August 26, 2026

Најновије

Pariz-Tera-(1)

U Parizu otvorena izložba francuske i srpske skulpture iz kolekcije „Tera“

Igor Crnogorac January 18, 2025

Izložba „Likovni kontakt: francuske i srpske skulpture iz kolekcije Tera“ otvorena je u Kulturnom centru Srbije u Parizu.

Pariskoj publici izložene su skulpture An Rošet, Mrđana Bajića, Žozet Barbie, Alen L Burgok, Čedomira Vasića, Igora Antića, Olge Jančić, Florens Tor, Bernarda Rudigera, Tanje Ostojić, An Mersedes, Zlatka Glamočaka, Tatjane Stolpović, Mirjane Blagojev i Slobodana K. Bijeljca.

Na otvaraju su se prisutnima obratili direktorka Kulturnog centra Srbije Natali Beljanski, direktor Centra „Tera” Aleksandar Lipovan, i kustoskinja izložbe Tijana Toševski. Prisustvovali su i umetnici Igor Antić, An Mersedes, Slobodan K. Bijeljac, An Rošet i Bernard Rudiger kao i mnogi francuski i srpski kulturni radnici i umetnici.

Izložba “L’art contact” je od velike važnosti jer prikazuje skulpture u terakoti nastale u toku četiri decenije postojanja Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti „Tera“ u Kikindi. Muzej „Tera“ danas ima kolekciju od preko 1.200 skulptura, što je najveća savremena kolekcija skulptura velikog formata u terakoti u svetu.

Sa posebnim naglaskom na dijalogu između francuske i srpske umetničke scene, izložba osvetljava značaj kulturne razmene i očuvanja umetničkog stvaralaštva u glini, ističući potencijal savremenog stvaralaštva kao moćne alatke za umrežavanje i interkulturalni dijalog. Postavka obuhvata dve celine – prezentaciju Centra „Tera” u podrumu kao i radove francuskih i srpskih umetnika koji su raspoređeni u prizemlju i na spratu SKC-a. Izložba je otvorena za posetioce do 7. februara.

(Foto: CLPU “Tera”)

mobilni

Neophodno da svi neregistrovani pripejd korisnici registruju broj do 10. februara

Igor Crnogorac January 18, 2025

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija još jednom obaveštava sve neregistrovane pripejd korisnike da je neophodno da do 10. februara ove godine registruju svoj telefonski broj. U obaveštenju o obaveznoj registraciji pripejd brojeva, Ministarstvo navodi da je postupak registracije moguće obaviti fizički, u poslovnicama pružaoca usluge (operatora) širom zemlje, uz identifikacioni dokument, kao i onlajn, korišćenjem šeme elektronske identifikacije osnovnog nivoa pouzdanosti.

Za detaljne informacije o registraciji, kao i o dodatnim bonusima, preporučuju korisnicima da se obrate svom izabranom operatoru, kao i da se informišu putem njihovih veb prezentacija.

Registracija pripejd brojeva obavezna je i u skladu je sa Zakonom o elektronskim komunikacijama i Pravilnikom o tehničkim uslovima za registraciju usluge sa plaćanjem unapred, navodi se u saopštenju.

Nakon isteka roka za registraciju, neregistrovanim pripejd korisnicima biće obezbeđena samo primerena količina saobraćaja potrebna za registraciju i pozive ka hitnim službama, i to u periodu od narednih 90 dana.

Nakon isteka tog roka, svi neregistrovani pripejd brojevi biće deaktivirani, zaključuje se u saopštenju, prenosi Tanjug.

(Izvor: „Politika“)

krst

Za pravoslavne vernike danas je zimski Krstovdan, prvi posni dan posle Božića

Igor Crnogorac January 18, 2025

Srpska pravoslavna crkva 18. januara slavi zimski Krstovdan, praznik koji prethodi Bogojavljenju i prvi dan nakon Božića kada vernici poste.

Slavljenje Krstovdana je prilika da se vernici podsete na važnost krštenja i očišćenja duše i tela, kao i da se pripreme za veliki praznik Bogojavljenje, koji je 19. januara. U kalendaru nije obeležen crvenim slovom.

Prema predanju, prvi koji su primili hrišćansku veru i prve pouke nove vere pominju se kao katihumeni ili – oglašeni, dok je u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat kao zimski Krstovdan.

Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”.

Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, najčešće će duvati tokom godine. U nekim delovima Srbije na Krstovdan veruju da na ovaj dan valja da se opere sav veš i očisti kuća.

U dvanaest dana, počinjući od Božića, a zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.

Na Krstovdan su se nekada jeli ostaci pasulja od Badnjeg dana i spremale su se pihtije koje su se jele sutradan, na Bogojavljenje, jer je Krstovdan posni dan.

Veruje se da se na zimski Krstovdan otvaraju nebesa i Bog prima sve molitve upućene iz srca. Ovaj dan je ispunjen duhovnim značenjem i mnogi vernici ga dočekuju u molitvi.

Tačno u ponoć treba pogledati u nebo i zamisliti želju. U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

Djura-Djukanov-(4)

Tijani Milenković uručena književna nagrada „Đura Đukanov“ – zbirka crnohumornih priča inspirisana Đurinim senzibilitetom

Igor Crnogorac January 17, 2025

Književna nagrada „Đura Đukanov“, osmišljena u znak sećanja na jednog od najznačajnijih banatskih pisaca, svečano je uručena Tijani Milenković iz Beograda za zbirku priča „Brm, brm“. Ceremonija dodele održana je večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ koja Nagradu  tradicionalno dodeljuje od 2005. godine, uoči 19. januara, dana rođenja ovog istaknutog pisca. Pravo da konkurišu imaju autori mlađi od 35 godina sa neobjavljenim rukopisima zbirki kratkih priča.

Prema rečima Dunje Brkin Trifunović, v. d. direktorke Biblioteke, ovo priznanje doprinosi očuvanju i širenju dela Đure Đukanova.

– Zahvaljujući objavljivanju sabranih dela Đure Đukanova, mladi autori sada već poznaju njegovo stvaralaštvo, što pokazuje da smo na dobrom putu da njegovo delo dobije širu publiku – rekla je v. d. direktorka.

O dobitniku je odlučivao žiri u sastavu Dragan Babić, Slađana Stamenković i Jovana Koprivica.

– Zbirka priča „Brm, brm“ izdvojila se zahvaljujući raznovrsnim temama i specifičnom humoru. Priče Tijane Milenković osvajaju crnim, gotovo tarantinovskim humorom, koji se smenjuje sa istančanim lirizmom. Lepo je da upravo nagrada sa imenom Đure Đukanova bude njihova ulaznica u svet književnosti jer je on ostao na margini književnost, iako je značajan pisac ne samo kratkih priča, već i romana – rekla je književna kritičarka iz Beograda, Jovana Koprivica.

Tijana Milenković, devetnaesta laureatkinja ove prestižne nagrade, završila je filmsku režiju. Izrazila je zadovoljstvo što joj je ukazana čast da primi priznanje sa imenom pisca koji joj je blizak po senzibilitetu.

– Pisanje je za mene počelo kao rad na scenariju, ali me je kratka priča privukla jer najviše podseća na filmsku scenu. Priče iz moje zbirke govore o događajima iz noćnog i dnevnog života, ispričanim u prvom licu – izjavila je Milenkovićeva.

Na svečanosti u Biblioteci govorili su i književnici Vladimir Arsenić i Srđan Srdić. Nagradu je uručila Marijana Mirkov, članica Gradskog veća, naglasivši važnost ovog događaja za grad.

– Velika je radost što odajemo počast Đuri Đukanovu i što podržavamo mlade stvaraoce. Pisci kroz svoja dela stvaraju svetove koji ostaju u nama, a kultura grada se time obogaćuje i osnažuje.

Ove godine, pristiglo je četrdesetak rukopisa, što je više od proseka, sa najviše prijava iz Vojvodine i iz Beograda.

S. V. O.

Bolnica

Zabrana poseta i dalje na snazi, prijem paketa ponedeljkom, sredom i petkom

Jelena Trifunović January 17, 2025

Imajući u vidu sve veći broj građana sa simptomima respiratornih infekcija i radi sprečavanja širenja virusa gripa, u Opštoj bolnici Kikinda podsećaju da je i dalje na snazi odluka Komisije za sprečavanje intrahospitalnih infekcija kojom su od 17.decembra 2024. godine zabranjene posete pacijentima na svim odeljenjima.

Prijem paketa za pacijente koji su na stacionarnom lečenju organizovan je ponedeljkom, sredom i petkom na prijemnom šalteru Bolnice od 15 do 17 časova, počev od danas 17. januara.

Ova odluka doneta je na osnovu predloga mera i preporuka za suzbijanje respiratornih infekcija od strane Zavoda za javno zdravlje. Istom odlukom, uvedeno je obavezno nošenje maski za sve pacijente i zaposlene, kako u stacionarnom tako i u polikliničkom delu Bolnice.

Casni krst Kikinda (1)

Rekordan broj prijavljenih za plivanje za Časni krst na Starom jezeru – prijavljivanje moguće još danas

Igor Crnogorac January 17, 2025

U Kikindi, na Starom jezeru, u nedelju, na Bogojavljenje, plivaće se 11. put. Ove godine stigao je najveći broj prijava do sada.

– Imamo 40 prijavljenih, od toga dve devojke, i svi su obavili lekarske preglede. Oni koji se prijave danas moraju i doneti uverenje od izabranog lekara – kaže Stojan Bogosavljev, predsednik Ronilačkog kluba „Orka“. Prijave se primaju na broj 063 384 792.

U Kikindi će plivanje početi tačno u podne, a sat vremena ranije, nadmetaće se plivači na Jezeru Strelište u Novim Kozarcima, u kojima je ovaj običaj ustanovljen još 2014. godine.

– Prijavljivanje je završeno 14. januara i imamo, za sada, šestoricu plivača – navodi jerej Nikola Momirov. – Pre plivanja, u Hramu Svetog Proroka Ilije, biće služena Sveta liturgija i biće osvećena bogojavljenska vodica. Nakon toga, od Hrama kreće svečana litija do stadiona FK „Sloboda“, odakle ćemo, sa plivačima otići do jezera.

Jerej Momirov dodaje da je moguće prijavljivanje i pre samog početka, uz obavezno lekarsko uverenje.

Prema pravoslavnom predanju, na Bogojavljenje, kada je Sveti Jovan Krstitelj u reci Jordan krstio Isusa Hrista, otvorila su se nebesa i čulo se obraćanje Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, i tada je na desno rame Isusa sleteo Sveti Duh u obličju belog goluba. Ovim krštenjem je Isus pokazao prisutnima da poštuje zakone proročke, nakon čega je započeo svoju misiju, propoved, odabir “prostih i neukih” zemljoradnika i ribara za svoje učenike Apostole. Ovaj događaj je osnov za proslavu jednog od 15 najvećih pravoslavnih praznika.

Kupanje u reci na ovaj dan, veruje se u narodu, donosi zdravlje. Plivanje za Časni krst na dužini od 33 metra simbolizuje godine koje je Isus poživeo. Ovaj običaj duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji i svake godine privlači veliki broj vernika i učesnika.

S. V. O.

 

turisticka-austrija-(2)

Turistička ponuda grada na Međunarodnom sajmu u Austriji „Ferrien messe 2025“

Aleksandra Djuran January 17, 2025

Turistička ponuda Kikinde, do 19. januara, predstavlja se na najvećem sajmu za odmor, putovanja i razonodu u Austriji „Ferrien messe 2025“ koji beleži oko 50.000 posetilaca. Štand našeg grada nalazi se u okviru turističkih organizacija Srbije i Vojvodine i privrednih komora Srbije i Vojvodine. Na štandu naše zemlje predstavlja se deset turističkih organizacija.

-Velika je posećenost, a Bečlije su zainteresovane za turizam i za naš štand. – istakla je v.d. direktorica Turističke organizacije grada Jasmina Milankov – Prvi put smo na ovom Međunarodnom sajmu i koristimo priliku da predstavimo jubilarne, 40. „Dane ludaje“, kao i proizvode od bundeve. Do sada smo imali dogovor sa nekoliko turističkih agencija iz Beča kojima je specijalnost da dovode turiste iz dalekih krajeva Kine, Japana i Koreje. Već imaju ture iz Mađarske ka Srbiji do Novog Sada i Beograda, tako da pregovaramo da im deo ponude bude i jednodnevni izlet u Kikindi. Posetili su nas i predstavnici mnogih austrijskih institucija, među kojima je dosta onih koji govore srpski jezik tako da smo se potrudili da im predstavimo šta je to što mogu da vide kada dođu u naš grad. Za nas je ovo još jedno iskustvo i iskreno se nadam da ćemo već u ovoj godini imati nove goste.

Osim Jasmine Milankov, predstavnik Kikinde je i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski koja je iskoristila priliku da se sretne sa ambasadorom Srbije u Austriji Markom Blagojevićem.

U Vojvodini je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine registrovano 8.498 dolazaka turista iz Austrije, što predstavlja porast od 5,51 odsto u odnosu na 2022. godinu, dok je broj ostvarenih noćenja austrijskih turista iznosio 20.007. Turisti iz Austrije su u 2024. godini u Vojvodini u proseku boravili po 2,4 dana.


A.Đ.

 

 

bebe-1

Prošle godine rođeno više beba i sklopljeno više brakova: Najpopularnija imena Aleksa i Ema

Aleksandra Djuran January 17, 2025

U Kikindi je u 2024. godine rođeno 437 beba. To je 15 novorođenčeta više u odnosu na 2023. godinu, podaci su Matičarske službe u našem gradu.

-Jedna beba rođena je u svojoj kući u Nakovu, a jedna u Ruskom Selu. Od ukupnog broja rođenih bilo je 190 devojčica i 247 dečaka. I prošle godine, kao i pretprošle u avgustu je rođeno najviše beba, 43. Najveći broj žena koje se porode u kikindskoj Bolnici imaju prebivalište na teritoriji grada Kikinde, ali ima ih i iz Novog Miloševa, Srpske Crnje, Tobe – kaže Marina Isaković, zamenik matičara.

U 2024. godini najpopularnija muška imena bila su Aleksa, Lazar i Mihajlo. Od ženskih imena najčešće je bilo Ema, Petra i Milica. Pojedini roditelji odlučili su se za retka imena.

– Od retkih, nesvakidašnjih imena izdvojila bih Atanasije, Aurelijo, Tihon, Ernestina, Sena i Luna. Kada nam stigne prijava rođenja iz Bolnice ukoliko su roditelji u braku, odmah upisujemo dete i izvod šaljemo na kućnu adresu majke. Ukoliko nisu u bračnoj zajednici potrebno je da otac u Matičarskoj službi prizna dete i izvod dobija u roku od pola sata – dodaje naša sagovornica.

Prema statistici, najviše venčanja bilo je u junu kada je sudbonosno „da“ reklo 19 parova, a najmanje u januaru.

-Bilo je 189 sklopljenih brakova. To je za 10 venčanja više nego pretprošle godine. Najviše venčanja bilo je u Kikindi, potom slede Rusko Selo i Nakovo. Venčanja se rade na srpskom i mađarskom jeziku. Taksa za venčanje u svečanoj sali Grada je 700 dinara, a 7.000 dinara plaća se ukoliko matičar odlazi u restoran – istakla je Marina Isaković.

U 2024. godini preminule su 822 osobe što je u odnosu na 2023. manje za 122 osoba Najviše ih je umrlo u Kikindi, Mokrinu i Novim Kozarcima. Najviše sugrađana izgubili smo u januaru 71 osobu.

A.Đ.

hidrant

Ispiranje vodovodne mreže u centru grada

Igor Crnogorac January 17, 2025

U okviru redovnih aktivnosti na održavanju vodovodne mreže, JP „Kikinda“ će danas ispirati mrežu preko hidranta u užem centru grada.

Iz ovog preduzeća mole građane za razumevanje ukoliko dođe do kratkotrajnog i prolaznog smanjenja pritiska i blagog zamućenja vode.

velikoselci-fudbaleri-1

Mladi fudbaleri „Kozare“ i „Kikinde“ na Međunarodnom turniru u Sarajevu

Aleksandra Djuran January 16, 2025

Fudbaleri mlađih kategorije „Kozare“ iz Banatskog Velikog Sela i OFK „Kikinde“ četvrti put su učestvovali na jednom od najvećih turnira na Balkanu, „Šampion junior kupu“.
Na takmičenju u Sarajevu učestvovala su velikoselska deca uzrasta 2011, 2012 i 2013. godište pod vođstvom trenera Milana Rodića i Nikole Latinovića.

-Učestvovali smo sa 23 dece, a sa nama su bila i dva trenera i pet roditelja. Na turniru je učestvovalo 540 ekipa u devet godišta. Mi smo zadovoljni nastupom naših mladih fudbalera. Deca godište 2011. i 2013. ostvarila su dva minimalna poraza, dok su se fudbaleri 2012. godišta, od 56 ekipa, plasirali među 16 najboljih. U borbi za četvrtfinale izgubili smo od ekipe sa Hvara i za naš seoski klub to je ogroman uspeh – kaže trener Milan Rodić.

Fudbal se igrao na tri, četiri terena, a svaka utakmica imala je znatan broj gledalaca.

-Osim domaćih ekipa iz Bosne i Hercegovine, učestvovale su i ekipe iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Slovenije,Švedske i Turske. Za našu decu ovo je značajno iskustvo s obzirom na to da su se susreli sa drugačijim načinom takmičenja, a stekli su i nova prijateljstva. Dobili smo i nekoliko poziva za slična takmičenja u Hvaru i Poreču – dodao je naš sagovornik.

I fudbaleri „Kikinde“ takmičili su se u kategorijama 2011. godište sa dve ekipe i po jednom ekipom 2012. i 2013. godište. Jedna ekipa 2011. godište plasirala se takođe među 16 najboljih.

-Svi su dobili priliku da igraju i osete turnirsku takmičarsku atmosferu. Mlade fudbalere su predvodili treneri Žika Parabucki, Dragan Šibul i Nebojša Đukić. Osim sporta, našlo se vremena i za druženje i obilazak grada, tako da se svi vraćaju zadovoljni i puni lepih utisaka – rekao je sportski direktor Marko Vukobrat, koji im je pružao podršku.

A.Đ.