Најновије

CK-paketici

У хуманитарној акцији “Један пакетић – много љубави”, коју је, и ове године, покренуo Црвени крст у Кикинди, прикупљено 1.009 килограма слаткиша и сланиша за најугроженије мале суграђане. Акцији су се прикључили ђаци основних и средњих школа, као и деца из вртића, објављено је из ове организације.

Црвени крст се захваљује на подршци: ученичким парламентима и колективима средњих школа, колективу ПУ „Драгољуб Удицки”, као и колективима основних школа: „Фејеш Клара”, „Јован Поповић”, „Свети Сава”, „Вук Караџић”, „Жарко Зрењанин”, „Ђура Јакшић”, „Васа Стајић”, „Иво Лола Рибар”, „Миливој Оморац”, „Мора Карољ”, „Петар Кочић” и „Славко Родић”.

Волонтери Црвеног крста завршили су припрему пакетића који ће, деци корисницима Програма „Народна кухиња“, бити уручени у уторак, у Немањиној 4.

(Фото: ФБ страница Црвеног крста Кикинда)

Advent-(6)

Уочи Божића по Грегоријанском календару, испред Римокатоличке цркве Светог Фрање Асишког у Кикинди синоћ је одржан Божићни вашар, а у самој цркви и претпразнични концерт.

Aдвент је период ишчекивања Божића и у католицизму траје четири седмице уочи дана прославе рођења Исуса Христа. На Адвентском венцу сваке недеље пали се по једна свећа које означавају: наду, мир, радост и љубав. У истом периоду, у многим градовима одржавају се божићни вашари.

– Од пре неколико година КУД „Еђшег“ заједно са Католичком црквеном заједницом, последњег викенда пре празника, организујемо Божићни вашар и концерт у – рекла је Рамона Тот, председница КУД „Еђшег“. – То је прилика да приредимо леп догађај за наше суграђане и све који долазе кући за Божић из иностранства. Овде се дружимо уз лангош, кувано вино и друге ђаконије.

Божићни вашар са десетак тезги на тргу испред Цркве почео је већ у поподневним сатима, а у Цркви су присутни, после мисе, имали прилику да уживају у наступу професорица Основне музичке школе “Слободан Малбашки”, сопрана Ање Попадић и Соње Остојић, клавирске пратње.

– На програму је барокна и музика романтизма. Бирали смо дела за овај амбијент и акустику:  Хендла, Баха, Менделсона, Рахмањинова. Први пут наступам у овој цркви и драго ми је због тога – рекла је Ања Попадић, наставница соло певања.

После концерта, испред Цркве су деца из „Еђшега“ извела Витлејемске игре у којима се представљају Библијски догађаји у вези са рођењем Исуса Христа.

На тезги Основне школе „Фејеш Клара“ по симболичним ценама продавале су се јелкице, виле, икебане, украси за јелку.

– Имамо секцију „Креативци у акцији“ у којој су наставници и ученици и сваке године, за Ускрс и Божић, израђујемо украсне предмете које продајемо – рекла је Милена Вукашиновић, наставница немачког језика.

Продавци су били ђаци који су и учествовали у Витлејемским играма – Ерик, Давид и Матео.

– Већ сам долазио на вашар и све ми се допада овде. Учествујем и у представама, овде, у школи и у „Еђшегу“ – каже Матео Сабо, ученик петог разреда.

Догађају се прикључио до сада највећи број и продаваца и суграђана, у топлој претпразничној атмосфери.

У КУД “Еђшег” вечерас (недеља), од 19 сати, драмска секција ОШ “Фејеш Клара” премијерно ће извести  Божићну представу.

 

С. В. О.

Dusan-Vasiljev-9

Знаш како сам у овој пустој Кикинди, као луд. Темишвар ми јако фали- пише свом побратиму деветнаестогодишњи Душан и одлучује да у Београду упише студије

„Било је у природи нашег оца у односу на децу нечег крутог и строгог што није дало да му се противречи, нечег силовитог и императивног, често неодмереног. У породици са много деце и мало прихода, обично се и нема времена ни пажње за посебне индивидуалности и нарочите душевности.” Тако је оца Косту, описао Спасоје Васиљев, Душанов млађи брат.

Након што се отац вратио са фронта, сукоб између њега и Душана  обележиће ту годину песникове младости. Отац је желео да наређује и контролише свог шеснаестогодишњег сина, а заправо је имао пред собом самосвесног младића који је у његовом одсуству бринуо о многољудној породици. О Душановом сукобу са оцем, брат ће написати:

„Хтео је да одређује време излазака и долазака своме ђачићу, а имао је да се носи са човеком економски независним који живи о свом руху и круху, па хоће и о својој глави. До сукоба је морало доћи неминовно. Покушај да отац силом успостави своју власт није успео јер се Душан није хтео свити. Репресалије да му се после одређеног времена ускрати осветљење и закључају врата као да су значиле сипати уље на ватру”.

То је доба Душанових првих љубави, младалачких заноса, немира, пркоса. У њему је осећање ниже друштвене вредности, јер је из сиромашне породице, али и снажна жеља да постане „неко”. Труди се да је увек лепо обучен и дотеран. Он је „несталан, али доброг срца, веселе природе, одушевљен за лепо, народност и веру”- како себе описује у причи посвећеној другу и касније побратиму Славку Игнији, са којим ће до краја живота остати добар и близак пријатељ.

Изморен горком, свакодневном борбом за егзистенцију, напорним радом и учењем, сукобом са преким и строгим оцем, Душан решење својих животних прилика види у суманутој одлуци- да оде на фронт. То му се чини као спасоносни излаз из породичне ситуације, школе која је за њега губила смисао, прозаичних послова, „од гажења по том животу цивила који стоје у непрегледним редовима у којима се гурају, гладују…” Фронт је за Душана, који је имао свега 16 година, деловао као нешто изнад живота и смрти.

Међутим, младићи који нису навршили 17 година нису могли у војску. Са истим одговором дочекан је и у Темишвару, Сегедину, Кикинди.

-Бадава сам ишао, трошио новац. Свуд су ме исмејали, матер им њину! Идем сад опет кући- поверио се у писму пријатељу. После „неуспелог” путешествија, осећа да „цео свој досадашњи живот мора да измени”.

-Више ћу писати, свирати и читати- забележио је млади песник.

Ускоро се његов најбољи пријатељ враћа из Дебрецина, ситуација са оцем се стишава, па Душана напуштају идеје да добровољно оде на фронт.

У јесен 1917. године похађао је четврти разред учитељске школе. Иако живи и ради у тешким приликама, у учењу иде у корак са другима. Оскудица и скупоћа нагнале су Васиљеве да гаје свилене бубе, па су сваког дана, Душан и Спасоје ишли да, до касно у ноћ, беру дудово лишће за бубе.

Довијајући се на разне начине да обезбеде основну егзистенцију, Васиљеви су имали и подстанара, ученика из Кикинде, који им је плаћао у намирницама. Са њим је Душан убрзо постао пријатељ. У школи је ускоро бивало боље. Наставник веронауке окупљао је у хору школску омладину. Душан се заљубио у једну ученицу, старију од њега, из богате породице. Желећи да постане „нешто ” у животу, марљиво чита и пише.

У тадашњем Темишвару су рат и све очигледнија пропаст аустријског царства подстицали људе на револт и побуну. Душан ће, између осталог, забележити:

„Данас је узрујана, раздражена, гладна светина лупала радње, пљачкала, урлала: хлеба, хлеба! Негде у суседству се убио старац оставивши цедуљу са речима: пет дана нисам окусио хлеба.”

Истовремено, виђа и сите и обезбеђене људе, за које нема ни рата ни глади. Сазрео прерано, под теретом тешкоћа и брига, свет око себе већ посматра очима скептика. Док се отац Коста и његова околина еуфорично радују поразима аустро-угарске војске, у њему расту сумње да се рат ипак не води у интересу човечанства и бољитка, него једног малог слоја људи.

Са непуних 18 година, добија диплому учитеља у основним школама са мађарским наставним језиком. Истог месеца, марта, позван је на тронедељну војну обуку у аустро-угарску војску, а већ у априлу послат на италијански фронт. У току су последњи покушаји Немачке и Аустро-Угарске да сломе савезничку војску. У аустријским рововима, у јесен 1918, Душан је дочекао италијанску офанзиву која је настала када је фронт почео да се распада, а војници сами враћају кући. Из Великог рата, млади песник вратио се као сведок сурових крвопролића и бесмисла ратних страдања, са маларијом и бронхитисом.

„Ја сам газио у крви до колена, и немам више снова…” написаће у својој чувеној и најпознатијој песми „Човек пева после рата”, објављеној 1920. у часопису „Мисао”. Својим стиховима исказаће сав бесмисао рата и стравичних страдања, дубоко разочарање, контрадикторност између идеала за које се борило и реалности која је уследила, револт читаве генерације…

У послератном Темишвару у који се враћа после рата, српска мањина радовала се освојеној слободи. Омладину је захватило националистичко одушевљење, а препирке су се, око опредељења за српство односно југословенство, неретко завршавале тучом.

Васиљев се запослио у Команди места као писар и тумач, касније је унапређен за деловођу. Постаје секретар новооснованог друштва „Кола младих Срба”, и вредан сарадник листа „Слога”. Предао се раду организујући темишварску омладину. Објављује песме, поеме, фељтоне, припрема позоришне комаде које је режирао и у којима је и глумио- у Змајеву „Шарану” Панту, а у Кочићевом „Јазавцу пред судом”- судију.

Међу онима који су, да би се изједначили са „правим” Србима, презимену додали „ић” или „вић”, био је и Душан. Извесно време, потписиваће се Васиљевић, а његов побратим Игнијић. Међутим, у ситуацији када је део друштва утонуо у мађарску културу, а многи били става да нејасна политичка ситуација изискује резервисаност, Васиљев није задовољан резултатима, иако је не само радо виђен младић у српским круговима већ и централна личност темишварске омладине.

-Сада тек видим, да једно-двогодишњи рад још није ништа. Ту се, брате, вековима треба знојити. Ми смо мислили да смо нешто постигли. Али то нешто од тих бољих осећаја тако је слабо, без снаге, без костију, без духа, да га и најмањи поветарац спири с ногу- записао је млади песник.

У Темишвару је био смештен српски гарнизон до лета 1919. године. Тада је град предат Румунима. Преморен, са све јачим знацима маларије и болести плућа, када је српска војска напустила Темишвар, заувек га напушта и Васиљев добивши уверење „да је дужност вршио похвално, а на раду био исправан и поштен”, те да се може „нашим властима препоручити као добар родољуб”.

Одлази у родну Кикинду, у којој је живео до своје једанаесте године. Претежно земљорадничко насеље, удаљено од главних културних токова не задовољава његове амбиције.

-Знаш како сам у овој пустој Кикинди, као луд. Темишвар ми јако фали- пише свом побратиму, те одлучује да у Београду упише студије. Да би се уписао на факултет, требало је најпре да положи гимназијску матуру. Међутим, пао је из српског језика и књижевности (према неким изворима из немачког).

Овај неуспех га је тешко погодио, али је по сваку цену желео да напусти „насеље крај Штеванчеве баре”.

ПРОФЕСОРОВА СУРЕВЊИВОСТ

Душан ће код куће испричати да га је професор на матури срушио због увреде пред сам испит. Док је стајао у ходнику замишљен, наишао је један млађи професор и започео са њим разговор.

„А ви сте Васиљевић, драго ми је. Али вас, нове књижевнике, некако гадно решета критика”- рече му професор.

„Боље и да нас грди, него да нас прећуткује, као што се то некима дешава”, одговорио је Васиљев касније се изненадивши када је видео истог тог професора, који је такође био песник, на полагању матуре.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izvor-Novogodisnji-koncert-(4)

Како би песмом и игром испратили стару и дочекали нову годину, чланови Културно-уметничког друштва „Извор“ из Накова приредили су вечерас, у биоскопској сали, Новогодишњи концерт.

– Имамо три фолклорне секције са око 80 чланова и, однедавно, и певачку групу. Пред сваке новогодишње и божићне празнике публици поклонимо концерт. Трудимо се да одржимо добре односе са другим културно-уметничким друштвима и ове године позвали смо у госте КУД „Мокрин“, њихову припремну певачку групу и фолклорни извођачки састав. За овако мало село, са 90 ђака у школи, мислим да је велики успех имати оволико ангажованих у КУД-у – рекла је председница Друштва, Сања Сувачарев.

Представљајући локалну самоуправу, концерту су присуствовали градоначелник Младен Богдан и Дијана Jакшић Киурски, помоћница градоначелника.

– Члановима КУД „Извор“ који је ове године обележио 20 година рада, желим и убудуће много успеха. Сигуран сам да треба да наставимо са добром сарадњом села и града и ми ћемо се потрудити да тако и буде – рекао је градоначелник и пожелео свима срећне предстојеће празнике.

Деца и млади у културно-уметничким друштвима у селима највише су заслужна за очување и преношење духа традиције, оценила је Дијана Јакшић Киурски.

– За то су заслужни и одрасли који им преносе љубав према фолклору. Када видимо да то чини срећу и задовољство мештанима онда се и ми као град трудимо да подржимо трајање ових друштава – рекла је помоћница градоначелника и свима пожелела да им живот буде испуњен лепим тренуцима. „Ако буде и мање лепих, да имамо снаге и храбрости да их превазиђемо“, додала је.

Наковчани су подржали вредне члланове Друштва и њихове госте и испунили салу до последњег места. Из КУД-а „Извор“ већ најављују нове активности – после рођенданског концерта у априлу, наступиће и на Међународном фестивалу фолклора за који се, кажу, увелико припремају.

С. В. О.

Ki-Dance-Fest-(6)

У Удружењу „Dance N Soul” посвећени су плесу, али и хуманитарним акцијама. Ове године поново су организовали плесно-хуманитарни фестивал.

На шестом „KI Dance Fest”-у, одржаном вечерас у Спортском центру „Језеро”, плешући су уживали малишани из седам клубова.

– Наш циљ је, овога пута, да сав приход од улазница усмеримо Удружењу „Деца са ахондроплазијом Србије“ јер су оснивачи тог удружења наши суграђани, Слађана и Давор Терзин и јер се то удружење бори да за сву децу рођену са овим стањем, у читавој земљи, буде доступна терапија – рекла је Мирна Крнић, председница Удружења „Dance N Soul”.

Много родитеља, пријатеља и суграђана било је, такође, у хуманој мисији вечерас и сакупљене су чак 163 хиљаде динара. На сцени су се смењивали плесачи разних узраста у различитим ритмовима и кореографијама и радости игре.

Поред домаћина, учествовало је још седам плесних удружења: Балетска школа и Студио плеса „Jefimija” из Кикинде, „Viva dance” Studio из Новог Сада, плесне школе „Storm”, „Style” и „Zooma” из Суботице и „Beat Lab” из Бајмока.

Слађана Терзин са ћеркицом Сташом

– Наступило је око 250 деце. За многе од њих ово је била премијера, први пут су, на сцени, показали шта су све научили од септембра, када су почели да плешу – рекла је Мирна Крнић и истакла да је, као организатор, веома задовољна и захвална свим гостима и публици који су помогли да се прикупе средства као помоћ родитељима деце са ахондроплазијом у њиховој борби.

Млади плесачи уживали су у наступу колико и публика, а „KI Dance Fest”, односно Удружење „Dance N Soul” још једном је испунило свој циљ у служби хуманости.

С. В. О.

(Фото: Чедомир Вујанић)

Pokrajina-nagrade-(4)

Полазницима Регионалног центра за таленте “Душан Васиљев”, Лени Давидовић, ученици осмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“ и гимназијалцу Богдану Завишину, ученику трећег разреда, и њиховим менторкама, Марији Поповић и Драгани Француски, јуче су, у Покрајинској влади, уручена признања за постигнуте врхунске резултате на такмичењима током школске 2023/2024. године.

Лена и Богдан су, прошле школске године, постигли изузетан успех – освојили су прва места на државном такмичењу талената из физике, односно историје.

У оквиру реализације програма „Таленти 2024“, награде је уручио покрајински секретар за спорт и омладину Дане Баста са сарадницима.

Додељено је седам специјалних награда даровитим ученицима, 96 диплома и новчаних награда за ученике, као и за менторе. Награде су добила и три школска оркестра и хор, а додељено је и 312 похвала.

Секретар Баста је, том приликом истакао, да су ученици доказали да се успех постиже вредним радом, упорношћу и чврстом вољом.

„Доделом овог традиционалног покрајинског признања желимо да наградимо ваш труд, али и да још више подстакнемо вашу креативну и стваралачку снагу за будућа велика достигнућа“, поручио је Баста.

Он је нагласио значај ментора, професора и наставника у постигнућима ученика који несебично деле знање, као и важност улоге родитеља који улажу у развој и образовање своје деце.

„Наша велика жеља је да млади талентовани људи својим образовањем допринесу развоју нашег друштва, да буду лидери у областима свог рада и да својим примером мотивишу млађе генерације да следе њихов пример“, рекао је Баста пожелевши ученицима да и убудуће наставе да нижу успехе.

С. В. О.

(Фото: Покрајински секретаријат за спорт и омладину и РЦТ „Душан Васиљев“)

 

most-na-tisi

После готово три месеца, колико су трајали радови на реконструкцији, друмско – железнички мост преко реке Тисе, на деоници пута Сента – Чока, отворен је за саобраћај јутрос у седам сати, објављено је на сајту ЈП “Путеви Србије”.

Beltango-kvintet

Академско друштво за неговање музике „Гусле“ најављује три концерта која ће се одржати у недељу и у понедељак.

У недељу ће, у Народном позоришту, наступити дечије секције Друштва, од 17 и од 19 сати. Београдски „Белтанго квинтет“ одржаће концерт под називом „Балкан танго“ у понедељак, од 19 сати, у свечаној сали музеја.

Улазак на све концерте је бесплатан.

Decembarski-bazar-(7)

Први у низу празничних базара које приређује Туристичка организација Града одржава се данас. На тезгама на централном делу трга, поред Православне цркве, занатлије, мали привредници, удружења  и пољопривредна газдинства изнели су сасвим разноврсну понуду.

Упркос хладном ветру, на тезгама има свега: од новогодишњих украса – најјефтинији су сто динара, преко пита, палачинака и мекика, производа из крафт пивара, меда – до хиљаду динара по тегли, плетених чарапа и папуча – од 400 динара, накита, много колача, микробиља, до штрудли са маком и жита за Божић по цени од 200 динара.

Децембарски базар траје данас до 16 сати, а већ од сутра почиње Новогодишњи базар, на потезу од центра трга према Градској кући, који ће бити организован сваког дана, до Нове године, од 10 до 20 сати, осим на сам дан дочека, када ће продаја бити организована до 13 сати.