najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Prema informacijama iz Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, posle penzionera samostalnih delatnosti, koji će primanja za mart dobiti u utorak, 2. aprila, u petak, 5-og, prinadležnosti stižu za poljoprivredne i vojne penzionere.
Bivši zaposleni i penzioneri iz republika SFRJ, svoja primanja za mart počeće da dobijaju u sredu, 10. aprila. Na kućne adrese u Srbiji penzije stižu sutradan, u četvrtak.
Prema nedavno objavljenom bilansu u biltenu Republičkog hidrometeorološkog zavoda, zima 2023/2024. godine bila je najtoplija od 1951. godine i sušna u većem delu zemlje. Zabeležene su rekordno visoke vrednosti temperatura. U nekim mestima zabeleženi su i letnji dani, a registrovana su dva toplotna talasa. Kikinda se našla među tri grada (pored Kruševca i Kraljeva) u kojima je izmereno rekordno dugo sijanje sunca tokom zime.
Između ostalih, posledice uticaja ovih zimskih meteoroloških iznenađenja, polako svode i pčelari.
– Cela zima i prvi dani proleća su nas vrlo iznenadili – kaže za Kikindski portal Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine. – Pčelarstvom se bavim gotovo 40 godina, ali ovakve vremenske prilike nisam zapamtio. Ipak, pčele nikad nisu bile bolje nego ovog proleća, ali je to relativno jer je sve i oživelo dosta ranije. Ono čega se plašimo, što smo imali prvih dana proleća, to je mraz kojeg je bilo u celoj zemlji. Kod nas su te najniže temperature bile stepen i dva ispod nule, što će se loše odraditi na cvetanje voća. Pčele su, za sada, nakupile dovoljno hrane, ne znamo još šta nas čeka, ali se nadamo dobrom.
Pčele su u dobrom stanju u ovom trenutku i prilično dobro podnose promenu klime, tvrdi Čolak i navodi da je bagrem pretrpeo dosta veliku štetu zbog mraza.
– Mi u Kikindi nemamo bagremovu pašu, ali je repica u fazi pred cvetanje. Obično počinje da cveta 15. aprila, ali će ove godine to biti bar 20 dana ranije. Suncokret, koji je tek u fazi u setve, poneće ishranu, ali samo ako ne bude trovanja, ako ratari i mi budemo na istom zadatku, kao što smo bili nekoliko godina unazad jer jedino će tako biti dobro i njima i nama – siguran je Čolak.
Ako tome dodamo i već poznate probleme sa kojima se suočavaju pčelari: činjenice da je otkupna cena suncokretovog meda niska – prošle godine je bila 1,8 evra za kilogram, ali da otkupa gotovo i da nema, pčelarima ostaju problemi stvaranja zaliha jer od kuće prodaju samo pet do 10 odsto proizvodnje.
Pored toga, kako se čulo jesenas na skupu vojvođanskih pčelara u Kikindi, subvencije su suviše niske da bi bile dovoljne za opstanak pčelara, posebno onih kojima je to jedini izvor prihoda. U Kikindi se pčelarstvom bavi između 250 i 300 sugrađana.
S. V. O.
Grad Kikinda i Banatski kulturni centar (BKC) raspisuju konkurs za objavljivanje tri prve knjige mladih autora do 35 godina starosti. Konkurs se odnosi na autore koji žive na teritoriji Grada Kikinde, na autore iz Srbije i iz dijaspore.
Grad Kikinda i BKC više od 15 godina zajednički objavljuju prve knjige, a štampano je preko 30 naslova u okviru ove saradnje.
Autori konkurišu sa rukopisima (poezija, proza, esej, književna kritika, naučni i istraživački radovi…) od kojih će žiri odabrati tri rukopisa za objavljivanje u ediciji „Prva knjiga“ Banatskog kulturnog centra. Žiri će nastojati da odabere po jedan rukopis autora iz Kikinde, sa teritorije Srbije i iz dijaspore.
Žiri radi u sastavu: dr Mladen Đuričić, književni kritičar, msr Andrea Beata Bicok, književna kritičarka, i Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a (predsednik žirija).
Propozicije konkursa: rukopise u word formatu, biografiju autora i kontakt podatke (adresa, mejl, telefon) poslati na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com.
Konkurs je otvoren od 29. marta do 1. jula. Rezultati će biti objavljeni 1. avgusta, a knjige do kraja 2024. godine.
Za sve dodatne informacije o konkursu obratiti se na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com.
Elektroprivreda Srbije je sa kompanijom „B2 Sanspot“ iz Kikinde potpisala ugovor o otkupu električne energije.
Ugovorom EPS preuzima balansne odgovornosti u probnom radu i trajnom radu na 15 godina za buduću elektranu „B2 Sanspot“ od sedam megavata u Kikindi.
Kikindska i Novocrnjanska su prve solarne elektrane sa kojima EPS potpisuje ove ugovore na osnovu aukcija koje je sprovelo Ministarstvo rudarstva i energetike.
Direktor kompanija „B2 Nova San“ iz Nove Crnje i „B2 Sanspot“ Miloš Kostić je rekao da obe elektrane imaju građevinske dozvole i ugovore sa kompanijom „MT-KOMEKS“ za izgradnju po principu „ključ u ruke“, da je za obe elektrane kupljena sva oprema i radovi su u toku.
-Obe elektrane biće spremne za testiranje u maju, a ukupna godišnja proizvodnja te dve solarne elektrane biće 25.000 megavat-sati. Time nastavljamo investiciona ulaganja jer smo prošle godine pustili u rad solanu elektranu „Delasol“ u Lapovu, snage oko 10 megavata – rekao je Kostić.
Da bi subvencije za poljoprivrednu proizvodnju bile brže isplaćene neophodno je podnošenje zahteva putem aplikacije e agrar. Mirjana Tomić, savetodavac PSS navodi da se službi javlja velik broj proizvođača sa ovom nedoumicom.
-Pojedini poljoprivrednici smatraju da su obnovom gazdinstva završili sav posao. Međutim to nije tako i svi oni koji nisu sigurni da li su podneli zahtev za subvenciju mogu da dođu u prostorije Poljoprivredne stručne službe da podnesemo zahtev dok još ima vremena – napominje naša sagovornica.
Poljoprivredna gazdinstva koja su u procesu registracije odnosno oni koji ovaj posao još uvek nisu završili takođe mogu podneti zahtev za subvencije od države.
-Bez obzira na to što nemaju rešenje i broj poljoprivrednog gazdinstva neka dođu, jer je Ministarstvo poljoprivrede omogućilo podnošenje zahteva i u ovoj fazi – dodaje Mirjana Tomić.
Vrlo je važno da svi poljoprivrednici prate e sanduče. Kada im stigne rešenje o odobravanju subvencije da ga prihvate.
-Ukoliko ne prihvate rešenja odužiće se isplata sredstava. Pošto prihvate rešenje, već posle dva, tri dana dobiju dokument da se odriču žalbe i kada i njega prihvate znatno je ubrzana isplata subvencije. Isplate će biti i bez toga, ali će se odužiti i trajaće 90 dana – rekla je Tomićeva.
Subvencije koje država daje su 18.000 dinara po hektaru, uslediće i 17.000 po hektaru za kupovinu deklarisanog semena. Tek kada se raspiše poziv, tada će poljoprivrednici moći da računaju na povrat sredstava uloženog u kupovinu semena, a to će moći da urade ukoliko upišu broj svog gazdinstva na računu za kupljeno seme. Zahtev za povraćaj za dizel gorivo odnosno refakcija podnosi se tokom čitave godine.
A.Đ.
Knjiga „Zaboravljene priče“ dr Milana Mađareva, profesora Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV) predstavljena je večeras u biblioteci Škole. Poslednji deo trilogije o Ivanu Isakovu iz Novog Bečeja, za razliku od prva dva dela koja je izdao Banatski kulturni centar, postoji jedino u audio i elektronskom izdanju.
– Bavim se pisanjem kritika, teatrološkim pisanjem, povremeno režiram, i moja prva knjiga priča nastala je dosta kasno, pre pet, šest godina – kaže Mađarev. – Smatrao sam da nisam za pisca, međutim, posle objavljivanja priča u važnim književnim časopisima i mišljenja eminentnih ljudi da to valja, bio sam podstaknut da objavim prvu knjigu – „Priče“.
Uslediće „Nove priče“, a zatim i „Zaboravljene priče“ o kojima je na promociji govorio i Nikola Halai, strukovni master vaspitač, bivši student VŠSSOV.
– Pisac nas vodi kroz zaboravljene kutke života glavnog lika Ivana Isakova i, kao što sam junak knjige kaže: svaka izgubljena priča, posle mnogo lutanja, nađe svog tragača, samo ako on pokaže da mu je i dalje stalo do nje. Zato mislim da ove priče nisu zaboravljene, nego su samo čekale svoje pravo vreme i svoje uživaoce – rekao je Halai.
Studenti Visoke škole čitali su priče profesora Mađareva i publici pružili priliku da se upoznaju sa simpatičnim i neobičnim čovekom Ivanom Isakovim.
Profesor Mađarev predaje dramske i audio-vizuelne umetnosti u Visokoj školi. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu magistrirao je na temu kreativna drama i doktorirao s radom „Teatar pokreta Jožefa Nađa“ za koji je dobio Nagradu za teatarsku kritiku i publicistiku „Marko Kovačević“ na 52. MESS-u u Sarajevu 2012. Objavio je i „Kreativnu dramu u Škozorištu“. Sa Marinom Milivojević Mađarev i Ivanom Pravdićem napisao je „Paralelnu istoriju teatra/Alternativni teatar u amaterizmu Srbije 1980-2000. godine“, zatim „Primenjeno pozorište u Vojvodini od 2000. do danas“ i preveo knjigu „Vera u lutku“ Edija Majarona sa slovenačkog jezika. Inicirao je pokretanje impro-scene u Vojvodini 2003. godine. U VŠSSOV vodi Impro-studio.
„Zaboravljene priče“ prvo je njegovo delo u audio i elektronskom izdanju, mada je profesor ostavio mogućnost da dobiju i svoje štampano izdanje.
– Sada je pravo vreme za ovu knjigu jer smatram da mi patimo od neke vrste kolektivne amnezije. Ako se setimo nekih stvari koje su ostale u prošlosti, možda nađemo neki kurs za sadašnjost i za budućnost – rekao je autor.
U međuvremenu, već je najavljeno još jedno predstavljanje Zaboravljenih priča“ – u Mokrinu, u Domu kulture, 9. maja, od 19 sati.
S. V. O.
Prvog dana prolećnog raspusta u Osnovnoj školi „Jovan Popović“ organizovan je rok koncert. U dvorištu je nastupilo pet tinejdž bendova: „Dogma“, „Fenkis“, „Metalik gejts“, „Čelični“, „Osmijum“, nastali pre svega mesec dana, i polaznici Bubnjarske sekcije studija „Maus“ koja je i organizator ovog nesvakidašnjeg događaja.
-Studijo „Maus“ ovog leta proslavlja 17 rođendan. Cilj nam je da što više dece i mladih vratimo rokenrolu i to nam je glavna misija. Upravo to je cilj ovog koncerta da osnovce, ali i njihove starije drugare, braću i sestre upoznamo sa bendovima u kojima sviraju njihovi vršnjaci i tako popularizujemo rokenrol. Drago mi je što se okupilo dosta publike koja i na ovaj način poručuje da se zaželela stranih i domaćih rok hitova – istakao je Dušan Linjački iz studija „Maus“.
Koncert je svojim prisustvom podržao i gradonačelnik Nikola Lukač koji je istakao svoju podršku .
-Lokalna samouprava podržava mlade talente, sportiste, umetnost, ali i rok muziku koja promoviše prave vrednosti. Pomoći ćemo da rok karavan stigne u svaku školu. Hvala vam što razmišljate o budućnosti i računajte na Grad Kikindu – rekao je Lukač.
Nije prvi put da Osnovna škola „Jovan Popović“ afirmiše mlade bendove i talente, podsetila je direktorica Jelena Krvopić.
-Ranijih godina organizovali smo takmičenje „Ja imam talenat“ u koji su bile uključene sve škole. Sada smo rešili da pomognemo mladima koji su osnovali rok bendove u našem gradu i da ih predstavimo njihovim vršnjacima, ali i da generacije koje se odlično sećaju dobre rok muzike i dobrih rok koncerata podsetimo na mladost – dodala je Jelena Krvopić.
Ideja je da se rok koncerti u narednom periodu organizuju u svim školama u Gradu i okolini.
A.Đ.
Deo Hotela „Narvik“, usled opasnosti da će se sa gornjih spratova odlomiti deo fasade i povrediti ljude, opasan je žutom trakom. Kako saznajemo, nalog za postavljanje upozorenja dala je
građevinska inspekcija, na osnovu prijave građana. Naime, kako se vidi na snimku do kog smo došli, najveći problem je betonska konstrukcija na zgradi, kao i limovi koji nisu pričvršćeni za objekat. Vlasniku hotela inspekcija je naložila da otkloni
problem za maksimalno 30 dana, a ukoliko to ne uradi piše se prekršajna prijava koja se prosleđuje nadležnom sudu na rešavanje.
Sličnu prijavu inspekcija je pisala početkom godine. Naime, tada je prijavljeno da su kupole hotela u lošem stanju i predstavljaju potencijalnu opasnost. Nakon što su nadležne službe proverile u kakvom su stanju kupole, izdat je inspekcijski nalog da se one poprave. Inspektorima, pošto je istekao rok za popravku, nije dopušteno da ponovo uđu u „Narvik“ kako bi se uverili da li je naloženo i ispoštovano. Tada je usledila prekršajna prijava protiv odgovorne osobe. Na sudu, pošto je postupak završen izrečena je kazna od 50.000 dinara koja je i plaćena.
Inspekcija je postavila obaveštenje da građani ispred Hotela „Narvik“ parkiraju automobile na sopstvenu odgovornost s obzirom na to da mogu da se oštete prilikom eventualnog pada
delova konstrukcije. Traka kojom je opasan deo nekadašnjeg najlepšeg objekta u Vojvodini, upozorenje je građanima da ne prolaze pored hotela.
Na XXIII Javnom konkursu humora i satire, povodom 1. aprila, u organizaciji „Kluba umetničkih duša“, iz Mrkonjić Grada u Republici Srpskoj, nagrade su osvojili i naši sugrađani, Vesna Đukanović, za najoriginalniju basnu, i Dragan Pop Dragan, za najoriginalniji aforizam i za najoriginalniju šifru kojom je potpisan rad, a ona je. “Šišaj ovce, peri novce!”.
Ove godine tema je bila “Pranje novca“, a na konkursu su učestvovali satiričari iz: Srbije, BiH, Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske i Italije.
Vesna Đukanović, po profesiji učiteljica, piše poeziju i prozu. Objavila je dve zbirke kratkih priča: „Radost žute lubenice”, za koju je dobila nagradu „Čučkova knjiga“ Narodne biblioteke iz Han Pijeska, i „Odsjaj svilenih niti “, i knjigu pesama „Možda bezgrešan“. Za svoj književni rad višestruko je nagrađivana. Objavljuje u više književnih časopisa, piše i dijalekatsku poeziju. Za najnovije priznanje kaže da joj je značajno jer se prvi put oprobala u ovom žanru. Pored pisanja, bavi se i oslikavanjem svile.
Dragan Pop Dragan (Dragan Batinić), dobro poznat čitalačkoj publici kao novinar i književnik, objavio je pet knjiga poezije: „Zagubljene adrese“, „Put u ništa“, „Doručak sa Frojdom“, „Utopija entropija dagerotipija“, „Reči o mislima, misli o rečima“, tri knjige haiku stihova – „Duša u kutiji od šibica“, „Mačke“ (dvojezično, srpsko-engleski), „Kuku-riku haiku“, i jednu zbirku kratkih priča – „Moglo je i gore”. Takođe je dobitnik velikog broja književnih priznanja. Poezija mu je prevođena na mađarski, rumunski, bugarski, japanski i engleski jezik.
Na Konkursu humora i satire, na temu „Pranje novca“, Batinić je, između ostalih, poslao i ove aforizme:
-Tajkunska himna: Šišaj ovce, peri novce!
-Kad prođu kroz njegove prljave ruke pare su čiste, oprane.
-Sumnjivo zarađeni novac je oprao, a biografiju ispeglao i sad je ugledni građanin.
-Sveže opran novac okačio je u javnosti da se osuši, ali je ostao bez njega jer su ga oduvali novi politički vetrovi.
-U taj projekat pare su ulazile prljave a izlazile čiste, a ljudi su ulazili čisti a izlazili prljavi.
-Na zemlji su prikrivene: prljave pare, prljave politike, prljave duše… ali sve se to jasno vidi sa čistog Neba.
S. V. O.
U skladu sa najnovijim preporukama Instituta za javno zdravlje Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, Opšta bolnica Kikinda donela je odluku da se od ponedeljka, 1.aprila, ponovo dozvole posete pacijentima koji su na stacionarnom lečenju u našoj Bolnici.
Posete će biti omogućene svakog dana od 15 do 17 sati, osim pacijentima koji se leče na Infektivnom i Dečijem odeljenju, kao i u Jedinici za intenzivno lečenje, gde zabrana i dalje ostaje na snazi. Paketi za bolesnike će se nositi na odeljenje gde leže, u terminu predviđenom za posetu.
Dozvoljeno je da u isto veme kod pacijenta u poseti može biti samo jedna osoba u trajanju od 15 minuta, uz obavezno nošenje zaštitne maske, saopšteno je iz kikindske bolnice.
