У осмом колу трећег степена надметања, војвођанске групе, одбојкаши Северног Баната, у дворани школе у Микронасељу, савладали су 3:2 другу екипу новосадске Војводине. Друга је то победа Кикинђана, а у деветој рунди, наредног викенда, биће гости кулског Хајдука.
Степен ниже, војвођански ранг у женској конкуренцији, на распореду је имао седмо коло, последње јесење, премда је преостало још и треће, заостало из првог викенда новембра. Петопласирана Кикинда 0230 поражена је 0:3 на домаћем терену од зрењанинског Пролетера, а последњепласирана, осма Кикинда забележила је прву победу, 3:2 славила је у Крајишнику против истоименог клуба. У поменутој заосталој, трећој деоници, Кикинда 0230 дочекаће Херцеговину из Равног Топловца, а Кикинда другу екипу Клека.
Д. П.
Најновије
Погледајте преглед најважнијих дешавања у протеклих седам дана.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
У Руском Селу, у удружењу „Торонтал” и ове године организоваће се паљење адвентских свећа. Прва се пали у недељу, 1. децембра у 17 сати. Прва свећа је и свећа наде и упалиће је жене из поменутог удружења.
-Друге недеље, 8. децембра, свећу ће упалити Рамона Тот, чланица Националног савета мађарске националне мањине, трећу свећу упалиће свештеник, а четврту Золтан Тот, помоћник Покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду. Пре паљења сваке свеће биће организован пригодан културни програм, а након што се свећа упали гости ће бити у прилици да се почасте колачима, кафом, куваним вином и ракијом – сазнајемо од Шандора Талпаија, председника „Торонтала“.
Друга свећа симболише мир који долази са Христом и у овој недељи верници се моле за мир у срцима, породицама и свету. Трећа свећа је свећа радости и често је ружичасте боје, док је четврта свећа – свећа љубави и она подсећа Божју љубав.
Адвентску свечаност пратиће и пригодан програм који припремају предшколци и ђаци.
-Од 15. децембра, када се пали трећа свећа, биће приређен је божићни вашар и традиционално „медено село“. На вашару ће се продавати новогодишњи украси, икебане и други пригодни поклони. Излагаће и ученици, а средства која се прикупе утрошиће се на прославу матурске вечери – напоменуо је наш саговорник.
Један од најпрепознатљивијих симбола Адвента јесте и адвентски венац. У облику је круга, што означава вечност и Божју љубав која нема почетка ни краја. Зеленило, често од борових гранчица, симболише наду и живот, док светло свијећа подсећа светло света.
А.Ђ.
Влада Србије усвојила је Предлог буџета за 2025. по коме је за субвенције у пољопривреди намењено 111,5 милијарди динара, изјавио је министар пољопривреде Александар Мартиновић.
Овај буџет већи је од аграрног буџета за 2024. годину, с обзиром на то да је ове године првобитно било издвојено за субвенције око 83 милијарде динара па је та сума ребалансом државне касе повећана на око 100 милијарди динара. Министарство пољопривреде исплатиће додатних 10.000 динара свима који су остварили право на основне подстицаје у биљној производњи у 2024. години, у року од 30 дана и да је та исплата већ увелико кренула.
Изменом Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју прописан је регрес за сертификовано семе до 17.000 динара по хектару, да ће јавни позив за подношење захтева за остваривање права на регрес за сертификовано семе бити расписан најкасније до краја априла 2025. године и да ће се исплатити уредно поднети захтеви у року од 30 дана, а да ће уредно поднети захтеви за основне подстицаје у биљној производњи у 2025. години, у износу од 18.000 динара по хектару, бити исплаћени најкасније до 1. априла 2025. године.
Споразумом је одређено и да износ повраћаја средстава која се могу остварити путем права на рефакцију у 2025. години неће бити мањи него током 2024. Године. Износ од 18.000 динара добиће земљорадници догодине за биљну производњу најкасније до 1. априла Усаглашено је и да пољопривредници могу да се обрате директно банкама у којима имају отворене рачуне, ради договора око олакшица у отплати кредита, добијања додатног грејс периода или продужења рока отплате кредита, а на основу дописа који је Народна банка Србије упутила 8. марта 2024. године свим банкама, са намером да понуде уступке пољопривредницима.
Јесења садња на територији града започела је крајем октобра када су посађене младице око дечијег игралишта код Спортског центра „Језеро“ у оквиру акције „Да сва деца расту“ удружења Деце са ахондроплазијом Србије. Управо период мировања је идеалан за садњу с обзиром на то да биљка има времена да током пролећа брже расте и развија се, сазнајемо од Мирославе Наранчић секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.
-Ове сезоне у плану је ревитализација школских шума. У претходних десет година у граду и у свим селима никле су школске шуме о којима бригу воде ђаци који су заливали и неговали младице. На овај начин учили су како да очувамо стабла. Исто тако попуњаваћемо младицама простор при образовним установама, школске партере и зелене површине испред школа. Кугленим јавором биће попуњена улица Хајдук Вељкова, по завршетку изградње кишних канала у сливу Моравска уследиће садња у улицама Стерије Поповића и Ивана Јакшића, а нови изглед добиће и кружни ток на уласку у Башаид. Попунићемо и ветрозаштитне појасеве и слободних катастарских парцеле у ван грађевинском рејону у сарадњи са ЈП „Кикинда“ – навела је наша саговорница.
Избор врста усклађен је са новонасталим климатским променама, а води се рачуна и да буду прилагођене као урбано зеленило. Тако су уведене нове садне врсте попут каталпе, келреутерије, ликвидамбар, као и жбунасте и куглене форме.
-План садње прави се током лета. Важно је ускладити површину, локацију, састав тла са функцијом зеленила, врстом, колоритом ради естетског изгледа партера. Суграђани су, сигурна сам приметили да црвенолисна шљива улепшава улице Војводине Путника, Јована Јовановића Змаја, простор Старог језера и то је само једна од врста која својим богатством доприноси декоративности уличних дрвореда – додала је Мирослава Наранчић.
Кикинда је један од најобушемљенијих градова у Војводини са свега 1,16 процента пошумљености. Пре деценије под шумама смо имали испод једног процента. Мирослава Наранчић наводи да је то вишедеценијски посао који мора добро да се испланира.
А.Ђ.
Поводом 250 година од основања Великокикиндског дистрикта у Народном музеју представљена је књига „Округ златног лава“ коју су написали историчари Владислав Вујин, Драган Белеслић и Владимир Дудић.
-Потрудили смо се да књига буде пријемчива свим читаоцима који желе више да сазнају о локалном наслеђу. Мој рад односи се на велике људе у ондашњем Дистрикту. У 15 кратких прича представљени су велики људи попут Димитрија Бугарског, Јована Пајдака, Павле Кенђелац, Теодор Павловић, Ђорђе Радак, Лазар Видић. Књига је богато илустрована и сигуран сам да ће наићи на добар одзив код читалаца – рекао је Вујин, историчар Народног музеја.
Драган Белеслић, историчар Историјског архива писао је о историји Великокикиндског дистрикта повезујући чињенице које су се одвијале у Европи, а написао је и причу о путу зрна овса из пореске књиге.
-Уз артефакте који могу да се погледају у Галерији „Нова“ у оквиру изложбе „Округ златног лава“, посетиоци могу више да сазнају и у истоименој књизи. Мој циљ је био да први пут прикажем светска и европска дешавања у то време и да прикажем како је Европа видела догађаје код нас и како смо ми гледали те исте догађаје. Потрудио сам се да приближим живот обичног човека јер сам обрадио и обичаје народа који је тада насељавао овај простор – навео је Белеслић.
Историја ратовања наших предака и повеље биле су теме о којима је писао Владимир Дудић из Историјског архива.
-Имали смо шест повеља од којих су четири биле везане за Дистрикт, а две за град Велику Кикинду и оне су мање познате јавности, тако да сам и о њима писао у књизи. Идеја водиља ми је била да читаоце боље упознам са тим ко су били људи који су населили Дистрикт. То су били војници граничари, некадашње потиско-поморишке војне границе и пошто је Банат ослобођен од турске власти, населили су ове крајеве – истакао је Дудић.
Штампање публикације су суфинансирали Министарство културе и Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама.
А.Ђ.
Кориснике Друштва ментално недовољно развијених особа „Чигра“ посетиле су чланице удружења жена „Нови Козарци“ које су им даровале новогодишњу јелку и украсе. Средства добијена продајом пите кромпируше за Гиниса искоришћена су за куповину новогодишњих поклона за кориснике „Чигре“, а овом приликом донеле су пите и дружиле се са члановима.
-Постојимо безмало пет деценија и са поносом могу да кажем да смо увек биле окренуте хуманитарном раду. Увек смо се трудиле да очувамо нашу традицију коју су још наше баке и мајке донеле из Босне када су дошле у равни Банат. Тако смо и ми окренуте очувању традиционалних јела, тако да организујемо манифестације „Питијаду“ и „Кукурузно пролеће“. Летос је одржано 14. такмичење у прављењу пите кромпирушу и сва средства која прикупљамо продајом и ове и годинама уназад донирамо у хуманитарне сврхе – казала је Боја Ољача, председници удружења „Нови Козарци“.
Биљана Недомачки из друштва „Чигра“ у име корисника, њихових родитеља и стручних сарадника захвалила је на поклону.
-Веома смо се обрадовали поклону. Јелку и украсе нисмо имали, а сви наши чланови радују се новогодишњим и божићним празницима. Наше удружење 7. децембра обележиће Међународни дан особа са инвалидитетом дружењем одласком у биоскоп у Зрењанин. И ове године учествоваћемо на новогодишњем базару са нашим новогодишњим украсима, који ће бити изложени у нашем удружењу и моћи ће да се купе. До краја године и наши пријатељи из позоришта „Лане“ обрадоваће нас новогодишњом представом – додала је Биљана Недомачки.
Чланови „Чигре“ својим гошћама поклонили су слику са овогодишње ликовне колоније „Хумани чиграши“.
А.Ђ.
У несрећи која се догодила, у четвртак у раним јутарњим сатима у чоканској “Аутофлекс Ливници”, данас, 29. новембра, преминуле се две особе које су биле пребачене у Клинички центар. Међу преминулима је и М.Б. (53) из Иђоша и Аксентије Б. (51) из Остојићева, један радник, такође из Иђоша, је и даље у тешком стању и налази се у Новом Саду, док је четврти повређени у Општој болници у Сенти. До трагедије је дошло услед наглог избацивања течног лива из пећи на ливење.
Општина Чока прогласила је суботу, 30. новембар, Даном жалости. Одлуком председнице општине Стане Ђембер, Дан жалости обележиће се спуштањем застава на пола копља на свим јавним установама и предузећима у општини. Такође, биће обустављено емитовање музике забавног и народног карактера, као и организовање јавних догађаја забавног садржаја, наводи се у Одлуци Општине Чока.
Ова трагична несрећа дубоко је потресла заједницу Чоке, а локална власт апелује на солидарност и поштовање одлуке о Дану жалости.
Поводом трагедије која се догодила у Чоки, Основно јавно тужилаштво у Кикинди јавност да је истог дана јавни тужиоц обавио увиђај на лицу места, којем су присуствовали полицијски службеници Полицијске управе Кикинда и Одељења за ванредне ситуације, као и представник инспекције за рад.
У току је прикупљање потребних обавештења од очевидаца незгоде и одговорних лица у овом привредном друштву, прибављена је пословна документација овог привредног друштва, наређена је обдукција тела настрадалих лица и донета је наредба о технолошко-металуршком вештачењу незгоде, а све у циљу утврђивања свих чињеница и узрока ове незгоде и евентуалних пропуста у поступању.
A.Ђ.
Централног дана „Совембра”, док је на тргу радила „Сова-патрола“, у сали „Партизана“ своје радове приказали су, на изложби „Моја визура – сова ушара“ ученици основних и средњих школа.
Сове различитих величина и боја, у различитим и изузетно креативним уметничким изразима, ђаци су изложили на својим штандовима.
Овде је одржано и финале квиза знања „Свет сова ушара“ који је припремио наставник географије Мирослав Грујић. Градоначелник Младен Богдан посетио је изложбу и отворио финале квиза.
– Имамо чиме да се похвалимо, и по томе смо заиста јединствени. Шаљемо лепу слику у свет, а после тога свет долази код нас да ужива у посматрању сова и у нашем граду – рекао је градоначелник.
У надметању у знању о совама учествовале су екипе шестог разреда осам основних школа са територије града. Првопласирана је била екипа : ОШ “Иво Лола Рибар” из Нових Козараца – Милан Мркеља, Невена Адамовић и Немања Растовић, са наставницом биологије, Данијелом Тртић, док су тек нешто мање знања и среће имали ђаци из школе „Вук Караџић“ који су освојили друго место. Трећепласирани су били ученици ОШ “Свети Сава”, док је екипа школе “Јован Поповић”, у финалу заузела четврту позицију.
С. В. О.
На крају „Совембра“, програма Туристичке организације посвећеног малим ушарама, у месецу када ове птице стижу у своје зимовалиште на тргу, креће „Сова-патрола“ основаца. Уз помоћ стручњака из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, обиђе се свако стабло и установи број јединки.
У првом бројању сова ове сезоне учествовао је и Јован Степанчев.
– Научио сам како треба неговати сове и да их не треба плашити. Треба да смо захвални што су у нашем граду – рекао је Јован.
Милица Весков додаје да су научили како треба заштитити сове и да јој се много свидела „Сова-патрола“.
– Јако ми је интересантно све – рекао је Мирослав Васиљевић. – Мислим да су сове лепе и да улепшавају град.
Феномен боравка ове дивље и заштићене врсте птица у Кикинди прати се већ две деценије, подсетила је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града.
– Наш трг је специфичан јер сове овде не проводе само зиму, него се и гнезде читаве године. Њихов број варира и ми ћемо то пратити све до краја фебруара. Трг је заштићен као зимовалиште сова утина, што значи да се води рачуна о томе да нема наглих звучних и светлосних ефеката у близини стабала на којима је број јединки највећи – истакла је Мирослава Наранчић и подсетила да је највише сова, чак 734 јединке, избројано 2009. године.
Ђацима у „Сова-патроли“ и ове године је у бројању помагао Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије
– Радили смо са две групе, укупно је било око 50 ученика. Деца су лепо васпитана, одлично припремљена и врло мотивисана. Избројали смо 208 јединки, што је више него претходних година. Зима је врло блага и доста сова је распршено по граду, па очекујемо да ће њихов број да расте до јануара – рекао је Ружић и подсетио да сове помажу у пољопривреди јер уништавају глодаре. Такође је апеловао на пољопривреднике да воде рачуна о томе на који начин користе пестициде, посебно отрове за глодаре.
– Морамо и чувати дрвеће и садити дрвореде јер приноси опадају на голим ораницама и нема ни биодиверзитета, морамо да се уразумимо – истакао је Ружић. – Желим да похвалим град Кикинду који је, претходних година, пуно радио на проширењу програма садње шумских појасева и дрвореда уз путеве и дуж линија на њивама.
Само Друштво, такође, уз помоћ Компаније „Јафа“, у Кикинди поставља гнезда за сове, ветрушке и друге птице које се хране глодарима. До сада је постављено десет гнезда, а акција ће се наставити и наредних година.
С. В. О.