Сретење Господње православни верници прослављају као дан када су људи први пут срели малог Исуса Христа. У српском народу, Сретење је посебан дан јер означава сусрет зиме и лета, али и прекретницу у историји нашег народа.
Религијско значење празника
Према хришћанском веровању, Богородица је 40 дана након рођења донела свог сина, Исуса Христа, у Јерусалимски храм како би га посветила Богу. У храму су га препознали праведни старац Симеон и пророчица Ана, који су у њему видели дуго чеканог Месију. Овај догађај симболизује сусрет Бога и човека, али и духовно просветљење.
Међутим, вест о Исусу брзо је стигла до цара Ирода, који је, уплашен да ће му дете преотети престо, послао војнике да га убију. Анђео је, ипак, упозорио породицу, те су Јосиф, Марија и Исус побегли у Египат и тако избегли погибију.
Сретење као Дан државности Србије
Поред религијског значаја, Сретење има и историјски важну улогу за српски народ. Као Дан државности Србије установљен је у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције, и такође се прославља као Дан уставности Србије у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије – Сретењски устав.
Овај дан је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије. Због тога се Сретење слави као Дан државности Србије од 2002. године, а од 2012. празник обухвата два дана, 15. и 16. фебруар.
Народна веровања и симболика Сретења
У српској традицији, Сретење је дан када се срећу зима и лето. Народна пословица каже: „Ако се на Сретење сунце види, зима ће још трајати, ако је облачно и пада киша, пролеће је близу.”
Посебно је занимљиво веровање о медведу: ако на овај дан изађе из пећине и угледа своју сенку, вратиће се назад на спавање, што значи да ће зима трајати још шест недеља. Ако не види сенку, остаје напољу, што значи да стиже пролеће.
Такође, девојке верују да ће им будући супруг личити на прву мушку особу коју сретну тог јутра.
С. В. О.
– Представа није једна прича, већ имамо седам, осам различитих парова и приказујемо њихове односе од почетне заљубљености до тренутка када се „саплету о камен“ и ступе у брак. Другим речима, пратимо период „мувања“, како би рекли млади – каже Иван Иванов.
Свака сцена доноси нову динамику и комичне заплете, са познатим музичким хитовима које изводе глумци.
У овом интерактивном комаду глумци, такође, анимирају публику да се укључи. Зато Тијана и Иван поручују – будите заједно, учествујте са нама, опустите се, смех је заразан. Чак и на Дан заљубљених.





Празник Светог Трифуна посебно поштују виноградари и механџије. На овај дан, према обичају, орезује се први чокот лозе и полива вином како би година била родна. Ако пада киша, верује се да ће шљиве добро родити, а ако је сунчано, предвиђа се сушна година. Свети Трифун се у појединим селима Шумадије слави и као заштитник од града и поплава.