На сцени КУД „Еђшег“ вечерас су се, на деветом такмичењу талената „Младе звезде“ („Тинни Цсиллаг“) смењивали плесачи, певачи, инструменталисти, рецитатори и глумци, укупно 22 учесника – деце и младих из свих крајева Војводине. Организатор такмичења даровитих је Удружење грађана “Кекенд-Кöкéнд”.
– Ове године наступио је чак 21 такмичар, узраста од вртића до матураната, из Кикинде, Чоке, Сенте, Нове Црње, Торњоша, Торде и Тобе. Такмичење се одвија у три узрасне групе и у свакој жири бира троје најбољих који ће бити и награђени – рекла је Вивиен Фазекаш, председница Удружења.
После три блока песме, игре, и најлепших стихова по избору учесника, жири у саставу Гизела Кекењ, Рамона Тот и Аполонија Косо, имао је тежак задатак да изабере најбоље.
У најстаријој групи прво место припало је Дорки Кришан. Другопласирана је била Бианка Будаи, док је треће место заузео Давид Шандор.
Елена Барна била је најбоља у средњој узрасној групи, на другом месту била је Емуке Кришан, а на трећем Леона Ђун. Међу најмлађим талентима истакли су се Петра Каналаш (треће место), Сташо Терзин (друго место), док је апсолутне симпатије и жирија и публике побрао Едвард Чанади, ученик трећег разреда из Чоке.
– Певао сам „Елвиса Прислија“, „Затворски рок“, и јако сам задовољан. Учествујем на такмичењима, али овде сам био први пут и доћи ћу опет – рекао је пресрећни Едвард који на репертоару има и Френка Синатру, али је, каже, сада желео да пева песму коју је изводио “Краљ”.
Јединствено такмичење које је донело много радости и извођачима и публици, помогли су Национални савет мађарске националне мањине и Град Кикинда коју је представљала Мелита Гомбар, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
– Из године у годину такмичење стиче све већу популарност међу децом и младима. За ову манифестацију карактеристично је да се одвија на мађарском, чиме се даје допринос неговању мађарског језика и пружа могућност деци и младима да наступе пред публиком и жиријем чији савети ће им помоћи и усмерити их на који начин да развијају своје потенцијале, као и да стекну самопоуздање у наступу. Уз то, имају могућност да се упознају и стичу нова пријатељства. Град Кикинда је препознао значај манифестације и пружио је подршку, као што ће и убудуће чинити – рекла је Мелита Гомбар.
Сви такмичари добили су дипломе за учешће, а најбољи су награђени. Победница у категорији најстаријих, Дорка Кришан, обезбедила је и учешће на глумачком кампу Културног савеза војвођанских Мађара у Сенти.
Национални савет мађарске националне мањине препознао је „Тинни Цсиллаг“ као манифестацију од посебног значаја за децу и младе.
С. В. О.
После радионице о инклузији и повезивању предшколских установа и родитеља, дружења и размене искустава, посађено је 30 младица четинара, што је број деце којој је у Србији тренутно потребна терапија за ахондроплазију која, између осталог, узрокује коштане дисплазије и изразито низак раст.
– У Министарству за бригу о породици и демографију савршено смо свесни да, када оболи дете, болује читава породица и зато смо овде, да им покажемо да нису сами, да је њихова држава ту за њих и да ћемо све урадити да што мање пате. На иницијативу председника државе формирана је Група за ретке болести у Министарству и оболеле помажемо на више нивоа. Сада је у току акција поделе ваучера за рехабилитацију, за куповину медикамента и за једнокатну помоћ, а држава системски помаже за лечење ретких болести. Град Кикинда је прави пример како треба да се опходимо према породицама са децом са ретким болестима. Важно је да кажем – они нису ретки, они су посебни – рекао је државни секретар Министарства, Радош Пејовић.
Он је истакао да је брига државе евидентна јер је 2012. године за ретке болести укупно давала око 130 милиона динара, а сада је то издвајање у износу од 7,2 милијарде. Пре 12 година лечила се само једна ретка болест и само два пацијента добијала су терапију, додао је др Жељко Поповић, заменик директора Сектора за лекове и фармакоекономију Републичког фонда за здравствено осигурање.
– Данас лечимо око 730 пацијената са више од 40 ретких болести, што је огроман напредак – навео је др Поповић. – Србија је, у овом тренутку, међу првим земљама у Европи када су у питању неке од терапија. На основу одлуке наше комисије, за ахондроплазију терапију прима осморо деце, и имамо захтеве за још 13 до 15 деце. Мислим да ћемо следеће године повећати број пацијената на терапији и да ћемо, у наредном периоду, доћи до тога да сви којима је то потребно, и добију адекватну и најновију терапију.
Цена терапије за ахондроплазију, новог лека који поспешује раст и развој, за једно дете је 270 хиљада евра на годишњем нивоу.
Давор и Слађана Терзин били су иницијатори и оснивачи удружења чији је Слађана председник. Њихова петогодишња девојчица Сташа рођена је са овим обољењем.
– Наша Сташа прима терапију осам месеци и за то време је порасла 4,6 центиметара. Деца са ахондроплазијом порасту годишње, у просеку, два до три центиметра – каже Слађана Терзин. – То су одлични резултати и наша лекарка, генетичар др Мијовић у Београду, веома је задовољна. У сарадњи са Фондом, нашим лекарима и Националним савезом ретких болести Србије успели смо да издејствујемо да, од овог месеца, више не идемо сваког месеца по терапију у Београд, него ће нам она стизати у нашу болницу, у којој су нам изашли у сусрет.
Терапија успешно делује и код девојчице Ленке, рекла је њена мајка Јелена Хађасија, такође чланица Удружења.
Данас посађено дрвеће је и лого Удружења, и оплеменило је простор за децу у нашем граду. Нека њихов раст симболично прати развој и наше деце, речено је на данашњем скупу.
Менторка на радионици је Добрила Ашкрабић из удружења „Ризница рукотворина“ из околине Београда, која се ручним радом бави од детињства.
Једна „капа златара“ или „златарица“, од четири које се чувају у Народном музеју, донесена је на радионицу као пример изузетне технике и лепоте.
Очување културне баштине веома је важно и оно потиче из породице, навела је Маријана Мирков, у Градском већу задужена за културу и туризам.
Радионици је присуствовао и гост из Деска у Мађарској, Кристифор Брцан, председник КУД „Банат“ у којем се ово умеће негује више од десет година.
Капе израђене на радионици биће представљене јавности, као и примерци старих капа из нашег окружења. Данас се на тржишту „златарице“ продају по цени од око хиљаду евра и све чешће представљају иновативни модни детаљ познатих креатора, речено је на радионици.
Радионичарски пројекат Групе „Мелизми“ подржао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
– Уписали смо 50 студената, од тога су два студента на буџету и 48 је самофинансирајућих, и тиме смо попунили квоту предвиђену акредитацијом. Данас ће имати и упознавање са наставницима и уводна предавања – навела је директорица Школе, Ангела Месарош Живков.
Мастер-студије трају две године, после чега васпитачи добијају звање струковни мастер-васпитач. Уна Родић из Зрењанина ове године је завршила основне студије на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста.
– Уписала сам даље школовање због личног усавршавања. Запослила сам се у Предшколској установи у Зрењанину као васпитач. Важно ми је да се надограђујем и прикупљам нова знања, како бих што више тога могла да пренесем малишанима са којима радим – рекла је Уна. 
У амфитеатру Школе свечаности је, у име локалне самоуправе, присуствовала чланица Градског већа Мелита Гомбар. У програму су учествовали студенти са смера васпитач за традиционалне игре и малишани из вртића „Мики“ и из вртића установе „Никола Тесла“ у Дески у Мађарској, са којим је високошколска установа у Кикинди недавно успоставила сарадњу.
Колеге и госте дочекао је директор Милорад Карановић, који је рекао да је поносан што је на челу установе из које излазе образовани и васпитани млади људи.
Школа тренутно има 350 ученика, у 15 одељења и осам образовних профила из четири подручја рада: хемије, архитектуре, прехране и медицине.
У име локалне самоуправе прослави је присуствовао Александар Аћимов, члан Градског већа за спорт и омладину.
– Град, Покрајина и републички органи константно улажу у школу – истакао је Аћимов. – Сада је у току реализација пројекта који финансира ресорни покрајински секретаријат. Захваљујући најмодернијем видео-надзору повећаће се безбедност и ученика и свих запослених.
Ђаци и гости испунили су амфитеатар у којем су пригодну приредбу припремили ученици школе која се поноси дугом традицијом, атрактивним смеровима и квалитетним образовањем.