Na sceni KUD „Eđšeg“ večeras su se, na devetom takmičenju talenata „Mlade zvezde“ („Tinni Csillag“) smenjivali plesači, pevači, instrumentalisti, recitatori i glumci, ukupno 22 učesnika – dece i mladih iz svih krajeva Vojvodine. Organizator takmičenja darovitih je Udruženje građana “Kekend-Kökénd”.
– Ove godine nastupio je čak 21 takmičar, uzrasta od vrtića do maturanata, iz Kikinde, Čoke, Sente, Nove Crnje, Tornjoša, Torde i Tobe. Takmičenje se odvija u tri uzrasne grupe i u svakoj žiri bira troje najboljih koji će biti i nagrađeni – rekla je Vivien Fazekaš, predsednica Udruženja.
Posle tri bloka pesme, igre, i najlepših stihova po izboru učesnika, žiri u sastavu Gizela Kekenj, Ramona Tot i Apolonija Koso, imao je težak zadatak da izabere najbolje.
U najstarijoj grupi prvo mesto pripalo je Dorki Krišan. Drugoplasirana je bila Bianka Budai, dok je treće mesto zauzeo David Šandor.
Elena Barna bila je najbolja u srednjoj uzrasnoj grupi, na drugom mestu bila je Emuke Krišan, a na trećem Leona Đun. Među najmlađim talentima istakli su se Petra Kanalaš (treće mesto), Stašo Terzin (drugo mesto), dok je apsolutne simpatije i žirija i publike pobrao Edvard Čanadi, učenik trećeg razreda iz Čoke.
– Pevao sam „Elvisa Prislija“, „Zatvorski rok“, i jako sam zadovoljan. Učestvujem na takmičenjima, ali ovde sam bio prvi put i doći ću opet – rekao je presrećni Edvard koji na repertoaru ima i Frenka Sinatru, ali je, kaže, sada želeo da peva pesmu koju je izvodio “Kralj”.
Jedinstveno takmičenje koje je donelo mnogo radosti i izvođačima i publici, pomogli su Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine i Grad Kikinda koju je predstavljala Melita Gombar, članica Gradskog veća zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.
– Iz godine u godinu takmičenje stiče sve veću popularnost među decom i mladima. Za ovu manifestaciju karakteristično je da se odvija na mađarskom, čime se daje doprinos negovanju mađarskog jezika i pruža mogućnost deci i mladima da nastupe pred publikom i žirijem čiji saveti će im pomoći i usmeriti ih na koji način da razvijaju svoje potencijale, kao i da steknu samopouzdanje u nastupu. Uz to, imaju mogućnost da se upoznaju i stiču nova prijateljstva. Grad Kikinda je prepoznao značaj manifestacije i pružio je podršku, kao što će i ubuduće činiti – rekla je Melita Gombar.
Svi takmičari dobili su diplome za učešće, a najbolji su nagrađeni. Pobednica u kategoriji najstarijih, Dorka Krišan, obezbedila je i učešće na glumačkom kampu Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara u Senti.
Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine prepoznao je „Tinni Csillag“ kao manifestaciju od posebnog značaja za decu i mlade.
S. V. O.
Posle radionice o inkluziji i povezivanju predškolskih ustanova i roditelja, druženja i razmene iskustava, posađeno je 30 mladica četinara, što je broj dece kojoj je u Srbiji trenutno potrebna terapija za ahondroplaziju koja, između ostalog, uzrokuje koštane displazije i izrazito nizak rast.
– U Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju savršeno smo svesni da, kada oboli dete, boluje čitava porodica i zato smo ovde, da im pokažemo da nisu sami, da je njihova država tu za njih i da ćemo sve uraditi da što manje pate. Na inicijativu predsednika države formirana je Grupa za retke bolesti u Ministarstvu i obolele pomažemo na više nivoa. Sada je u toku akcija podele vaučera za rehabilitaciju, za kupovinu medikamenta i za jednokatnu pomoć, a država sistemski pomaže za lečenje retkih bolesti. Grad Kikinda je pravi primer kako treba da se ophodimo prema porodicama sa decom sa retkim bolestima. Važno je da kažem – oni nisu retki, oni su posebni – rekao je državni sekretar Ministarstva, Radoš Pejović.
On je istakao da je briga države evidentna jer je 2012. godine za retke bolesti ukupno davala oko 130 miliona dinara, a sada je to izdvajanje u iznosu od 7,2 milijarde. Pre 12 godina lečila se samo jedna retka bolest i samo dva pacijenta dobijala su terapiju, dodao je dr Željko Popović, zamenik direktora Sektora za lekove i farmakoekonomiju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
– Danas lečimo oko 730 pacijenata sa više od 40 retkih bolesti, što je ogroman napredak – naveo je dr Popović. – Srbija je, u ovom trenutku, među prvim zemljama u Evropi kada su u pitanju neke od terapija. Na osnovu odluke naše komisije, za ahondroplaziju terapiju prima osmoro dece, i imamo zahteve za još 13 do 15 dece. Mislim da ćemo sledeće godine povećati broj pacijenata na terapiji i da ćemo, u narednom periodu, doći do toga da svi kojima je to potrebno, i dobiju adekvatnu i najnoviju terapiju.
Cena terapije za ahondroplaziju, novog leka koji pospešuje rast i razvoj, za jedno dete je 270 hiljada evra na godišnjem nivou.
Davor i Slađana Terzin bili su inicijatori i osnivači udruženja čiji je Slađana predsednik. Njihova petogodišnja devojčica Staša rođena je sa ovim oboljenjem.
– Naša Staša prima terapiju osam meseci i za to vreme je porasla 4,6 centimetara. Deca sa ahondroplazijom porastu godišnje, u proseku, dva do tri centimetra – kaže Slađana Terzin. – To su odlični rezultati i naša lekarka, genetičar dr Mijović u Beogradu, veoma je zadovoljna. U saradnji sa Fondom, našim lekarima i Nacionalnim savezom retkih bolesti Srbije uspeli smo da izdejstvujemo da, od ovog meseca, više ne idemo svakog meseca po terapiju u Beograd, nego će nam ona stizati u našu bolnicu, u kojoj su nam izašli u susret.
Terapija uspešno deluje i kod devojčice Lenke, rekla je njena majka Jelena Hađasija, takođe članica Udruženja.
Danas posađeno drveće je i logo Udruženja, i oplemenilo je prostor za decu u našem gradu. Neka njihov rast simbolično prati razvoj i naše dece, rečeno je na današnjem skupu.
Mentorka na radionici je Dobrila Aškrabić iz udruženja „Riznica rukotvorina“ iz okoline Beograda, koja se ručnim radom bavi od detinjstva.
Jedna „kapa zlatara“ ili „zlatarica“, od četiri koje se čuvaju u Narodnom muzeju, donesena je na radionicu kao primer izuzetne tehnike i lepote.
Očuvanje kulturne baštine veoma je važno i ono potiče iz porodice, navela je Marijana Mirkov, u Gradskom veću zadužena za kulturu i turizam.
Radionici je prisustvovao i gost iz Deska u Mađarskoj, Kristifor Brcan, predsednik KUD „Banat“ u kojem se ovo umeće neguje više od deset godina.
Kape izrađene na radionici biće predstavljene javnosti, kao i primerci starih kapa iz našeg okruženja. Danas se na tržištu „zlatarice“ prodaju po ceni od oko hiljadu evra i sve češće predstavljaju inovativni modni detalj poznatih kreatora, rečeno je na radionici.
Radioničarski projekat Grupe „Melizmi“ podržao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
– Upisali smo 50 studenata, od toga su dva studenta na budžetu i 48 je samofinansirajućih, i time smo popunili kvotu predviđenu akreditacijom. Danas će imati i upoznavanje sa nastavnicima i uvodna predavanja – navela je direktorica Škole, Angela Mesaroš Živkov.
Master-studije traju dve godine, posle čega vaspitači dobijaju zvanje strukovni master-vaspitač. Una Rodić iz Zrenjanina ove godine je završila osnovne studije na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta.
– Upisala sam dalje školovanje zbog ličnog usavršavanja. Zaposlila sam se u Predškolskoj ustanovi u Zrenjaninu kao vaspitač. Važno mi je da se nadograđujem i prikupljam nova znanja, kako bih što više toga mogla da prenesem mališanima sa kojima radim – rekla je Una. 
U amfiteatru Škole svečanosti je, u ime lokalne samouprave, prisustvovala članica Gradskog veća Melita Gombar. U programu su učestvovali studenti sa smera vaspitač za tradicionalne igre i mališani iz vrtića „Miki“ i iz vrtića ustanove „Nikola Tesla“ u Deski u Mađarskoj, sa kojim je visokoškolska ustanova u Kikindi nedavno uspostavila saradnju.
Kolege i goste dočekao je direktor Milorad Karanović, koji je rekao da je ponosan što je na čelu ustanove iz koje izlaze obrazovani i vaspitani mladi ljudi.
Škola trenutno ima 350 učenika, u 15 odeljenja i osam obrazovnih profila iz četiri područja rada: hemije, arhitekture, prehrane i medicine.
U ime lokalne samouprave proslavi je prisustvovao Aleksandar Aćimov, član Gradskog veća za sport i omladinu.
– Grad, Pokrajina i republički organi konstantno ulažu u školu – istakao je Aćimov. – Sada je u toku realizacija projekta koji finansira resorni pokrajinski sekretarijat. Zahvaljujući najmodernijem video-nadzoru povećaće se bezbednost i učenika i svih zaposlenih.
Đaci i gosti ispunili su amfiteatar u kojem su prigodnu priredbu pripremili učenici škole koja se ponosi dugom tradicijom, atraktivnim smerovima i kvalitetnim obrazovanjem.