Култура Архиве | Кикиндски портал

Тамбуром кроз свет и филм: Концерт у четвртак у Народном позоришту

Tijana Despotovski фебруар 2, 2026

Културни центар Кикинда организује концерт „Тамбуром кроз свет и филм“ у извођењу Градског тамбурашког оркестра „Бранко Радичевић“ из Руме. Наступ ће бити одржан у Народном позоришту Кикинда у четвртак, 5. фебруара, са почетком у 19.30 часова, а улаз је слободан.

Публику очекује вече посвећено мелодијама филмске музике и композицијама инспирисаним различитим музичким традицијама, у извођењу тамбурашког оркестра који негује спој традиционалног звука и савременог израза.

Концерт се реализује под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, као и Града Кикинде.

Организатори позивају суграђане да присуствују музичкој вечери у позоришном амбијенту и уживају у репертоару који повезује тамбуру са темама из света филма и различитих жанрова.

Т. Д.

Фебруар на сцени: седам представа и разноврстан репертоар у Народном позоришту

Tijana Despotovski фебруар 2, 2026

Кикиндско Народно позориште објавило је репертоар за фебруар 2026. године. Током месеца биће изведено седам представа различитих жанрова, а све пројекције заказане су у вечерњем термину од 20 часова.

Прва представа очекује нас већ у уторак, 3. фебруара, под називом „Савршен партнер“ Мира Гаврана, у режији Тијане Васић.

У суботу, 7. фебруара, на програму је комад „Србија all inclusive“ Владимира Ђурђевића, у режији Марка Мисираче.

Уторак, 10. фебруара, резервисан је за представу „Џепови пуни камења“ Мери Џонс, коју режира Растислав Ћопић.

Средином месеца, у суботу, 14. фебруара, биће изведено „Љубавно писмо“ аутора Зорана Бачића и Златана Фазлагића, у режији Драгана Остојића.

Следи представа „Ковачи“ Милоша Николића, у режији Тијане Васић, заказана за суботу, 21. фебруар.

У уторак, 24. фебруара, публика ће моћи да погледа „Смрт човека на Балкану“ Мирослава Момчиловића, у његовој режији.

Репертоар се затвара у суботу, 28. фебруара, представом „Херој нације“ Ивана М. Лалића, у режији Дајане Јосиповић.

Т. Д.

Представом „Црвенкапа“ вечерас почиње нова сезона у позоришту „Лане“

Aleksandra Djuran фебруар 1, 2026

Нова сезона у позоришту „Лане“ почиње у данас, 1. фебруара у 17 сати. На репертоару је представа „Црвенкапа“ по тексту Александра Малетина.

У једином дечијем театру у току је припрема новг комад који ће, сигуран сам, одушевити наше верне гледаоце. Представа која ће наћи место на репертоару је „Пепељуга“.

Хуманост на сцени: Концерт КУД „Извор” окупио Наково за помоћ у лечењу суграђанке

Tijana Despotovski јануар 31, 2026

КУД „Извор” Наково организовало је вечерас целoвeчерњи хуманитарни концерт у сали биоскопа, са циљем прикупљања средстава за лечење Јасне Стокић из Новог Милошева, која болује од хроничне болести бубрега петог степена. На сцени је наступило више од 60 чланова друштва, од најмлађих до извођачког и рекреативног састава.

Према речима Јоване Милинковић, чланице Управног одбора друштва, овога пута акценат није био само на очувању традиције.

-Јесте да нам је прва функција очување народне традиције, вечерас смо то ставили по страни. Вечерас смо овде ради солидарности, јер је хуманост најлепше лице народне уметности. Играмо за Јасну Стокић, којој је новац потребан за трансплантацију и трошкове лечења, лекове и превоз – истакла је Милинковић.

Публици су се представили сви ансамбли друштва, укључујући и три новоосноване групе. Изведене су и три премијерне кореографије, међу којима су буњевачке игре и игре из Црне Траве.

Догађају је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа, која је нагласила значај културних садржаја за живот заједнице.

-Радост је што можемо да присуствујемо овако лепом догађају. Када видите колико КУД ради и колико младих окупља, то је знак да ово село живи. Култура је душа средине у којој живимо. Као град смо поносни на овакве програме и ту смо да их подржимо – рекла је Мирков.

Концерт је, поред уметничког програма, имао и јасан хуманитарни карактер, окупивши мештане око заједничког циља – помоћи суграђанки у борби за лечење.

Музеј у џепу: аудио-водич који о Кикинди прича на четири језика

Tijana Despotovski јануар 30, 2026

Народни музеј Кикинда крајем 2025. године увео је мултијезични дигитални аудио-водич који посетиоцима омогућава самостално и интерактивно упознавање сталне поставке музеја и локалитета Сувача. Водич је доступан путем мобилне апликације и користи се у оквиру редовне улазнице, без додатне наплате.

Реч је о пројекту „Мултијезични дигитални водичи и мобилне платформе за презентацију и промоцију културног наслеђа Народног музеја Кикинда“, чији је циљ осавремењивање начина презентације музејских садржаја и њихова већа доступност домаћој и страној публици. Аудио-садржаји су доступни на српском, енглеском, мађарском и румунском језику, а обухватају текстове, фотографије и звучне записе.

Према речима музејског саветника др Драгана Киурског, главни разлог за увођење аудио-водича јесте све разноврснија структура посетилаца.

-Наш музеј све чешће посећују страни туристи, а немамо увек могућност да им обезбедимо водича на страном језику. Аудио-водич омогућава да сви добију квалитетно и разумљиво тумачење поставке – навео је Киурски.

Водич обухвата 15 тачака у оквиру сталне поставке Народног музеја Кикинда, укључујући причу о згради музеја, археолошку, етнолошку, историјску и уметничку збирку, као и изложбе посвећене природњачком наслеђу и сликарству 20. и 21. века. Посебан сегмент посвећен је Сувачи, млину на коњски погон из 1899. године, који је под програмском управом музеја.

Апликација се бесплатно преузима са Google Play продавнице под називом „Heritage Guide“ и остаје доступна корисницима и ван музеја. Садржај је прилагођен различитим групама посетилаца, а посебан значај има за слепе и слабовиде особе, у складу са инклузивним приступом музеја.

Пројекат је реализован у сарадњи са компанијом Go2TECH д.о.о., која је била задужена за дизајн и техничку израду апликације, док је финансиран средствима Министарства културе. На припреми текстова радили су кустоси и едукатори Народног музеја Кикинда, а реализација је трајала око три месеца.

Како истичу у музеју, увођење аудио-водича представља важан корак у модернизацији рада установе, али и допринос туристичкој понуди града.

-Иако ништа не може да замени живу реч и директан контакт са предметом, дигитални водич пружа ново искуство и другачији поглед на поставку, чак и онима који мисле да музеј већ добро познају – поручује др Драган Киурски.

Т. Д.

411829012-273875969016434-5019403924988205097-n

У суботу у Накову: Целовечерњи концерт КУД-а „Извор“

Aleksandra Djuran јануар 29, 2026

КУД „Извор“, у суботу, 31. јануара, у 19 сати организује целовечерњи концерт. У Дому културе наступиће чланови свих пет фолклорних секција и женска певачка група.

– Прву активност у години увек започињемо у нашем месту. Публици ћемо се представити играма из свих делова Србије, као и из Крајишта – каже Никола Сабљић из „Извора“. – Овом приликом одиграћемо и две нове кореографије Буњевачке игре и игре из Црне траве. У наредном периоду у плану нам је оснивање још једне певачке секција у друштву јер је акцент на раду са децом и младима.

Суботњи концерт је хуманитарног карактера. Овом приликом прикупљаће се средства за Јасну Стокић (1978) из Новог Милошева којој је неопходна трансплантација бубрега и лечење у иностранству.

А.Ђ.

Светосавска академија у Кикинди: хорови, награђени радови и поруке о знању и заједништву

Tijana Despotovski јануар 27, 2026

Светосавска академија у Кикинди окупила је учеснике из културног и образовног живота града кроз хорске наступе, беседе и доделу награда ученицима који су се истакли на ликовном и литерарном конкурсу. Програм је имао за циљ да, кроз пример Светог Саве, подстакне децу и младе на вредности знања, одговорности и заједништва.

Програм су обогатили хор „Атендите“, Женски црквени хор „Свети Јосиф Темишварски“, Академско друштво за неговање музике „Гусле“, ученици одељења II1 Економско-трговинске школе и Дечији хор „Свети Јован Шангајски“.

Након предавање на тему Светог Саве које је одржао вероучитељ Бранислав Јесић, наступила је свечана додела награда деци која су се истакла на литерарном и ликовном конкурсу.

Највећи број пристиглих радова био је из области ликовног стваралаштва – око 200 радова, од којих је награђено 36, док су у категорији литерарних радова најзаступљенији били ученици средњих школа.

Специјална награда за креативни приступ додељена је ученици Гимназије „Душан Васиљев“, Анђели Батански, која је рад реализовала у видео-формату.

-Моја идеја је била да то буде креативни задатак, а не класичан литерарни рад. Направила сам видео у којем говорим о Светом Сави, са специјалним ефектима који дају посебан утисак. За такмичење нас је припремао разредни старешина Бранислав Јесић – рекла је Батански.

Јереј Мирослав Бубало истакао је да је Светосавска академија начин да се културни потенцијал града усмери ка младима и очувању вредности.

-Свети Сава је својим примером учио људе шта значи не бити егоиста, имати љубав и пожртвовање за свој народ. Желели смо да подсетимо одрасле, а пре свега децу, какав темељ имамо и да ту заједничку кућу сачувају и очувају – поручио је Бубало.

О значају Светог Саве за идентитет и образовање говорио је и градоначелник Младен Богдан.

-Данас смо се окупили да бисмо схватили ко смо и одакле долазимо. Свети Сава није само историјска личност, већ путоказ и тихо светло које вековима води српски народ кроз веру, знање и достојанство. Он је разумео да се снага државе не мери мачем, већ књигом и знањем. Светосавље нас учи миру, дијалогу и заједништву и да су деца највећа светиња – истакао је Богдан.

Протојереј Бобан Петровић захвалио је Градској управи на подршци организацији и указао на раст интересовања ученика.

-Мало је личности у нашој историји каква је био Свети Сава. Захваљујемо свима који су учествовали у конкурсу. Ове године стигао је највећи број радова, што нам је био и циљ када смо конкурс покренули. Пoнoсни смо на то како наша деца мисле и пишу о Светом Сави – јер светосавље није само сећање, већ и начин живота – нагласио је Петровић.

Међу добитницима првих награда за литерарне радове су ученици средњих и основних школа из Кикинде и околних места: Ивана Влачић (ученица 4 разреда Средње стручне школе „Милош црњански“), Дуња Адамовић (VII3 ОШ „Жарко Зрењанин“), Петра Суботин (VII3 ОШ „Жарко Зрењанин“), Андреј Сандић (ОШ „Петар Kочић“ из Накова).

Прва места на ликовном конкурсу припала су следећим ученицима основних и средњих школа: Николина Миркоњ (ОШ „Миливој Оморац“ из Иђоша), Филип Граховац (ОШ „Жарко Зрењанин“), Селена Суботић (ОШ „Вук Караџић“), Владимир Бадрљица (ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина), Огњен Терзин и Матија Видач (ОШ „Жарко Зрењанин“), Сања Давидовић (ОШ „Жарко Зрењанин“), Дуња Милечић (ОШ „Жарко Зрењанин“), Теодора Томић (ОШ „Свети Сава“), Драган Мекичић („Шести октобар“), и Марина Ковачевић (Средња стручна школа „Милош Црњански“).

Сенка Удицки: Тиха уметност која оставља траг

Tijana Despotovski јануар 25, 2026

Посебно признање у области културе за пожртвован рад у култури и позоришној уметности, које јој је уручено 28. децембра 2025. године, није за Сенку Удицки само лична награда. То је, како сама каже, признање свима који годинама стварају у сенци сцене, тихо, стрпљиво и са много љубави.

Када ју је позвала Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам, Сенка је била искрено изненађена. Награду није очекивала. Навикла је да њен рад остане невидљив публици, сакривен иза рефлектора, аплауза и завесе.

-Бити у сенци је саставни део овог посла. Ми који радимо иза сцене смо мали тим, али креативан, вредан и посвећен. То је леп посао – каже Сенка.

За њу је ово признање својеврсна круна једног животног пута који није био унапред планиран. По струци је биолог али је шивење одувек носила као интимну љубав и лични простор слободе. Управо ту љубав је, како каже, „крунисала“ у позоришту.

-Суштина награде је потврда да су љубав и труд препознати. Верујем да то значи и младима и свима који раде сличне послове. Креативан рад и рад рукама много оплемењују човека. Када нешто створиш својим рукама, ти у то уткаш своју душу. То није пуки занат – то је креација.

Од баке и маште – до позоришне сцене

Шивење је научила од баке, жене која је управо захваљујући том умећу преживела тешка ратна времена и подигла породицу. Од ње је, каже, научила не само технику, већ и однос према стварању – машту, слободу и храброст да буде оно што јесте. Формално образовање из кројења никада није стекла. Потпуно је самоука.

У Народном позоришту у Кикинди запослена је петнаест година, али је са овом кућом сарађивала и много раније. Колегиница Ирина препознала је њен таленат и укључивала је у израду појединих костима још пре сталног запослења. Од тада се рад наставио из представе у представу – кроз различите епохе, стилове и редитељске концепте.

-Када је била изложба костима поводом 75 година рада Позоришта, изненадила сам се колико је тих костима прошло кроз моје руке. Нисам ни била свесна обима тог рада – истиче Сенка.

Један радни дан у позоришној кројачници почиње договорима са костимографом и ансамблом, избором материјала и кројева, а наставља се прилагођавањем глумцима, пробама, изменама. Публика види емоцију на сцени, али иза те слике стоји читав невидљиви свет прецизности, стрпљења и колективног рада.

-Рад на костимима за различите историјске периоде захтева истраживање, познавање материјала и разумевање контекста. Ja посебно волим ренесансне костиме, али и савремени могу бити изузетно захтевни. Не могу да издвојим „најзахтевније“ пројекте – сваки захтева пуну посвећеност и прилагођавање глумцу, јер костим мора да буде и леп и функционалан.

„Девојка у плавом“ – оживљена историја

Посебну пажњу јавности изазвао је пројекат реконструкције хаљине са слике „Девојка у плавом“, реализован поводом годишњице присаједињења Војводине Србији. Идеја је била да се уметнички мотив оживи у простору и покрету, а инспирација је пронађена у делу Ђуре Јакшића и животу Кикинђана средином 19. века.

-Хаљина је настала после озбиљног истраживања материјала, чипке, боја, начина облачења тог времена. Трудили смо се да задржимо епоху, али да дамо и наш савремени печат – објашњава саговорница.

Занат који не сме да нестане

Сенка отворено говори и о изазовима савременог доба: синтетичким материјалима, индустријској производњи и све мањем интересовању младих за ручним радом као професијом. Природне тканине постају реткост, а управо су оне, каже, основ праве креације.

-Пре неколико година водила сам и школицу шивења за децу, где сам видела колико младима недостаје простор за практичну креативност. Верујем да је најважнија љубав према стварању, а техника се увек може научити – наводи наша саговорница.

Жеља јој је да једног дана своје знање пренесе некоме ко ће тај позив истински волети.

-Ово није посао који се ради механички. У њему мораш да пронађеш себе – сматра Сенка.

Траг у граду и међу људима

Осим рада у позоришту, Сенка годинама сарађује са балетским школама, плесним клубовима, хором „Аттендите“, младим уметницима и ради на бројним културним пројектима. Она такође израђује и матурске хаљине, венчанице, балетске хаљинице, а њени радови су стигли и до Београдске недеље моде кроз пројекат „Ћирилица у покрету“.

Посебно је радује што је многи данас препознају на улици – деца за коју је некада правила плесне костиме сада су одрасли људи који јој се јављају са осмехом.

-Тај осећај да си оставио траг у својој средини је незаменљив – поделила је наша саговорница.

Мајка је три ћерке и цео свој живот посветила је породици, раду и одговорности. У сваком комаду тканине, како признаје, има и мало психологије, стрпљења и разумевања људи.

Игра која никада не престаје

На питање шта је и после толико година највише радује, одговор је једноставан и топао:

-Кад се бавиш овим послом, никад не одрастеш. Сваког дана се играш са крпицама. Било је и тешких тренутака, као и код сваког дугог пута, али принцип је остао исти: устати, наставити и радити. Њен принцип гласи: „ушијеш дугме и идеш даље“.

Награда града Кикинде зато није само признање једној жени, већ и једној култури рада, стрпљења, тишине и љубави према стварању. Култури која не тражи светла рефлектора, али без које ниједна сцена не би могла да засија.

Т. Д.

Обележен Дан мађарске културе: Омаж књижевнику Атили Јожефу

Aleksandra Djuran јануар 24, 2026

Дан мађарске културе обележен је у Културно уметничком друштву „Еђшег“. Празник се обележава од 1989. године, а повод је помен на дан када је песник Ференц Келчеи 1823. Завршио рукопис композиције „Химна“, која је касније постала национална химна.

Овим поводом глумачка секција друштва извела је представу, а све присутне поздравила је председница „Еђшега“ и чланица Националног савета мађарске националне мањине Рамона Тот.

-Жеља нам је била да публици представимо стихове, али и животни пут Атиле Јожефа, највећег мађарског писца. Публика је имала прилику да ужива у посебној сценској изведби која је била обогаћена елементима игре сенки. На достојанствен начин одали смо почаст једном од најзначајнијих представника мађарске књижевности – навела је Рамона Тот.

Песма „Химна“ говори о прошлости и даје путоказе за садашњост и будућност.

– Део културе смо наследили и морамо је неговати, сачувати и пренети младима. Са друге стране и ми морамо да стварамо културу јер ће тако бити богатија. У нашем друштву сваке године обележавамо Дан мађарске културе. Сви ми, који живимо на ово простору, имамо срећу јер смо део мултинационалне и мултикултурне средине – додала је наша саговорница и напоменула је да обележавањем значајног датума почињу активности друштва у овој години.

У оквиру манифестације отворена је и изложба ручних радова групе „Виола“, која приказује вредности занатске традиције, лепоту стваралачког рада и његову разноврсност.

КУД „Еђшег“ званично постоји 81 годину, а дуже од једног века на истом месту негује се и чува мађарска култура.

Значајан датум се обележава како у Мађарској, тако и у мађарским заједницама ван матичне земље. Заслуга Ференца Келчеија јесте у томе што је написао стихове који су помирили римокатолике и протестанте у Мађарској, који су пре 1823. године имали засебне химне.

А.Ђ.

Прва награда преко границе: признање „Ђура Ђуканов“ отишло у Бар

Tijana Despotovski јануар 20, 2026

Овогодишњи добитник књижевне награде „Ђура Ђуканов“ Народне библиотеке је писац Владимир Вујовић и рукопис „Слободни ударци“. Жири је одлуку донео након вишестепеног избора, у конкуренцији великог броја пристиглих рукописа.

Како је изјавила вршилац дужности директора Библиотеке Дуња Бркин Трифуновић, награда се додељује од 2005. године и током времена је стекла значајан углед у савременим књижевним круговима. Ове године жири је радио у саставу Ален Бешић, Бранислав Живановић и Игор Цвијановић, председник жирија. Од великог броја пристиглих рукописа, седам је испунило све конкурсне пропозиције, а у најужи избор ушла су два рада. Након стручне расправе, жири је одлучио да награда припадне Владимиру Вујовићу.

-Рукопис ‘Слободни ударци’ се издвојио јер, иако се ослања на традицију америчке кратке приче, тај модел надограђује креативним наративом, са неочекиваним обртима и сталним рушењем читалачких очекивања“, навела је Бркин Трифуновић. Она је подсетила да награда носи име Ђуре Ђуканова, библиотекара из Мокрина и значајног представника банатске прозе, као и да је циљ награде подстицање младих аутора и афирмација форме кратке приче, која је блиска савременим читаоцима.

Добитник награде Владимир Вујовић истакао је да му признање посебно значи јер је реч о његовој првој збирци кратке прозе, након три објављена романа.

-Кратке приче су, чини ми се, неправедно запостављене, али управо овакве награде скрећу пажњу на младе ауторе који се у тој форми проналазе“, рекао је Вујовић. Он је додао да су јунаци његових прича различити – од људи са маргине до оних који кроз уметност траже истину о себи – и да ће се и убудуће бавити прозом, а форма ће зависити од саме приче.

Вујовић је рођен 1991. године у Бару, дипломирао је на Медицинском факултету у Београду, специјализовао оториноларингологију и ради у болници у Сутомору. Поред лекарског позива, активно се бави писањем и читањем, а као значајне књижевне утицаје наводи Михаила Булгакова.