Жетва сунцокрета у нашем атару почела је пре десетак дана и не обећава. Комбајни су најпре ушли у њиве које сна којима је усев заснован у првим роковима сетве, као и где је земљиште лошијег квалитета.
-Приноси су лоши од 500 до 600 килограма по хектару до тоне – сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца Пољопривредне стручне службе. – Ових дана почеће жетва сунцокрета који су квалитетнији и преостаје да се види колики ће приноси бити. Надамо се бољи у односу на први род.
Жетва је већ почела, али откупна цена још није позната. Међу пољопривредницима се већ чују процене да би сунцокрет могао мање плаћен него прошле године, када је коначна цена достигла око 55 динара по килограму. Сунцокрета у нашем атару има више него лане.
Пролећне културе уништила је суша и високе температуре.
-Влага зрна је на деловима њива које су практично прегореле свега пет, шест процената, а на деловима где је врло мало зеленог сунцокрета креће се до 20 одсто. Читаву производњу пратило је неједнако сазревање – појашњава наш саговорник.
Берба кукуруза почеће врло брзо. Ова биљка, који би у овом периоду требало да буде у пуној снази, суши се и пропада, а приноси су већ сада десетковани.
-Чека се завршетак жетве сунцокрета који се први откупљује, па ће тек онда комбајни брати кукуруз. Биљке су потпуно суве и принос ће бити катастрофалан. Очекујем да ће берба почети крајем месеца, али многи неће имати шта да скину са њива – закључио је Зоран Симић.
Без воде, биљке не могу да издрже високе температуре, а клипови остају мали и са штурим зрном, што директно утиче на коначан принос и квалитет. Ове године значајно је мање ораница под „златним зрном“ у односу на раније. Ово је четврта година како је род кукуруза подбацио и пољопривредници га заснивају све мање.
А.Ђ.
Свечано је данас било на кикиндском Вашаришту, у Синђелићевој улици, ЖАК је обележио 95 година постојања. Некада клуб кикиндских железничара у Краљевини Југославији, запослених у тадашњој Југословенској државној железници, основан је 13. августа 1931. године, а већ пет година касније заиграо је у елитном надметању најбољих клубова ондашње Краљевине.
Нажалост тадашњих фудбалских фанова играла се баш та, ваљда још и једна, сезона по куп-систему, а не лигашком и ЖАК, тада „зелено-бели”, сличних дресова рецимо глазговском Селтику, испао је у првом колу, уписавши се, ипак, заувек тако међу 16 најбољих у тој години, у првој Југославији.
Потом, почетком шездесетих година, ЖАК прелази на Вашариште, на „плац” угашеног Радничког, а крајем те деценије, на предлог легендарног Божидара Сандића Совре, кикиндски „железничари” оденули су боје Пелеовог Бразила, заигравши у жутим мајицама, светлоплавим шортсевима и белим штуцнама…
Градоначелник Кикинде Младен Богдан и председница Спортског савеза Кикинде Јелена Чуданов честитали су ЖАК-у рођендан.
Нови тренер ЖАК-а Владимир Попов, Меленчанин који је пре мало више од деценије, годину и по дана као играч „жутих мрава”, тресао мреже ривала, додао је: