Најновије

Kraj fudbalske sezone, pa još turbuletne kakvu je imala OFK Kikinda, uvek je prilika za sumiranje učinjenog. Svakako smo planirali razgovor sa sportskim direktorom Markom Vukobratom, ali otišli smo i nekoliko koraka dalje pa se on osvrnuo i na svoje prisustvo u klubu od 2016. godine, uz kraći prekid, do sada.
– Prestankom angažmana u klubu, narodnog poslanika iz našeg grada Milenka Jovanova, završen je jedan period u bitisanju OFK Kikinde i počinje novi. Zato je, bez obzira na moj eventualni budući status, nužno podvući crtu i najsažetije pobrojati šta je sve učinjeno – kaže Vukobrat.
Vratio se 2016. tadašnji golman iz Nakova na Gradski stadion da završi karijeru.
– OFK Kikinda je tada bila pred gašenjem i klub je spasio Luka Radujko, a ubrzo potom Dragan Felbab preuzeo je čelnu funkciju. Bio sam golman i sekretar i nikog osim igrača, Felbaba i mene nije bilo u klubu. Vladimir Kitanović postavljen je za trenera, a nedugo potom Jovanov, osvedočeni navijač OFK Kikinde, polako pa sve više i više uključio se u rad kluba i tada je krenuo uspon posrnule institucije.
Uskoro je OFK Kikinda iz Vojvođanske prešla u Srpsku ligu.
– Igrački pogon, 90 odsto, činili su igrači iz Kikinde, ali ni to nije bio mamac za publiku. Posle dva kola u Srpskoj ligi 2021. napustio sam klub, a vratio se kao sportski direktor nakon ispadanja u Vojvođansku, na kraju proleća 2022. Cilj je bio da se vratimo, ali bez imperativa, publike je opet bilo za prebrojati, iako smo bili dominatni i na kraju se i ekspresno vratili u Srpsku ligu. Potom, u toj našoj povratničkoj sezoni, moj izbor bio je trenerski debitant u tom rangu Vladimir Šponja. Sve je iznenadio, vredan i gladan uspeha na kraju je stigao i do mesta selektora amaterske reprezentacije Vojvodine, a OFK Kikindu, koju su svi videli kao glavnog kandidata za ispadanje, lansirao na peto mesto što je bio naš najbolji plasman posle ispadanja iz Druge lige, 2000. godine. Tim su opet činili mahom domaći igrači uz mlade fudbalere iz drugih sredina, a Šponja je potvrdio da je bio pravi izbor i to za duži period no dobio je prvoligašku ponudu od mitrovačkog Radničkog i otišao.
Šponju je na klupi nasledio Zdravko Trivković.
– On je bio još jedan trener debitant u trećem rangu, a poslednjih nekoliko jesenjih kola ekipu je predvodio pomoćnik mu Kitanović i osvojili su zajedno 26 bodova. U pauzi je stigao Dušan Đokić koji je bio suočen s velikim brojem odlazaka i trebalo mu je pronaći, pa još u zimskom periodu, dostojne zamene. Tokom minulog proleća imali smo seriju remija, na sve strane bilo je neverovatnih rezultata rivala i onda smo na kraju bili suočeni s činjenicom da iz lige ispada čak sedam klubova. Opet su nas svi otpisali, ali smo u furioznom finišu upisali tri pobede, a u poslednja četiri kola uzeli 10 bodova i u višestruko složenoj situaciji zasluženo opstali.
Sportski direktor ističe da je tokom minule tri sezone pratio najbolje igrače sa šire teritorije grada Kikinde.
– Dovodili smo one koji su se isticali u vojvođanskom rangu, a neki čak nisu ni hteli da dođu, jer Srpska liga zahteva mnogo veća odricanja i redovne treninge. Dopunjavali smo prvi tim našim omladicima i kadetima i na kraju ono što nismo pronašli na severu Banata morali smo popuniti igračima koji su bili kvalitetom na ivici igranja između druge i ove naše treće lige. Ni to nije bilo lako naći, Beograd i Novi Sad nisu tim momcima blizu kao mesta naših rivala u ligi, a nismo ni finansijski mogli parirati gotovo ikome. Međutim, presuđivao je tada pozitivan narativ o našem klubu da ono što obećamo to i ispunimo i moja poznanstva s ljudima koji su te igrače usmerili ka nama. Branko Lazarević najviše mi je pomogao, drži u malom prstu mogućnosti mladih fudbalera iz najvećih klubova, potom i: Andrej Mrkela, Aleksandar Jevtić, Đorđe Ivelja, Bojan Šaranov, Vladimir Buač, Bojan Dubajić, Darko Gašić i Zdravko Rauković. Zlonamerne kritike upućivane su nam da „zbog toga što imamo tim stranaca” nije bilo publike, a istina je da smo od svih srpskoligaša najviše igrača iz svog mesta imali upravo mi.
Finansijski momenat, nije mu bio presudan, napominje Vukobrat.
– Primanja su mi bila niža od čoveka koji održava terene, a i od većine igrača, a obavljao sam i poslove koji nemaju dodirnih tačaka s obavezama sportskog direktora, što mi nije teško padalo. Takođe, s klupskim finansijama nisam imao dodira, a ono iza čega sam stajao bila su kadriranja igrača i trenera, ali istovremeno ja sam trenerima davao odrešene ruke kada su sastavljali tim i često do pred sam početak meča nisam ni znao prvih 11. Zato je cela ova priča bila zdrava i poštena. OFK Kikinda je na taj način vratila poštovanje fudbalskih struktura. Uprava je pojačana privatnicima, koji su davali svoj novac, a imali smo marketing, zahvaljujući Jeleni Pantelić, bolji i od mnogih superligaških klubova. Jovanov je najviše pomogao u raznim oblicima, trošio lične kredite i to niti jedan političar pre njega ni izbliza nije pokušao, a pogotovo uradio.
Spominje sportski direktor i trenerski kadar.
– U stručnom štabu bili su domaći treneri: Branislav Stojanović, Dragan Ćirić, golmanska legenda, Vanja Popović pomagao je besplatno, a Kitanović je dvaput bio moj izbor za prvog trenera. Vizija mi je bila da bude direktor, kordinator mlađih selekcija i smatram da je šteta što to nisimo dovršili do kraja, a naravno da ima kvalitet i za šefa struke prvog tima. Od naših „domaćih” igrača u poslednje tri sezone igrali su: Božić, Jarić, Mirkov, Ivanović, Zeljković, Spahić, Đukić, Barbul, Žilić, Bajić, Reljić, Mirkonj, Vilovski, Cvijanović, Kecman, Ćirić, Adamović, Molnar, Popeskov, Beloš, Pajtin, Zečević, Škero, Stojanov, Kovačević, Hajdu, Putnik, braća Francuski…
Šta će biti s OFK Kikindom, pokazaće naredne sedmice, vremena je malo, ali sportski direktor ističe da su najaktivniji članovi uprave pokazali zanimanje da preuzmu vođenje kluba.
– Žolt Gačka, Peter Višnjei i Goran Gavrić treba da donesu nimalo laku odluku, lično se nadam najboljoj varijanti za OFK Kikindu, a zlonamernih komentara pokvarenih i negativnih ljudi uvek će biti. Sigurno je da je i s moje strane bilo pogrešnih poteza, ali sve vreme radio sam u najboljoj i poštenoj nameri i cela moja priča nije pravdanje već obaveza svakog čoveka koji je obavljao funkciju da se na ovakav način obrati javnosti – zaključuje Vukobrat
D. P.

OMLADINSKA ŠKOLA
Vukobrat govori i omladinskoj školi.
– Cilj mi je bio da se omasovi omladinska škola, koja je bila u katastrofalnom stanju, a postavljeni su i mladi treneri s ljudskim kvalitetima. Plod svega je šest selekcija s preko 120 fudbalera i jedino nemamo decu mlađeg osnovnoškolskog uzrasta. Mlađe selekcije vrhunski su opremljene zahvaljujući Jovanovu koji je svake godine lobirao na raznim konkursima. U isto vreme, nedostatak terena predstavljao nam je problem, a nemamo ni igrališe s veštačkom travom. Ni jedno naše dete nije moglo preći u veći klub a da se taj klub nije zvanično obratio OFK Kikindi. Samo od tih odlazaka, naš klub prihodovao je preko milion dinara, u novcu ili opremi, a to je ranije bilo nezamislivo. Našoj deci omogućili smo i kvalitetene provere sa Zvezdom, Partizanom, OFK Beogradom… Članarina za decu bila je najniža u gradu, a nisu je plaćali momci sa sela, treće dete, deca samohranih majki i deca iz socijalno ugroženih porodica.