Најновије

Mokrin-uskrs-(10)

И овог Васкрса све очи биле су упрте у Мокрин где је одржано 34. Светско првенство у туцању фарбаним јајима. Овогодишњи победник је Душан Радић из Халмстада у Шведској који је успео да одбрани титулу коју је стекао прошле године. У финалу је био бољи од Милоша Ковачића из Мокрина. Треће место заузео је Иван Проданов.

-Рођен сам и одрастао у Мокрину и не пропуштам Васкрес у родном селу. Редовно учествујем у надметању, а сада сам други пут освојио ласкаву титулу и веома сам радостан. Нисам био превелики оптимиста и надао сам се да ћу ући у прва четири такмичара. Мојој срећи нема краја. Јаје је мокринско, а како га одабирам не бих да одам. Најважнији је звук које јаје производи, али и број пробаних јаја – истакао је видно узбуђен седамдесетогодишњи Радић, иначе правник у пензији.

Ништа мање узбудљиво није било ни у финалу јуниора. Светска шампионка у јуниорској конкуренцији освојио је седмогодишња Дуња Голић која је победила најмлађег учесника једногодишњег Ђорђа Лазића из Бијељине. Треће место заузео је Матија Зирамов.

-Мама и деда су одабрали победничко јаје, а мама Јелена га је офарбала. Ово је мој трећи пехар и веома волим да учествујем. Такмичићу се и наредних година – открила нам је Дуња.

У Мокрину, на Варошком тргу, као и сваке године окупио се велики број домаћина и гостију, а овом догађају присуствовали су и представници града на челу са градоначелником Николом Лукачем који је заједно са председником Савета МЗ Гораном Ристићем,  уручио пехаре победницима.

-Сваке године они који посете Мокрин уживају у занимљивој манифестацији која промовише праве вредности заједништво, традицију, породицу. Месна заједница потруди се да организација буде одлична, а заједнички ћемо радити на томе да у наредним годинама привучемо још већи број посетилаца – рекао је Никола Лукач.

Горан Ристић додао је да је Мокрин за Ускрс центар света. Све манифестације које се организују имају за циљ промоцију Кикинде и Мокрина, али и да задрже младе људе на селу.

Такмичара је било око две стотине у обе категорије из окружења и других земаља, потврдио је главни судија Живица Терзић и то из Новог Сада, Меленаца, Угљевика, Бијељине, Кисељака, Торонта, Бечеја, Остојићева, Сремске Каменице, Италије, Суботице. Свако победничко јаје је пресечено и половину је појео судија, а половину победник.

-Јаје, да би учествовало у такмичењу мора да буде кокошије, да је фарбано и тврдо кувано. Некада је било других јаја, али и разне технике су примењиване да би се узео шампионски пехар. Сада тога нема, а оно што радује је да смо први пут имали такмичара из Италије и Зенице који немају везе са Мокрином  – напоменуо је Терзић.

Светско првенство у туцању фарбаним ускршњим јајима, као и Васкршње свечаности организовала је Месна заједница Мокрин, уз подршку локалне самоуправе.

A.Ђ.

 

rusko-selo-tucanijada-(1)

Већ три деценије Руско Село домаћин је дечије ускршње Туцанијаде. Такмичење у куцању фарбаним ускршњим јајима које се организује у улици Младена Стојановића окупило 115 малишана, истакао је Пеђа Танасић.

-Осим из Руског Села имали смо такмичаре из околних места, Кикинде, Вршца, али и других градова. Сваке године имамо све више малишана који су део наше традиционалне манифестације која се одржава 30. пут – каже Танасић.

Ове године прво место у категорији млађих такмичара припало је Огњену Врбљанцу, а код старијих  је победница Јелена Танасић. За првопласиране су обезбеђене награде.

Рускоселско надметање почело је спонтано.

-Када сам био мали мој покојни отац и његови пријатељи окупили су, нас, децу из села и организовали Туцанијаду. Сада ми настављамо традицију и чувамо обичаје, а надамо се да ће и наша деца наследити нас – додао је Танасић.

A.Ђ.

vaskrss-(4)

Православни верници прослављају  Васкрс, најрадоснији хришћански празник. У цркви светог Оца Николе служена је Васкршња литургија уз читање традиционалне празничне посланице патријарха и архијереја Српске православне цркве.

Поред великог броја верника, богослусужењу су  присуствовали представници града на челу да градоначелником Николом Лукачем.

Литургији је присуствовао и народни посланик и шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов.

Васкрс је честитао и јереј Мирослав Бубало.

-Христос Васкрсе, овим најрадоснијим хришћанским поздравом, желим да честитам нашим суграђанима празник који слави победу над смрћу, слави рађање нове наде, а та нада се зове васкрсење. Сви се радујемо Васкрсу који у свима нама рађа наду– рекао је Бубало.

Градоначелник Лукач Кикинђанима је пожелео  да у радости и весељу, у кругу породице прославе највећи хришћански празник.

-Славећи Исусово васкрсење славимо победу живота над смрћу. Све моје суграђане нека Христењу благослови и да се и у наредно периоду изборимо са свим изазовима. Симболи Васкрса даће нам нову енергију да пребродимо све недаће у будућности. Нека љубав према ближњима победи све – истакао је Никола Лукач.

Испред цркве чланови Позоришта „Лане“ и Канцеларије за младе делили су фарбана јаја. Чланице удружење жена за ову прилику офарбале су јаја која су дељена грађанима по изласку из цркве.

А.Ђ.

 

rusko-selo-nevereme

Јуче (субота) око 18 сати у делу Руског Села, које мештани зову Ново Село, наишао је облак из ког се сручила се велика количина падавина. Око педесетак литара кише пало је одједном. У три наврата, како сазнајемо од председника Савета Месне заједнице Душана Марјановића, пао је лед од најситнијег до величине јајета.

Највише штете нането је воћу  и повртарским културама. Пластеници и стакленици у поменутом делу села претрпели су велику штету  од тога да је најлон избушен и покидан до тога да су стакла полупана на стакленицима. На срећу, није евидентирано да је невреме оштетило црепове на кућама и саме стамбене објекте. Претпостављамо и да има штете на пољопривредним културама у делу атара од Руског села према Банатској Тополи, односно Банату. Овај део атара је и даље под водом. Већ је синоћ било позива наших мештана и све што можемо да урадимо да санирамо и помогнемо да се увлажи настала штета ми ћемо и учинити.  Реаговала је и противградна одбрана, испаљене су ракете међутим невреме је одједном дошло, без икакве најаве, те претпостављам да је облак био велик и да ракете нису могле да га разбију на време – каже Марјановић.

Како сазнајемо у Метеоролошкој служби од маја па до касно у јесен није необично да се појаве градоносни облаци локалног карактера који доносе велику количину падавина на месту где се задрже. Они су праћени грмљавином, градом и олујним ветром.

Andrijana-(2)

Андријана Гајин радила је тог јутра прву смену. Чим је стигла кући, она и њена деветогодишња ћерка Анђела маскирале су се у зеке, напуниле аутомобил слатким пакетима и кренуле да изненаде и обрадују малишане.

Ова медицинска сестра на Одељењу хемодијализе чланица је Фејсбук групе „Ми смо хумани Кикинда“ која, многи суграђани то знају, редовно, већ годинама, организује хуманитарне акције. Пожртвованост у добротворном раду препознала је и локална самоуправа, па је Андријана, 2022. године, добила Градско признање „Меланија Николић Гаичић“ за хуманитарни рад и исказано доброчинство. Са сталним и јаким поривом да помаже другима, Андријана, разуме се, није заспала на ловорикама. Акције ове групе су сталне, а последње прикупљање донација за ускршње даривање, јер су остали чланови били спречени, обавила је сама, иако све време прича у множини.

– Поновиле смо и акцију Групе, па су, уочи католичког и православног Ускрса, по три породице слабијег финансијског стања добиле све што им је потребно за обилну и укусну ускршњу трпезу: јаја, фарбе, буткицу, пиле, салату, сок, торту, слаткише за децу… – каже Андријана.

Иако сама одлази код људи који јој се јаве са вишком гардеробе, посуђа, украсних предмета, па затим, уколико је потребно, све то пере и припрема за продају, иако све то ради о сопственом трошку и у своје слободно време, иако сво време ради и брине о породици, мужу и двема ћеркицама, она стиже, када заврши све обавезе, да укључи „лајв“ и распрода, по врло симболичним ценама, све што је добила за те сврхе. И скромно каже: хумани су други.

– Има много хуманих људи, они дарују и купују, дају донације, и захвална сам им на томе. Ове године решиле смо да обрадујемо и децу која немају једног од родитеља, без обзира на то у каквој су финансијској ситуацији, хтеле смо да им улепшамо Ускрс, да их обрадујемо слаткишима. Имале смо на списку 14 деце која су, у највећем броју случајева, остала без мајке, једно оперисано и једно дете које је дијабетичар, за које смо правиле посебан пакетић, а слатке пакете добили су и браћа и сестре.

Новац је сакупљан у неколико продајних „лајвова“, али је било и анонимних донација, и бројних нових младих донатора, што је пријатно изненадило Андријану. Чини се да њена енергија и неодустајање од тога да стално и несебично помаже, инспирише друге.

– Правиле смо и наградне игре у којима редовно учествује више од 50 људи, а имале смо и донације у новцу – анонимних уплата било је, укупно, око 20 хиљада. Млади људи великог срца, ученици, чланови парламената средњих школа: „Милош Црњански“, Економско-трговинске школе и Гимназије, сакупили су у својим акцијама 38.500 динара и веома смо им захвалне на томе – набраја Андријана.

Тако је сакупљено око 70 хиљада динара за храну и слатке пакетиће у ускршњим акцијама. Уследила је куповина, тражило се где је јефтиније, а да би купила више киндер-јаја и чоколада, путовала је у Београд. За ово путовање, као и за све остале вожње у набавкама и поклањању, плаћа гориво из свог џепа. И чува све рачуне од куповина поклона како би, мирне савести, све то било коме и било када могла да покаже.

Своје ангажовање, време и труд, такође, не наплаћује. Зато је, тог четвртка, по повратку с посла, успела само да попије кафу, стави зечије уши Анђели и себи, нацрта им носиће и бркове и утовари у гепек већ припремљене пакете. Овога пута, помогла је, први пут и наша суграђанка на раду у иностранству, такође медицински радник, Ема Рица. Пошто су претходно провериле да ли су деца код куће, запутиле су се на 14 адреса. Успут су, на игралиштима, по улицама, свуда где су виделе децу, поклањале слаткише. Било је пуно радости тога дана, каже.

Слаткиши за децу на игралишту

Ипак, „зечићи“ су доживели мали пех. У повратку са једне од адреса, у крају који не познају довољно, ушли су у једносмерну улицу са погрешне стране и сада их очекује судија за прекршаје и казна између 10 и 20 хиљада динара.

Као и много пута до сада, у додели пакета породицама ван Кикинде помогла јој је сестра близнакиња Маријана, такође медицинска сестра, која живи у Иђошу и на располагању је увек када затреба, каже Андријана.

– У питању је наше одрастање, нисмо имале много тога, родитељи су нам били болесни, мајка је, када нас је родила, отишла у инвалидску пензију и мучила се да нам обезбеди све што нам треба. Зато смо се и школовале за медицинске сестре, зато и имамо потребу да помогнемо. Много пута помислим да не могу више, да ћу морати да одустанем, али када, као и овога пута, видим дечије осмехе и њихову срећу, морам да наставим даље – изговара полако Андријана, са кнедлом у грлу.

Андријана и њени људи не чине само колико могу, већ много више. Она види невољу, препознаје потребу, немаштину и тугу и не суди и не замера, већ се одмах покреће и помаже. Свакога дана, бар једној особи. И сви њени капацитети усмерени су ка томе да буде мање тужних, гладних и несрећних. Она је добар човек.

С. В. О.

basket

У оквиру мокринских 34. „Васкршњих свечаности”, у организацији кикиндског СЦ „Језеро”, по први пут, одржан је турнир у баскету 3х3, с девет екипа, а првопласирани београдски Слодес инкасирао је 100.000 динара и први „слот” на великом финалу Србије. Другопласираном сомборском Џокеру припало је 25.000, а трећепласираним кикиндским Лавовима 10.000 динара.

Турниру су присуствовали градоначелник Кикинде Никола Лукач, председник Скупштине Града Младен Богдан и градски већник за спорт и омладину Драган Пецарски.

– Србија је вишеструки првак света у овом спорту, а Кикинда жели да буде препознатвљива по организацији оваквих турнира. Овакви догађаји доприносе промоцији спорта, али и Кикинде и Мокрина – рекао је Лукач.

Горан Ристић, председник Савета МЗ Мокрин, додао је:

– Мало смо се окренули и спортском и такмичарском духу. Надам се да ће се овај турнир у баскету организовати у нашем селу сваке године.

Директор СЦ „Језеро” Дејан Пудар, истакао је:

– Свих девет учесника биле су изузетно јаке екипе, а финале заиста јако занимљиво. Победничка екипа је светски позната, али можемо да кажемо да су победили спорт и кошарка што је најважније.

Ненад Танасијевић, генерални секретар Националног спортског савеза 3х3 баскет, закључио је:

– У питању су екипе које играју турнире највишег реномеа тако да је било привилегија гледати овај финални окршај.

Д. П.

fudbal

Тиса из Адорјана изненадила је (1:3) данас ОФК Кикинду и ако опстане у Српској лиги „Војводина”, када у том клубу буду резимирали сезону, кључни бодови спаса представљаће јој управо ови из Великог парка.

Мучили су се Кикинђани, као и много пута досад током ове сезоне, без оштрице у нападу, а кошмар од утакмице створио им је Лука Костић. „Десетка” Тисе одиграо је готово за оцену 10! Шаховским речником казано,  била је то симултанка у двобоју овог 25-огодишњака против кикиндске конфузне и одсутне одбране заједно с голманом. Сва три гола била су готово пресликана и отприлике с исте удаљености, полудистанце. Намештао се неометан Костић и непогрешиво циљао трипут, а могао је бити чак и четвороструки стрелац, али је савезник наше екипе, која му је ту прилику и сервирала, тада била статива.

Костић је изврсну партију навестио рано, већ у 10. минуту, удвостручио предност у 27, а између два поготка гађао стативу. Трачак наде у преокрет указао се када је Молнар, тек што је на почетку наставка ушао у игру, у 47. минуту, избио сам пред, иначе врло доброг, голмана Тисе Војводића и матирао га у ситуацији „један на један”. Међутим, уместо жељеног резултатског поравнања, уследио је нокаут на супротној страни и хет-трик Костића у 61. минуту. До краја, Војводић је имао неколико добрих интервенција и тако спречио нашу екипу да у финиш меча барем унесе дозу неизвесности, а детаљ вредан пажње још је било и искључење домаћег Рафаела, који је ближе крају, у размаку од пет минута двапут опоменут жутим картоном па је већ тада, у 83. минуту када му је показна карта црвене боје, постало јасно да ОФК Кикинда данас губи и пада на седмо место лествице.

ОФК КИКИНДА: Француски, Лукић (Живојнов), Белић, Станаћев, Бенке (Молнар), Мирков, Ивановић (Ђукић), Мојсиловић, Рафаел, Барбул (Јокић), Лолић.

Д. П.

ВОЈВОЂАНСКИ „ИСТОК”

И на војвођанском „Истоку” на распореду је било 26. коло. Великоселска Козара поражена је 4:3 (Петровић, Стојков, Карановић) од Будућности у Српској Црњи, Слобода је у Новим Козарцима, савладала 4:0 (Ковачевић двапут, Ђорић, Галић) БАК из Беле Цркве, а Црвена звезда, у Руском Селу, 4:1 (Терзин трупут, Попесков) Јединство из Банатског Карађорђева. ЖАК ће у Старчеву, против Борца, играти сутра.

ПОДРУЧНА ЛИГАЗРЕЊАНИН”

У Подручној лиги, у 25. колу, наковачки Полет славио је 3:1 (Перишић; Кочиш, Вукобрат, Драганов)у Мокрину против Делије, а Напредак, у Банатској Тополи, 2:1 (Веселић, Станковић) у дуелу с Радничким из Јаше Томића.

džudo

Кикиндски Џудо клуб Партизан, 39. пут организовао је турнир за млађе узрасте, који је често мењао имена, а тренутно носи назив „Куп Кикинде”. Истовремено, традиционалном турниру придодат је својевремено и Меморијални турнир „Драган Цигановић Цига”, који је на након Цигине смрти најпре постојао као одвојено сениорско такмичење с богатим фондом новчаних награда, а укупно гледано реч је 14. издању Меморијала, иако је Цигановић преминуо пре 16 година, 24. марта 2008. Турнир је отворио градоначелник Кикинде Никола Лукач.

– Поносни смо што наш клуб организује по 39. пут турнир, а посебно што он носи име по прослављеном џудисти, а и цела Кикинда као град спорта поносна је на овај наш клуб који је прошле године био најуспешнији  спортски колектив у граду. Опредељење нашег града је било да улаже у спортску инфраструктуру, у спортисте и таленте и да промовише праве вредности. Најважније је да деца имају чиме да се баве, а Кикинда сутра мора да изгледа тако да омогући сваком детету да се бави спортом, да се улаже у инфраструктуру и да Кикинда сутра мора да постане још већи центар, још опремљеније да имамо све клубове и објекте и да Кикинда сутра буде на мапи озбиљних спортских центара у нашој предивној Србији. На џудо мапи, у ових неколико дана, наш град је био практично центар Европе и света. Овде је у кампу, који је претходио турниру, прошло неколико стотина репрезентативаца из 11 земаља и то је оно што Кикинди омогућује да непредује и да дефинитивно буде, како ми кажемо, град спорта. Наравно да ћемо да и убудуће улажемо у спорт и инфраструктуру – рекао је Лукач.

Јелена Крвопић, председница Партизана, надовезала се:

– Данас преко 260 такмичара, а као што видите из године у године наш камп расте и наш турнир расте. Прошле године нисмо без разлога проглашени за најбољи клуб у Кикинди, озбиљно се бавимо нашом децом, озбиљно се бавимо овим спортом и ова данас слика у хали то и показује.

Директор Партизана Светислав Вукмирица додао је:

– Ја не волим да постављам границе кад су циљеви у питању. Ми смо са ова четири дана показали да је наш клуб и град потпуно превазишао оквире региона. Имали смо госте из западноевропских држава, из Енглеске, из Белгије. Ту су нам били и два тренера из Јапана, прича се шири и сад је на граду да настави са развојем па да се побољшају смештајни капацитети. Без тога не џудо него ни једна манифестација неће моћи да напредује. Крајњи циљ јесте да наш пре свега камп буде у званичном календару Европске џудо уније, а да би били ми морамо да имамо фиксиран датум у организацији и то сад не можемо, ми морамо да се водимо кад је Дом ученика слободан да би понудили тих 150-160 кревета. Оно што могу да кажем то је да ја никада од тога нећу одустати, јер Кикинда то заслужује. Видели сте прошло је 700 такмичара што кроз камп што кроз турнир, озбиљна прича, ми смо презадовољни.  Д. П. 

basaid-bazar

У порти цркве Светог Николаја у Башаиду организован је први црквени дечији Васкршњи базар. На иницијативу свештеника Александра Лекића и ученика Основне школе „1. октобар“ који похађају веронауку обогаћен је најрадоснији хришћански празник.

Фото: Горан Биримац

Ученици су продавали црквене предмете, радове које су сами направили, као и фарбана јаја. Маме и баке  су умесиле слатке и слане ђаконије које су се такође продавале на базару. Мештани су их подржали у великом броју и радо су куповали предмете на овом базару.

Део новца који је прикупљен намењен је за екскурзију за ученике седмог и осмог разреда која ће бити реализована до краја школске године.

А.Ђ.

pedja-barber-(4)

Предраг Латковић (38) из Банатског Великог Села успео је да споји две велике љубави и уз пуно труда ради два посла. Оба су одговорна и захтевају максималну посвећеност. Као медицински техничар већ 14 година запослен је у Хитној служби, а када не помаже у лечењу суграђана он их улепшава и то као мушки фризер Пеђа Барбер.

-Средњу медицинску школу завршио сам у Београду и по завршетку школовања вратио сам се у родно село. Добио сам посао баш у служби у којој сам желео и свој позив не бих мењао ни за шта на свету – каже Латковић.

Поред хуманог позива, од малена гаји склоност и ка мануелном раду. Тако је уз посао, пре четири године, завршио популарну фризерску Академију „Пањковић“ и постао један од најтраженијих мушких фризера у граду. У међувремену се са супругом, такође медицинском сестром, преселио у Кикинду где је отворио свој салон.

-Кажу муштерије да сам добар и да сам, без лажне скромности, најбољи у овоме што тренутно радим. Велики је број младих који се шишају код мене јер радим, такозване, фејд прелазе на коси. Практично то је сенчење косе, а да се прелази не виде. То је новина у фризерском занату и младима се веома свиђа – сазнајемо од Пеђе Барбера.

Управо на наговор супруге отворио је свој салон, а све до тада је шишао пријатеље и родбину, како не би изгубио „осећај“.

-По завршетку академије, Пањковић је желео да останем и да радим са њим. Одбио сам јер сам задовољан својим примарним послом у Хитној служби. Јесте напорно и оно што ми увек недостаје је време за дружење, али када се човек добро организује може све да постигне – истиче Предраг Латковић.

Посао у Хитној служби је захтеван и колико је лепих толико је и оних мање лепих тренутака.

-Први смо на месту саобраћајних несрећа, повреда, али смо ту и када људи доживљавају срчане и мождане ударе, али и друге здравствене тегобе. Хитна служба у Кикинди, договорно тврдим, једна је од најбоље организованих у Војводини. Сви запослени су пожртвовани у ономе што раде и дају свој максимум на терену и у амбуланти. Оспособљен сам да радим и као диспечер и радо помажем људима. Колеге у Хитној служби су ми друга породица – напомиње наш саговорник.

Оно што је заједничко за оба посла јесте да медицински техничар Предраг и фризер Пеђа Барбер треба да буду добар саговорник и психолог својим пацијентима односно муштеријама. Није редак случај да га у фризерском салону често питају за медицинске савете. Колико је задовољан чињеницом да је са тимом лекара некоме спасао живот, толико му је важно и да муштерија оде задовољна из његовог фризерског салона.

А.Ђ.

error: Content is protected !!