Најновије

младенци

Српска православна црква данас слави празник Светих четрдесет мученика, празник у народу познатији као Младенци.

Овим празником се чува успомена на четрдесет Мученика Севастијских, који су за Христову веру пострадали 320. године.

Младенце према обичајима славе супружници у првој години брака, они који су се венчали после 22. марта претходне године.

Гости на овај дан младенцима доносе поклоне који би требало да олакшају свакодневни живот новим супружницима. Према обичају младе домаћице дочекују госте колачићима, такозваним “младенчићима”. Колачићи симболизују дуг, срећан и сладак живот.

У појединим деловима земље, младенчићи се месе у свакој кући. Младенци увек падају у време Часног поста.

полиција-знацка

У суботу, 22. марта 2025. године, очекују се окупљања грађана на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди.

У складу са чланом 52. Закона о полицији, Полицијска управа предузеће све законске мере да јавни скупови протекну безбедно, укључујући фото и видео снимање на местима где се пријављени и непријављени скупови буду одржавали.

У понедељак, 24. марта без струје ће од 9 до 10 сати бити улица Иђошки пут у Кикинди. Истог дана од 10, до 12 часова електричне енергије неће имати домаћинства у Мокрину у улици Анђе Ранковић.

Због планираних радова на електричној мрежи у среду, 27. марта од 8.30 до 13.30 сати без струје ће бити читаво село.

 

имаге

Пројекција документарног филма, „78 дана бомбардовања“ поводом обележавања 26 година од почетка ваздушних напада НАТО снага, на територији тадашње Савезне Републике Југославије биће уприличено у уторак, 25. марта у 18 сати, у Свечаној сали Народног музеја.

Филм је снимљен као видео-дневник једне породице, о 78 дана бомбардовања и осликава тежак период, али обележен заједништвом. Продукција је РТС-а, а ауторка је Емилија Гашић која је желела да споји теме одрастања и бомбардовања и уз технику „нађеног материјала“ и олакша гледаоцу да се саживи са ликовима. Имала је непуних осам година 1999. године за време бомбардовања. Када се сети тих дана, одмах види слику како се са сестром из Крушевца крије испод стола кад чују авион.

У филмову учествују и чланови СРВК, суграђанка Аница Дрињак.

 

Даунов-синдром-(11)

Ради подизања свести о важности инклузије и подршке особама са Дауновим синдромом, Центар за пружање услуга социјалне заштите организовао је радионице на Тргу испред Културног центра. Уз кориснике Дневног боравка, учествовала су и деца из вртића, као и сви суграђани који су желели да подрже ову акцију.

– Сваке године обележавамо Дан особа са Дауновим синдромом, али је ово први пут да активности организујемо на тргу. Желимо да грађани схвате важност овог дана и да се укључе – рекла је Николета Павлов, в. д. директорка Центра за пружање услуга социјалне заштите.

Она истиче да је подршка породицама изузетно важна.

– Битно је да деца са Дауновим синдромом буду укључена у друштво, да имају контакт са вршњацима и сигуран простор за исказивање својих потенцијала. Често се фокусирамо на оно што неко не може, а ми у Дневном боравку показујемо шта она све могу.

Једна од корисница Дневног боравка Центра, Адријана Арсић, годинама је део ових активности:

– Волим да долазим и дружим се. Ово је посебан дан за нас. Правимо чарапе од различитих материјала јер су оне симбол подршке особама са Дауновим синдромом.

Светски дан особа са Дауновим синдромом обележава се 21. марта, датумом који симболизује тризомију 21 – генетску промену која доводи до овог стања. Особама са Дауновим синдромом најпотребнији су разумевање, љубав и адекватна нега.

Према статистикама, у Србији живи око 3.500 особа са Дауновим синдромом. Оне се суочавају са различитим здравственим изазовима, али уз одговарајуће програме ране интервенције и инклузивног образовања, могу постићи значајан степен самосталности.

Иако не постоји лек за Даунов синдром, уз подршку заједнице, особе са овим стањем могу водити квалитетан и испуњен живот.

ханд-wатер-фром-тап-дринк-w1024

Због радова на водоводној мрежи, у понедељак, 24. марта, повремено ће без воде бити становници Башаида, у периоду од 9 до 13 сати.

Радови – замена прикључка – одвијаће се у улици Раде Микалачког, испред броја 103, саопштено је из Јавног предузећа „Кикинда“.

Нина-(2)

Нина Стојнић, шеснаестогодишња каратисткиња из клуба „Феникс”, једна је од најперспективнијих младих спортисткиња у Кикинди. Под будним оком свог тренера, прослављене каратисткиње Тање Сили, Нина ниже успехе и гради пут ка врху.

Рођена је у Банатском Великом Селу, а похађа други разред Гимназије „Душан Васиљев”, природно-математички смер. Одлична је ученица, али и посвећена спортисткиња. Карате тренира од седме године, а љубав према борилачким спортовима родила се уз филмове које је гледала са братом Матијом.

– Брат и ја смо били одушевљени каратеом и обоје смо почели да тренирамо. Он је у једном тренутку одустао, али ја нисам. Волим борилачке спортове, карате ме је променио – каже Нина.

Она је носилац плавог појаса и тренинзима посвећује сваки дан, осим викендима када су такмичења.

– Пуно ми времена одлази на тренинге, јер морам да путујем, а често учим тек након повратка. Али, када нешто волиш, све се стигне – додаје уз осмех.

Нинина спортска витрина већ је пуна медаља, а међу најдражима издваја титулу првака Војводине у јуниорској конкуренцији, вицешампионску титулу Србије, бронзу са Школског првенства Србије и седмо место на Балканском првенству. Сада се припрема за Куп Војводине, са амбицијом да освоји прво место, а дугорочни циљ јој је титула првака Србије и медаља на Балканском, па и Европском првенству.

Поред каратеа, прати и друге спортове, а највећи узори су јој Новак Ђоковић и Хабиб Нурмагомедов. Она је прва девојчица у својој породици која се бави спортом, док је њен отац био фудбалер.

– Дисциплина и истрајност су темељ сваког каратисте, јер када мотивација нестане, управо оне га воде даље – закључује Нина, која тек почиње своју спортску причу, али већ сада показује да има шампионски дух.

С. В. О.

сусрети-села

Министарство за бригу о селу расписало је јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села“ за 2025. годину. Програм једнодневне или вишедневне манифестације обухвата активности у којима учествује становништво села које могу бити из области драмских уметности, књижевности, литерарних вештина и других уметности попут такмичења у певању, рецитовању, глуми, сликању, и слично, одржавања спортских такмичења, промовисање очувања и унапређења старих заната и културно-уметничке баштине, израде уметнина и предмета домаће радиности, као и остале активности у којима становници села могу показати своја знања и вештине и у њима се такмичити.

Бесповратна средства се додељују за манифестације које ће се одржавати од 15. маја 2025. године до 1. новембра. Максимални износ је 500.000 динара. Рок за подношење пријава је до 9. априла.
Прецизно и тачно попуњена пријава и пратећа документација шаљу се препорученом пошиљком на адресу Министарства за бригу о селу, Булевар Михајла Пупина 2а, 11070 Нови Београд или се достављају предајом на писарницу на тој адреси. Пријаве се шаљу у затвореној и запечаћеној коверти са назнаком “Пријава на конкурс „Михољски сусрети села“ – НЕ ОТВАРАТИ”, са пуним називом и адресом пошиљаоца на полеђини коверте.

Подсетимо, прошле године ова манифестација организована је у Новим Козарцима и Руском Селу. У Новим Козарцима одржана је сликарска колонија „Михољски сусрети“ на којој су учествовали сликари из села и ширег региона. Тема је била банатски пејзаж, а инспирација им је била у самом селу и околини. Скупу су присуствовали деца из Нових Козараца која су имала прилику да се упознају са гостима, али и да сликају. Слике су остале у Галерији „Здравко Мандић“ и изложене су током читаве године .

У Руском Селу одржан је турнир у баскету 3X3. На спортским теренима у центру села учествовало је више екипа са такмичарима од 16 до 50 година.

А.Ђ.

овце

На првој седници Кризног штаба за спречавање, сузбијање и искорењивање заразне болести слинавка и шап, којом је председавао министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић, договорено је да се успостави СОС линија у оквиру Управе за ветерину ресорног министарства.

Како се наводи у саопштењу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, путем броја телефона 011/311-7100 грађани ће моћи да се информишу о самој болести слинавка и шап, мерама превенције и поступању у случају сумње на заразу, а све у циљу правовремене реакције и спречавања настанка и ширења болести.

На седници је договорено да ће Управа за ветерину члановима Кризног штаба једном недељно слати извештаје о актуелној ситуацији и планираним даљим активностима, а да ће се Кризни штаб састајати минимум једном месечно.

Како је наведено, у овом тренутку је неопходна сарадња и међусобна подршка свих надлежних државних органа, ветеринарских служби и кризних центара на националном, регионалном и локалном нивоу и кључно је да се максимално појача ефикасност свих чинилаца у смислу правовременог и хитног ангажовања средстава, људства и опреме.

Министар Мартиновић истакао је да у Србији није забележена ниједна сумња, нити потврђен случај ове болести, те да је последњи случај слинавке и шапа у нашој земљи регистрован 1996. на територији АП Косово и Метохија.

Он је нагласио да Србија поступа по првом степену узбуњивања и предузима све превентивне мере за спречавање настанка и ширења болести услед регистровања случајева заразе у Немачкој у јануару ове године и у Мађарској у марту, те с обзиром на то да слинавка и шап спада у опасне заразне болести, које карактерише нагло и брзо ширење.

Према његовим речима, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде реаговало је одмах по потврђивању првог случаја болести у Немачкој и донело Наредбу о предузимању мера за спречавање уношења заразне болести слинавка и шап, као и да је упутило апел пољопривредницима и свим другим актерима у сектору сточарства да покажу одговорност, прате упутства надлежних органа и строго се придржавају прописаних мера у циљу заштите здравља животиња и спречавања уношења болести у Србију.

Како се наводи, Наредба предвиђа забрану увоза и провоза пошиљака из земаља у којима постоји сумња или је болест потврђена, а забрана обухвата живе домаће и дивље папкаре, месо и производе од меса, млеко и млечне производе, остале производе животињског порекла за исхрану људи, замрзнуто семе и ембрионе, споредне производе животињског порекла, биолошки материјал и превозна средства за животиње.

Ове мере тренутно важе за Немачку и Мађарску, али се могу проширити, смањити или укинути у зависности од анализе ризика и праћења кретања болести.

Наводи се да болест слинавка и шап има широк распон пријемчивих животиња, укључујући говеда, свиње, овце, козе, јелене, лосове, антилопе и бизоне и да се преноси кретањем заражених или контаминираних животиња, производа, људи, али и путем ветра.

Уколико се прошири, ова болест може да опустоши сточни фонд, нанесе велику економску штету држави и ширем окружењу и доведе до ограничења унутрашње и међународне трговине месом и производима од меса папкара.

Све активности које држава спроводи су у складу са Правилником о утврђивању Плана управљања кризним ситуацијама, који садржи мере и процедуре за сузбијање заразних болести животиња, у складу са Законом о ветеринарству, а главни циљ је елиминација ризика по здравље људи и животиња, као и спречавање уноса болести, уз очување животне средине и одржање статуса Србије као земље слободне од заразних болести.

(Извор: РТВ)

саобрацајна-полиција-1

У петак, 21. марта, очекују се окупљања грађана на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди.

У складу са чланом 52. Закона о полицији, Полицијска управа предузеће све законске мере да јавни скупови протекну безбедно, укључујући фото и видео-снимање на местима где се пријављени и непријављени скупови буду одржавали, саопштено је из Полицијске управе у Кикинди.