May 4, 2026

Најновије

Dejan-Petrovic-(6)

Nastup Dejana Petrovića i „Big benda“ – srce puno muzike

Igor Crnogorac May 22, 2024

Druge večeri i centralnog dana proslave Slave Grada na bini ispred Gradske kuće nastupili su, Kikinđanima već dobro poznati Dejan Petrović i njegov „Big bend“. Uprkos kiši koja je pomerila koncert za pola sata, veliki broj sugrađana na trgu uživao je u sjajnom nastupu maestralnog orkestra pod vođstvom višestruko nagrađivanog, izuzetno talentovanog trubača. Petrović nije krio zadovoljstvo zbog ponovnog susreta sa ovdašnjom publikom.

– Ovo nam je treći nastup u vašem gradu. Publika je fantastična, dobijamo povratnu energiju i jako uživamo da sviramo ovde. Sviramo sve ono što ljudi i očekuju od nas, taj spoj nespojivog sa trubama, u obradama domaćih i stranih hitova, kao i našu autorsku muziku – rekao je Petrović.

Za apsolutno uživanje bile su, na zvuku trube i srpskog, balkanskog etnosa zasnovane obrade domaćih i stranih hitova. Čuli su se mnogi hitovi narodne muzike, ali i tradicionalne i pesme grupa „ABBA“ i „Eurythmics“, „Idola“, „Riblje čorbe“, Zdravka Čolića, tema iz „Otpisanih“, u autentičnim, izuzetnim, brzim i ritmičnim izvedbama.

Petrović, koji je četvrta generacija iz porodice trubača iz okoline Užica, višestruko je nagrađivan na Saboru trubača u Guči. Pošto je, sa svojim orkestrom osvojio sve nagrade, 2010. godine odlučuje da prekine sa takmičenjem na Saboru i ustupi mesto novim, mladim sastavima.

Već etabliran na samom vrhu srpske trubačke scene, prvobitnoj postavi duvačkih instrumenata priključio je gitaru, klavijature, bubanj, perkusije, vokal. „Big bend“ je učestvovao, sa velikim uspehom, na svim većim festivalima, sportskim i kulturnim događajima širom sveta, predstavljajući srpski melos, i potpuno novi zvuk koji osvaja srca publike na svim meridijanima.

Kikinđanima je, povodom Slave Grada, Petrović poželeo da imaju najvažnije.

– Želim vam ljubavi, zdravlja, sreće, blagostanja i da imamo više poštovanja jedni prema drugima, da gledamo jedni druge u oči. Da se vratimo svom narodu i naciji i da ostanemo ljudi – rekao je.

Kiša je počinjala i prestajala, grmelo je i, od polovine koncerta nad gradom se nadvila oluja koju je zaustavila sjajna energija muzičara i publike koja je, sa ovog događaja, sasvim sigurno, ponela puno srce muzike.

S. V. O.

slava-grada

Čuvajući tradiciju i prave vrednosti: Proslavljena slava letnji Sveti Nikola

Aleksandra Djuran May 22, 2024

U Gradskoj kući slava je obeležena rezanjem slavskog kolača, a ovom događaju prisustvovali su predstavnici, republičkih i pokrajinskih organa, kao i privrednog, društvenog, političkog, kulturnog i sportskog života grada. Jerej Boban Petrović je istakao da slaveći slavu razvijamo duhovni, fizički, privredni i svaki drugi segment života.

-Radost je ovako proslaviti slavu, uz podršku našeg grada. Blagodat Božija se izliva svakodnevno na nas koji smo se okupili u velikom broju i na Svetoj Liturgiji i litiji. Što više volimo Kikindu i ono što ona ima , to će nam naš grad više dati  – dodao je jerej Petrović.

Okupljene je pozdravio gradonačelnik Nikola Lukač.

-Okupili smo se da ,kao velika porodica, proslavimo slavu i da se svi zajedno podsetimo pravih vrednosti kao što su poštovanje, posvećenost, tolerancija. Sve nas čuva Sveti Nikola, kao i mudrost predaka koji su pre 250 godina zaboli krst u našem gradu, i sabrane oko slave nas opominju da čuvamo jedni druge, ali i našu Kikindu i da je učinimo još boljim mestom za život. Naši mladi kumovi i njihovi vršnjaci su naša pokretačka snaga i motiv da još više radimo, gradimo i uspešno rešavamo probleme koje naša sredina ima i više decenija – istakao je prvi čovek grada.

Kumovi slave bili su uspešni gimnazijalci Milica Tomić, koja je osvojila dve zlatne medalje na Svetskom takmičenju u istraživačkim radovima u prirodnim naukama i najbolji mladi astrofizičar Andrej Popović.

-Počastvovana sam što sam pozvana da, kao kuma, uveličam slavu našeg grada. Ona nas sve okuplja na jednom mestu i čini da se osećamo kao velika i snažna porodica – navela je Milica.

I Andrej je istog mišljenja.

-Drago mi je što sam među velikim brojem uspešnih mladih ljudi odabran da budem kum slave. Ovo je, ujedno, način da se zahvalim mom gradu i svim ljudima na dugogodišnjoj podršci koja je puno doprinela da ostvarim uspehe na takmičenjima – saznali smo od Andreja.

Obeležavanje slave grada prati i bogat program. U utorak je gostovao glumac Nenad Jezdić sa predstavom „Knjiga o Milutinu“, večeras je koncert Dejana Petrovića, a sutra, 23. maja od 19 sati u Narodnom pozorištu je nastup braće Teofilović.

A.Đ.

IVANA MUNĆAN UMESILA NAJ KOLAČ

Organizovano je i takmičenje za najbolji slavski kolač i ove godine u konkurenciji je bio 31 kolač. Prema oceni stručnog žirija, predsednice Nade Krstonošić, kuvara Radovana Subina i  Branislave Zarić, prošlogodišnje pobednice, titulu za najbolji kolač osvojila je Ivana Munćan (30).

-Prvi put sam slavski kolač pravila za Božić i sada drugi put. Recept i način na koji se izrađuje kolač naučila sam od svekrve koju je naučila njena svekrva. Receptura se prenosi sa kolena na koleno. Nisam očekivala da će biti najbolji, a najvažniji sastojci su ljubav i volja i pošto je nagrađen sada će puno češće biti na mojoj trpezi – saznali smo od Ivane Munćan.

Za najlepši izgled nagrađen je slavski kolač Doma učenika „Nikola Vojvodić“, dok je kolač najlepšeg ukusa napravila Ljiljana Keri iz Banatskog Velikog Sela. Sve učesnice takmičenja su dobile zahvalnice.

litija-(6)

Molitvena povorka povodom slave Grada: Poslata poruka mira, ljubavi, zajedništva

Aleksandra Djuran May 22, 2024

Crkvenu slavu grada, letnjeg Svetog Nikolu zajednički proslavljaju Grad i Srpska pravoslavna crkva. Obeležavanje je počelo službom u pravoslavnom hramu Svetog oca Nikole kojoj su prisustvovali građani i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.

Litija je prošla centralnim ulicama grada. U svečanoj povorci, predvođenoj je sveštenstvom i čelnicima Grada, sa krstovima, horugvama i ikonama, koja je praćena je molitvom za druge, okupio se znatan broj sugrađana. Čast da nose ikonu Svetog Nikole pripala je rukometašima „Kikinde Grindeks“.

Tokom litije izgovarane su molitve za Kikindu i pevane su crkvene pesme, tropari, posvećeni prazniku. U prošlosti, litija je služila i za prestanak kiše, suše, rata, neke zarazne bolesti. Stoga su u crkvi građanima deljeni strukovi pšenice kako bi rod „hlebnog“ zrna bio što bogatiji.

U litiji je bila i Kosana Tatomir iz Iđoša.

-Zajedništvo je najvažnije i kada smo svi na okupu. Naše želje su uslišene i posle dugog sušnog perioda pala je kiša uoči i na sam dan slave. Ovo je pravi način da se okupe i stari i mladi, da prošetaju ulicama i pomole se za blagostanje. Velika je radost videti sve ovo – rekla je Kosana Tatomir.

I Boja Oljača iz Novih Kozaraca svake godine je u litiji.

 

-Slava je važan dan za naš grad i ovo je pravi način da svi budu deo obeležavanja. Svečana povorka nas ujedinjuje i podstiče da doprinesemo našoj zajednici, da sarađujemo, družimo se – kazala je Boja Oljača.

Molitvena povorka nosila je poruku mira, ljubavi, istine, radosti.

A.Đ.

 

445423781-472353958652551-4739304611852640778-n

Ženska pevačka grupa KUD-a  „Marija Bursać“ bronzana na Međunarodnom vokalnom etno festivalu mladih

Aleksandra Djuran May 22, 2024

Ženska pevačka grupa KUD-a  „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela na Međunarodnom vokalnom etno festivalu mladih u Negotinu osvojila je treće mesto u kategoriji tradicionalnog pevanja. Uspeh rezultat je njihovog napornog rada, posvećenosti i ljubavi prema etno muzici.  Izvođenje  su pratili i ocenjivali  vrsni etnomuzikolozi koji su činili žiri: profesor  dr Dimitrije Golemović, profesor dr Sanja Radinović i profesor dr Jasmina Novokmet.

Takmičarskoj večeri prethodile su muzičke radionice na kojima su Velikoselke imale priliku da obogate svoje znanje iz oblasti etno pevanja.

Vokalni etno festival mladih okupio je deset pevačkih i vokalno instrumentalnih grupa iz Srbije, Republike Srpske, Bugarske i Severne Makedonije.

veterani

Veterani 1994 nastupili na turniru u malom fudbalu: Najbolji u Brčkom

Dejan Panić May 22, 2024

Kikindsko Udruženje Veterani 1994, učestvovalo je u Brčkom na međunarodnom turniru veterana u malom fudbalu. Bilo je to treće gostovanje naših veterana u gradu središtu istoimenog bosanskohercegovačkog Distrikta, a na turniru je nastupilo šest ekipa, među kojima, prvi put, i sastav iz rumunskog Žombolja.

– Naši prijatelji dočekali su nas najbolji mogući način, a, iako rezultat u ovakvim prilikama nije u prvom planu, osvojili smo prvo mesto – kaže član Udruženja Dragoljub Repac.

Narednog meseca, 15. juna, na rasporedu je Memorijal „Željko Lazić” u Kikindi.

– Organizovaćemo još jedan u nizu, sada već, nažalost, tradicionalni memorijalni turnir posvećen Željku koji je bio osnivač Udruženja Veterani 1994. Istovremeno, obeležićemo i 30 godina postojanja, a u goste će nam doći prijatelji iz Brčkog, Žombolja i Beograda – dodaje Zoran Milijević, predsednik UV 1994.

D. P.

Sveti-Nikola

Danas je Letnji Sveti Nikola, slava Grada

Igor Crnogorac May 22, 2024

Pravoslavni vernici obeležavaju danas praznik posvećen prenosu moštiju Svetog Nikole iz Mire u Bari, gde i danas počivaju. Iako kalendarski ne pripada letu, ovaj dan se u narodu naziva i “letnji” Sveti Nikola.

Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešava od njegovih moštiju iz kojih izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici. Ovaj svetitelj je spasavao nasukane i izgubljene brodove, pa se smatra zaštitnikom moreplovaca.

Veruje se da, svojim moćima, Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i u duševnoj patnji. Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha. Prema predanju iz naših krajeva, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.

Tokom vekova postao je jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji. Danas ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove.

U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na ovaj praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Zimski Sveti Nikola koji se obeležava 19. decembra, jedna je od najčešćih slava kod Srba.

Današnji praznik je i slava grada Kikinde. Praznovanje traje tri dana i započelo je sinoć, poklon predstavom građanima, „Knjiga o Milutinu“. Danas će, posle liturgije u Hramu Svetog Oca Nikole, od 10.30, gradom proći svečana litija. U 13 sati, u svečanoj sali Gradske kuće biće upriličeno obredno rezanje slavskog kolača, a zatim i proglašenje najboljeg slavskog kolača po konkursu Turističke organizacije.

Od 14 do 20 sati na Trgu će, na Majskom bazaru, svoje proizvode ponuditi lokalni proizvođači, a od 20 sati, na bini ispred Gradske kuće, nastupiće Dejan Petrović i njegov „Big bend orkestar“. Programi se završavaju sutra, u četvrtak, koncertom braće Teofilović, od 19 sati, u Narodnom pozorištu.

S. V. O.

Knjiga-o-Milutinu-(2)

„Knjigu o Milutinu“, antiratnu monodramu u izvođenju Nenada Jezdića, kikindska publika pozdravila ovacijama

Igor Crnogorac May 21, 2024

Povodom Slave grada, Letnjeg Svetog Nikole, lokalna samouprava poklonila je sugrađanima antiratnu dramu „Knjiga o Milutinu“ u izvođenju Nenada Jezdića koja je odigrana večeras, u Narodnom pozorištu. Besplatne karte preuzimale su se u Pozorištu i, kako saznajemo, podeljene su za manje od pola sata.

U pitanju je monodrama po tekstu Danka Popovića, književnika iz Aranđelovca, inače zaposlenika Vojnog arhiva u Ministarstvu odbrane. Ovo je njegovo najpoznatije delo koje je doživelo nacionalnu slavu. U njemu, iz prvog lica, Milutin Ostojić, neobrazovan ali mudar seljak iz Koštunića i bivši vojnik u Prvom ratu, kao zatvorenik posle Drugog svetskog rata, optužen da je kulak, govori o tragičnoj sudbini svoje porodice.

Nenad Jezdić je monodramu dugu gotovo dva sata odigrao pred prepunom salom Narodnog pozorišta.

– Uzbudljivo mi je da je igram. Milutin je plemenit junak, on je iz one garniture ljudi koji nose davno zaboravljene vrline. Meni je to dragoceno i imam osećanje i nekog priziva i poslušanja da, bez obzira na dinamiku i na teret igranja monodrame, svaki put izdržim i da, uprkos ovoj zagušljivosti, pljusku napolju i vrelini u sali, odigram da ljudi to osete i verujem i nadam se da jesu – rekao je Jezdić. – I mene menja na neki način i čini me boljim, rasterećuje me i oslobađa i mojih predrasuda i krivog učenja i kolektivne lažne istorije kojoj smo bili izloženi i koju su pisali ili gubitnici ili pobednici. Ovo je stvarna istorija i sudbina čoveka u vihoru sukoba i ratova na ovim prostorima i to je suština svakog sukobljavanja i ratnog stradanja – ono što pojedinac iskusi. Zato je ova predstava toliko uzbudljiva, jer uklanja sa očiju neku maglu i neko pogrešno svetlo i stvara jedan dobar, plemenit, pravi ljudski humani rakurs i pogled na svet i na ta stradanja kojima smo mi ovde, na ovom prostoru, nažalost, skloni.

Zanimljivo je da je pisac, posle prvog izdanja knjige koja ih je, inače, imala 40, izrazio želju da se roman prilagodi za pozorište. Zvezdara teatru eksplicitno je predložio da Milutina igra Danilo Bata Stojković. Tada se predstava nije radila, da bi, više od tri decenije kasnije, 2021. godine, izašla premijera u adaptaciji Egona Savina, sa Jezdićem kao Milutinom koji je uvek igra na kartu više i do sada je doživela više od 200 izvođenja. U žižu interesovanja dospela je ovih dana jer ekipi predstave nije dozvoljen ulazak na Kosovo, na zakazano gostovanje u Severnoj Mitrovici.

Izvođenju u Kikindi prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima. Publika je nagradila Jezdića ovacijama, a od gledalaca su se čule samo reči hvale za trud koji je glumac uložio u izvođenje ove monodrame.

S. V. O.

narodni-muzej-1

Narodni muzej Kikinda je Muzej godine

Igor Crnogorac May 21, 2024

Kikindski muzej dobitnik je prestižne nagrade Muzej godine koji dodeljuje Nacionalni komitet ICOM Srbije. U konkurenciji osam muzeja iz Novog Sada, Beograda, Kruševca i Čačka, muzej iz našeg grada Komisija za dodelu nagrade Nacionalnog komiteta proglasila je za najbolji.

„Raznovrsna, ali i savremeno koncipirana delatnost Narodnog muzeja Kikinda ogleda se u mnoštvu ostvarenih saradnji na lokalnom, regionalnom i međunarodnom planu, koje su uspele da veoma emancipovano tretiraju čak i izrazito lokalne teme. Putem ovih saradnji, muzej je inovirao i dodatno profesionalizovao svoje prakse, a posebno se izdvajaju ostvarene saradnje sa Univerzitetima u Viskonsinu i Mičigenu, u okviru međunarodnog projekta arheološkog istraživanja. Muzej je u 2023 godini ojačao izlagačku delatnost, otvaranjem novog izložbenog prostora – Galerija Nova, ostvarivši dragocene saradnje sa SANU i Muzejom nauke i tehnike iz Beograda, te Muzejom Republike Srpske. Od posebnog značaja su realizovani edukativni i radioničarski programi za različite ciljne grupe, kao i zajednički projekti sa lokalnim zajednicama: Gerontološki centar, Centar za stručno usavršavanje, Muzička škola i mnogobrojne ustanove i organizacije civilnog društva“, navodi se u obrazloženju komisije za dodelu nagrada.

Svečanost dodele nagrada upriličena je danas u sedištu NK ICOM Srbije u Beogradu.

maturantski-ples-(10)

(VIDEO) Maturantskim plesom srednjoškolci poslali najlepšu sliku iz Kikinde

Aleksandra Djuran May 21, 2024

Uz zvuke iz Štrausove opere „Slepi miš” kadril na trgu ispred Gradske kuće maturanti srednjih škola, zajedno sa profesorima, direktorima, ali i predstavnicima lokalne samouprave, plesom su obeležili kraj  školovanja. U najvećem sinhronizovanom plesu na svetu u okviru parade „Ples sa Evropom“ mladi su poslali najlepšu sliku. Lejla Felbab maturantkinja je Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i ima planove za dalje školovanje.

-Ovo je pravi način da završimo kraj jednog životnog razdoblja.  Pamtiću sve ono lepo, ali i nestašluke koje smo priređivali. Upisala sam visoku školu smer radiologije – dodala je Lejla.

Marko Pekarević završio je Ekonomsko-trgovinsku školu.

– Maturantski ples nam puno znači i srednju školu pamtiću po prijateljima koje sam stekao. Planiram da upišem Ekonomski fakultet – kazao je Marko.

Ema Bunjevački završila je smer farmaceutski tehničar u SSŠ „Miloš Crnjanski“ i o planovima kaže.

-Najlepše što se od srednje škole opraštamo svi zajedno plesom. Želja mi je da školovanje nastavim u Beogradu  i da postanem protetičar – saznali smo od Eme.

Maturante, njih 384, pozdravio je gradonačelnik Nikola Lukač, čestitao im završetak srednje škole i priključio im se u plesu.

-Ovo je ujedno jedan od najlepših perioda života i siguran sam da će naši mladi sugrađani naći način da se uhvate u koštac sa onim što ih očekuje. Većina njih nastaviće školovanje i želim im puno uspeha u sticanju daljeg obrazovanja. Moja poruka je da nikad ne zaborave odakle su i da se nadamo da će se vratiti kada steknu nova znanja i iskustva, što će nam pomoći da stvaramo još bolju budućnost – istakao je Nikola Lukač.

Maturantski ples se već 17 godina organizuje u našem gradu podsetio je Marko Markovljev, v.d. direktor Kulturnog centra.

– Ovaj ples postao je tradicija u Kikindi i završetak školovanja ne može da se zamisli bez njega. Mladi imaju neverovatnu energiju koja pleni i podstiče – dodao je Marko Markovljev.

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

Maturantski ples održan je u većini gradova Srbije i u zemljama koje nas okružuju. Srednjoškolci su paradu završili igrajući užičko kolo.

 

A.Đ.

 

 

ritejl-obilazak-(10)

Gradonačelnik obišao radove na prvom ritel parku: uredićemo svaki deo grada i svako selo

Igor Crnogorac May 21, 2024

Iako je krajnji rok za završetak radova na prvom ritejl parku/tržnom centru u Kikindi novembar, prema dinamici radova čini se da bi ovaj velelepni i koristan objekat mogao da bude završen i ranije, rečeno je danas prilikom obilaska gradilišta predstavnika lokalne samouprave i investitora.

– Ovaj deo grada bio je zapušten u prethodnih nekoliko decenija i sada vidimo da ovaj predivni park već dobija izgled. Vidi se da će to biti jedan lep deo grada koji su sugrađani priželjkivali – rekao je gradonačelnik Nikola Lukač. – Pre nekoliko godina smo razgovarali o tome šta je to potrebno u Kikindi i mnogi su rekli da nam treba ovakav jedan prostor. Ono što smo obećali i realizujemo.

Biće i rekonstruisana ulica Mihajla Pupina, sada je u toku revitalizacija ulice Jovana Jovanovića Zmaja, a dodatna parking mesta biće izgrađena oko tržnog centra. Ovo uređenje pratiće izgradnju ritejl parka. Već smo mnogo toga uradili na infrastrukturi i nastavićemo sa velikim projektima uređenja svakog dela grada i svakog sela.

Za šest nedelja, koliko je proteklo od poslednje posete, vidi se ozbiljan pomak, podignuta je i pokrivena konstrukcija čitave zgrade. Direktorica firme investitora, „RC Europe“, Bojana Koljenšić je, posle obilaska gradilišta takođe bila optimistična u pogledu završetka radova pre roka.

– Sve teče po planu, veoma smo zadovoljni tokom izgradnje. Mi smo zacrtali novembar kao konačni rok kada će park otvoriti vrata svojim posetiocima a nadamo se i verujemo da će to možda biti i ranije – rekla je Koljenšićeva.

Dvadesetdevetogodišnji Stefan Stefanović živi u Mikronaselju i kaže da se raduje otvaranju ovog objekta.

– Živim odmah iza, u ulici Josifa Pančića. Ovo će doprineti da oživi naš deo grada, da se urede i ulice u okolini i da Kikinda konačno dobije nešto što drugi, veći gradovi, imaju – rekao je Stefan.

Njegov komšija, Goran Zorić, u Mikronaselju živi od 1986. godine.

– Puno nam znači, drago mi je što će biti lepih prodavnica sportske opreme, kozmetike i tehnike, biće to lepo za sve građane Kikinde i šire – smatra Zorić.

Tržni centar će imati pet hiljada kvadrata, 14 jedinica i stotinu parking-mesta. Vrednost investicije je veća od sedam miliona evra. Prodavnice će  otvoriti: „New Yorker“, „Sinsay“, „Tehnomedia“, „Sport Vision“, „Đak sport“, „Pet Zone“, „Pepco“, „Lilly“, „Maxi“, „Frida“, „Benu“ apoteka.

– Zakupci će objavljivati oglase na „Infostudu“, a zainteresovani za zaposlenje mogu da se jave i nama – napomenula je direktorica.

Kako je navela, očekuje se da će u Ritejl parku biti zaposleno stotinak ljudi.

S. V. O.