Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje upozorio je na novi pokušaji prevare penzionera u Srbiju kojima se putem društvenih mreža nudi dupliranje novca koji imaju na računu.
Korisnici iz različitih delova Srbije su obavestili Republički fond PIO da im je putem društvenih mreža, sa profila pod nazivom „PIO Fond”, koji koristi identifikacione oznake RF PIO (logo i naziv), poslata poruka u kojoj im se nudi dupliranje novačnog iznosa koji poseduju na svom bankovnom računu, zbog čega bi trebalo da dostave svoje lične podatke (ime i prezime, broj bankovnog računa, broj mobilnog telefona) u odgovoru na dobijenu poruku.
Fond PIO je naveo da je to lažni profil, kreiran za prevaru, uz zloupotrebu naziva i znaka Fonda.
Preduzete su sve raspoložive mere da profil bude blokiran, a do tada se penzioneri mole da zanemare poruke tog i sličnog sadržaja.
„Republički fond PIO ni u kom slučaju ne komunicira sa svojim korisnicima na ovaj način, niti učestvuje u organizovanju bilo kakvih nagrada i iznenađenja, kako se to na lažnom profilu navodi, te se građani mole da ovakve aktivnosti prijave MUP-u Srbije”, ističe se u saopštenju Fonda.
– Naš cilj je da što više ljudi obučimo za pružanje prve pomoći. Polaznici će naučiti kako da prepoznaju važne povrede, kako da ih zbrinu, kako da reaguju u različitim medicinskim stanjima, kao i redosled hitnih postupaka. Sve učimo kroz praktičnu obuku. Na sledećem času ćemo raditi reanimaciju i upotrebu trenažnog defibrilatora. Verujemo da svaka osoba, bez obzira na uzrast, može pružiti prvu pomoć do dolaska Hitne pomoći i time spasiti život – ističe Bela Šamu, stručni saradnik u Crvenom krstu.
Jelena, učenica petog razreda Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“, ima jasan razlog zašto je odlučila da pohađa ovu obuku.
Crveni krst planira da proširi aktivnosti i na predškolce, kojima će, kroz igru, predstaviti tehnike previjanja, kao i na mlađe osnovce. Svi zainteresovani mogu da se priključe obuci četvrtkom – od 10 sati za učenike viših razreda osnovne škole i od 20 sati za srednjoškolce.
Polaznici će, pored sticanja osnovnih znanja i veština za pomoć u hitnim zdravstvenim situacijama, imati priliku da učestvuju i na Opštinskom takmičenju u pružanju prve pomoći.
– Isidora je rođena u Mošorinu i čitav svoj život posvetila je ovom podneblju i kulturnom nasleđu. U okviru projekta „Isidora“ nastao je i film, snimljen 2016. godine na izložbi posvećenoj njenom životu u Kući Kralja Petra u Beogradu. Bio je to prvi put posle njene smrti da su njeni predmeti izneseni iz legata. U filmu vodim publiku kroz izložbu, govoreći o predmetima koji su je okruživali i tako rekonstruišem njen život. Pokušavam da sažmem 82 godine njenog stvaralaštva i da, pored njenog književnog značaja, prikažem i Isidoru kao ženu, kao čoveka, kao biće koje je u sebi nosilo čitav kosmos. Iako je smatrana ikonom srpske književnosti, često naglašavam – nije bilo poznatije, a manje čitane književnice od nje. Jedan od razloga za to je neadekvatno predstavljanje njene ličnosti. Isidora je bila prefinjena, osećajna, a ipak nedovoljno shvaćena. Koliko god se trudili, nikada nećemo u potpunosti sagledati njen doprinos našem identitetu, jeziku i kulturi – rekla je Barna.
Na početku večeri, publici je prikazan film sa izložbe, pružajući joj jedinstvenu priliku da „zavire“ u Isidorinu sobu, da zamisle njen radni ambijent, vide njenu malu ćiriličnu pisaću mašinu, bakarnu posudu u kojoj je spaljivala pisma i rukopise kojima nije bila zadovoljna i mali deo njene biblioteke od 4.500 naslova koji se čuvaju u Univerzitetskoj biblioteci. Publika je saznala i da je Isidora imala svoj sistem verovanja i deset molitvi koje je sama napisala, da je volela klasičnu muziku i da su četvrtkom vrata njene kuće u Takovskoj 3 bila otvorena za intelektualnu elitu Beograda.
Njena dela često su bila osporavana. Jovan Skerlić je 1913. godine oštro kritikovao njenu prvu knjigu „Saputnici“, a godinu dana kasnije i „Pisma iz Norveške“, koja danas važe za najlepše putopisno delo srpske književnosti. Njen roman „Đakon Bogorodičine crkve“ ismejao je Miroslav Krleža. Koliko su je bolele ovakve kritike, govore njene reči na samrti upućene pesniku Miodragu Pavloviću: „Čitavo moje delo je šaka šodera bačena u velike rupe naše nekulture.“
O modelu upravljanja kojim je „Toyota” postala svetski šampion i kako ga uspešno primeniti u našem poslovnom okruženju govorio je prof. dr Ivan Beker.
Prof. dr Mijodrag Milošević govorio je o novim tehnologijama pod nazivom „Industrija 4.0”.
Ideja je da se u okviru komorskog sistema sarađuje i da se predavanja približe privrednicima, objasnio je Nenad Petković, viši samostalni stručni saradnik u Udruženju industrije Privredne komore Vojvodine.