Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine dao je saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje brze saobraćajnice Osmeh Vojvodine. Zelena dozvola odnosi se na deonicu od Srbobrana do Novog Bečeja.
Reč je o šestoj deonici (od ukupno osam), dužine od 18,8 km, koja počinje na granici opština Srbobran/Bečej i završava se na granici opština Bečej/Novi Bečej. Podsetimo, pred sam kraj prošle godine doneta su rešenja o saglasnosti na studije o proceni uticaja na životnu sredinu za još dve deonice brze saobraćajnice Osmeh Vojvodine – od raskrsnice sa priključkom na industrijsku zonu Kula do administrativne granice sa opštinom Srbobran, i od administrativne granice sa opštinom Vrbas do administrativne granice sa opštinom Bečej.
Ovim je dato zeleno svetlo za nastavak izgradnje brze saobraćajnice od Bačkog Brega do Srpske Crnje, koja je počela krajem 2023. godine u Bačkom Bregu.
Već više od tri decenije novinar Aleksandar Saša Filipović prepoznatljivo je TV lice. Najpre nas je pozdravljao sa nekad veoma popularnog NS plusa, potom i sa nekih od beogradskih televizija, ali je i dalje najviše vezan za svoj rodni Novi Sad i Radio-televiziju Vojvodine. Naročito su slušani njegovi radijski formati „Subotom sa Sašom” i „Čuvar noći”. Pored toga što ga gledaoci prepoznaju kao tipičnog Vojvođanina, Saša je i sinonim za pozitivnu energiju i muzičku nostalgiju. Kao odličan poznavalac regionalne muzičke scene, često je pozivan da bude član žirija na mnogim ovdašnjim prestižnim festivalima.
Rado je viđen i relativno čest gost i u našem gradu, a svoje poveznice s ljudima i događajima iz našeg kraja, podelio je sa čitaocima „Komune“.
Poznato je da u Kikindi imate dosta prijatelja, koliko često ste u našem gradu?
– U Kikindi sam bio prvi put zahvaljujući mom najboljem prijatelju, psihologu i pesniku Nenadu Adamovu. Zahvaljujući njegovom pozivu sam video vaš prelepi grad, nisam pola veka pre toga bio, a upoznao sam gotovo ceo Mediteran – Tursku, Grčku, jadransku rivijeru, ceo prostor bivše Jugoslavije… Postoji jedna anegdota vezana za Kikindu. Taksisti su vam jako ljubazni. ali su me svi mešali sa nekim od poznatih ličnosti. Za neke sam bio Aleksandar Timofejev, za neke Vanja Bulić, a za neke Miodrag Popov… Elem, većina je znala ko sam kad sam pružio prstić i rekao čarobnu reč „Tabloid”. Imam dosta poznanika iz Kikinde i pratilaca, mislim da me Sose i Lale baš vole…
Šta vam je prva asocijacija na Kikindu?
– Jednom je to Vesna Čipčić rekla za Kikindu da je to asocijacija za Vojvodinu, mir, tišina, nedeljni ručak i na ulici košava nosi kese… To je taj mir koji mislim da je Novi Sad izgubio…
Mnogi vas doživljavaju kao tipičnog Vojvođanina, a vi volite i Dalmaciju. Koliko su te dve regije bliske?
– Ja mislim da sam panonski mornar, kradem stihove mog velikog sugrađanina Đorđa Balaševića. Ponašam se kao tipični Lala iako sam Bačvanin. Dernjam se jer su mi roditelji poreklom iz Tršića i Dragačeva, a moja duša je duša jadranska. Kao da sam bio Dalmatinac u nekom od prethodnih života. Pa naše more je presušilo pa ja tražim svoje more. Mada mislim da sam u nekom od prethodnih života bio Dalmatinac. Vidite kako sam ja komplikovan miks kao dobar bački ručak – ima i supe i mesa i sosa i svega… Takav sam i ja, blizanac, podznak ovan, Mesec u lavu.
Foto: Privatna arhiva
Pomenuti Balašević je u „Ringišpilu” pevao „Sve mi je ravno ko (naš) severni Banat“. Da li ste vi Novosađani stalno ravnodušni, kao u toj pesmi, ili nekad proradi temperament?
– Mi rođeni Novosađani smo kao Indijanci, sve nas je manje jer je velika migracija u gradu. Tipični Novosađani su stidljivi, uobraženi, sa distancom, stara škola Austrougarske. Priznajem vaspitanje mi je takvo, ali po temperamentu sam južnjačke krvi, što je ponekad kontradiktorno…
Jeste li jugonostalgični i sećate li se nekih kikindskih brendova iz vremena Jugoslavije?
– Sećam se starih brendova Kikinde i sada vidim koliko je kod vas još uvek bila kvalitetna gradnja stanova. Nekad je sve počinjalo iz Kekende…. I divni lekoviti ljudi su ovde dolazili iz Novog Sada.. Ljudi iz Kikinde su pravi Vojvođani, ljudi posebnog kova. Kada pričate o tim vremenima, pričate o leksikonu nostalgije jer ja mislim da su bila bolja vremena kada smo slušali ploče, imali fiksni telefon i imali brendove koje je znala cela bivša zemlja. Meni se ova nova vremena ne sviđaju i stalno plačem za starim. Promašio sam i vek i godinu…. „Zaustavite zemlju silazim”, lepo reče Milovan Ilić Minimaks u jednom svom aforizmu, a i grupa „Prljavo kazalište” na jednom svom albumu.
Hoćemo li mi novinari opstati i preživeti mešanje veštačke inteligencije u naš posao?
– Baš sam radio emisiju na Radio Novom Sadu gde imam dva uspešna formata „Čuvar noći” i „Subotom sa Sašom”. Veštačka inteligencija će moći sve – da napiše novinski tekst, da odglumi voditelja, da otpeva pesmu… Upravo veštačka inteligencija mi je spevala pesmu i sve je super… Ali zaboravlja se da ljude čini duša. I to naša duša panonska E, to veštačka inteligencija nema.. Već su nas upropastile mreže, mobilni telefoni, veštačka inteligencija, pevanja na auto tjun, glupi tekstovi u folk i pop muzici. Mislim da je spas pronalaženje svoje mirne luke u vremenima ludila i vraćanju starim, dobrim, vremenima, tamo je sve ostavljeno šta treba čovečanstvu. Nova vremena donose samo superćelijske oluje, čudne viruse i bezličnost veštačke inteligencije…
Poznato je da je Lepa Brena počela karijeru u Kikindi, a ovaj grad je imao i Lepu Lanu, vi ste mnogo puta s njima razgovarali.
-Posebna priča je vezana za Lepu Brenu. Nju sam čekao punih 18 godina, da dobijem intervju. A znam da su njeni počeci vezani za Kikindu i fenomenalne nastupe koje je imala po hotelima. Mnogo sam tugovao i što nisam bio na gradskom trgu u Kikindi kad je Neda Ukraden oterala kišu, ali sam gledao taj koncert preko interneta i ronio suze sto nisam bio sa vama u Kikindi. Zora je svanula, suza je iz oka kanula… I na kraju Gordana Adamov je bila kod mene u „Tabloidu” da ispriča priču da je „Vanzemaljac” pravi muškarac i da li je to neki Bosanac. Bilo je to jedno od fantastičnih gostovanja, pošto je Gordana Adamov izdavala prelepe LP ploče za Jugoton, kada je bila verzija Merlinke pre Tajči u domaćem šou biznisu i Zahar joj je pravio super pesme.. Još i danas rado slušam te ploče. A za „Tabloid” se i vaš sugrađanin Nenad Adamov javljao specijalno iz „Tere” i to je bilo jedno od naših najgledanijih javljanja.
KUD „Bašaid“ u nedelju, 8. juna, organizuje koncert dečijih i izvođačkih ansambala. U Domu kulture početak je zakazan za 20.30 sati.
Pored domaćina učestvuju i KUD „Milan Ajvaz“ iz Srpskog Krstura i KUD „Jovan Aćimac“ iz Kumana. Ulazak se naplaćuje 200 dinara.
Već naredne nedelje, 15. juna, na popularnom izletištu Dudarnica biće organizovano takmičenje u kuvanju svinjskog gulaša „Kotlić 2025“. Skup takmičara je u 9, a nadmetati počinje u 10 sati. Ekipe dobijaju 2,5 kilograma mesa za pripremu gulaša.
Dok se krčka tradicionalno jelo najavljena su i takmičenja u ispijanju piva, nadvlačenju konopca, brzom krunjenju klipa kukuruza i skakanje u džakovima.
Naš sugrađanin, Željko Zeljković, vlasnik „Sapundžijske radnje Zeljković“ ušao je u finale takmičenja za najpreduzetnika 2025. dnevnog lista „Blic“ i „3 Bank“ banke.
Stručni žiri odabrao je petoro najboljih, a kome će pripasti vredne novčane nagrade odlučuju čitaoci, glasanjem na linku „Blica“.
Šansu za vredne nagrade imaju mali preduzetnici do pet zaposlenih, koji su uspeli da obezbede posao za sebe i svoje porodice. Zeljković, Kikinđanima dobro poznat po proizvodnji kvalitetnih sapuna, svoj porodični posao započeo je, od nule, pre više od dve decenije.
Zeljković sa ćerkom Sarom
– Sapune pravimo ručno, u pitanju je stari zanat, sertifikovan u Ministarstvu trgovine. Od početka je porodični posao u kojem su i moja supruga Dragana i ćerke Una i Sara – kaže Zeljković. – Počeli smo sa osnovnim sapunom i do sada se asortiman proširio na deset vrsta sa lekovitim travama. Sapuni su potpuno prirodni i, prema iskustvima kupaca, leče ekcem i seboreju, pomažu i kod psorijaze, suština je u tome da koža posle upotrebe ovih sapuna dugo ostaje hidrirana, što je veoma važno za njeno zdravlje.
Dodaje da je, posle tržišta Vojvodine, brzo osvojio i region, zemlje bivše države, a danas svoje kvalitetne i čuvene sapune izvozi i na druge kontinente. Skromno objašnjava da uspehom smatra već i sam plasman u najboljih pet preduzetnika u Srbiji.
Proglašenje pobednika – najpreduzetnika, biće 12. juna, a „3 Bank” će nagraditi prva tri mesta vrednim novčanim nagradama.
Kandidati za junake mikro biznisa za 2025 su, pored našeg sugrađanina i: firma za proizvodnju i prodaju ubrusa od papira iz Sombora „Niki M”, „Nameštaj MAKA” iz Prijepolja, krojačka radionica „Anhel” iz Lajkovca, i fizioterapeutska ordinacija iz Beograda „INLOCCO”.
Po nalogu Sekretarijata za inspekcijske poslove Gradske uprave, započeta je sanacija smetlišta na više lokacija, radi poboljšanja kvaliteta života svih građana i rešavanja jednog od najvećih ekoloških problema kada je u pitanju zaštita životne sredine.
-Ovim putem želimo da naglasimo značaj očuvanja životne sredine i da podstaknemo svest svih građana da samo zajedničkim zalaganjem možemo i moramo da se izborimo sa ovim izazovom. Apelujemo na sve sugrađane iz grada i sela da, kućni i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava sličan otpadu iz domaćinstva, odlažu u posude za sakupljanje otpada i to u kontejnere i tipske standardizovane kante, čiji je izgled definisan aktom Grada. Važno je i da odlaganje opasnog materijala predaju na mesto koje je određeno za selektivno sakupljanje opasnog otpada ili ovlašćenom pravnom licu za sakupljanje opasnog otpada. Kabasti otpad kao što je stari nameštaj, tepici, baštenski otpad zbrinjava izvođač radova u skladu sa Programom na koji je data saglasnost lokalne samouprave. Ono može ukloniti kabasti otpad po pozivu i to na teret korisnika usluge – kažu u pomenutom Sekretarijatu.
Zabranjeno je pomeranje posude za sakupljanje otpada sa mesta koje je za tu namenu određeno, odlaganje opasnog otpada, kao i istrošenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja, otpadnih guma, otpada od električnih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila u posudu za sakupljanje otpada, paljenje komunalnog, biorazgradivog i drugog otpada, bacanje gorećih predmeta u posude za sakupljanje otpada, bacanje komunalnog otpada i drugog otpada koji se ne smatra komunalnim otpadom poput: šuta, zemlje, građevinskog materijala, nameštaja, kućnih aparata, delova sanitarne opreme i slično.
Zabranjeno je i odlaganje i deponovanje šuta, viška zemlje i drugog otpada sa gradilišta na prostorima koji za to nisu predviđeni stvaranjem divljih deponija i odlaganjem na mestima koja nisu za to predviđena.
Prekršioci pomuntih h zabrana kazniće se novčanom kaznom, u skladu sa pomenutom Odlukom i to pravno lice u fiksnom iznosu od 150.000 dinara, odgovorno lice u pravnom licu u fiksnom iznosu od 25.000, preduzetnik u fiksnom iznosu od 75.000 i fizičko lice u fiksnom iznosu od 25.000 dinara.
Iz Sekretarijata za inspekcijske poslove pozivaju građane da, vođeni svešću o zajedničkoj odgovornosti, poštuju propisana pravila u vezi sa sakupljanjem, odlaganjem i upravljanjem otpadom, jer se na taj način doprinosi očuvanju životne sredine i održavanje javneu higijene, a izbegavaju se i zakonske sankcije.
Povodom slave manastira Svete Trojice u Kikindi, 9. juna, Njegovo Visokopreosveštenstvo mitropolit banatski gospodin Nikanor služiće Svetu arhijerejsku Liturgiju uz sasluženje sveštenstva i monaštva Srpske pravoslavne crkve.
Doček mitropolita je u 7.45 sati. Liturgija počinje u 8 časova, nakon čega će bito slavska Litija, rezanje slavskog kolača i izbor kuma za narednu godinu.
Slava manastira, zadužbine Melanije Gaičić, je drugi dan Duhova. Postoji verovanje da kada zagrmi i sprema se oluja zvona koja se čuju iz ovog manastira teraju nevreme i grad. Zato i danas kada dolazi nevreme monahinje zvone iz manastira.
Naš grad danas je, prvi put, domaćin republičkog takmičenja u Malim olimpijskim igrama, manifestacije u redovnom kalendaru Ministarstva prosvete, koja u fokus stavlja najmlađe učenike osnovnih škola i njihovu fizičku aktivnost kroz igru spretnosti i timski rad.
U Kulturno-sportski centar „Jezero“ stiglo je 26 najboljih školskih ekipa iz cele Srbije – ukupno 338 malih takmičara, učenika nižih razreda osnovnih škola koji su, prethodno, prošli četiri nivoa nadmetanja.
Takmičenje je svečano otvoreno defileom učesnika, kojima se prvi obratio gradonačelnik Mladen Bogdan.
– Kikinda je grad uspešnih sportista i bogate kulture, i veoma je opredeljen da što više popularizuje sport kod dece i mladih. Želimo da ih podržimo da se što više uključuju u zdrave aktivnosti i zdrav način života, da steknu prijatelje u sportskim događajima i na putovanjima. Grad će ih uvek podržavati da učestvuju na takmičenjima i da imaju najbolje uslove za bavljenje sportom – poručio je Bogdan.
Podršku manifestaciji dao je i predsednik Saveza za školski sport Srbije i Svetske federacije za školski sport, Željko Tanasković.
– Veoma sam zadovoljan što sam u sredini koja prepoznaje značaj sporta u razvoju dece. Ovo je jedan od najboljih projekata Saveza jer nema klasičnog takmičenja – deca kroz igru, druženje i zabavu razvijaju timski duh i navike koje će im značiti celog života. Poligoni na kojima se nadmetaju dostupni su svima i daju im priliku da se afirmišu kroz zabavu. U ovakvom ambijentu stvaraju se prave vrednosti – istakao je Tanasković.
Gostoprimstvo Kikinde kao domaćina naglasio je Aleksandar Aćimov, član Gradskog veća za sport i omladinu.
– Veoma nam je drago da ugostimo ovoliko dece iz svih krajeva Srbije, pobednike okružnih olimpijada. Mi smo grad sporta, Kikinda nije usputna destinacija, kod nas se dolazi s namerom. I ovoga puta namera je da podržimo školski sport, i to ćemo uvek činiti. Posle igara, deca će prošetati gradom i družiti se – rekao je Aćimov.
Jelena Krvopić, koordinatorka Saveza za školski sport Srbije, objasnila je strukturu takmičenja.
– Ovo je jedno od najlepših takmičenja u kalendaru Ministarstva. Našu Kikindu predstavlja ekipa četvrtaka iz OŠ „Jovan Popović“. Male olimpijske igre podržavaju kretanje, što je najvažnije u razvoju dece. Poligoni su prilagođeni uzrastu: najlakši za prvake, a sve izazovniji za starije. Deca ih savladavaju što brže i sa što manje grešaka – rekla je Krvopić.
Među učesnicima su bili i četvrtaci Dunja Kresoja i Bojan Kovačević, koji su predstavljali školu-domaćina.
– Bili smo drugi na takmičenju u Novom Sadu, a prošle godine nismo stigli do ovog nivoa. Najteže je kad se prolazi četvoronoške između čunjeva – to je komplikovano jer ne smeju da se sruše – podelili su svoje utiske.
Takmičenju su se, drugi put na državnom nivou, pridružili i trećaci iz OŠ „Dositej Obradović“ iz Sombora: Ana Katačić, Asja Cvijić, Mina Benček i Nastasja Piplica.
– Prošle godine smo bili četvrti, nedostajalo nam je nekoliko sekundi do trećeg mesta. Sada smo pobedili u Somboru i u Novom Sadu. Možda ćemo danas popraviti prošlogodišnji rezultat. U ekipi nas je 12, pola devojčica, pola dečaka. Trčimo, preskačemo, gađamo metu lopticom – sve na poligonu. Nije teško, samo je važno da smo zajedno – kažu u glas.
Male olimpijske igre u Kikindi pokazale su da svako dete može da bude pobednik – kada prevaziđe prepreku i podeli radost uspeha sa svojim timom, u čemu i jeste najveća vrednost ovakvih manifestacija.
Ovih dana je u izdanju Kulturnog centra Kikinda iz štampe izašla dugo očekivana monografija posvećena stvaralaštvu Brace Azarića. Priređivač ovog kapitalnog dela je Marko Ljubičić i u pitanju je drugo, znatno dopunjeno izdanje prethodne monografije o ovom novokorazačkom slikaru, koja je pre petnaestak godina izašla pod okriljem Biblioteke „Jovan Popović“.
Na preko stotinu strana, na kvalitetnom papiru, udžbeničkog formata, ovu knjigu „Iz sna i sećanja“ je, kako i stoji u podnaslovu, Braco posvetio supruzi Iloni. Osim autobiografskih zapisa, u ovoj publikaciji se nalaze i zapažanja o Azarićevom slikarstvu i nekih od najeminentnijih kikindskih, pa i regionalnih umetnika, između ostalih: Milutina Dedića, Dragana Jovanovića Danilova, Milenka Mihaljčića, Jovana Veljinog Mokrinskog, Saše Radojčića, Zorana M. Mandića, Dragana Batinića, Radovana Vlahovića, Spasoja Grahovca, Radivoja Šajtinca…
Najteže je biti priznat u svojoj sredini i meni je baš posebno drago što je Kulturni centar Kikinda prepoznao moju umetnost kao vrednu jednog ovakvog događaja, kaže ovaj umetnik.
Svečana promocija monografije zakazana je za petak 20. juna. Program će pratiti prigodna izložba Azarićevih slika, a uz to biće postavljen i video bim, koji će sve vreme trajanja programa prikazivati bogato Bracino likovno stvaralaštvo. Program počinje u 19 sati u velikoj Sali Kulturnog centra Kikinda.
Za pravoslavne vernike sutra, 7. juna, su Duhovske, odnosno Trojičine zadušnice koje „padaju“ u subotu pred Duhove i pokretan su praznik jer se prilagođavaju datumu Vaskrsa. Takođe se nazivaju i Letnjim zadušnicama.
Zadušnice su hrišćanski pravoslavni praznik koji je posvećen sećanju na preminule. Praznuje se ne samo ukazivanjem poštovanja precima već i kroz velikodušnost i milostinju prema sirotinji i onima kojima je to potrebno.
Jedan od običaja koji se upražnjava tokom Zadušnica između ostalih je poseta grobnim mestima preminulih (ako je to moguće), paljenje sveće i ostavljanje takozvanih „daća” na groblju i u crkvi, obično u vidu kuvanog žita. Mnogi veruju da se ovim simboličnim gestom na neki način „hrani” duša naših upokojenih i da je to dar koji se njima ukazuje, međutim „daće” se ostavljaju, pre svega, da bi se nahranila sirotinja koja će, potom, pomenuti pokojnika u svojim molitvama.
Pomen i prisećanje na bliske preminule su najveći simbol i motiv iza praznika Zadušnice. Smatra se da je veoma važno na ovaj dan prisetiti se upokojenih voljenih osoba i upaliti im sveću na grobnom mestu ili u crkvi, ako nije moguće otići na groblje.
U toku godina praznuju se ukupno četiri datuma koji se nazivaju Zadušnicama. Ono što imaju zajedničko je da uvek „padaju“ u subotu, koja je simboličan dan u nedelji kada se inače posećuju grobna mesta voljenih preminulih i pale im se sveće.
Pošta Srbije prodaje rashodovana vozila po sniženim cenama na javnim licitacijama. U Kikindi je prodaja zakazana za 18. jun u 10 sati, u Glavnoj pošti, u Generala Drapšina 26. Razgledanje ponuđenih vozila biće moguće u utorak, 10. juna, na adresi Branka Vujina bb, od 10 do 14 sati.
Pored ove, javne licitacije održaće se i u Somboru (12. juna), Subotici (13. juna), i u Pančevu (17. juna). Predmet prodaje su rashodovana teretna i putnička vozila, navode u ovom preduzeću.
Katalog vozila, termini razgledanja i druge informacije u vezi sa procedurom sprovođenja i učešćem na javnoj licitaciji, dostupni su na internet stranici Pošte Srbije.
Proglašenje pobednika – najpreduzetnika, biće 12. juna, a „3 Bank” će nagraditi prva tri mesta vrednim novčanim nagradama.
U Kulturno-sportski centar „Jezero“ stiglo je 26 najboljih školskih ekipa iz cele Srbije – ukupno 338 malih takmičara, učenika nižih razreda osnovnih škola koji su, prethodno, prošli četiri nivoa nadmetanja.
Takmičenje je svečano otvoreno defileom učesnika, kojima se prvi obratio gradonačelnik Mladen Bogdan.
Podršku manifestaciji dao je i predsednik Saveza za školski sport Srbije i Svetske federacije za školski sport, Željko Tanasković.
Gostoprimstvo Kikinde kao domaćina naglasio je Aleksandar Aćimov, član Gradskog veća za sport i omladinu.
Jelena Krvopić, koordinatorka Saveza za školski sport Srbije, objasnila je strukturu takmičenja.
Među učesnicima su bili i četvrtaci Dunja Kresoja i Bojan Kovačević, koji su predstavljali školu-domaćina.
Takmičenju su se, drugi put na državnom nivou, pridružili i trećaci iz OŠ „Dositej Obradović“ iz Sombora: Ana Katačić, Asja Cvijić, Mina Benček i Nastasja Piplica.
– Prošle godine smo bili četvrti, nedostajalo nam je nekoliko sekundi do trećeg mesta. Sada smo pobedili u Somboru i u Novom Sadu. Možda ćemo danas popraviti prošlogodišnji rezultat. U ekipi nas je 12, pola devojčica, pola dečaka. Trčimo, preskačemo, gađamo metu lopticom – sve na poligonu. Nije teško, samo je važno da smo zajedno – kažu u glas.
