Од почетка године на снагу ступају бројне новине, па ће плате у јавном сектору бити веће за осам одсто, а просветарима стиже повишица од 11 процената.
У новој години биће повећана и минимална зарада за 17,3 одсто. Минимална цена рада повећава се са 271 на 308 динара по радном сату, без пореза и доприноса. Висина минималца зависиће од броја радних дана, односно радних сати у одређеном месецу, и износиће око 53.592 динара или 457 евра.
Изменама закона о доприносима за обавезно социјално осигурање неопорезиви део зарада је повећан са 25.000 динара на 28.423 динара, чиме се зараде растерећују а циљ ове измене јесте да се стимулише ново запошљавање радника.
Најнижа месечна основица на коју ће се обрачунавати и плаћати доприноси за обавезно социјално осигурање износиће 45.950 динара, а највиша 656.425 динара.
Пензије су већ повећане од краја 2024. године. Од примања за децембар свим пензионерима и корисницима осталих права из пензијског и инвалидског осигурања, примања су увећана за 10,9 одсто, а тако усклађени износи пензија и новчаних накнада биће исплаћени овог месеца. Након усклађивања, просечна пензија за децембар 2024. износи око 50.700 динара.
У складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању, од 1. јануара важе нови услови за одлазак у пензију, па ће жене у старосну пензију у овој години моћи да иду са навршене 63 године и 10 месеци живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Услови за мушкарце су остали непромењени, што значи да ће они, као и до сада, у старосну пензију моћи да иду са навршених 65 година живота и најмање 15 година стажа.
У Народном позоришту дошло је до промене на руководећој позицији. По завршетку мандата Милене Живков, одлуком Градског парламента, за вршиоца дужности директора именован је Бране Марјановић који у Позориште долази са позиције директора Народне библиотеке и заправо се враћа у своју матичну кућу, на чијем челу је био 11 година. О томе шта ова промена доноси Позоришту, а шта њему, говорио је за Кикиндски портал.
– Најлепше успомене везују ме за ово позориште. Био је то и мој највећи професионални изазов. Кад сам стигао у Позориште 2008. године, био је то нов посао за мене у периоду када је ансамбл био у напону, са много добрих глумаца. За тих 11 година било је добрих представа и то нас је заиста испуњавало. Једне године „Носорог“ је био најбољи у Војводини, а војвођанска позоришна продукција је квалитетнија и од београдске и од продукције позоришта у ужој Србији. Добили смо награду за најбољу представу у целини, а као најбољи глумац награђен је Марко Гверо. Значајно је и да је та представа имала и београдску премијеру и да је проглашена за једну од три најбоље представе позоришта из унутрашњости које су те године одигране у неком од престоничких позоришта. Незаборавни су и „Каубоји“, али и „Случај Кандид“, којем нисмо придавали пуно значаја, а који је имао потенцијал. Био је то искорак и у репертоару и у начину на који је представа постављена. Многи критичари били су затечени што смо ми успели тако нешто да урадимо. Посебна по много чему, није наилазила на прихватање наше публике, али мислим да смо са том представом могли да се представимо на највишем нивоу. Не смемо да заборавимо ни комад „Славуј и кинески цар“ са којим смо, 2010. године, поново на Фестивалу професионалних позоришта Војводине, били најбољи у неколико категорија. На Међународном фестивалу у Котору били смо други, а на Европском фестивалу позоришта за децу у Београду, „ТИБА“, поделили смо прво место са представом из Норвешке. Касније су и „Каубоји“ били запажени, на 18. Театар-фесту у Бањалуци, поделили су прво место са представом „Доктор Нушић“ Народног позоришта Сомбор и Крушевачког позоришта.
“Каубоји”
Како видите кикиндско позориште данас?
– Пре свега, иако смо позориште из унутрашњости и у категорију смо мањих позоришта, са мање од 50 запослених, тај ансамбл који може да носи велике пројекте је задржан и то је велики потенцијал. Треба нагласити и да ми имамо 12 глумаца на 24 запослена, што је врло позитиван однос у корист глумаца јер је у позориштима правило да на једног глумца „иду“ три или четири сарадника. Овај ансамбл, дакле, има велике могућности, само треба створити и атмосферу да покушамо поново да идемо путем успеха на ком смо били.
“Носорог”
Шта то значи у позоришној пракси?
– Ово је врло озбиљан посао, и за мене је поново изазов. Иако сам био одсутан готово шест година, приступам му са ентузијазмом као први пут. Сви ће имати исту шансу, према свима ћу се исто поставити и од свих тражим посвећеност послу и одговорност какву захтева једна озбиљна кућа. Ми смо професионално позориште у малом граду и то је за поштовање јер има већих градова са мањим позориштима или која уопште немају професионално позориште. Ту предност треба да искористимо, да ову кућу поставимо на место које завређује. Позориште је озбиљна „играчка“ која пуно кошта и ако идемо испод неких минимума, нећемо имати могућност да се остваримо.
“Славуј и кинески цар”
Од многих планова које имате, шта већ сада можете да нам најавите?
– Сачувао сам везе у позоришном свету, тако да ћемо обновити сарадњу са позориштима, мада није лако обезбедити средства за пут и трошкове гостовања. Такође, мислим да је непримерено да имамо вишедеценијску размену са позориштима из уже Србије, али не и са комшијама – театрима у Сомбору, Суботици, Зрењанину; са њима треба да размењујемо представе, као и да сваку премијеру имамо и у Београду и у Новом Саду. Средином фебруара имаћемо премијеру представе „Космај All Inclusive“, на којој се ради, ту смо на пола посла. Очекујем и сарадњу са Стеријиним позорјем – ових дана читам неке од текстова награђених на њиховим годишњим конкурсима јер планирамо један од њих да поставимо на сцену ове године. Биће то копродукција, постоји добра воља с обе стране, и верујем да ћемо са том представом у децембру да обележимо 75 година Позоришта. Размишљам и о томе да обновимо неке комаде, а да нас то пуно не кошта, као и о новој „представи миљеа“ јер имамо толико значајних писаца са нашег подручја. Такође, могуће је и да, као редован термин за репертоарска извођења вратим суботу. Многи су ми то предложили и има смисла, људи су викендом најчешће слободни и навикли су на тај позоришни дан. Најважније је да извучемо максимум из нас самих, и из онога колико нам даје Град. Да удахнемо више живота у ово позориште, да имамо ту унутрашњу синергију, јер овде смо зато што волимо тај посао и школовали смо се за њега. И, наравно, зато што то заслужује наша публика којој желим срећу у новој години и да весели долазе у своје позориште.
С. В. О.
(Фото: Народно позориште у Кикинди и приватна архива)
Петарде су забава која се лако претвори у катастрофу, наводи се у објави Министарства унутрашњих послова на њиховој Инстаграм страници.
„Да ли сте знали колико је мало потребно да једна петарда изазове пожар? Мислите на безбедност! Избегавајте пиротехнику и упозорите друге на ризике које носи неодговорно руковање петардама“, апелују из МУП-а.
У празничном подкасту Кикиндског портала угостили смо градоначелника Младена Богдана. Након је у интервјуу за „Комуну” први човек града резимирао годину на измаку, остварене резултате градске власти и планове за 2025. годину, овај разговор конципирали смо из другачијег угла.
Како изгледа радни дан градоначелника? Шта су највећи изазови на овој функцији?
Ко су му узори у политици, а ко највећи критичар? Шта би пожелео суграђанима за Нову годину?
Породицу Ивана Миклуца (34) из Иђоша, повређеног у несрећи у чоканској „Аутофлекс ливници“ посетио је градоначелник Младен Богдан. Овом приликом разговарао је са супругом повређеног Сузаном Миклуц и са троје њихове деце. Иван се и даље налази на лечењу у Клиничком центру Војводине и, према речима лекара, очекује га дуг опоравак.
Сузана је првом човеку града говорила о свакодневним изазовима са којима се суочава, укључујући бригу о деци, домаћинству и финансијским тешкоћама које су сада још израженије услед несреће.
-Разумемо колико је тешко носити се са оваквом ситуацијом, посебно када је реч о породици са децом. Град ће бити уз вас и учинити све да помогне да што лакше пребродите овај изазов- поручио је градоначелник Богдан.
Град ће урадити све да породица Миклуц што лакше преброди тешке тренутке и помогне породици.
-Сигуран сам да ће сви који могу такође помоћи. Наши суграђани су увек ту да се нађу другом у тешким тренуцима и невољи. Позивам све људе доброг срца да пруже помоћ овој породици и покажу солидарност, јер заједно можемо постићи доста, а наше мало може значити много – навео је Младен Богдан.
Жиро рачун на који може да се уплати помоћ је : 325-9300707519041-64 Сузана Миклуц.
Тачно у подне, 31. децембра, одбројавајући последње секунде Старе, кикиндски малишани дочекали су Нову годину. На Градском тргу окупили су се у великом броју како би заједно са Деда Мразом и глумцима позоришта „Лане“ послали најлепшу слику из Кикинде.
Међу окупљенима је била и Тина Толимир која је уживала у представи „Новогодишњи квиз“.
-Био ми је један Деда Мраз који ми је донео и додатне поклоне. Добила сам лутку, пингвина, кућицу за лутке, као и украсну кућицу. Ту су били и слаткиши. Рекао ми је да сам била најбоља у доброти ове године – сазнали смо од Тине.
Да је Матија Терек био добар потврдио је и Деда Мраз.
-Добио сам слаткише, флашицу и перницу. Очекујем и ноћас Деда Мраза који ће ми током ноћи оставити поклон испод јелке. Добар сам ученик и сигурно ћу добити шта сам пожелео – открио нам је Матија.
Деца су уживала у својој прослави, добили су и слаткише и на крају и запевали са Деда Мразом и глумцима.
Уочи великог празника који се прославља 7. јануара, верници православне вероисповести данас улазе у последњу седмицу великог поста, када је пост најстрожи и припрема се само храна на води.
Божићни пост траје од 28. новембра до 6. јануара и у овом периоду не једу се месо, бели мрс и јаја.
Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води”. Ово се посебно односи на Бадњи дан, када се не употребљавају ни уље ни вино.
У православљу је, по дужини трајања, овај пост други по дужини, након Васкршњег поста, а по строгости је блажи од Васкршњег и Великогоспојинског.
Прве акције добровољног давања крви у новој години, у кикиндском Црвеном крсту биће одржане 3. (петак) и 23. јануара (четвртак). У просторијама ове организације, драгоцена течност моћи ће да се дарује од 8 до 13 сати, уз претходни преглед лекара.
Наредна прикупљања крви заказана су за 3. и 20. фебруар.
У новогодишњој ноћи Јавно предузеће „Топлана“ грејање ће радити до поноћи, сазнајемо од в.д. директора Душана Марјановића. И 1. јануара грејање ће бити продужено, до 22 сата.
-Као и сваке године, на сам дан дочека, продужићемо грејни дан. Многи наши корисници за дочек ће бити код куће, тако да ћемо и ми радити дуже. И првог дана Нове, 2025. године, изаћи ћемо у сусрет корисницима и грејати до 22 сата – истакао је Марјановић.
Током предстојећих новогодишњих и божићних празника Управа саобраћајне полиције Министарства унутрашњих послова спроводи појачануа контролуа саобраћаја која је усмерена на најдоминантније прекршаје који доводе до саобраћајних незгода – прекорачење брзине и вожњу под дејством алкохола.
Појачана контрола саобраћаја почела је 27. децембра и трајаће до 7. јануара наредне године. Циљ је очување што повољнијег стање безбедности у саобраћају на путевима. Активности у контроли саобраћаја биће, пре свега, усмерене на оне прекршаје који највише утичу на настанак незгода, као што су прекорачење брзине и вожња под дејством алкохола. Сви расположиви ресурси саобраћајне полиције, и материјални и нематеријални – људски, бити укључени у ову акцију.
Прошле године током празника у свега осам дана било је више од 700 незгода, 15 погинулих особа, више од 400 повређених од чега 68 са тешким телесним повредама.
