Најновије Архиве | Паге 368 оф 763

У Паризу отворена изложба француске и српске скулптуре из колекције „Тера“

Igor Crnogorac Јануарy 18, 2025

Изложба „Ликовни контакт: француске и српске скулптуре из колекције Тера“ отворена је у Културном центру Србије у Паризу.

Париској публици изложене су скулптуре Ан Рошет, Мрђана Бајића, Жозет Барбие, Ален Л Бургок, Чедомира Васића, Игора Антића, Олге Јанчић, Флоренс Тор, Бернарда Рудигера, Тање Остојић, Ан Мерседес, Златка Гламочака, Татјане Столповић, Мирјане Благојев и Слободана К. Бијељца.

На отварају су се присутнима обратили директорка Културног центра Србије Натали Бељански, директор Центра „Тера” Александар Липован, и кустоскиња изложбе Тијана Тошевски. Присуствовали су и уметници Игор Антић, Ан Мерседес, Слободан К. Бијељац, Ан Рошет и Бернард Рудигер као и многи француски и српски културни радници и уметници.

Изложба “Л’арт цонтацт” је од велике важности јер приказује скулптуре у теракоти настале у току четири деценије постојања Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера“ у Кикинди. Музеј „Тера“ данас има колекцију од преко 1.200 скулптура, што је највећа савремена колекција скулптура великог формата у теракоти у свету.

Са посебним нагласком на дијалогу између француске и српске уметничке сцене, изложба осветљава значај културне размене и очувања уметничког стваралаштва у глини, истичући потенцијал савременог стваралаштва као моћне алатке за умрежавање и интеркултурални дијалог. Поставка обухвата две целине – презентацију Центра „Тера” у подруму као и радове француских и српских уметника који су распоређени у приземљу и на спрату СКЦ-а. Изложба је отворена за посетиоце до 7. фебруара.

(Фото: ЦЛПУ “Тера”)

Неопходно да сви нерегистровани припејд корисници региструју број до 10. фебруара

Igor Crnogorac Јануарy 18, 2025

Министарство информисања и телекомуникација још једном обавештава све нерегистроване припејд кориснике да је неопходно да до 10. фебруара ове године региструју свој телефонски број. У обавештењу о обавезној регистрацији припејд бројева, Министарство наводи да је поступак регистрације могуће обавити физички, у пословницама пружаоца услуге (оператора) широм земље, уз идентификациони документ, као и онлајн, коришћењем шеме електронске идентификације основног нивоа поузданости.

За детаљне информације о регистрацији, као и о додатним бонусима, препоручују корисницима да се обрате свом изабраном оператору, као и да се информишу путем њихових веб презентација.

Регистрација припејд бројева обавезна је и у складу је са Законом о електронским комуникацијама и Правилником о техничким условима за регистрацију услуге са плаћањем унапред, наводи се у саопштењу.

Након истека рока за регистрацију, нерегистрованим припејд корисницима биће обезбеђена само примерена количина саобраћаја потребна за регистрацију и позиве ка хитним службама, и то у периоду од наредних 90 дана.

Након истека тог рока, сви нерегистровани припејд бројеви биће деактивирани, закључује се у саопштењу, преноси Танјуг.

(Извор: „Политика“)

За православне вернике данас је зимски Крстовдан, први посни дан после Божића

Igor Crnogorac Јануарy 18, 2025

Српска православна црква 18. јануара слави зимски Крстовдан, празник који претходи Богојављењу и први дан након Божића када верници посте.

Слављење Крстовдана је прилика да се верници подсете на важност крштења и очишћења душе и тела, као и да се припреме за велики празник Богојављење, који је 19. јануара. У календару није обележен црвеним словом.

Према предању, први који су примили хришћанску веру и прве поуке нове вере помињу се као катихумени или – оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат као зимски Крстовдан.

Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”.

По народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, најчешће ће дувати током године. У неким деловима Србије на Крстовдан верују да на овај дан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.

У дванаест дана, почињући од Божића, а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.

На Крстовдан су се некада јели остаци пасуља од Бадњег дана и спремале су се пихтије које су се јеле сутрадан, на Богојављење, јер је Крстовдан посни дан.

Верује се да се на зимски Крстовдан отварају небеса и Бог прима све молитве упућене из срца. Овај дан је испуњен духовним значењем и многи верници га дочекују у молитви.

Тачно у поноћ треба погледати у небо и замислити жељу. У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.

Тијани Миленковић уручена књижевна награда „Ђура Ђуканов“ – збирка црнохуморних прича инспирисана Ђуриним сензибилитетом

Igor Crnogorac Јануарy 17, 2025

Књижевна награда „Ђура Ђуканов“, осмишљена у знак сећања на једног од најзначајнијих банатских писаца, свечано је уручена Тијани Миленковић из Београда за збирку прича „Брм, брм“. Церемонија доделе одржана је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“ која Награду традиционално додељује од 2005. године, уочи 19. јануара, дана рођења овог истакнутог писца. Право да конкуришу имају аутори млађи од 35 година са необјављеним рукописима збирки кратких прича.

Према речима Дуње Бркин Трифуновић, в. д. директорке Библиотеке, ово признање доприноси очувању и ширењу дела Ђуре Ђуканова.

– Захваљујући објављивању сабраних дела Ђуре Ђуканова, млади аутори сада већ познају његово стваралаштво, што показује да смо на добром путу да његово дело добије ширу публику – рекла је в. д. директорка.

О добитнику је одлучивао жири у саставу Драган Бабић, Слађана Стаменковић и Јована Копривица.

– Збирка прича „Брм, брм“ издвојила се захваљујући разноврсним темама и специфичном хумору. Приче Тијане Миленковић освајају црним, готово тарантиновским хумором, који се смењује са истанчаним лиризмом. Лепо је да управо награда са именом Ђуре Ђуканова буде њихова улазница у свет књижевности јер је он остао на маргини књижевност, иако је значајан писац не само кратких прича, већ и романа – рекла је књижевна критичарка из Београда, Јована Копривица.

Тијана Миленковић, деветнаеста лауреаткиња ове престижне награде, завршила је филмску режију. Изразила је задовољство што јој је указана част да прими признање са именом писца који јој је близак по сензибилитету.

– Писање је за мене почело као рад на сценарију, али ме је кратка прича привукла јер највише подсећа на филмску сцену. Приче из моје збирке говоре о догађајима из ноћног и дневног живота, испричаним у првом лицу – изјавила је Миленковићева.

На свечаности у Библиотеци говорили су и књижевници Владимир Арсенић и Срђан Срдић. Награду је уручила Маријана Мирков, чланица Градског већа, нагласивши важност овог догађаја за град.

– Велика је радост што одајемо почаст Ђури Ђуканову и што подржавамо младе ствараоце. Писци кроз своја дела стварају светове који остају у нама, а култура града се тиме обогаћује и оснажује.

Ове године, пристигло је четрдесетак рукописа, што је више од просека, са највише пријава из Војводине и из Београда.

С. В. О.

Забрана посета и даље на снази, пријем пакета понедељком, средом и петком

Jelena Trifunović Јануарy 17, 2025

Имајући у виду све већи број грађана са симптомима респираторних инфекција и ради спречавања ширења вируса грипа, у Општој болници Кикинда подсећају да је и даље на снази одлука Комисије за спречавање интрахоспиталних инфекција којом су од 17.децембра 2024. године забрањене посете пацијентима на свим одељењима.

Пријем пакета за пацијенте који су на стационарном лечењу организован је понедељком, средом и петком на пријемном шалтеру Болнице од 15 до 17 часова, почев од данас 17. јануара.

Ова одлука донета је на основу предлога мера и препорука за сузбијање респираторних инфекција од стране Завода за јавно здравље. Истом одлуком, уведено је обавезно ношење маски за све пацијенте и запослене, како у стационарном тако и у поликлиничком делу Болнице.

Рекордан број пријављених за пливање за Часни крст на Старом језеру – пријављивање могуће још данас

Igor Crnogorac Јануарy 17, 2025

У Кикинди, на Старом језеру, у недељу, на Богојављење, пливаће се 11. пут. Ове године стигао је највећи број пријава до сада.

– Имамо 40 пријављених, од тога две девојке, и сви су обавили лекарске прегледе. Они који се пријаве данас морају и донети уверење од изабраног лекара – каже Стојан Богосављев, председник Ронилачког клуба „Орка“. Пријаве се примају на број 063 384 792.

У Кикинди ће пливање почети тачно у подне, а сат времена раније, надметаће се пливачи на Језеру Стрелиште у Новим Козарцима, у којима је овај обичај установљен још 2014. године.

– Пријављивање је завршено 14. јануара и имамо, за сада, шесторицу пливача – наводи јереј Никола Момиров. – Пре пливања, у Храму Светог Пророка Илије, биће служена Света литургија и биће освећена богојављенска водица. Након тога, од Храма креће свечана литија до стадиона ФК „Слобода“, одакле ћемо, са пливачима отићи до језера.

Јереј Момиров додаје да је могуће пријављивање и пре самог почетка, уз обавезно лекарско уверење.

Према православном предању, на Богојављење, када је Свети Јован Крститељ у реци Јордан крстио Исуса Христа, отворила су се небеса и чуло се обраћање Бога Оца који је објавио да је Исус син његов, и тада је на десно раме Исуса слетео Свети Дух у обличју белог голуба. Овим крштењем је Исус показао присутнима да поштује законе пророчке, након чега је започео своју мисију, проповед, одабир “простих и неуких” земљорадника и рибара за своје ученике Апостоле. Овај догађај је основ за прославу једног од 15 највећих православних празника.

Купање у реци на овај дан, верује се у народу, доноси здравље. Пливање за Часни крст на дужини од 33 метра симболизује године које је Исус поживео. Овај обичај дубоко је укорењен у српској традицији и сваке године привлачи велики број верника и учесника.

С. В. О.

Туристичка понуда града на Међународном сајму у Аустрији „Ферриен мессе 2025“

Aleksandra Djuran Јануарy 17, 2025

Туристичка понуда Кикинде, до 19. јануара, представља се на највећем сајму за одмор, путовања и разоноду у Аустрији „Ферриен мессе 2025“ који бележи око 50.000 посетилаца. Штанд нашег града налази се у оквиру туристичких организација Србије и Војводине и привредних комора Србије и Војводине. На штанду наше земље представља се десет туристичких организација.

-Велика је посећеност, а Бечлије су заинтересоване за туризам и за наш штанд. – истакла је в.д. директорица Туристичке организације града Јасмина Миланков – Први пут смо на овом Међународном сајму и користимо прилику да представимо јубиларне, 40. „Дане лудаје“, као и производе од бундеве. До сада смо имали договор са неколико туристичких агенција из Беча којима је специјалност да доводе туристе из далеких крајева Кине, Јапана и Кореје. Већ имају туре из Мађарске ка Србији до Новог Сада и Београда, тако да преговарамо да им део понуде буде и једнодневни излет у Кикинди. Посетили су нас и представници многих аустријских институција, међу којима је доста оних који говоре српски језик тако да смо се потрудили да им представимо шта је то што могу да виде када дођу у наш град. За нас је ово још једно искуство и искрено се надам да ћемо већ у овој години имати нове госте.

Осим Јасмине Миланков, представник Кикинде је и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је искористила прилику да се сретне са амбасадором Србије у Аустрији Марком Благојевићем.

У Војводини је, према подацима Републичког завода за статистику, прошле године регистровано 8.498 долазака туриста из Аустрије, што представља пораст од 5,51 одсто у односу на 2022. годину, док је број остварених ноћења аустријских туриста износио 20.007. Туристи из Аустрије су у 2024. години у Војводини у просеку боравили по 2,4 дана.

А.Ђ.

Прошле године рођено више беба и склопљено више бракова: Најпопуларнија имена Алекса и Ема

Aleksandra Djuran Јануарy 17, 2025

У Кикинди је у 2024. године рођено 437 беба. То је 15 новорођенчета више у односу на 2023. годину, подаци су Матичарске службе у нашем граду.

-Једна беба рођена је у својој кући у Накову, а једна у Руском Селу. Од укупног броја рођених било је 190 девојчица и 247 дечака. И прошле године, као и претпрошле у августу је рођено највише беба, 43. Највећи број жена које се породе у кикиндској Болници имају пребивалиште на територији града Кикинде, али има их и из Новог Милошева, Српске Црње, Тобе – каже Марина Исаковић, заменик матичара.

У 2024. години најпопуларнија мушка имена била су Алекса, Лазар и Михајло. Од женских имена најчешће је било Ема, Петра и Милица. Поједини родитељи одлучили су се за ретка имена.

– Од ретких, несвакидашњих имена издвојила бих Атанасије, Аурелијо, Тихон, Ернестина, Сена и Луна. Када нам стигне пријава рођења из Болнице уколико су родитељи у браку, одмах уписујемо дете и извод шаљемо на кућну адресу мајке. Уколико нису у брачној заједници потребно је да отац у Матичарској служби призна дете и извод добија у року од пола сата – додаје наша саговорница.

Према статистици, највише венчања било је у јуну када је судбоносно „да“ рекло 19 парова, а најмање у јануару.

-Било је 189 склопљених бракова. То је за 10 венчања више него претпрошле године. Највише венчања било је у Кикинди, потом следе Руско Село и Наково. Венчања се раде на српском и мађарском језику. Такса за венчање у свечаној сали Града је 700 динара, а 7.000 динара плаћа се уколико матичар одлази у ресторан – истакла је Марина Исаковић.

У 2024. години преминуле су 822 особе што је у односу на 2023. мање за 122 особа Највише их је умрло у Кикинди, Мокрину и Новим Козарцима. Највише суграђана изгубили смо у јануару 71 особу.

А.Ђ.

Испирање водоводне мреже у центру града

Igor Crnogorac Јануарy 17, 2025

У оквиру редовних активности на одржавању водоводне мреже, ЈП „Кикинда“ ће данас испирати мрежу преко хидранта у ужем центру града.

Из овог предузећа моле грађане за разумевање уколико дође до краткотрајног и пролазног смањења притиска и благог замућења воде.

Млади фудбалери „Козаре“ и „Кикинде“ на Међународном турниру у Сарајеву

Aleksandra Djuran Јануарy 16, 2025

Фудбалери млађих категорије „Козаре“ из Банатског Великог Села и ОФК „Кикинде“ четврти пут су учествовали на једном од највећих турнира на Балкану, „Шампион јуниор купу“.
На такмичењу у Сарајеву учествовала су великоселска деца узраста 2011, 2012 и 2013. годиште под вођством тренера Милана Родића и Николе Латиновића.

-Учествовали смо са 23 деце, а са нама су била и два тренера и пет родитеља. На турниру је учествовало 540 екипа у девет годишта. Ми смо задовољни наступом наших младих фудбалера. Деца годиште 2011. и 2013. остварила су два минимална пораза, док су се фудбалери 2012. годишта, од 56 екипа, пласирали међу 16 најбољих. У борби за четвртфинале изгубили смо од екипе са Хвара и за наш сеоски клуб то је огроман успех – каже тренер Милан Родић.

Фудбал се играо на три, четири терена, а свака утакмица имала је знатан број гледалаца.

-Осим домаћих екипа из Босне и Херцеговине, учествовале су и екипе из Србије, Хрватске, Црне Горе, Македоније, Словеније,Шведске и Турске. За нашу децу ово је значајно искуство с обзиром на то да су се сусрели са другачијим начином такмичења, а стекли су и нова пријатељства. Добили смо и неколико позива за слична такмичења у Хвару и Поречу – додао је наш саговорник.

И фудбалери „Кикинде“ такмичили су се у категоријама 2011. годиште са две екипе и по једном екипом 2012. и 2013. годиште. Једна екипа 2011. годиште пласирала се такође међу 16 најбољих.

-Сви су добили прилику да играју и осете турнирску такмичарску атмосферу. Младе фудбалере су предводили тренери Жика Парабуцки, Драган Шибул и Небојша Ђукић. Осим спорта, нашло се времена и за дружење и обилазак града, тако да се сви враћају задовољни и пуни лепих утисака – рекао је спортски директор Марко Вукобрат, који им је пружао подршку.

А.Ђ.