Od početka godine na snagu stupaju brojne novine, pa će plate u javnom sektoru biti veće za osam odsto, a prosvetarima stiže povišica od 11 procenata.
U novoj godini biće povećana i minimalna zarada za 17,3 odsto. Minimalna cena rada povećava se sa 271 na 308 dinara po radnom satu, bez poreza i doprinosa. Visina minimalca zavisiće od broja radnih dana, odnosno radnih sati u određenom mesecu, i iznosiće oko 53.592 dinara ili 457 evra.
Izmenama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje neoporezivi deo zarada je povećan sa 25.000 dinara na 28.423 dinara, čime se zarade rasterećuju a cilj ove izmene jeste da se stimuliše novo zapošljavanje radnika.
Najniža mesečna osnovica na koju će se obračunavati i plaćati doprinosi za obavezno socijalno osiguranje iznosiće 45.950 dinara, a najviša 656.425 dinara.
Penzije su već povećane od kraja 2024. godine. Od primanja za decembar svim penzionerima i korisnicima ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, primanja su uvećana za 10,9 odsto, a tako usklađeni iznosi penzija i novčanih naknada biće isplaćeni ovog meseca. Nakon usklađivanja, prosečna penzija za decembar 2024. iznosi oko 50.700 dinara.
U skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, od 1. januara važe novi uslovi za odlazak u penziju, pa će žene u starosnu penziju u ovoj godini moći da idu sa navršene 63 godine i 10 meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Uslovi za muškarce su ostali nepromenjeni, što znači da će oni, kao i do sada, u starosnu penziju moći da idu sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža.
U Narodnom pozorištu došlo je do promene na rukovodećoj poziciji. Po završetku mandata Milene Živkov, odlukom Gradskog parlamenta, za vršioca dužnosti direktora imenovan je Brane Marjanović koji u Pozorište dolazi sa pozicije direktora Narodne biblioteke i zapravo se vraća u svoju matičnu kuću, na čijem čelu je bio 11 godina. O tome šta ova promena donosi Pozorištu, a šta njemu, govorio je za Kikindski portal.
– Najlepše uspomene vezuju me za ovo pozorište. Bio je to i moj najveći profesionalni izazov. Kad sam stigao u Pozorište 2008. godine, bio je to nov posao za mene u periodu kada je ansambl bio u naponu, sa mnogo dobrih glumaca. Za tih 11 godina bilo je dobrih predstava i to nas je zaista ispunjavalo. Jedne godine „Nosorog“ je bio najbolji u Vojvodini, a vojvođanska pozorišna produkcija je kvalitetnija i od beogradske i od produkcije pozorišta u užoj Srbiji. Dobili smo nagradu za najbolju predstavu u celini, a kao najbolji glumac nagrađen je Marko Gvero. Značajno je i da je ta predstava imala i beogradsku premijeru i da je proglašena za jednu od tri najbolje predstave pozorišta iz unutrašnjosti koje su te godine odigrane u nekom od prestoničkih pozorišta. Nezaboravni su i „Kauboji“, ali i „Slučaj Kandid“, kojem nismo pridavali puno značaja, a koji je imao potencijal. Bio je to iskorak i u repertoaru i u načinu na koji je predstava postavljena. Mnogi kritičari bili su zatečeni što smo mi uspeli tako nešto da uradimo. Posebna po mnogo čemu, nije nailazila na prihvatanje naše publike, ali mislim da smo sa tom predstavom mogli da se predstavimo na najvišem nivou. Ne smemo da zaboravimo ni komad „Slavuj i kineski car“ sa kojim smo, 2010. godine, ponovo na Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine, bili najbolji u nekoliko kategorija. Na Međunarodnom festivalu u Kotoru bili smo drugi, a na Evropskom festivalu pozorišta za decu u Beogradu, „TIBA“, podelili smo prvo mesto sa predstavom iz Norveške. Kasnije su i „Kauboji“ bili zapaženi, na 18. Teatar-festu u Banjaluci, podelili su prvo mesto sa predstavom „Doktor Nušić“ Narodnog pozorišta Sombor i Kruševačkog pozorišta.
“Kauboji”
Kako vidite kikindsko pozorište danas?
– Pre svega, iako smo pozorište iz unutrašnjosti i u kategoriju smo manjih pozorišta, sa manje od 50 zaposlenih, taj ansambl koji može da nosi velike projekte je zadržan i to je veliki potencijal. Treba naglasiti i da mi imamo 12 glumaca na 24 zaposlena, što je vrlo pozitivan odnos u korist glumaca jer je u pozorištima pravilo da na jednog glumca „idu“ tri ili četiri saradnika. Ovaj ansambl, dakle, ima velike mogućnosti, samo treba stvoriti i atmosferu da pokušamo ponovo da idemo putem uspeha na kom smo bili.
“Nosorog”
Šta to znači u pozorišnoj praksi?
– Ovo je vrlo ozbiljan posao, i za mene je ponovo izazov. Iako sam bio odsutan gotovo šest godina, pristupam mu sa entuzijazmom kao prvi put. Svi će imati istu šansu, prema svima ću se isto postaviti i od svih tražim posvećenost poslu i odgovornost kakvu zahteva jedna ozbiljna kuća. Mi smo profesionalno pozorište u malom gradu i to je za poštovanje jer ima većih gradova sa manjim pozorištima ili koja uopšte nemaju profesionalno pozorište. Tu prednost treba da iskoristimo, da ovu kuću postavimo na mesto koje zavređuje. Pozorište je ozbiljna „igračka“ koja puno košta i ako idemo ispod nekih minimuma, nećemo imati mogućnost da se ostvarimo.
“Slavuj i kineski car”
Od mnogih planova koje imate, šta već sada možete da nam najavite?
– Sačuvao sam veze u pozorišnom svetu, tako da ćemo obnoviti saradnju sa pozorištima, mada nije lako obezbediti sredstva za put i troškove gostovanja. Takođe, mislim da je neprimereno da imamo višedecenijsku razmenu sa pozorištima iz uže Srbije, ali ne i sa komšijama – teatrima u Somboru, Subotici, Zrenjaninu; sa njima treba da razmenjujemo predstave, kao i da svaku premijeru imamo i u Beogradu i u Novom Sadu. Sredinom februara imaćemo premijeru predstave „Kosmaj All Inclusive“, na kojoj se radi, tu smo na pola posla. Očekujem i saradnju sa Sterijinim pozorjem – ovih dana čitam neke od tekstova nagrađenih na njihovim godišnjim konkursima jer planiramo jedan od njih da postavimo na scenu ove godine. Biće to koprodukcija, postoji dobra volja s obe strane, i verujem da ćemo sa tom predstavom u decembru da obeležimo 75 godina Pozorišta. Razmišljam i o tome da obnovimo neke komade, a da nas to puno ne košta, kao i o novoj „predstavi miljea“ jer imamo toliko značajnih pisaca sa našeg područja. Takođe, moguće je i da, kao redovan termin za repertoarska izvođenja vratim subotu. Mnogi su mi to predložili i ima smisla, ljudi su vikendom najčešće slobodni i navikli su na taj pozorišni dan. Najvažnije je da izvučemo maksimum iz nas samih, i iz onoga koliko nam daje Grad. Da udahnemo više života u ovo pozorište, da imamo tu unutrašnju sinergiju, jer ovde smo zato što volimo taj posao i školovali smo se za njega. I, naravno, zato što to zaslužuje naša publika kojoj želim sreću u novoj godini i da veseli dolaze u svoje pozorište.
S. V. O.
(Foto: Narodno pozorište u Kikindi i privatna arhiva)
Petarde su zabava koja se lako pretvori u katastrofu, navodi se u objavi Ministarstva unutrašnjih poslova na njihovoj Instagram stranici.
„Da li ste znali koliko je malo potrebno da jedna petarda izazove požar? Mislite na bezbednost! Izbegavajte pirotehniku i upozorite druge na rizike koje nosi neodgovorno rukovanje petardama“, apeluju iz MUP-a.
U prazničnom podkastu Kikindskog portala ugostili smo gradonačelnika Mladena Bogdana. Nakon je u intervjuu za „Komunu” prvi čovek grada rezimirao godinu na izmaku, ostvarene rezultate gradske vlasti i planove za 2025. godinu, ovaj razgovor koncipirali smo iz drugačijeg ugla.
Kako izgleda radni dan gradonačelnika? Šta su najveći izazovi na ovoj funkciji?
Ko su mu uzori u politici, a ko najveći kritičar? Šta bi poželeo sugrađanima za Novu godinu?
Porodicu Ivana Mikluca (34) iz Iđoša, povređenog u nesreći u čokanskoj „Autofleks livnici“ posetio je gradonačelnik Mladen Bogdan. Ovom prilikom razgovarao je sa suprugom povređenog Suzanom Mikluc i sa troje njihove dece. Ivan se i dalje nalazi na lečenju u Kliničkom centru Vojvodine i, prema rečima lekara, očekuje ga dug oporavak.
Suzana je prvom čoveku grada govorila o svakodnevnim izazovima sa kojima se suočava, uključujući brigu o deci, domaćinstvu i finansijskim teškoćama koje su sada još izraženije usled nesreće.
-Razumemo koliko je teško nositi se sa ovakvom situacijom, posebno kada je reč o porodici sa decom. Grad će biti uz vas i učiniti sve da pomogne da što lakše prebrodite ovaj izazov- poručio je gradonačelnik Bogdan.
Grad će uraditi sve da porodica Mikluc što lakše prebrodi teške trenutke i pomogne porodici.
-Siguran sam da će svi koji mogu takođe pomoći. Naši sugrađani su uvek tu da se nađu drugom u teškim trenucima i nevolji. Pozivam sve ljude dobrog srca da pruže pomoć ovoj porodici i pokažu solidarnost, jer zajedno možemo postići dosta, a naše malo može značiti mnogo – naveo je Mladen Bogdan.
Žiro račun na koji može da se uplati pomoć je : 325-9300707519041-64 Suzana Mikluc.
Tačno u podne, 31. decembra, odbrojavajući poslednje sekunde Stare, kikindski mališani dočekali su Novu godinu. Na Gradskom trgu okupili su se u velikom broju kako bi zajedno sa Deda Mrazom i glumcima pozorišta „Lane“ poslali najlepšu sliku iz Kikinde.
Među okupljenima je bila i Tina Tolimir koja je uživala u predstavi „Novogodišnji kviz“.
-Bio mi je jedan Deda Mraz koji mi je doneo i dodatne poklone. Dobila sam lutku, pingvina, kućicu za lutke, kao i ukrasnu kućicu. Tu su bili i slatkiši. Rekao mi je da sam bila najbolja u dobroti ove godine – saznali smo od Tine.
Da je Matija Terek bio dobar potvrdio je i Deda Mraz.
-Dobio sam slatkiše, flašicu i pernicu. Očekujem i noćas Deda Mraza koji će mi tokom noći ostaviti poklon ispod jelke. Dobar sam učenik i sigurno ću dobiti šta sam poželeo – otkrio nam je Matija.
Deca su uživala u svojoj proslavi, dobili su i slatkiše i na kraju i zapevali sa Deda Mrazom i glumcima.
Uoči velikog praznika koji se proslavlja 7. januara, vernici pravoslavne veroispovesti danas ulaze u poslednju sedmicu velikog posta, kada je post najstroži i priprema se samo hrana na vodi.
Božićni post traje od 28. novembra do 6. januara i u ovom periodu ne jedu se meso, beli mrs i jaja.
Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi”. Ovo se posebno odnosi na Badnji dan, kada se ne upotrebljavaju ni ulje ni vino.
U pravoslavlju je, po dužini trajanja, ovaj post drugi po dužini, nakon Vaskršnjeg posta, a po strogosti je blaži od Vaskršnjeg i Velikogospojinskog.
Prve akcije dobrovoljnog davanja krvi u novoj godini, u kikindskom Crvenom krstu biće održane 3. (petak) i 23. januara (četvrtak). U prostorijama ove organizacije, dragocena tečnost moći će da se daruje od 8 do 13 sati, uz prethodni pregled lekara.
Naredna prikupljanja krvi zakazana su za 3. i 20. februar.
U novogodišnjoj noći Javno preduzeće „Toplana“ grejanje će raditi do ponoći, saznajemo od v.d. direktora Dušana Marjanovića. I 1. januara grejanje će biti produženo, do 22 sata.
-Kao i svake godine, na sam dan dočeka, produžićemo grejni dan. Mnogi naši korisnici za doček će biti kod kuće, tako da ćemo i mi raditi duže. I prvog dana Nove, 2025. godine, izaći ćemo u susret korisnicima i grejati do 22 sata – istakao je Marjanović.
Tokom predstojećih novogodišnjih i božićnih praznika Uprava saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova sprovodi pojačanua kontrolua saobraćaja koja je usmerena na najdominantnije prekršaje koji dovode do saobraćajnih nezgoda – prekoračenje brzine i vožnju pod dejstvom alkohola.
Pojačana kontrola saobraćaja počela je 27. decembra i trajaće do 7. januara naredne godine. Cilj je očuvanje što povoljnijeg stanje bezbednosti u saobraćaju na putevima. Aktivnosti u kontroli saobraćaja biće, pre svega, usmerene na one prekršaje koji najviše utiču na nastanak nezgoda, kao što su prekoračenje brzine i vožnja pod dejstvom alkohola. Svi raspoloživi resursi saobraćajne policije, i materijalni i nematerijalni – ljudski, biti uključeni u ovu akciju.
Prošle godine tokom praznika u svega osam dana bilo je više od 700 nezgoda, 15 poginulih osoba, više od 400 povređenih od čega 68 sa teškim telesnim povredama.
