najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Tretman odraslih formi komaraca sa zemlje na teritoriji grada i svih naseljenih mesta biće obavljen u četvrtak, 29. avgusta, u večernjim satima.
U petak, 30. avgusta, tretman će se uraditi u centru grada, od šest sati ujutro.
Preparat koji će se koristiti je Aqua K-Othrine EW 20 (aktivna materija Deltametrin). Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele. Dejstvo traje tri dana.
Takođe u četvrtak i u petak, biće izvršen i larvicidni tretman komaraca u kanalima i barama na teritoriji grada. Larvicidni tretman nije opasan za pčele, navodi se u saopštenju iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave.
Članovi KUD „Mokrin“ predstaviće se i ove godine u programu „Kikindskog leta“. U dvorištu Kurije, njihov koncert najavljen je za sredu, 28. avgust, od 20 sati.
Nakon uspešne letnje sezone otvorenih bazena, u nedelju, 1. septembra u Banatskom Velikom Selu sezona će biti završena, dok se u Kikindi završava nedelju dana kasnije, 8. septembra.
Iz SC „Jezero” zahvalili su se svim posetiocima otvorenih bazena, kojih je u ovoj sezoni bilo u rekordnom broju.
– Sportski centar „Jezero“ će i naredne godine svim posetiocima obezbediti najbolje uslove i jedinstvene sadržaje na otvorenim bazenima kako bi svi građani u najtoplijim letnjnim danima mogli da uživaju na otvorenim bazenima- naveli su u ovoj ustanovi.
Zatvoreni bazeni Sportskog centra „Jezero“ počeće sa radom u ponedeljak, 9. septembra i svi građani moći će da ih koriste u terminima od 7 do 21 sata.
Sezonske letnje ulaznice mogu se iskoristiti do 31. maja 2025. godine na zatvorenim bazenima.
Kikindske osnovne i srednje škole spremne su za početak nove školske godine 2. septembra. U prvi razred poći će oko 450 prvaka za koje je i ove godine, lokalna samouprava obezbedila besplatne udžbenike i školski pribor, saznajemo od člana Gradskog veća za obrazovanje Tihomira Farkaša.
– Pravilnikom o besplatnim užinama utvrdili smo tačno koje kategorije su obuhvaćene, do sada je to bilo do 30 odsto besplatnih užina na nivou škole. Sada ćemo imati pravičniju raspodelu sredstava, uključili smo kategorije samohranih roditelja, decu sa posebnim potrebama, treće i svako naredno dete, decu ratnih vojnih invalida, socijalno ugrožene i osetljive grupe, s tim da će roditelji za to dostaviti potvrde tokom septembra. U oktobru ćemo videti koji je to ukupan broj užina na nivou grada i koliko još možemo da pomognemo. To je usko povezan korak i sa uvođenjem zdravih užina- kaže Farkaš.
Rejonizacija upisa dece u škole, koja je vraćena posle dužeg niza godina, dala je dobre rezultate.
– Ostvarena je ravnomerna raspodela prvaka po školama kao i njihov ravnomeran broj po odeljenjima, a time i ravnopravni uslovi za sve đake. Roditeljima smo zahvalni jer su to odlično razumeli i podržali. U opravdanim situacijama izlazili smo im u susret- napominje Farkaš i dodaje da su sve kikindske škole prilikom eksterne evaluacije Ministarstva prosvete, dobile najviše ocene.
Predsednica Aktiva direktora škola Jelena Krvopić predočava zaključke nedavnog sastanka Aktiva kom je prisustvovao i resorni član Veća.
– Kada je reč o kadrovskim pitanjima, nemamo tehnoloških viškova niti kolega kojima je ugroženo radno mesto. Za manja odstupanja od norme, kolege su se između sebe, uz podršku nas direktora, dogovorile. Spremni ulazimo u novu školsku godinu. Nastavljamo saradnju sa MUP-om, imaćemo edukativna predavanja za učenike nižih i viših razreda. Takođe smo dogovorili nastavak saradnje sa „Guslama” kada je reč o malom maturskom plesu u kom učestvuju učenici četvrtog i drugog razreda. Tradicionalno, u saradnji sa SC „Jezero, nastavlja se i škola plivanja za učenike prvog i drugog razreda,. Plan će se realizovati od oktobra, a prevoz učenika obezbeđuje lokalna samouprava- navodi Jelena Krvopić.
Pored Aktiva direktora, postoje i Aktivi predmetnih nastavnika, od kojih neki odlično funkcionišu.
– Naša ideja je da ponovo stvorimo atmosferu da ti Aktivi češće sarađuju. Prva aktivnost je ujednačavanje kriterijuma ocenjivanja. Ključni segment ocenjivanja Ministarstva su postignuća učenika s tim što se nivo postignuća sada ocenjuje na osnovu ocene koju su ti nastavnici i učitelji dali tom detetu. Da ne bude zabune, Pravilnik o ocenjivanju postoji na nivou države, mi ga ne menjamo, samo hoćemo da ujednačimo kriterijume kako ne bi bilo situacija da su negde strožiji kriterijumi pa dete mora više da radi, a negde manje. Da petica svuda bude petica, a dvojka dvojka. To nam je plan, i to je proces, a prvi korak je okupljanje predstavnika Aktiva predmetnih nastavnika- ukazuje naša sagovornica.
Prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), penzije za avgust koje se isplaćuju u septembru, prvi će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti, a isplata njihovih primanja počeće u utorak, 3. septembra, bez obzira na to za koji način isplate su se opredelili.
Dva dana kasnije, 5. septembra, počeće isplata za vojne i poljoprivredne penzionere i to kako za one koji primanja dobijaju preko tekućih računa, tako i za one koji penzije primaju na kućnim adresama ili na šalterima pošta.
Poslednji će penzije primiti korisnici iz kategorije zaposlenih, pošto će 10. septembra početi isplata za korisnike koji su se opredelili da penzije primaju preko tekućih računa, a 11. septembra za one koji penzije dobijaju na kućnim adresama ili na poštanskim šalterima.
Iznosi na čekovima biće isti kao i prilikom prethodne isplate, a prosečna julska penzija je, prema podatku koji je objavio Fond PIO, iznosila 45.709 dinara.
(Izvor i foto: RTV)
Ranka Tanasić Barlov iz Ruskog Sela, pravnica koja živi i radi u Beogradu, već više od decenije bavi se pisanjem. U svom rodnom mestu, u okviru Velikogospojinskih dana, večeras je, u Mesnoj biblioteci, predstavila svoj književni opus.
U ime lokalne samouprave, programu je prisustvovao Tihomir Farkaš, član Gradskog veća zadužen za obrazovanje.
– Lokalna samouprava će uvek podržavati programe kojima se mladima pokazuje da postoje i druge stvari osim društvenih mreža. Teme koje se obrađuju su veoma aktuelne, to su problemi sa kojima mogu da se sretnu u budućnosti: narkomanija, nasilje u porodici, ljubav, sve na šta treba da im ukažemo – rekao je Farkaš i dodao da je Rusko Selo prepoznato kao sredina u kojoj se kontinuirano neguju kulturne aktivnosti.
Ranka Tanasić Barlov pisanjem je počela da se bavi 2012. godine. Autorka je četiri romana.
– Prvi roman, „Gde da odem da te ne volim“ je životna priča i neka vrsta psihoterapije za one koji su izgubili drage osobe. Moj odabir su, na dalje, bile društveno aktuelne teme. „Život na gram“ je istinita priča o narkomaniji, sledi tema o nestanku beba u porodilištu u romanu „Kada se ponovo sretnemo“, dok je četvrti roman, „U magli laži“, kompleksan i slojevit, u njemu su obrađeni borba za potomstvo, porodično nasilje i borba za starateljstvo. Sve priče počinju kao ljubavne, a zatim se obrađuju društveno angažovane teme koje su kod nas prilično zastupljene – rekla je autorka.
Program je vodila Dunja Brkin Trifunović, urednica kulturnog programa kikindske biblioteke.
Naredni događaj na Velikogospojinskim danima je sutra, u utorak, kada će, od 19 sati, u holu Doma kulture, biti postavljena izložba stripova, slika i ilustracija Milivoja Vukojevića. Za 21 sat zakazan je zabavni program.
S. V. O.
Po programu obeležavanja Dana sela, u utorak, 27. avgusta, biće priređena izložba slika i stripova meštanina Milivoja Vukojevića.
Vukojević, inače policijski inspektor, ima već višedecenijski staž strip-crtača, ilustratora i slikara. Njegovi radovi biće izloženi u holu Doma kulture, a svečano otvaranje zakazano je za 19 sati. Od 21 sata biće priređen muzičko-zabavni program.
Kako je objavljeno na zvaničnom sajtu Opštine Senta, JP „Putevi Srbije“ zatražilo je potpuno zatvaranje drumskog saobraćaja na mostu preko reke Tise od 29. avgusta.
Na ovom mostu u toku je rekonstrukcija deonice pruge Senta-Čoka, u dužini 265 metara.
Nikola Krnić iz Kikinde, proizvodi banatsku kraljicu na jutru zemlje. Uzgojem ludaja bavi se bezmalo 15 godina. Ova jednogodišnja biljka nije zahtevna za uzgoj, međutim suša je doprinela da rod bude desetkovan.
-I pored toga što sam redovno zalivao, jer na njivi imamo sistem kap po kap, rod će biti ispod proseka. Tamburice su bolje rodile u odnosu na ukrasne i „helovin“ ludaje. One nisu mogle da se oplode tokom jula kada cvetaju jer su temperature bile visoke – kaže Nikola Krnić.
Ludaja je zasnovana početkom maja i setva je obavljena u pravom trenutku. Krnić je proizvodnju nasledio od oca koji je tikvu počeo da uzgaja na manjoj parceli da bi je sa godinama povećavao i ulagao u nju.
– Ludaje za kolače uvek se traže i bile su jako dobre. Prodajemo i semenke za cepkanje jer sam u razgovoru sa kupcima shvatio da je i za njima potražnja velika. Iako ludaja voli dosta sunca i toplije zemljište ove godine imamo ekstremno toplo vreme koje ne odgovara nijednoj kulturi. Na mojoj parceli je prvenstveno pesak to joj savršeno odgovara, kada su temperature prosečne. Ove godine to nije prednost jer se pesak puno više zagreje – kaže Nikola Krnić.
Ludaja pošto nikne neophodna su dva paranja, jedno okopavanje i bacanje đubriva. Najveći neprijatelj ove biljke je plemenjača i vaške, tako da je neophodno i prskanje protiv bolesti štetočina.
Nikola Krnić je i predsednik udruženja “Kikindska ludaja” koje okuplja proizvođače takmičarskih bundeva. Članovi udruženja na najvećoj kikindskoj manifestaciji naći će se u ulozi sudija.
-U saradnji sa Turističkom organizacijom i ove godine biraće se najslađa kikindska ludaja. Takmičiće se muskatne tikve i tamburice, a uz pomoć automatskog reflektometra odredićemo slast. Reč je o aparatu koji utvrđuje količinu šećera u voću i povrću. Upravo tamburica je ludaja koju želimo da brendiramo kao kikindsku. Prošle godine ovo nadmetanje organizovali smo prvi put. Na takmičenju je učestvovalo deset proizvođača, a prvu nagradu osvojio je Radovan Zakić, član našeg udruženja – istakao je Krnić.
I ove godine najstarija kikindska manifestacija je u međunarodnoj asocijaciji „Great Pumpkin Commowealth“. Sve ludaje koje se nađu na „Danima ludaje“ mogu da se takmiče za svetski rekord.
A.Đ.
