Град

гимназија-поцетак-радова-(4)

Реконструкција зграде Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско – трговинска школе званично је почела у понедељак, 2. јуна. Извођач радова је конзорцијум „Сомборелектро“, а рок за завршетак посла је 300 календарских дана, односно 28. март 2026. године. Радови на објекту изводиће се у две фазе.

Зграду су, заједно са представницима извођача радова, првог дана увођења у посао посетили представници града Младен Богдан, градоначелник, Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника и Тихомир Фаркаш, члан Градског већа.

-Почетак реконструкције зграде најстарије средње школе у нашем граду, значајан је дан за све суграђане – истакао је Светислав Вукмирица. – У протекле три године радили смо на припреми документације како би имали спреман пројекат са којим смо конкурисали код Министарства за јавна улагања за средства. Новац је одобрен и сада смо на самом почетку посла. Сматрам да је било крајње време да се започну радови о чему најбоље могу да сведоче ученици и професори који знају у каквим су условима радили. Свесни смо да овај објекат није једини који се налази у лошем стању и сигуран сам да ћемо у наредном периоду моћи да уђемо у нове подухвате и решимо проблеме.

Обнову школске зграде најавио је и министар за јавна улагања у Влади Србије Дарко Глишић, када је у септембру прошле године посетио Кикинду, а крајем децембра 2024. године издата је и дозвола за реконструкцију, подсетио је градоначелник Младен Богдан.

-Министар Дарко Глишић и сам се уверио да је реконструкција преко потребна и захваљујући разумевању поменутог Министарства успели смо у томе . Укупна вредност обе фазе радова је нешто више од шест милиона евра са ПДВ-ом, а у прву фазу биће уложено 4,5 милиона евра. Ово је велика ствар за Кикинду, али и за све оне који користе и који ће користи зграду. Од изградње 1900. године, ово је прво свеобухватно улагање, јер је до сада било само текућег одржавања. Као некадашњем гимназијалцу пуно ми значи што ће објекат, која је и тада био у лошем стању, по завршетку радова добити изглед какав заслужује.

Објекат је културно добро и налази се под заштитом Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Суботице.

Првом фазом биће обухваћени радови на главној школској згради, делу приземног објекта и фискултурној сали. Планираним радовима је, између осталог, обухваћена и реконструција електро и енергетских, машинских, телекомуникационих и инсталација водовода и канализације, замена радијатора, те изградња бетонског окна за лифт, приступне рампе за особе с инвалидитетом и санација крова. Осим тога, предвиђена је замена санитарија и санитарне опреме, те малтерисање и кречење свих зидова.

Друга фаза радова обухватиће уређење фасаде, дворишта, повезивање са канализационом мрежом у улици Војводе Путника и модеран систем противпожарне заштите.

Гимназија „Душан Васиљев“ основана 1858. године и носила је назив „Великокикиндска Гимназија“. „Реалка“ са четири разреда налазила се у згради Курије – Великокикиндског дистрикта, у којој се данас налазе Народни музеј и Историјски архив. Копање темеља за  школски објекат почело је средином октобра 1899, а већ у септембру наредне године, уз велику свечаност, отворена је нова зграда гимназије, која постаје постаје „Великокикиндска Виша Гимназија”.

А.Ђ.

 

 

 

ловци-басаид-групна

У Ловачком дому у Башаиду у суботу је, у организацији тамошњег ловачког удружења „Фазан” и Ловачког савеза Војводине уприличено полагање испита за стручног пратиоца за крупну и ситну дивљач. Пред стручном комисијом било је двадесетак кандидата из Башаида, Мошорина, Торде, Банатске Тополе, Новог Милошева, Радојева и Новог Бечеја.

– Реч је о искусним ловцима који овај испит полажу пред стручном комисијом Ловачког савеза Војводине како би могли да буду сертификовани пратиоци у лову, свим гостима који буду походили наше ловиште – рекао је председник Удружења башаидских ловаца Зоран Микалачки.

Поменутом испиту претходило је стручно предавање, а ово лето је посебно значајно за башаидске ловце, јер њихово удружење „Фазан” управо ове године обележава стоту годишњицу од оснивања.

– За август смо предвидели централну прославу обележавања нашег вредног јубилеја. Наша „лична карта” изгледа овако: ловно подручје нам обухвата око 8.000 хектара, имамо око педесетак активних чланова, а значајан део њих су млађи људи. Од дивљачи веома су заступљени фазан, зец, јаребица, препелица и срнећа дивљач а залута и понека дивља свиња. Поред њих, ту су и шакали и лисице који наносе знатне штете усевима, али и домаћинствима. Ловци из нашег удружења се максимално труде да смање  бројност ових предатора, а самим тим и штету коју наносе.

Кад је реч о предстојећем јубилеју, Микалачки наводи да су овим испитом чланови удружења стекли нове сертификате и да сада ти кандидати могу да буду водичи иностраним ловцима, јер се у августу, када Удружење буде славило век постојања, очекује и долазак ловаца са Кипра и из Италије.

– Они су били наши гости и прошле године, и ми у Башаиду се заиста трудимо да још више омасовимо ловни туризам, по коме је некада Банат и био препознатљив- закључује Микалачки.

Н. Савић

саобрацајна-полиција-1

На подручју Полицијске управе Кикинда за дане викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде. У двема су три особе задобиле лакше телесне повреде, а у двема је причињена материјална штета.  У свим незгодама је настала материјална штета у износу од 135.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због радње возилом, неуступање првенства пролаза  и  недржање одстојања.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 16 учесника у саобраћају и издата су 92 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја су због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључена четири возача, од којих су два возача задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 16 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 38 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 50 осталих прекршаја.

јоца-банацанка-(1)

Пријатељство братских градова, Кикинде и Нарвика, настало током Другог светског рата, биће обогаћено монументалном скулптуром од теракоте. „Банаћанка“ ће своје место пронаћи у парку скулптура у Норвешкој, у којем се налазе дела познатих уметница ове земље.

Скулптуру, која представља наш народ, традицију, нематеријално културно наслеђе овог дела Баната, израдили су суграђанин Јован Блат, мастер вајарства и Биљана Поповић, доктор вајарства, запослена као професор у школи.

-Иницијатива је потекла од в.д. директора Културног центра Марка Марковљева. Током боравка у Нарвику, посетио је парк скулптура и дошао на идеју да би се и скулптура девојке у банатској ношњи одлично уклопила  – сазнајемо од Блата.

Биљана Поповић била је учесница Интернационалног симпозијума у теракоти „Тера“ 2014. године и радо је прихватила да помогне у изради „Банаћанке“.

-Њена специјалност је израда етно мотива, односно девојака у ношњама, тако да је избор пао њу. Скулптуру смо започели током зимског распуста, а ових дана биће потпуно завршена. Остали су ситни детаљи – појашњава наш саговорник.

Рад је у обиму 90 центиметара, колико је и ширина сукње у најширем делу и висине је 2,5 метара.

-Представља девојку стару двадесетак година у банатској ношњи која држи у руци сноп жита. Ношњу смо изучавали путем интернета, а имали смо прилику и да је још боље сагледамо у Народном музеју. Ношња се састоји од црвеног јелека и истој таквој прегачи, са белом блузом и сукњом. На глави има капу „златару“ која је синоним  за народни златовез и која је репродукција оне похрањене у Музеју. Ових дана биће испечене перлице које ће након глазирања красити капу као дукате. Сноп жита симболизује родну банатску црницу, а посебно што је комплетна скулптура израђена од кикиндске глине – појашњава Јован Блат.

Три недеље било је потребно за израду саме скулптуре.

 

-Након тога офарбана је земљаним бојама које су сушиле месец дана. Након тога је скулптура, која је из два дела, испечена. Није било могућности да буде монолитна због транспорта у Норвешку. Након тога поново је офарбана и то бетон бојама које су постојане. Скулптура ће се налазити напољу, а у Норвешкој је хладно и клима је оштра, тако да је важно да и боје буду што дуготрајније – прецизирао је аутор „Банаћанке“.

И гости из Нарвика, који су недавно боравили у Кикинди, видели су вајарско дело.

-Они су одушевљени и једва чекају да скулптуру представе својим сународницима. Част ми је и привилегија што сам, на неки начин, допринео пријатељству два народа које траје већ осам деценија – закључио је Јован Блат.

Наш суграђанин је виши стручни сарадник на катедри за вајарство Академије уметности у Новом Саду и открио нам је да је завршио још један велики пројекат:

-Завршио сам скулптуру инсталације „Добро дрво“, по дечијој причи, која се налази у улазу Културног центра. Реч је о дрвету високом око седам метара која испуњава  део степеништа. Израђена је од челика, а њу ће красе птице од теракоте и то птице које се могу видети у Кикинди и околини.

ЛЕПО ЛИЦЕ

И у ранијем периоду Блат је радио портрете и бисте. Памте се тридесетак рок легенди од теракоте. Поставку су предводили Мик Џегер и Кит Ричардс, а друштво су им правили Иги Поп, Џон Бон Џови, Елвис Присли, Џими Хендрикс, Боб Дилан, Ангус Јанг, Боб Марли и други.

-Први пут сам вајао људску фигуру као велику теракоту. За то је неопходна идеја и модел по ком радиш. Најважније је осмислити да скулптура стоји самостално и када се у томе успе иде зидање. Мало муке имали смо око руку које су од тела приликом израде, једна шака је наслоњена на кук, а у другој је сноп жита. Лице је радила колегиница Биљана у чему је ненадмашна. Двоумили смо између познатих глумица, али на крају је лице продукт вајарске замисли и скуп је неколико лица – навео је Блат.

АМБИЦИОЗНИ ПЛАНОВИ

Припрема две паралелне изложбе од којих ће једна бити апстракција, а друга фигурација птица.

-Једна од две изложбе биће представљена и Кикинђанима и, мислим, да ће то бити она о птицама на води. Планирам да исту изложбу „уТИСАк“ направим и у Културном центру у Бечеју јер се тиче и моје велике љубави, реке Тисе – сазнали смо од Јована Блата.

Додаје и да је природа његова неисцрпна инспирација. Исто тако приликом израде скулптура користи искључиво природне материјале.

А.Ђ.

 

 

Фото-кратера-на-месту-магацина-муниције-у-Кикиндској-касарни-

У ноћи између 31. маја и 1. јуна 1999. године Кикинда је ракетирана са четири бомбе, а мета су били објекти у некадашњој касарни „Серво Михаљ”.

Наш град бомбрдован је у току НАТО агресије на СР Југославију. Из Авиана у Италији полетели су авиони који су ушли у нашу земљу из правца Хрватске, дошли до Кикинде и гађали
касарну. У касарни је током бомбардовања било шест војника. Једна бомба пала је на тадашњи магацин за муницију, а друга на Центар за обуку паса. На сву срећу није било жртава јер су објекти који су уништени у бомбардовању били су празни.

Према причи Милана Вејина, председник резервних војних старешина, резервног мајора који је у време бомбардовања касарне био је у команди војног одсека Кикинда, јединице војног одсека обезбеђивале су касарну.

-Објекти који су гађани били су празни, а пре рата у њима се налазила  велика количина експлозивних средстава. Једна од бомби завршила је у њиви и претпоставља се да је мета била пруга која долази из Румуније и која води према Београду. И у време санкција и бомбардовања у нашу земљу гориво је стизало из суседне земље те је циљ био да се онеспособи доток горива. Срећа је да је стражар који је био у непосредној близини гађаних објеката скочио у канал у ком није било воде и тако је остао неповређен – присећа се Вејин.

У некадашњој касарни јутро после бомбардовања затечени су кратери од бомби јер су пројектили били тешки између 400 и 600 килограма.  Једна од бомби, која није експлодирала и даље се налази у њиви суграђанина Стевице Радулашког. Кикинду су бомбардовали припадници шпанске ловачко-бомбардерске ескадриле.

У  удружењу „Срспски ратни ветерани” истичу да негују културу сећања и овај датум, као и да се сећају се свих страдања и жртава које током НАТО агресије на нашу земљу. Додају и да не заборављају ко нас је и на који начин бомбардовао.

данијела-миладинов

Фестивал топловаздушних балона  и трећег дана изазива пажњу великог броја људи који су се окупили на Старом језеру. Поред тога, што су желели да виде да виде летелицу са најдужом историјом, поједини су имали прилику и да се возе у балонима.

Данијела Миладинов  летела са екипом из Мађарске.

-Први пут сам искусила нешто овако и драго ми је што је мој број извучен. Мислила сам да ће бити страшно, међутим лет је био опуштен и леп и памтићу га до краја живота. Град, са висине није препознатљив, видела сам само коцкице. Летели смо сигурно око сат времена и уопште немате осећај да сте на великој висини – поделила је са нама своје искуство Данијела Миладинов.

 

Срећница је била и Петра Јуска.

-Било је прелепо. Нисам знала да су град и околина толико живописни. На све стране видела су се зелена поља. Већ сутра, ако може, поново бих летела. Посада која је управљала балоном трећи пут је на нашем фестивалу и радо долазе у Кикинду – открила је Петра Јуска.

Заједно са Петром, у балону екипе из Румуније из Трансилваније, био је и Горан Штетин.

-Никада нисам имао овакав поглед на град. Лет је био миран и поучан. Фестивал балона је одлична манифестација и треба је што више промовисати – рекао је Горан Штетин

Деца су са нетрпљењем чекала лифитнг.  Били су у балону заједно са пилотом, који је био причвршћен на земљи, и са висине од 30 до 40 метара имали су прилику да уживају у погледу из друге перспективе.

-Први сам летео лифитнгом и било је одлично – истакао је  тринаестогодишњи Вукашин Ћирић. – Имам урођен страх од висине и није ми било свеједно да уђем у балон. Ипак, желео сам да, уз помоћ балона победим страх. Свакоме бих препоручио да се одважи и доживи ово искуство.

Фестивал балона Туристичка организација промовисала је и у Румунији, а наши суседи радо су се одазвали да нам буду гости. То су нам потврдили Валентин Николеску и његова супруга Тања који су имали жељу и да лете балоном.

-На интернету смо видели да се у Кикинди одржава Фестивал балона и како Темишвар није далеко, одлучили смо да дођемо. Манифестација је испунила сва наша очекивања, а балони су прелепи.  Први пут смо у вашем граду и одушевљени смо и овим простором, али и центром града који смо посетили – прецизирао је Валентин Николеску.

А.Ђ.

 

 

пцелари-1-(2)

Градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Ђорђе Тешин посетили су чланове удружења пчелара “Кикинда”.

Ово удружење истиче се као једно од најактивнијих у региону, са више од 80 чланова.

Током посете, истакнута је важност подршке локалне самоуправе у превазилажењу проблема попут тровања пчела и ниских откупних цена меда, као и планови за даљу сарадњу у циљу развоја пчеларства у Кикинди.

“Као што смо и обећали, одмах смо реаговали на молбу удружења и помогли да своје проблеме представе на вишем нивоу и прво су удружење са севера Србије које је имало састанак у надлежном Покрајинском секретаријату. Овом посетом смо се још једном уверили да удружење поседује најсавременију опрему и просторије. Као локална самоуправа трудићемо се да им помогнемо у што већој мери и подржаћемо све њихове активности у наредном периоду- рекао је градоначелник Богдан.

предсколци-плес-(3)

Завршни плес малишана Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ биће одржан у уторак, 3. јуна, у 11 сати на Градском стадиону.  У завршној приредби „Кад си срећан плеши“ учествоваће око 440 будућих првака.

И овога пута за родитеље, баке, деке, стрине, тетке, пријатеље и драге госте деца су вредно радила на тематској приредби којом ће се опростити од својих васпитача и вртића.

Предшколци позивају све да им улепшају „Мали бал“ да их бодре и подрже аплаузима.

Сви ће добити и поклоне за растанак у знак сећања на вртић.

 

 

псеница-кукуруз-сунцокрет-мај-2025-(2)

Озими усеви пшеница, јечам и уљана репица су у доброј кондицији. Киша је, истиче Зоран Симић, саветодавац Пољопривредне стручне службе „Кикинда“, пала у задњи час.

-Били смо на граници да имамо сушни период и највећи значај мајских киша је за јесење културе које се налазе од фазе класања до наливања зрна. Падавине нису подједнако захватиле све делове атара, али су погодовале озимим стрнинама. На делу терена било је и леда. Штете су приметне у Руском Селу и на делу Олуша, где је највише страдало поврће и лубенице – сазнајемо од Симића.

Временске прилике у претходном периоду, киша и висока влажност ваздуха, погодовале су и инфекцијама и болестима.

-Са великим бројем кишних дана када је лист влажан, у зависности од отпорности сорте, долази до развоја одређених болести. Примећено је присуство инсекта леме на широком простору. Већина пољопривредника одрадила је третман против ове, житне пијавице, те ће она бити елиминисана. Ко није успео да одради неопходно заштиту може да, са стабилизацијом времена и топлијим данима, очекује веће проблеме – додао је Симић.

Претходни период донео је пшеници време баш какво јој треба, али је отворио врата болестима, инфекцији гљивом проузроковачем штурости класа, односно фузариозе класа пшенице, а примећене су и болести листа.

-Сортимент је промењен тако да су пшенице осетљивије на болести у односу на сорте које су се сејале пре 15, 20 година – навео је Зоран Симић.

Интересантна је и чињеница да је прошле године жетва озимог јечма почела већ крајем маја с обзиром на то да су суша и високе температуре претиле да униште род.

-Ове године половином јуна пашће први откоси јечма. Не очекујем да жетва започне раније. Што је више падавина и нижа је температура вегетација се продужава – наводи Симић.

Током маја било је доста хладних дана који не погодују пролећним усевима.

-Јутра са температуром око два степена, каквих је било, не пријају кукурузу. Сунцокрет је мање проблематичан – закључује Зоран Симић.

Ове године пољопривредници су се у већој мери одлучивали за сетву уљане репице, а више је и сунцокрета у односу на раније године. Поменуте културе засноване су на уштрб кукуруза. Знатно је мање и шећерне репе, свега неколико стотина хектара.

Временске прилике условије су и бујање корова, те је за даљи квалитетан развој пољопривредних култура неопходно њихово сузбијање.

А.Ђ.

 

31433-забрањено-пусење-ф

Светска здравствена организација, уз подршку значајних установа у јавном здрављу широм света, 31. маја обележава Светски дан без дуванског дима. Овогодишња кампања, под слоганом ,,Разоткривање привлачности”, има за циљ да открије стратегије и тактике које користе индустрије дувана и никотинских производа како би учиниле своје штетне производе привлачнијим, посебно младима.

Један од кључних циљева кампање јесте информисање јавности о овим тактикама и оснаживање грађана, а посебно родитеља, наставника и самих младих људи, да препознају ризике и донесу информисане одлуке. Према подацима ,,Истраживања здравља становништва Србије 2019. године“, распрострањеност навике пушења дуванских производа, укључујући и загреване дуванске производе (свакодневно или повремено) у популацији узраста 15 и више година износила је 31,9%. ХБСЦ Србија наводи да сваки десети ученик основне и средње школе пуши цигарете. Електронске цигарете бар једном током живота пробао је сваки пети ученик.

Употреба никотинских производа, као што су електронске цигарете и никотинске кесице, у порасту је код млађе популације и процене су да је 2022. године, 12,5 одсто адолесцената користило е-цигарете, а само два одсто одраслих.