Tribina pod nazivom „Rad sa učenicima i decom koja ispoljavaju poremećaje ponašanja u kolektivu i saradnja sa roditeljima“ organizovana je u Centru za stručno usavršavanje. O temi su okupljenim nastavnicima, učiteljima i vaspitačima govorili magistar defektoloških nauka Tatjana Božić, master Dalibor Simonović i školski pedagog Danijela Ivanovski.
-U proteklom periodu evidentni su problemi sa decom koja iskazuju poremećaje u ponašanju, a da im pri tom ne treba podrška u intelektualnom smislu. Remećenje nastave postalo je sve češće i jako je teško organizovati čas kada imate dete koje ne može da se obuzda. Da bi i takav učenik počeo da se ponaša prema pravilima najvažnija je saradnja sa roditeljima jer i u školi i u kod kuće ona moraju da se poštuju – navodi Danijela Ivanovski.
Najčešće se poremećaji ispoljavaju u odbijanju saradnje, naloga nastavnika, ustajanje za vreme časa, šetanje i ometanje drugih da prate nastavu.
-Ukoliko se ovakvo ponašanje zanemari ono s vremenom postaje obrazac ponašanja učenika i tada možemo da kažemo da on ima poremećaj u ponašanju. Da do toga ne bi došlo važno je reagovati na vreme i naš cilj je da pružimo savete kako raditi sa decom koja to odbijaju, koja ne gledaju nastavnika u oči, koja ne slušaju šta im se kaže, koja uznemiravaju, pa i čupaju drugu decu – kaže Danijela Ivanovski.
Osim u ponašanju ova deca imaju poremećaj i u socijalnoj dinamici i komunikaciji sa drugom decom te je najvažnije što češće im ponavljati pravila koja osim u školi moraju da se poštuju i kod kuće kako bi postala obrazac ponašanja.
Ova tribina prvi put je organizovana u Kikindi i očekivanja su da će se proširiti i na druge gradove i opštine.
A.Đ.
Pionir freske i mozaika u našoj zemlji, slikar Đuro Radlović, profesor u penziji, prvi je kod nas, pre više od tri decenije, specijalizovao ove zidne tehnike na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
Knjiga je juče predstavljena u Arhivu Vojvodine, a prošle sedmice u RTS Klubu u zgradi Radio Beograda. Uz profesora Radlovića, o njegovom radu i delima, govorili su prof. dr Jovica Trkulja, profesor Radomir Knežević, i prof. dr Smiljana Mirkov, sociolog.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ je, uz beogradski „Dosije“, suizdavač ovog monografskog dela.
Predstavljeni su naslovi koji popularizuju teme, ličnosti i autore sa teritorije grada Kikinde. Tom prilikom prikazan je i dokumentarni film o Dušanu Vasiljevu, autora Nikole Lakića.
Sutradan je, u srpskoj gimnaziji „Dositej Obradović“, dečiji pesnik Goran Novakov iz Novog Kneževca predstavio svoje pesme najmlađim učenicima.
Spomen na pale borce Brigade posebno je značajan danas jer se ove godine navršava 80 godina od ovog značajnog događaja. Brigada je formirana Ukazom Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije osam dana po oslobođenju Kikinde i imala je 2.725 boraca, rečeno je na skupu.
Brigada je formirana iz sastava najuspešnijih partizanskih odreda iz severnog i srednjeg Banata i činili su je provereni borci i rodoljubi Velikokikindskog partizanskog odreda, zatim mokrinskog, melenačkog, kumanovskog, petrovgradskog (zrenjaninskog), kao i većine mesnih odreda iz zrenjaninskog sreza, sve do Višnjićeva, podsetio je profesor Milovan Ćurčić.
Profesor Ćurčić je dodao da je važno da se zna da su borci bili, za ono vreme, veoma pismeni – doktori, advokati, stručnjaci, studenti, učenici, zanatlije, a doprinos su dali i izuzetno imućni domaćini koji su im, na svojim salašima, obezbeđivali smeštaj i hranu.
