еколошког криминала регистровано је шест кривичних дела.

Регистровано је осам кривичних дела насиља у породици и изречено је 47 хитних мера од којих су 32 привремена мера забране контактирања и приласка жртви и 15 привремено удаљење могућег учиниоца из стана. Поднето је и 29 кривичних пријава против 31 особе због сумње да су извршили кривична дела неовлашћено држање опојних дрога. Материја за коју се сумња да је опојна дрога је, уз потврду одузета од осумњичених и послата на вештачење. Малолетници су починили 11 кривичних дела и то највише имовинских.

Прошлог месеца догодиле су се 23 саобраћајне незгоде. У незгодама није било погинулих, а 13 особа је лакше повређено.

На територији Севернобанатског округа у новембру није било нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, нити тежих облика угрожавања личне и имовинске сигурности грађана.

Измештено 456 миграната

Према страним држављанима предузете су 932 мере, што је три и по пута више у односу на новембар 2022. Реализовано је и 29 дислокација ирегуларних миграната, тако да је 456 миграната из такозваних „дивљих кампова“ измештено у прихватне центре КИРС-а.

405835031_344287418210806_2807792517209194415_н

„Гусле“ домаћин међународној конференцији

Aleksandra Djuran Децембер 12, 2023

АДЗНМ „Гусле“ данас и сутра домаћин је Међународној конференцији под називом „Етномузикологија и етнокореологија и њихова пракса у балканском фолклору“. На првом скупу овакве врсте у нашој земљи учествују стручњаци из Србије, Румуније, Црне Горе, Републике Српске. Овом приликом потписан је и тројни споразум о сарадњи између „Гусала“, Асоцијације за неговање банатске културе из Темишвара и Савеза Срба у Румунији. Међу излагачима је био и професор др Лучан Емил Рошка на Музичкој академији у Темишвару који је уједно и представник Асоцијације за неговање банатске културе.

– Ове је четврта конференција која се организује и задовољни смо што је ове године реализујемо у партнерству са „Гуслама“. Скуп је посвећен најзначајнијим истраживањима из етномузикологије и етнокореологије и обједињује истраживаче ове области са простора Балкана. Ово је један од начина да се отворе нови видови сарадње и истраживања – истакао је Емил Рошка и напоменуо да је из Темишвара учествовало шест истраживача који су се дотакли заједничких тачака које повезују народе који живе на балканском простору.

Учесници су цењени универзитетски професори и признати стручњаци, а као једна од њих је др Јелена Јовановић, научни саветник на музиколошком институту Српске академије наука и уметности.

-Традиционалном музиком можемо се бавити на више начина и врло је актуелна као тема с обзиром на то да је важно очувати традиционалне вредности. Музика, игра и обичаји су део наше прошлости и морамо их сачувати, а ово је права прилика да се окупе стручњаци из различитих сфера, размене искуства и донесу закључке који ће помоћи да се наше нематеријално наслеђе сачува – рекла је Јелена Јовановић.

Професор др Владимир Јаневски са Факултета музичке уметности „Гоце Делчев“ из Македоније додао је да су стручни скупови права прилика за размену мишљења са колегама из других земаља.

-Чињеница је да етнологија постаје све интересантнија за истраживања. Етнокореологија је једна од најстаријих наука и људи из праисторије су имали игре код нас на Балкану. Важно је причати и о пракси односно примени науке, а то су концерти и изложбе где се истраживања представљају свима – казао је Јаневски.

„Гусле“ представљају уметнички руководиоци Магдалена и Игор Попов, а у оквиру скупа представљени су стручни радови и књиге учесника. Отварању је присуствовала и чланица Градског већа Валентина Мицковски која поздравила све госте.

У оквиру конференције вечерас од 20 сати у Народном музеју је концерт традиционалне музике на ком наступају оркестри Западног универзитета, односно Асоцијације за неговање банатске културе из Темишвара, и оркестар домаћина са певачком групом и солистима. Сутра, 13 децембра, од 10 сати, у играчкој сали „Гусала“ биће одржан округли сто на тему “Етномузикологија, етнокореологија и етнологија у балканским земљама – актуелна научна истраживања и уметнички правци“.

Министар Весић саопштио сјајне вести: Данас креће изградња аутопута Зрењанин-Београд, сутра брзе саобраћајнице „Осмех Војводине”

Jelena Trifunović Децембер 12, 2023

Данас и сутра почеће изградња готово 300 километара саобраћајница – једне која ће повезати Београд, Зрењанин и Нови Сад, а затим и „Осмеха Војводине”, која ће кроз север Војводине повезати Бачки Брег и Српску Црњу, најавио је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

Весић је за ТВ Пинк рекао да већ данас почињу припремни радови за изградњу аутопута Београд – Зрењанин.

– Машине су већ на терену, данас почињемо изградњу, која је предвиђена уговором потписаним током посете председника Александра Вучића Кини. Почиње градња 105 километара, спојићемо Београд, Панчево, Зрењанин и Нови Сад и општине Опово, Ковачицу и Жабаљ – навео је Весић и додао да ће изградњом новог пута потпуно бити растерећен Зрењанински пут.

Од Београда до Зрењанина стизаће се за свега 35 до 40 минута, напоменуо је министар.

Додао је да је планирано да нови пут буде завршен за пет година, а извођач је кинеска компанија „Шангдонг”, која је већ ангажована у Србији.

– Мислим да можда можемо и раније да завршимо, али свакако овај пут је испуњење сна за Банат, додатна веза Баната и Београда, али и Новог Сада – нагласио је Весић.

Министар је најавио да сутра почиње изградња брзе саобраћајнице од Бачког Брега, на граници са Мађарском, до Српске Црње, на граници са Румунијом, која ће, у дужини од 186 километара, спојити и Сомбор, Врбас, Кулу, Србобран, Нови и Стари Бечеј и Кикинду.

– Мађарски партнери раде ауто-пут ка Бачком Брегу, са мостом на Мохачу код Дунава, а румунски са своје стране ауто-пут ка Српској Црњи и то ће постати најбржа њихова веза са Европом. Ово су велике вести за Војводину јер почињемо да градимо скоро 300 км ауто-путева, што је политика Александра Вучића – рекао је Весић.

Ученицима првог разреда средњих школа Град купио опрему за већу безбедност у саобраћају

Igor Crnogorac Децембер 12, 2023

Ради повећања безбедности у саобраћају данас су свим ученицима првог разреда средњих школа у граду подељени пакети са светлоодбојним прслуцима и светлима за бицикле. Опрему је обезбедио локални Савет за безбедност у саобраћају, а иницијатива је потекла из Техничке школе у којој је започела расподела 495 пакета.

– Ученици првог разреда све више користе бицикле у доласку и одласку из школе и јако је важно да буду видљиви у саобраћају. Наша школа има 700 ђака, од тога 200 првака, имамо и саобраћајне смерове и негујемо културу понашања у саобраћају,. Ово је начин да буду још безбеднији, и они и други учесници у саобраћају – рекла је директорица Техничке школе, Миланка Халиловић, такође и чланица Савета за безбедност у саобраћају Града.

Додели пакета присуствовали су и Небојша Јованов, члан Градског већа за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Мирослав Дучић, начелник Севернобанатског управног округа и саобраћајни инспектор, Павле Поповић.

– Кроз активности Савета Град брине о безбедности младих и деце и свих грађана – рекао је Јованов. – Ове године урађено је много – постављени су брзински дисплеји у зони школа у Накову и у Кикинди, изграђен је саобраћајни полигон код СЦ „Језеро“, одржане су едукације за старије суграђане – учеснике у саобраћају. Додатно, урађен је елаборат по којем ће се мапирати „црне тачке“ у граду и биће постављен још један брзински дисплеј у зони школе. Крајем седмице уручићемо опрему Саобраћајној полицији, помажемо и Добровољно ватрогасно друштво и уручићемо опрему новоформираној Јединици цивилне заштите.

Савет за безбедност у саобраћају обезбедио је и бустер ауто-седишта за најмлађе која ће бити уручена такође крајем ове седмице јер је, како је наглашено, безбедност најмлађих у фокусу активности Града и Савета.

Одабрани учесници 43. Симпозијума „Тера“

Igor Crnogorac Децембер 12, 2023

Селекциони одбор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ у саставу: мр Сузана Вуксановић, музејска саветница, ма Марко Лађушић, редовни професор Факултета Примењених уметности у Београду, ма Бранислав Николић, визуелни уметник, др ум Игор Смиљанић, визуални уметник, вајар, виши стручни сарадник на Академији уметности у Новом Саду и Бернард Ридигер из Француске, професор на Универзитету лепих уметности у Лиону, објавио је листу уметника – учесника 43. Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера 2024“.

Одабрани уметници су:

Филип Агире И Отеги (1961) из Белгије, вајар и сликар.

Његов рад се обично концентрише на миграције и избеглице, воду и склониште архитектуре. одине 2017. освојио је Међународну награду за јавну уметност за своју инсталацију из 2010. године у Камеруну;

Милорад Мића Стајчић (1977) из Београда. Дипломирао је на Факултету организационих наука, смер информациони системи и на Факултету ликовних уметности, смер вајарство, у класи проф. Мрђана Бајиц́а. На истом факултету завршио је докторске студије. Оснивач је и сувласник Галерије „X Витамин“ у Београду. Изражава се и кроз инсталације, видео радове, перформансе, фотографију, често користећи елементе из поп културе. Најчешће теме су друштвене вредности, табу теме, потрошачко друштво, религија, новац;

Весна Перуновић (1960) из Торонта. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 1988. живи и ради у Торонту. Излагала је на више стотина изложби у Канади, Сједињеним Државама, Европи, Азији и Јужној Америци. Учествовала је у бројним међународним уметничким резиденцијама широм света, а њени изложбени пројекти представљени су у Канади и источној Европи. Добитница је награде Т.Ф.В.А. (2005) као и бројних грантова Уметничког савета Канаде;

Стивен Мас (1953) из Велике Британије. Мас живи и ради у Паризу. Он је експериментисани вајар који ради са различитим материјалима. Активно и континуирано излаже од 1984 до данас. Његови радови су у јавним колекцијама у Француској;

Божица Рађеновић из Београда. Магистрирала је вајарство на Факултету ликовних уметности 1991. године. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама. Њени радови се могу видети у Музеју модерне уметности у Београду, Збирци ликовне уметности града Отаве, Музеју Цептер у Београду и разним приватним колекцијама у Канади и Европи;

Анамариа Шербан (1979) из Румуније. Рођена је у Араду, где тренутно живи и ради. Године 2002. дипломирала је вајарство на Одсеку уметности у Темишвару. Докторирала је визуелне уметности 2007. Учествовала је на разним колективним изложбама у Румунији, Француској и Мађарској и симпозијумима скулптуре (дрво, камен, метал) у Румунији и иностранству (Француска, Немачка, Норвешка).

За учешће на Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера“ пријавило се 87 кандидата. Симпозијум обухвата концепцију и извођење уметничког дела од теракоте које ће бити трајно постављено у парку скулптура.

Уметничка дела колекције „Тера“ су искључиво из области савремене уметности и могу укључивати: вајарска дела, просторне инсталације или друга уметничка дела настала од глине.

Конференција и концерт „Гусала“ и гостију из Темишвара

Igor Crnogorac Децембер 11, 2023

АДЗНМ „Гусле“ биће, наредна два дана (уторак и среда), домаћини међународне Конференције на тему етномузикологије, етнокореологије и праксе, прве ове врсте у нашој земљи.

У уторак, од 20 сати, у Музеју ће, на концерту традиционалне музике, наступити оркестри Западног универзитета, односно Асоцијације за неговање банатске културе из Темишвара, и оркестар домаћина са певачком групом и солистима.

Поред „Гусала“ које ће представљати уметнички руководиоци Магдалена и Игор Попов, учешће на скупу потврдили су представници Савеза Срба из Темишвара, Универзитета „Гоце Делчев“ из Штипа, новосадске Академије уметности, Музичког института САНУ, Факултета спорта и физичког васпитања из Ниша, Академије уметности из Бања Луке и Центра за културу – КУД-а „Мијат Машковић“ из Колашина.

Воз из Зрењанина ка Кикинди саобраћа по измењеном реду вожње

Aleksandra Djuran Децембер 11, 2023

Од 10. децембра на снази је нови ред вожње у железничком путничком саобраћају, саопштило је предузеће „Србијавоз“.

До минималне измене у реду вожње дошло је само на линији из Зрењанина према Кикинди. Јутарњи воз за Кикинду креће у 7.25 сати, а вечерњи у 20.15 часова. Није било промена што се тиче дневног поласка. Тај воз и даље полази са главне железничке станице у 14.30 часова.

Суботом возови из Зрењанина за Кикинду у јутарњим и вечерњим сатима не саобраћају.

Дела из фундуса „Крила анђела“ биће изложена у Галерији „Тера“

Aleksandra Djuran Децембер 11, 2023

У петак, 15. децембра у 19 сати биће отврена изложба под називом „Апстракција“ из фундуса уметничке колоније удружења грађана „Крила анђела“ из Нових Козараца. Отварању изложбе ће претходити пригодан културно уметнички програм.

Удружење грађана „Крила анђела“ из Нових Козараца, кроз своје деветогодишње постојање негује идеју да ликовна уметност као једна од најстаријих облика људске комуникације, треба да буде доступна свим слојевима друштва.

У Галерији „Тера“ биће изложени радови петоро аутора опредељених за апстрактно сликарство, које и током педестих година прошлог века, било резултат индивидуалних истраживања аутора кроз ликовни језик облика, боја и линија.

Почело време даривања у „Нашој кући“

Igor Crnogorac Децембер 11, 2023

Први поклони почели су, већ традиционално уочи божићних и новогодишњих празника, да стижу у Центар за пружање услуга социјалне заштите. Чланице Етно-грађанског друштва „Сувача“ прве су донеле пакетиће корисницима Дневног боравка.

– Ово је само једна у низу наших хуманитарних акција. Чланице су прикупиле новац и купиле 26 пакетића за кориснике Дневног боравка. Наша средства су скромна, али помажемо колико можемо. У „Нашу кућу“ долазимо сваке године и радујемо се овим сусретима – рекла је председница Друштва, Радојка Вујадинов.

Корисници и запослени у Центру често примају посете многих удружења, на обострано задовољство, каже в. д. директорица Центра, Николета Павлов.

– Наши корисници увек се радују дружењима и поклонима. И ми смо за гошће припремили поклоне које израђују корисници – каже Павлова и додаје да су за продају на базарима припремили и нови асортиман.

Зоран Савичић из Дневног боравка захвалио се на поклонима.

– Дуго смо чекали и драго нам је што стижу празници и поклони – каже Зоран. -Примамо све госте и Деда Мраза, колективно смо жељни Нове године и много се радујемо.

Зоранова другарица Светлана Калинов објаснила је који су нови производи који ће из Наше куће наредних седмица стићи на базаре.

– Однедавно штампамо цегере и шоље. И ја сам пробала да штампам и јако ми се свиђа. Позивам све грађане да дођу на наш штанд, да виде шта смо припремили и да купе нешто – рекла је Светлана.

Корисници Дневног боравка наредних дана ће, као и сваке године у ово време, дочекати многе госте и примити још пакетића од хуманих људи из града и околних места.